(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Ilirska itanka za gornje gimnazije. [Sloili A. Mauranic, Adolfo Weber i Matia Mei]"

I 



Digitized by the Internet Archive 

in 2010 with funding from 

University of Toronto 



http://www.archive.org/details/ilirskaitankazag01maur 



ILIRSKA 



Č I T !A N K A 



ZA 



GORNJE GIMNAZIJE. 



Knjig^a perva, 

saderžavajuča izglede iz hervatske literature od pervoga njezina početka 

do godine 1835. 

CC6na joj 1 for. 49 kr.) 



U B E C U. 

Treskom c. kr. ravnateljstva naklade školskik knjigah. 

1856. 













\^^s 



r- » 



»Jx_\ 



A#^ **% , > >,y*, J i * i 4 ^^ VA^ 






Uvod 

o d 

Prof. Antuna HažuraniGa. 



s. 



Ravenska literatura Hervatah dvoverstna je, jedna 
glagolska, a druga strogo narodna iliti upravo hervatska. 

Početak glagolske literature nije točno poznat: nu je 
sasvim istini spodobno, da je ona, ako ne prije, a ono ha- 
rem vec s pervim početkom kerstjanstva nastala u našem 
narodu. Knjige cerkvene na slavensku službu Božju po 
rimskom obredu spadajuče, biahu vec od najstarijili vre- 
menah pisane ovim jezikom, a takve su još i danas osobi- 
to u onih mestih, gde se je čista slavenska služba Božja 
sačuvala. Jezik pako glagolski jest u svojem temelju, bez 
ikoje unuternje iliti slovnične razluke onaj isti, koi se i 
kod iztočne cerkve Slavenah, van sto s cirilskim pismom, 
nahodi, ter je poznat pod imenom sad slavcnskoga, sad 
staro-slavenskoga, a sad opet cerkveno-slavenskoga jezi- 
ka. Mora se nista ne manje priznali, da je u raznih izda- 
njih cerkvenih knjigah više manje pomešan s pučkim her- 
vatskim, dapače trudom Karamana i s ruskim jezikom ona- 
ko, kako se to i u iztočne cerkve knjigah opazuje. 

No budučida su izgledi iz glagolske literature izklju- 
čeni iz ove čitanke, ter zaporabu gornje gimnazije napose 
tiskani: mislimo, da netreba u ovoj knjiži duže o njoj go- 
voriti. 

Uzporeda uz glagolicu obstoji več od davnih vreme- 
nah i sasvim narodna hervatska literatura, i to ili glagol- 
skimi, ili cirilskimi *) ili pak latinskimi slovi: ali početak 

*) Od stare hervatske literature liua dosta mnogo knjigah pisanih ciril- 
skimi slovi, kao su: Petra Kanisija kratka azbukvica i kratak kerštjan- 
ski i katoliCanski nauk, u Ternavi, 1697., pak onda tako tiskane knjige 



ove još je muonije opredeliti negoli gore naponienute gla- 
golske.Poznato je ravno, da sii Hervati vec u davnoj starini 
za svoje najviše deržavne i cerkvene poslove bili primili 
ili tudji jezik latinski, ili pak tndje narečje glagolsko: nu 
sasvim se tim da misliti, da ne samo prije nego još ni po- 
slije toga nisu mogli biti bez pismene porabe svoga pucko- 
ga jezika; ali se iz one najstarije dobe do danas nista još 
nije našlo. Najstariji dakle spomenici jezika hervatskoga, 
koji su se do sad iznašli, jesii: 1) Kronika hervatska iz XII. 
stoletja; 2) Zakon vinodolski od 1280; 3) Razvod istrijan- 
ski od 1325; 4) Razvod medjah od Mošeenicab i Kožlaka 
od 1395. K tomu se još iz ove dobe, t. j. iz XII. do XV. 
stoletja nalazi podobar broj raznili listinah, zakonah, sta- 
tutah, poveljah, ugovorab, darovnih pisarnah, nadpisah na 
grobih, cerkvah i drugih, osobito javnih zgradah, it. d. — 
Poznato je pako, da vec od starih vremenah obstoji običaj, 
da se osobito u onih cerkvah, gde je latinska služba Božja 
uvedena, cita evangelje pučkim jezikom: ali se ni tomu ne- 
žna početak. Kašic napominje (1640), daje pervi takov 
narodni evangelistar izdao neki Andriulic, ali nista neveli 
kada. Izza toga izdao je j^Evangelja i Epistole« za sve ne- 
delje i svetkovine frančiškan Bernardin Splitjanin (de Spa- 
lato), u Mletcih, gotskimi slovi 1495. 

Iz XV. stoletja nalaze se od nepoznatih spisateljah u 
rukopisih: 1) dve drame u versih,t. j. o ^iduši osudjenoj« i o 
wsudnjem danu« pak onda život sv. Ivana Kerstitelja, sve 
troje u jednom komadu; 2) Život sv. Katarine od Aleksan- 
drije gotskimi slovi na lepoj pargameni: o]>oje u g. I. Ku- 
kuljevica. iz ncizvestne pako dobe in)a ?» Život Aleksandra 
Macedonskoga" bosansko-cirilskimi pisacimi slovi *). 

fratarah bosanskih : Divkoviča, Margitiča, Posilovira ild., kako i niko- 
pisiin, kao Život Aleksandra Maccdonskofra. 
*) Za ovaj poslodnji nikopis, nalazeri se n knji/.nici g. dra. Gaja, neki mi- 



v 

Najstariji poznati nam hervalski pesnik jest Marko 
Marulič, Splitjanin, čovek svetski, verlo uccn i slavan pi- 
sac latinski onoga vi'?hiena,rodjen 1450; a umrd 5. Sečnja 
1524. Od njega se nahodi izvan mnogih latinskih delah 
^jHistoria sv. Judite u versih harvaski složena,« spisana 
1501. a tiskana 1521. Za Marulicem sledili su pesnici 
Vlaho Derzič Dubrovčanin (rodjen 1464), Lucic Hvaranin 
(rodj.okolo 1470), pak V etranič (rodjen 1482),Gjore Deržic 
(rodj. okolo 1490), Šiško Minčetic (okolo 1500), Dimitri 
(1549)Dubrovčani; ondaHektorovič Hvaranin (umrol5G0) 
Ranjina (tiskao knjigu 1563), Marin Derzič (1580), Dinko 
Zlatarič (umro IbOS) Dubrovčani. Jezik u ovih pervih 
pesnikah bio je krepčiji, narodniji i pravilniji: ali pone- 
što več po sebi tverd, a još večma poradi neblagoglasnih 
rimah, koje biahu nesrečno odabrali. Noviji su se trudili, 
da ga po izgledu talijanskoga blagoglasnijim i gladjim uči- 
ne, ali tim su se sve večma udaljivali od naravnoga jezika. 
Pervi početak u tom, misli se, da je učinio Cubranovič u 
svojoj Jegjupci, koja buduči se občinstvu mnogo dopala, 
sledili su ga pozniji pesnici sve više. A kad je najpo- 
sle jedan od njegovih slediteljah, Gundulič stariji (umro 
1638), hervatsko pesničtvo na najviši verhunac podigo, 
potrudio se je svaki, koi željaše više dopasti se, da stavi 
svu pomnju na blagoglasjeverasah. Ali pomni na izvanjsku 
lepotu i ugladjenost versa, padahu sve više u protivnu po- 
grešku, da ini bijaše jezik sve manje naravan, a delo sve 
večma lišeno duha i prave unuternje pesničke lepote. To 
bude uzrok, što po smerti Gunduliča poče padati naše 
pesničtvo; jer ga potonji pesnici: oba Palmotiča Jon i Ja- 
kov, četiri Buniča, Ivan stariji i mladji pak Nikola i Saro, 

sle daje izXIIT. stoletja. Želeti je, da izkiisni i vesti razsuditelji izna- 
jdu, iz kojega je veka. 



VI 

Ivaniševic Bračanin, Vladislav Mincelic, Kanavelic Korču- 
lanin, Vitezovič Senjanin, Vitaljič Višanin, Gundulic mla- 
dji i drugi, koji su onoga stoletja sledili, ni s najvecim na- 
porom nemogoše na istoj višini uzderžati. Nije manjkalo do 
duše još ni poslije onakvih pesnikah, koji su se voleli der- 
žati starih, kao n. p. ban Zrinjski, Barakovič Zadranin 
it. d.; ali ovi, premda su s jedne strane možebiti još i pre- 
tekli svoje učitelje u pogreškah, nemogoše s druge strane 
dostici njihovih krepostih, ter tako malenu stekoše slavu. 

Tako nam je pesničtvo sto godišlah padalo, dok se 
nije upro Gjorgjič (umro 1737), da ga svojim jakim umom 
opet do Gunduliceve višine podigne. I zaista je mnogo uči- 
nio u tom, ali neimaše više ni jednoga onako jakim duhom 
nadarena pomočnika. Bilo je nista ne manje i poslije u 
Dubrovniku pesnikah od cene, dapače gdekoi i izverstan u 
svojoj struci, kao što biahu Gledjevic, Feric, Betondici, 
Bruere, Higja, Sorkočevič, Salatič i drugi: ali se ni jedan 
od njih ni s daleka neprimače Gjorgjiču, kamo li da Gun- 
dulicu. Kad na koncu XVIII. stoletja poče tako iznema- 
gati duh pesnički u Dubrovniku, koi bijaše sve od pervo- 
ga maha, kad se primi u kolo narodnih naših pesnikah, 
kolovodja bio, ukazu se u unuternjoj od mora udaljenoj 
zemlji nekoji domorodni umovi, koji se primiše, da ožive 
izdišuče pesničtvo hervatsko. To biahu obojica Relkovicah 
iz Svinjara, Kanižllč Požežanin, \ id Došen i Kermpotic 
Ličani, Katančič Valpovljanin i drugi. Ali ovo ukazanje 
bijaše verlo kratkotrajno, jer se po njihovoj smerti opet 
izgubi. Toliko budi rečeno o pesničtvu. 

Razrešen pako govor iliti proza bijaše u svem naro- 
du u obče premalo obradjivana, a najmanje upravo onde, 
gde je pesničtvo največma cvalo, t. j. u Dubrovniku. Dub- 
rovčani služili su se jezikom hervatskim samo u poseb- 



VTI 



nih, domačih i seoskih poslovih, ter zato gojahu narodno 
pesničtvo, kao stvar od razkoše, samo za iigodnu zabavii i 
razgovor u svojih obiteljskih kruzih: a štogod je ikohko 
udaralo u kakvu ozbiljnost,bilo ono u občih njihovih skup- 
novladnih, sudbenih ili posebnih poslovih, kao takodjer u 
stvarih na kakvu mu drago znanost spadajučih, u svem 
onom služili su latinskim i talijanskim jezikom. To je uz- 
rok, sto (osim gdekoje molitvene knjižice, gdekoga života 
svetacah i propovedih) nisu ni imali nikakve proze, ter 
zato su uvek ostali početnici u prozi. Sto su pak drugi 
manje nastojali na pesničtvo, to su od prošastih 200 godi- 
nah više u prozi radili i napredovali, tako da neima goto- 
vo starije znanosti, o kojoj nije barem po gdekoja knjiga 
pisana hervatskim jezikom. Mora se nista ne manje prizna- 
ti, da se najbolja proza nalazi u starijih životih svetacah 
iz XV. i XVI. stoletja, pak propovedi iz XVII. i XVIII. 
stoletja, odakle takodjer ima primerah navedenih u ovoj 

čitanci. 

Buduč pako da je naša najstaria, nam poznata litera- 
tura pronikla u krajih ležečih uzduž malone sve sevoro- 
iztočne strane mora jadranskoga, t. j. medju Terstom i re- 
kom Bojanom, gde se, kako je poznato, s malom izmmkom 
čakavsko narečje govori, tako je sasvim naravno, da je sva 
najstaria literatura hervatska na čakavskom narečju sa- 
gradjena, odakle je malo po malo do duše na štokavsko 
narečje premeštena i u njem odgojila se; ali je vazda sa- 
čuvala dosta tragah svoje perve otačbine. Ova je okolnost 
bila od dobrotvornih posledicah za svu našu literaturu; jer 
kako je primorsko narečje bogatije u rečih nego li nare- 
čja udaljena od mora, lako su sve one reči, koje u unu- 
tarnjoj zemlji manjkaju, pale na občenu korist svega na- 
roda. Ali buduči Primorci u neposrednom dotaknutju s 



VIII 

izobraženijom Italiom, naučili su se vec od davna jezik 
talianski , ter su iz njega cerpili i svoju izobraženost, i š 
njom i talianske običaje, i način mišljenja i govorenja, koji 
se s naravnim našim jezikom uvek neslažu. Da su primor- 
ski pisci takve protunaravne i neugodne italizme i nezna- 
juči u svoju književnost prenosili, to če svaki sasvim na- 
ravno najti. Ali kako su primorski pisci grešili po uplivu 
talianskom, tako su drugi u unutarnjoj zemlji, na turstvo 
naviknuti, turške reči uvodih na štetu jezika. 

Na hervatsku književnost spada još na nekoi naČin i 
literatura one grane našega naroda, koja u današnjoj gra- 
djanskoj Hervalskoj stanuje, i to u županijah Zagrebačkoj, 
Varaždinskoj i negdašnjoj Križevačkoj, a to ne samo radi 
političnoga saveza i naravske bližine narečja, nego još več- 
ma zato, sto je ta grana več od poslednjih 100 godinah 
svoje izvorno Slovensko ime, koje se izključivo u svili 
njezinih starih piscih, (kao su: Pergošič, Vramec, Habde- 
lič, Belostenec i t. d.) nalazi, s Hervatskim imenom zame- 
nila. Zato imam ovde i o toj literaturi štogod kazati. Ako je 
istina,što mnogi pisci literarnih historiah pišu,da je pesnič- 
tvo i svezan slog najdbičniji početak svake literature, dru- 
gi pako i visi stupanj da je proza: tako se mora plriznati, 
da su pisci ove grane našega naroda mnogo praktičnoga 
talenta pokazali, kad su onaj pervi, u namišljenih lepotah 
nalazeči se stupanj malo ne svi preskočili, pak se odmah 
latili proze kao potrebitije za gradjanski život. Perva knji- 
ga pisana slovenskim narečjem, vladajučim u pomenutih 
županiah, jest prevod Verbocieva Tripartita, t. j. ugarskih 
gradjanskih zakonah, tiskana u Nedelišču 1574; druga je 
Vramec kronika od 1575; tretja je Ratkaj, od 1640 hi- 
storičnoga saderžaja i t« d. Pisci ovoga narečja napisali su 
podobar broj, pak gdekoji i verlo ogromnih knjigah, spa- 



dajucih na vem, pobožnost i celi život kersljaiiski, zalim 
na zakone, historiii, racunstvo,lecnictvo,poljoclelstvo i t. d. 
Sto se tiče pravilnosti i čistoče jezika ove literature, naj- 
veci je verhiinac dostigla u evangelistaru biskupa Petretica 
(1651), pak onda u Habdelicevih knjigah (1674). 

Kako su pisci ove grane dvakrat jurve ukazali se ljudi 
praktični, i uprecac primajuči ono, o cem su uvereni, da 
je za njihov puk najkoristnije, t. j, kad su odmah u per- 
vom pocetku mesto pesamah i verasah, počeli pisati pro- 
zom, pak opet poslije , kad su svoje ne dosta po zakonih 
štitjeno Slovensko ime promenili na Hervatsko : tako 
opet u najnovije doba dadoše redki primer mudrosti, kad 
su, ponajviše potaknutjem dra. Ljudevita Gaja, ostaviv- 
ši svoje prirodjeno kajkavsko narečje, svojevoljno jos i 
cisti hervatski jezik za svoju književnu porabu primili. Da 
bude naš narod i prije u svili svojih granah ovako postu- 
pao, doista bi danas naša književnost na mnogo višem stu- 
pnju stojala! 

Serblji od starijih vremenah nemaju nikakve narodne 
literature, buduc da su pisali samo cerkveno-slavenskim 
jezikom. Najslavniji pisac medju njimi jest historik Raic 
(umro 1801.), koi se glede jezika može prispodobiti s Her- 
vatom biskupom Kožičicem od god, 1530, s onom jedinom 
opazkom, da docim je Kožičic glagolski jezik mešao s pu- 
ckim hervatskim, mešao ga je Raic s ruskim; Pervi od 
Serbaljah pokušao je Obradovic (umro 1811), da piše, ko- 
liko je umio, narodnim hervatskim jezikom. Od onoga do- 
ba trajala je medju Serblji dugo vremena borba, kako tre- 
ba da se piše : nu sada vec napokon i oni, i to najvecma 
delovanjem Vuka Stefanovica obcenito priznaju načelo, da 
se ima pisati narodnim jezikom, ter su počeli spoznavati, 
da je sva prava hervatska literatura ujedno i njihova, samo 



X 

sto ju oni svojim imenom Serbskom nazivajii. Ovo je dol- 
sta velik korak u napredku razvijanja domače književno- 
sti; tim bo se načinom vec može predviditi u duhu, da ce 
dojti jednom vreme, kad ce OA-^e dve grane jednu jednoliku 
i krepku literaturu imati moči. 

U ovom I. svezku Čitanke uzeti su primeri iz sve sta- 
rije književnosti do god. 1835; a izgledi iz nove literature 
dojti če u II. svezak. 

Svi članci iz prastare proze uzeti su nepromenjeni 
ili celi ili barem po jedan odsek do zvezdice; a sto je dalje, 
izpravljeno je na pravilnije. U člancili poetičkih zaderža- 
no je i u mesto e samo do str. 113. 

Najposle imam kazati, da su ovu čitanku po nalogu 
visokoga c. k. Ministarstva za Nauke i Bogostovje po pri- 
meru Subbotičeve složili trojica učiteljah akademičke gi- 
mnazije zagrebačke, t. j. A. Mažiiranic, Adolfo Weber i Ma- 
tia Mesie. 



-HJ-^« 



Kronika liervatska. 



Ova kronika biaše izvorno napisana „hervatskim" oli gla- 
goljskim pismom, nn do nas dodje samo u prepisu s latinskimi 
pismeni. Veštaci misle, da je sastavljena u XII. veku. A^rednost 
joj je dosta velika za jezikoslovca, nu historik če ju samo velikim 
oprezom upolrebiti, i onda če u njoj po koje lepo zernce nači. 

1 osta kraljem Zvonimir, koji počteni kralj poče 
crikve veoma š^ibvati i ljubiti, i poče dobre pomagati, a 
progoniti zale. I bi od svili dobrih poljiibljen, a od zalili 
nenavidjeii, jere nemogaše zla viditi. I tako nebiše on za 
Hervate, zašto oni neče biti dobrotoni dobiti, dk bolji su 
pod strahom. 

I za dobroga kralja Zvonimira hiše vesela sva zemlja, 
jere biše puna i urešena svakoga dobra, i gradovi puni 
srebra i zlata. I nebojaše se ubogi, da ga izjede bogati, i 
nejaki, da mu vazme jaki, ni sluga, da mu učini nepravo 
gospodin. Jere kralj svih branjaše, zašto ni sam prez- 
pravdeno neposidaše, tako ni iriim nedadiše. I tako veliko 
bogatstvo biše, tako u zagorju, kako u primorju, biše za 
pravdenoga kralja Zvonimira. I biše puna zemlja svakoga 
blaga, i biše veče vridna ureha na ženah i mladih Ijudih, 
i na konjih, nere inada sve imanje. I zemlja Zvonimirova 
hiše obalna svakom razkošom, ni se nikoga bojaše, ni im 
nitkore mogaše nauditi, razmi gnjiv gospodina Boga, koji 
dojde sverhu ostatka njih, kako pismo govori: Otci zobašc 
kiselo grozdje, a sinovom zubi uternuše. 

Po oni način i u to vrime zgodi se, da cesar rimski s 
voljom svetoga otca pape posla posle i listove ovako k do- 
stojnomu kralju Zvonimlru, jjroseči i moleči kako draga 
brata, i meu kralji kersljanskimi kralja počtovanoga: rOto 

Herv. čitanka. 1 



te molimo i prosimo, da skupiš k sebi svii gospodu zemlje 
tebi podložne, i svih od vridnosti. I kada bude skupščina, 
da proctiš meu svimi ovi drugi list, koga s tvojim listom 
šalje se, od strajie naše, gospodstvu Aašemu, moleči, kada 
pročte, da odgovore , i da dadu nam na znanje volju svoju 
i odlucenje, ko učine vitezi i baruni s voljom gospodstva 
tvoga." I tako dobri i sveti kralj Zvonimir prijamši listo- 
ve od pape i cesara, zapovidi po sve kraljestvo svoje, da 
bude skupščina zakonom; u peti crikvali u Kosovi da sva- 
ki bude do dan dvadeset i pet, I prišatše vrime da pride 
množtvo veliko, i legoše vojske i narediše straže. I kada 
dojde dan , da učini slavni i dobri kralj Zvonimir otvoriti 
listove pape i cesara velikoga grada Piima, s voljom sveto- 
ga otca pape, koji kazaliu : Brata našega Zvonimira moli- 
mo s vlasnici i pukom zemlje i kraljestva njegova, da bi 
hotil odlučiti s nami biti, zajedno s pomočju ine gospode 
kerstjanske, koji onake listove imaju od nas, i oni da od- 
luce volju njih, i da nam dadu na znanje, jcsu li k volji 
našoj pristali, ca jest s dopuščenjem božjim i sina njego- 
va, koji jest porojen od dive Marie, i muku i kerv prolio 
na drivo križa , i na njem umoren. . . 1 tako s dopušče- 
njem njegovim, i s pomočju u njega virujučib, jesmo odlu- 
čili osloboditi mista, koja je za Ijubav našu okervavio, i 
gdi je pridao duh otcii, kroz muku , i trud i greh, u kom 
bi položeno prislavno tilo njegovo. I to čuvši Bogom pro- 
kleti i nevirni Hervati. . nedaše ni listove dočtiti, i skociše, 
ne samo da bi pristali na dostojuu molbu svetoga otca pa- 
pe i cesara rimskoga, da svcla misla iz ruk poganskih 
izmu i oslobode, dU , oni Bogonj kleli počeše kričali i vi- 
kati na svetoga kralja, lužcči se i vapijuči jednim glasom, 
kako na Isukersla Zidove: -.da on išče izvesti njih iz do- 
mov njili, i žene i dilce njih, i s papom ter cesaroui odti- 
mali misla, gdi jeJiog proj^et i gdi je greh njegov. A sto je 
nam zato! " 



Zakon Viiiodolski. 



Ovaj je zakon sastavljeii g-. 1280, rlakle je osim „Pravde 
Ruske'" tiajstarije sabranje zakonah slavenskih pisanih u narod- 
nem slavenskom jeziku. Za nas je osobito u tom obziru veo- 
ma važan, stoje sastavljeu u hervatskoni narodnom jeziku. Pismo 
mu je glag^oljsko. Pervi pul je tiskan u „Kolu" po nastojanju 
prof. Mažuranica. 

§. 53. I jošce ako bi pokazal kriva pristava ki koga 
iii svedoka, neimij nijednu pravdii zato od sada naprid 
pojti suprot ukazujučeinu ili suprot svedokom, ni nijedaii 
za njega. I ako ki imel bi pristava ili svedoka za kri- 
voga i obeča se pokazati po svedocih, a oni svedoci nisu 
njemu spravni ili se neskladaju, kako je on ukazal: on su- 
protiv njim odsele naprid neimij nijednu pravdii suprot 
pojti. Volja ako je niki svedok pomaknjen za niku rič pred 
dvorom^ a nika od stran otela bi pojti suprot svomu sve- 
docastvu, a oni svedoče, kako je obečal pokazati: od sada 
naprid suprot nijednomu od svodokov tih neimij nijednu 
pravdu pomaknuti svedoki , volja zato neimozi s nijednoj 
riči suprotiv pojti ili niki ini zatu pritcu: volja za njego- 
vo svedočastvo njemu nemozi utaknuti suprotiv od ni- 
jednomu. 

§. 76. I jošcfe, ako pravda zgodi se v dvori, ali pred 
dvorom nikomu se podvigne od kili ljudi kili godi od ko- 
ga iniinja, to je od vinograda, volja od zemlje, volja od 
kuce ili od verta, volja od koga godi pošišiona, a on reče, 
da je kupil on pošišion od nikoga človika, koga ima oiide 
imenovati, volja reče, da mu je dan pošišion, volja daro- 
van, volja založen, volja za dušu smjeno, i ima od toga 
svedoke onde žive, ke zakon potribuje, jesu njemu ti sve- 
doci verovani: ako li nima živili svedoki na to, ter pokaže 
mertvimi svedoki, govoreč onim živučim, da je to bilo 
pred onimi svedoki (to je) iičinjeno: oni svedoki jesu ve- 
rovani, da nišče manje ima priseči po zakonu grada pred 
onimi svedoki, pred kimi to je bilo, kako je zgora rečeno; 

V 



4 

i od te pravde nima se veco iiaprid brižiti, na pace poši- 
šion ta slobodno i mirno uživaj tere derži. 



Razvod Istriaiiski. 

Ovaj prevažiii spomenik hervatskoga pismenslva imamo u 
glagoljskom prepisu od g. 1546; nu on je sastavljen g-, 1325, pače 
u njem se spominja listine spadajuce u jedanaesto i dvanaesto sto- 
letje. — Razvod je natiskan u „Arkivu" iz rukopisa gdna Gaja. 

III. I bivši v jutro poli maši sedoše v cimiteri svete- 
ga Petra, jedni pod smokvu crnicu, a jedni pod brest, i 
tuda gdn knez preda vsu tu gospodu listi Petru Slovena- 
ninu z Gračišča na nega slobočcinu, ku mu da, i svečaše 
gdn knez i gdn markez, i vsa gospoda i deželani. I tako 
idoše, a pred nimi starci z Gole Gorice i s Krbun naprid, 
i dosti drugeli dobreli ljudi z drugeli mest, ki znajaliu 
pravdu i razvodi i termini meju nimi, kuda su najprvo s 
Cerovlani. I pridoše na Kožal breg, i oudi pride župan i 
vas komun s Ceroval, i tu se pregovarahu cica nikeh ru- 
beži od Cerovlan, rekoše jedna i druga stran, daje ondi 
pravi nib termen od kunfini, i tako ondi obrediše, da ima 
pri tem ostati, kako je od stareli prišlo. 

I od tu gdn Menart naprida jezdeci, i starci kažuci, 
i pravi list v ruci noseči čtuči ga, ki biše pisan na razvo- 
deh prveb na let Božib 1170, v koim se udržaliu zapisani 
vsi razvodi i termini od kunlini Gole Gorice i Krbun. 

Od tu idoše s toga brega zdolu na A idam svcloga Petra, 
odtu na veli Grič, i tako ravno zdolu pod breg sveloga 
Kociana, i na Vrogrin mncl, v kom naidoše stara zlamenja. 
Od tu idoše po stareh zlamenjali, i tako na oreh Pazarov. 

I tu pride župan \ id z Gračišča, i vas konuui š nim,^ 
i tako rekoše, da je pravo šasto meju nimi dan, i da jeju 
onuda meju nimi pravi termini i razvodi od kuntini, i tako 
se je od nib starieb vazda tako obdržalo, a mejii (iologo- 
ričani i Krbunci ni nijednoga termena od razvod, nego su 



tako pasli v tom zavode jedni do drugeh, kako vse jedni 
susedi, vinu braneči prepoved na zvanihi, da vinu Golo- 
goricani nisu smeli pasti prež dopuščcnja Krhunac v Go- 
retin, zač je vazda Krbunski bil. . . I tako vsa ta gospoda 
potvrdiše, i da se ima tako i napred obdržat, kako je od 
stareb prišlo. 

Aleksander Veliki. 



Ova je čertica izvadjena iz rukopisa, koji nam medju ostali- 
mi knjigami za poraba nstupi g\ Ljndevit Gaj. Za pisca se ovoga 
rukopisa neziia, ali je jamačno, daje prevod iz gerčkoga jezika. 
Po oblicih jezičnih, po slogu, i po saderžaju vidi se, da mora biti 
verlo star; neki misle da iz Četernaestoga veka. Buduč da se 
odlikuje osobitom pravilnoštju formah, nije se nista promenilo, 
osim gdešlo pravopis i znaci pisanja, kojih u njemnikako neinia. 

Am'vis ka Aleksendru došad, sve kazaše, sto mu bie- 
še Darie porueio. Aleksendar, pokimav glavom, reče: o 
carstvu miera nie, carstvo bo gora velika jest i visoka veo- 
mi, i voiskami ukriepleno biva božom pomočiju toliko, ko- 
liko se nemože izreči; kada čoviek uzlieze na nu, nemože 
sliesti pogledaje na lepotu i na urehu ne. Aleksendru u tu 
noč prorok Eremijaa javi se sa aspiarbieromi eruza4em- 
sciemi, i nemu tako rekoše: bržai sinu Aleksendre! sam 
sebe poklisara učini, i Darija čara sliodi, i indjiisku vidi 
ku na te vodi, i ako Darie tamo tebe pozna s pomočiju 
velikoga Boga sabaota imamo te izvesti. 

Ustav Aleksander oda sna, Potolomeju i Pilonu poče 
kazati san svoj, i napokon njim reče: Ako smert meni zgo- 
di se, sva zemaljna carstva sebi razdelite mačedoniski sat 
sa bluditi. Oni s plačem deržabu njega, govoreči: Ako toj 
misliš učiniti, tadaj nam svem reci glave izodsecat mačem 
svojem. On im odgovori: Ako promisalju božjemu drago 
bude mene ubiti, svi me ubraniti nemožete, ako li njemu 
drago bude sablusti me, sve me persičke ruke ubiti nemo- 
gu. I sa plačem velikem rastaše se. Aleksander kako po- 



6 

klisar otidje ka Darijii čaru, i knjigu utverdjenu ponese, 
i svite persičke, i sverhu svitah plast peiicički, na glavi 
klobuk macedoniski sa aspidovemi ro'zmi i zlatem pelatmi. 
Darij veliko vuhovstvo ucini djavolsku (skom) hitrost (i), 
da cudan poklisaru Aleksandrovu ukaže se. 1 takoj Alek- 
sander uleze, i knjigu ovuDariju dade, i ove reči njemu reČe; 
Aleksander car carem, persičkomu čaru mnom poruča knji- 
gu ovu; pročtiv, berzo mi drugu odpis. I tu Darij sedjaše na 
pristolju, okolo njega licah mnogo bese učinjeno, i njemu 
kako Bogu sa svečami stojahu, i sva polača od zlata čista 
učinjena bese, stuopovi tezi polače od zlata s mnogocenem 
kamenjem urešeni, i četiri kameni (a) u četiri nugle (ugle) 
tezi polače mesto luča svetjahu u noči. I knjigu Aleksan- 
drovu primi, i čudjaše se Aleksandrovu kriznaču i klobu- 
ku, i knjigu veoma (taki?) reče pročisti. I Persijanin poče 
čisti, koji mnijašc knjigu 'mačedonisku. Knjiga govoreči 
tako: Aleksander, car carem, sin Filipa čara i Olimbijade 
carice, i svemu svetu gospodin višnjega promisalju. Znaš 
li , čaru Dariju , kada danak otcu momu uzimaše, i kada 
on umre, ostavi na prestolju svojemu, ponudi me ti tvojem 
zlem i lakomem načinom mene od carstva moga odagnati, 
i inoga meni čara postaviti, i mene od baštjinske zemlje 
hote odagnati, i ovu veliku nepravdu vide Bog sabaot, koji 
svaka vidi i sveh serdac (ah) pomišljenja merami pravemi 
smeri. I ti mene mlada zapovedaše dovesti, a ja u, mužtvu 
došao jesam k tebi. Kako ti svemu momu hoteše se na- 
zvati, tako ja svemu tvomu nazvah se, nuja nijesam nemi- 
lostiv, kako se tebi mni; prelomi svoju gerdinu neprelo- 
mnu, i pad pokloni se meni, i gospoduj Persom i zemljom 
(am); ako li ti nije drago Persom gospodovati, pizmator ti 
jesi. Persom i inih na zakkmje dovesti hočeš od mačedon- 
skeh mačah, i budi golov, jere gredu k lebi sveserdo. Do 
pet danah naSinarskoj reci stati se imamo. Tu knjigu Darij 
pročtiv, obazrev se k vlastelom, reče: Nadaše li se tko od vas 
od Mačedonije takoj podizi? Aleksander tu stoječi reče: Ni- 
jedno čudo nije, akoMačedonjani svelom oi>ladaju, zašto su 
sveserdi i mudri,i mili i hrabri veoma, vojska nepometna. 



Persijanin neki tuj stoječi Aleksandru reoe: Zašto 
toliko ostro sionu čaru odc^ovaraš? On mu reče: Siona čara 
voljan poklisar i veran sluga suranje neima. I Darij k nje- 
mu reče: Budi na večeri, doklc ka Aleksandru knjiga pi- 
šu fem). I tada Darij sede na večeri svojimi vlasteli; Alek- 
sander sede na poklisarskom mestu; i njemu postaviše je- 
sti : i kada njemu načeše služiti, tada Aleksander zlatu ča- 
su izpiv, verze ju u njedra. Tada sluga kaza Dariju. Darij 
reče u drugu času služit; i tu izpiv, verze ju u njedra. Je- 
dan tu od vlastelah Darijevih reče Aleksandru: .\etrebuje 
na carskom stolu sedeči tako činiti. On njemu reče: U go- 
spodina moga Aleksandra čara takovi zakon poklisaru , 
pervu času i drugu kad izpije, da i k sebi uzme času. I 
oni se tomu počudiše i rekoše: Taj zakon dobar jest i 
počten. 

Randakrus , kojega bese Darij nekada poslao gospo- 
dovati u Mačedoniji, s večere ustav, ka Dariju pristupi i 
reče: Da znaš, čare Darije , jere danaske svi boži tvoju 
istino volju izveršiše. On reče: Kako? I on mu reče: Ovi 
mačedonski poklisar jest sam sobom Aleksander , sin Fili- 
pov. Darij, napuniv se radosti, reče: iVko ovo jest istina, 
to sam svemu svetu car, i to cest tiho obrati se k meni, 
nu tomu neveruju fem), sve bo glave neobešaju se o je- 
dnom kolen. Kandakrus reče: Ako to nebude istina, sve 
časti od tebe ulišu se, i da si mačem svojem glavu moju 
odsekao. 

Aleksander domisli se o tomu, i tako predje uliva- 
tjenja. U tobocu iskaše perstena (en), koji u Troji gradu 
bese uzeo Kleopante (i) edjupatske (oj) carice (i), i kada 
na ruku ti persten stavljaše , tada nitko njega nevidjaše ni 
u dne ni u noči. I na perst postavi, hoteč izpitati Da- 
rijevo maloduštvo. Darij njemu reče: Prilična mi te kažu 
k Aleksandru, čoveče. Aleksander k njemu reče: Aeliki 
čaru Dariju, istimi rekao jesi, Aleksandar car veliku Iju- 
bav ima k meni, jere samprikladan k njemu. Mnokrat po- 
klone se meni, Aleksandra mneči. 

I tako Darij u razmisao uleze, i nereče njega uhva- 



titi. Terpezu no2;om rimi, sam u ložnicu svoju podje, ve- 
čati hoteše, kako bi njega iihvatili, sveču odnesoše. On s 
vlasteli njegovemi u trni osta, i sviice (sa) sebe mnogoceni 
kerznač i mačedonski klobuk, i persten viihovni na perst 
postavi, i na vrata gradu otidje, i času zlatu izam iz nje- 
dar (ah) vrataru dade, i reče: Uzmi ovu času, i derži ; 
car me u vojsku poslao straže naredit, i drugomu vrataru 
drugu času dade, i takodje reče: Uzmi ovu času i derži; 
Darij bo car poslao me je u vojsku, vojevodu dozvati, da 
straže močno utverdi. I tako otvori njemu vrata, i berzo 
izleže iz i^rada, i usede na velikoga konja, i na Slrasku re- 
ku jednako svetom dodje, i nadje da se zamerzla, i predje* 
na onu stranu. I tu njega čakahu Antioh i Pilon i mili 
njegov Antigon, i njim povedaše sve, sto mu se je u Per- 
siji dogodilo. 

Darij u ložnicu uleze, i k sebi dozva dva vlastela, i 
k njim reče: Da znate, jere poklisar mačedonski sam on 
jest Filipov sin Aleksander. I oni njemu rekoše: Ako je 
toj istina, toj boži persički smilovaše se na nas. Darij car 
reče Kandakrusu i Krisu, lidinskomu čaru, Aleksandra 
uhvatit. 

Oni sveče velike noseči, u velikoj kuči njega iskahu, 
i nenadjoše, nego ka vratarom potekoše, i vratarev (e) za 
njega uprašahu. Vratari kazovahu: U ovi čas ova dva zla- 
ta suda ostavi u nas, a tako reče : Car me poslao ti vojsku, 
vojevodu dozvati, da straže močno utverdi. 

Kandakrus i Kris vuhovstvo Aleksandrovo videv, tri 
sto dobro -konjikov (ah) sobom uzamši , i sami na berze 
konje usedav, Aleksandra načeše terati. I na Sinarsku re- 
ku u sunči iztok dotekosc, i nju nadjoše, a ona se odmer- 
zla. Aleksandra s one strane videše. Aleksander njih videv, 
reče: Zašto teratc, koga nemožete stignuti? ncznate li, je- 
re ni Sinarska reka ncuiože mačedonsceh konj (ah) uz- 
deržali; nu vralile se opel k čaru vaseinu Tlariju. i tako 
mu recite: Na časti Ivojoj zahvalamo, i da ti je na znanje, 
ove dni sa svom mojoin vojskom na Sinarskoj reci na bre- 
gu stati se imamo. 1 to rekav Aleksander, u svoju vojsku 



otidje, a oni kaDariju vratiše se, i Dariju kazaše: Reka Ar- 
sicka takova bese, svaku se noč primerzovaše i svaki dan 
odmerzovaše. 

Darij car vnhovstvo Aleksandrovo videv, grozno pro- 
plakav, reče: Videste li kolicem vuhovstvom primarni nas 
Filipov sin, zemlju našu uzam i carstvo naše uzam, O ne- 
voljna i neustavna cesti! kako slatko čoveku u pervinu 
javljaš se, a napokon Ijutja zmijinega jada! I to rekav i 
veoma Ijuto proplakav ka Poru, velikoniu indijskomu ča- 
ru, knjigu pisa, silan bo bese car i prijatelj Dariju čaru. 
Knjiga njegova tako govoraše: U bozeli bogu, careni čaru. 
Poru, indijskomu čaru Darij, car persički, ncAoljni i zlo- 
česti i tužni ii človeceh, koji se nekada s bogom takmljali, 
a sada jedan husar siiu moju oblomi, i sve strane moje 
zemlje do Babilona k svojoj zapadnoj priloži, i njega Per- 
si neznajuči , ubojaše se, i njemu protivit nemogoše, i 
dvaš nas razbi ; da molimo se tvomu velikomu gospodstvu, 
izruči nas od Ijuteh. Mačedonjani da se š njime tretjom 
biju, ili da ih ubiju (em), ili da oni mene ubiju. 

Tu Por knjigu primi, i pročtiše pred njim, i glavom 
pokimav, reče: Nije lia zemlji radosti, gdi se neprimesi 
žalosti, ili slava, koja nepogiba; i tu reče: Uzmite četiri 
sto tisuč (ah) vojske konjičke, i pohodite kaDariju na po- 
moč. Aleksandra k meni živa dovedite, jere me je želja 
videt toga detiča, jere mi ga kažu mudra i smisaona. Ako 
li pobegne, terajte ga, nemojte ga se ostati preko svega 
sveta. 

I kada te vojske dodjoše ka Dariju, i obeseli se Darij 
i reče: Ili je Dariju na ovom boju carstvo osloboditi ili 
zaginuti. I diže se (sa) svom vojskom i s Indijani na Alek- 
sandra. I kada se vojske sagledaše, i bi Aleksander u ve- 
likoj sumnji i reČe Mačcdonjanom: Bratjo moja i družino! 
Ono vidite Darija čara, gde na nas Indijane vede; da ne- 
mojte se posumnit, ubiti ih hočemo, jere š njimi čara 
njih (ova) nije; tko innoge ubija, mnoge časti dostojan 
jest; podjite bez sumnjenja na Darija čara, uzamši i pri- 
zvavši na pomoč ime velikoga Boga Sabaota. 



10 

I kada se sastaše dve vojske, tii bi videt žalosno vi- 
djenje; bi ta seča od sjutra do noči; kerv bese do konjsceh 
vlasac (ah). Toga veče Indijani i Persi nemoguči terpet, 
bežati načeše, i Mačedonijaiii terati. Darij bežeči s veli- 
cem plačem govoraše: O nevoljni Dariju! s Bogom se tak- 
mljah, a ni čoveku nebih dostojan. Kandakrus izazvav dva 
bližnja njegova vlasteličiča, pojam mače, jedan s jedne 
strane, a drugi s druge, Darija probodoše, i s konja urva- 
še, i leže pod konjscema nogami u prahu. 

Aleksander jahajuči putem ka Persom s Mačedon- 
skem pukom, Darij Aleksandra videv, i podignuo glavu iz 
praha, kliknu Aleksandru govoreči: Umiloserdi se nam ti 
Aleksandre, digni telo moje iz praha izpod konjsceh nogah 
nijesi, bo ti nemilostiv kako iPersijani. Aleksander umilo- 
serdi se na Darija čara, i berzo skoči s konja, i diže Darija iz 
praha, i učini od kopja nosila, i postavi ga na nosila, i po- 
stupi pod njim trikrat, i primiše njega Mačedonjani, i po- 
staviše ga na zlatu kolesnicu, i reče Aleksander: To ti po- 
služih čare Dariju, i ako živ budeš, i veče od ovoga vidiš. 

I tuj Darija čara odvezoše u Persipole u svoj (njegov) 
u stoni grad. I tu Aleksander sede lia prestolju čara Dari- 
ja, i pristupiše Persi s Mačedonjani, i pokloniše se njemu, 
i rekoše: Mnoga ti leta, čaru Aleksandre, mačedonski ča- 
ru, i persički gospodine. I tuj reče car Darij dovesti kčer 
Roksandu i caricu svoju. 1 kada ih vide car, i prpnemože 
se i proplaka. Roksandu, kčer svoju, uzamav za ruku, i 
željno ka serdcu pritište i kano reče: O duše i serce i mili 
svete očijuh mojeli, ljubima kčeri moja Roksando, ovo tebi 
muza, koga se ncnadah, od Mačedonijc dovcdoh, ne mo- 
jem hotjenjcm, nu božem saveršenjem; njega Bog Persom 
čara postavi i svemu našemu gospodsl\ u i imanju. 

Aleksander s prestolja slav i Roksandu za ruku uzam, 
(sa) sobom na prestolju posadi, i venac zlati (sa) svoje 
glave snimi, i na glavu nje (nu) postavi. Za t i m veliki car 
Darij umre. 

Tada i Aleksander sa svemi silami 1 vojskami svojemi 
prevodi iijega sa častju do groba. Kandakrusa i Arzvirana 



11 

reče ili Aleksander dozvati, i k njim reee: Zašto ubiste 
gospodina svoga, koji vam je dobro učinio? to li vi nečete 
tudjanina ubit? Oni njemu rekoše: Smert njegova Persom 
tebe učini gospodina. Aleksander njih reče obesiti, i reče: 
Proklet da je, tko derži gospodskoga ubojicu i gradskoga 
izdavaoca. 1 to rek Aleksander, i u grad došav, s Roksan- 
dom venca se. 



Legenda 

o svetoj Katarini devici. 



0\a legenda biaše pisana za negdašnji manastir sv. Katarine 
u Zadrii: sada ju čuva g-. Kukuljevič. Pisana je gotičkim pismom 
na koži. Sudečpo jeziku iizvanjskihznakovihspada ona uXV.vek. 

Cesarajuči Maxentij Rimski Cesar, sin Maximiliana 
Augusta, koj s Deoklecianom Cesarom mnoge Karstjane 
poklal i pogubil biše, vere karstjanske ciča v gradu iVle- 
xandrinskomu strašne i žestoke zapovidi učini, i položi po 
svili daržavah i rusaziCesarastva svoga, zapovidajuči svim, 
ki v gospostvu njegovu pribivaju, da tako bogati, kako 
ubozi imaju dojti v tempal Boga njihova, i toti prikazati 
Bogu onomu izvaršita posvetilišča. I tako na ta nečistiva 
i nepodobna dilovanja poče tolikoje zvati i nukati verne 
Karstjane, nikoga laskanji i obitanji, a nikoga Ijutimi i 
strahotnimi pritnjami mučenja nače goniti i silovati na 
takova zogm rečena prikazališča i posvetilišča. . . 

A rečenom gradu Aleksandrinskomu biše nika di- 
vojčica imenom Katarina, Koste kralja kči, ka imiše osam- 
nadeste lit od porojenja svojega, divica izvaršitom i jedi- 
nom lipostju narešena, da mnogo veče ukripljena kripu- 
stju vere svete. Biova pomnjom zgorurečenoga Otca njeje 
svakoga nauka knjižnoga urehom izvaršitom urešena, a 
navlastito sedmimi nauči liberalskimi ili slobodnimi nau- 
čena. Pribivajuči dakle ona v polači otca svoga, ki jure iz 



12 

svita ovoga na drugo stanje priminul biše, iz hrama ili 
templa onoga, u kom ta pos\ etilišca cinjahu se dopriše do 
njeje ušiu razlici glasi i blekanja živine, zuci trubalj . . i 
veselja, ka se cinjahu; ali karsljane tuzniki meu njimi bi- 
hu, stahu placuči i uzdišuči, gdi ciča velike Ijutosti po- 
ganske (nesmihu) pripovidati ime Isukarstovo. Tomu ona 
začudivši se, postavši v žensko sarce mušku sminost, zdru- 
žena nikoliko slugama, znamenjem križa usta i parsi zla- 
menavši ulize v tempal, v kom Cesar, i sve poganov mno- 
štvo idolom posvetilišča cinjahu, i pristupiv bliže smina i 
kripka, sta prid Cesara, i obrativ se k nikojim Cesarovim 
slugam reče: Za dobro i korist Cesarovu ulizoh v tempal 
ov, da mu rečem stvari, ke mu prudile budu. Sluge to 
slišavši, navistiše Cesaru. A on zapovida ,da k njemu pri- 
stupi , i dopusti njoj slobodno, da reče sve ca hoče. Ona 
tada stavši prid vrata templa, razlicimi knjižnoga nauka 
pokazovanji ili argumenti mnoga Cesarom prigovaranja 
imala jest. Napokom povrativši se k opčenomu priprosčo- 
mu slovu ovako reče : Tebi navlastito i osobojno kako člo- 
viku naučenu i mudru i visokomu Cesarastva stanju polo- 
ženomu, tanko i knjižno govorila jesam. A sada priprosče 
svim ovim slišajučim i razumiučim govoriti hoču. Nu mi 
reci o Cesare, s koga uzroka, s ke li potribe skupil i sa- 
bral jesi zaman toliku množ ljudi, da se ludosti i taščini 
poklanjaju, i da himbenosti idolskoj služe, i da o.dagnavši 
i pogardivši jednoga i istinoga Boga Stvoritelja, oke stvari 
poju, i počitaju pesni djavolu paklenomu. Jedan jest Bog 
svemu Slvoritelj, a ni večc Bogov, jedan u svemu uzrok i 
nareditelj, koji kako on sve stvori stvoril jest, tako ih mo- 
gujstvom i šilom svojom vlada, uzdarža i nareduje. . . 

Priloži jošče blažena sveta Katarina Maxentiu ove ri- 
či govoreči: Ti o Cesare čudom razgledaš ov tempal toli 
plemenitim sazidanjem sazidam mešlriom človičaskom, 
čudeči se od velike urcse i narcdbe njegove, ka sva hote 
biti kako no prah prid lice vitra. Ali li ja dim, počudi se 
od nebes, od zemlje, i od svakih ka u njih jesu. Čudi se 
od urešenja nebeskoga, od sunca, od miseca, od zvizd; 



13 

čudi se od poslušcnja njihova, i kako od pocetka svita do 
konca dan i noc teku ka zapadu i vračaju se ka istoku, 
nikadare neutrude se i neskončajut se, i kada ova prosu- 
dil i procinil budeš, upitaj i nauči se, tko jest sazidatelj i 
stvoritelj, i kako poznal budeš u istinu njega gospodina, i 
da iiemoreš najti drugoga njemu takmena, njega štuj, nje- 
mu se klanjaj, njega slavi, i zapovij sam sebi i svim pod- 
ložnikom tvojim (da ga štuju). On jest Bog Bogov, . . ki 
videči, da djavlim potaknutjem svit pogibal jest, ako bi 
on ne poslal siiia svoga, gospodina našega Isukarsta, ki bi 
začet od Duha sveta, rojen od Marie Divice, Bog i človik, 
mukom križa i karvju svojom precinom vas svit prosvitlil 
jest, i svili A-erujucih v njega na nebeška kraljestva dovel 
jest. Da ako ti pravo ova virovati, i onomu klanjati se bu- 
deš, on hoče napraviti sve sgrišenje i krivice tvoje, i pri- 
vesti tebe na nebeška vičnja veselja. . 

Začudivši se i zasnitivši se August Cesar, nemore ta- 
kovim njeje besidam odgovoriti. Samo napokom ovako joj 
reče: Dopusti o ženo, dopusti nam da j)rikažemo i svar- 
šimo ova posvetilišča, paka na pridloženo govorenje po- 
vratiti se hočemo. I ova buduči rekal, zapovidi, da nju v 
polaču privesti imaju, čudeči se od velike njeje mudrosti, 
da vele veče za čudo razgliedajuči izvaršilu diku njeje 
liposti, . Ka privedena buduči. . Cesar njoj ovako reče: 
Slišalismo tvoje slatko naučeno govorenje i začudismo se 
o tvojoj mudrosti, a jer v posvetilišču Bogov pomnju ima- 
homo, nemogosmo razumiti svaka, koja ti rekla jesi. Zato 
sada najpria nam, ki te uprašamo, reci, tko jesi ti, ko li 
je plemen i rod tvoj, i koim se imenom ozivaš. Na to sveta 
Katarina ovako Cesaru odgovorila jest. Jere nišam od ni- 
zoka roda i plemena, tako da moje plemenstvo kriti se 
nemože, ne oholosti ciča, da radi Ijubavi umiljenstva dim 
ti, ispovidam moj rod i moj plemen. Jere ja jesam Katari- 
na, kči Koste kralja, koja premda u razkoši rojena i zgo- 
jena i premda naucimi slobodnimi naučena jesam, ništar 
manjc buduči ja poznala, da sva ova tašča, neprudna i za 
stignuti radosti nebeške nevredna i mlohava jesu, sama 



14 

ter da noše soboiii tašcii i pogibim slavu svita, toga cica 
pogardih i prezrih sva ova i pridružili se ka gospodinu 
našemu Isukarstu, ki po proroku govori, zgubiti če mu- 
drost mudri, razabrajučih odvarci hoeu. I v Evangelju 
govori: Tkogodire ostaviti bude dom, ili otca, ili mater, 
ili sestre ciča mene, sto krat vece priati, i život vičnji 
uzdaržati i uživati hoče. . . Zatim prigovarajuči se s njom, 
i on odgOA arajuči na ona, ka sveta Katarina njemu pridla- 
gaše, mudrosti njeje odstati nemore, i napokom gardobno 
smučem, neimiuči ca učiniti, odluči sazvati" svi knjižnici i 
mudroljubci vridni, da njihovimi mudro govorenji nju pri- 
dobudu, obitajuči veliki i pricini dari onim, ki pobiju nje 
govorenje. 

Pokupi se dakle pedeset vele naučenih mužih, koji 
su se pripraAili, da se s njom pričaju i prigovaraju. Ali 
devica božja, razmišljajuči kako se ima s njimi nositi i bra- 
niti, eto objavi j oj se angjeo gospodnji govoreči: Ncstaraj 
se službenice Isukerstova, niti se boj umeteljstva onih mu- 
droljubacah, jerbo je Isukerst prava i istina mudrost; on 
če ti dati krepost i punost umenja, i privesti češ ih na put 
istine. In blažena devica, ukrepivši svoje serce, smiono 
nadskoči te mudre i knjižnike, i s njimi se o kerštjanskoj 
veri pričajuč i pregovarajuč (sve ih nadjačii, tako da su i 
sami stali govoriti j: Jaoh nam tužnim i nevoljnim, koji 
smo se usudili svetoj devici zverno i bczumno protiviti se. 
Pridite dakle i umiljeno podložimo iijoj duše naše, i po 
njenu savetu i nauku moči čemo izbeči oganj večni. Berzo 
dakle k njoj prišavši, padoše ničicc govoreči: sagrešismo, 
nepravedno učiiiismo, jerbo smo se usilovali protiviti se 
tvojim svetim reeim i naukom. . Slišavši to sveta Katarina, 
službcnica božja, serdačno IJogu zahvali, i obralivši se k 
njim, reče: ncmojle se sirašili, pripravljeno bo vam je ce- 
sarstvo nebeško; verujte, da je Isukerst, sin božji, od mer- 
tvih uskersnuo, i da sedi na nebesih v desnu otca. Ove reči 
slišavši ti mudroljubci ili Hlosofi ganuše se u serdcu i zna- 
menovavši se znamenjem svctoga križa u on njim priprav- 



15 



ni oganj dobrovoljiio iilezošc. Nii onaj istiniti Bog, koji je 
tri mladica od ognjene peci Nabukodonozoreve obranio i 
izbavio, on isti obrani i ovib pedeset muževah , i ncdoj)u- 
sti, da ih oganj uvredi. . Posle toga cesar, obrativši sve sile 
i moči svoje proti sveloj Katarini, najprije laskanjem i 
dragovanjem poce ju izknsavali , (a posle ju dade na mu- 
ke); nu sluzbenica Isukerstova, veseleči se rad tih mukali, 
livalu uzdavaše Bogu. 



(Marko Marulic 

rodjen u Splitu 1450, a umro 5. Sečnja 1524. Bio je verlo učen 
i premda svetski čovek, pisao je mnogo pobožnih knjigah u la- 
tinskom jeziku. iMisli se, da je i her\atski pisao vi.še stvarih n 
versih: ali se dosada za izvestno zna samo za Judi tu, da je 
njegovo delo, u VI knjigah izpevano. God. 1501 posvetio je Judi- 
tu popu Dujmu Balistriču, primiceru Splitskemu, a u posvetnem 
listu veli: ,,Ovu historiu svedoh u versih po običaju naših 
začinjavač." Odatle se vidi, daje on znao za više drugih, ixsta- 
rijih i njegova veka hervalskih pesnikah. 

(Iz Jndite Ivnjiga I. 

Dike ter hvaljenja presvetoj Juditi 
Smina nje stvorenja hocu govoriti. 
Zato cu jnoliti, Bože, tvoju svitlost, 
Nehtij mi kratiti u lom punu milost. 

Ti s' on, ki da kripost svakomu dilu nje, 
I nje kipu lipost s j)oštenjem cistinje. 
Ti i^oni sad mene tako jur napravi, .. 
Jazik da j)omene, ca misal pripravi. 

Ldahni duh pravi u mni Ijubav tvoja. 
Da sobom netravi vece pamet moja, 
Bludeci ozoja s družbom starih poet, 
Boge štova koja, kimi svit hiše spet. 

Da Ti s" nada sve svet, istini Bože moj. 
Ti daješ sladko pet, vernim si Ti pokoj: 
x\ ne skup trikrat troj divičjega kola, 
Pridavši još u broj s citarom Apolla. 



16 



Uzdvignu od zdola glas moj k nebu gori, 
Gdi tvoja pristolja stiiju svetih zbori, 
Da der u tvem dvori bude ti uslišan, 
Dokoli zgovori od Judite pisan. 

Grad veli Egbatan sazida i sredi 

Kralj hvale pohvalan Arfoksat od Medi. 
Pokol jur pogledi, da vlada narodom 
Preža svake zledi, kih podbi pod sobom: 

Mnjaše, da ni robom ni močju od ljudi 

Ni plemenitim rodom na svet mu verste m'. 
Da pozna po sebi, jer slava človika 
Največa ka se di, neslove do vika. 

Da kakono rika berzo mimo hodi : 

Tako svaka dika s vremenom odhodi ; 
I koga uzvodi u višin' oholast, 
Tezemu se zgodi, da pade u propast. 

Ki, poni toku vlast i šilu imiše, 

Zgubi svoj glas i čast, kada ga razbiše. 
I ki ga dobiše, jure potom toga 
Jer se oholiše, izgubiše mnoga. 

Pored da je Boga Nabukodonozor 

Mnjaše se dilj toga, nimaše bo razbor. 
Jer skupiv mnogi zbor polag Eufrata 
Rozvivši svoj šator pobi Arfaksata. 

S veseljem u vrata nimuska ulize 
Goneči na jata sužnje u želize. 
Malo ih ubiže, mnogo ih zagubi. 
Na puni sve hiše blaga ko urubi. 

Viteze poljubi, svakoga darova, 

Od koga našal bi, hrabro da se herva. 
Paka barune zva, ter sede meju njimi 
Otvoriv usta svii govori prid svimi: 

Ja vami hrabrimi sve sebi podložili, 
Cagodir očimi mojima obazrih. 
Slavan se učinili, Icr šlovan visoko, 
I glas dilih mojih prosi ri se široko. 



17 



Sada jur(5 poko iiilkore nestoji 

U zcmaljsko oko, ki me se iieboji, 
Poslat cu, da koji s nami mejaš ima, 
Zapovidi moji podložan prijima. 

Ugodno bi svima, svi ga pohvališe, 

Razmn, moč s ričima do neba uzniše. 
Posle odpravišc, ki naglo hodeči 
Mejaše objizdiše, gradove proseči/-'" 

Zapoved noseči Nabuk'donozora 

Gospodslvo koteči vekšcga jDrostora. 

Ni gradi ni bora nepokloniše se, 

I s tim kad bi zora k kralju vratiše se. 

On tomu čiidej se pomuca nikoko, 
A paka serdej se ja pritit žestoko 
Govoreči tako, da če svili zgubiti, 
Ki neliteše, kako on reče, včiniti. 

I priča vapiti: Poznati češ ca sam, 
Toj če berlo biti, Karmele i Liban. 
Cedar pridavši k vam, Damask s Ciliciom 
I svu reku Jordan sa svom Galilejom; 

Jošče s Samariom Jerozolimski stan, 
I s Etiopiom dobro če biti znan. 
Ca more doma i van oblast i jakost ma, 
I koli sam silan s mojom deržavom ja. 

Za tim ni malo sta, priseže prestoljem. 

Ko se sve zlatom sja, ter dragim kamenjem, 
I svakim znamenjem kraljevske razblude, 
Da to s izpunjenjem skoro skoro bude. 

O koliko blude, ki kažu došastna, 
Bez razbora sude, kakono izza sna; 
Clovik bo to nežna, ako neočituje 
Njemu, ki svaka zna, i svud gospoduje. 

Kralj tako jiduje, sunce svetla lica 
Na zapad minuje za more skri niča: 
Noč jure podtica, da narod, živine, 
Clovik, zver i ptica pustiv teg počine. 

H^rv. čitanka. 2 



Sam ov do istine pripiin rogohore 
Ležeč na perine usnuti nemore. 
Ojme! moj iiebore, gospodstvo ea t' priidi? 
Nebdi sad nitkore, tebe misal trudi. 

Kakoiio kad bludi sobom simo tamo 

Bisan pas meju ljudi, pojti iieumi kamo, 
Ner se verti samo, ter ujisti preži, 
Onamo ovamo čiri se i reži: 

Tako t" ov, ki leži misleči sa svima 
Ničtare neteži, a pokoja nima; 
Glavom svuda kima i sobom privrača, 
Pozažme očima, da san se odvrača. 

Jere se navrača j)ečal, kd ga čerti, 

Ter skupost prihadja sve hteči oderti, 
Sve joj daje požriti, ca želi od svita 
I neče do smerti nigdare bit sita. 

Još iz dna izvita nebiše sva zora. 
Ni rosa sa cveta opala, da gora 
Biljaše jur zgora visoko verhami, 
A struja od mora mišaše iskrami. 

Jure noč s tminami doli pala biše, 
Da još dan zrakami uzišal nebiše, 
Kada se skupiše večnici v Tomori; 
Jer ili kralj zoviše, kim tako govori: 

U svem mojem dvori sluge najverniji, 
I na svakom zbori u svem razumniji 
I meni miliji, znajte, da misal ma 
Vele me grize i ji, doklam ncvidim ja, 

Da svaka mesta, ka na svet gospoduju, 
Podložna budu, i da svi mene uzštuju. 
Zato odlučuju sa svimi imet rat, 
Ki se neobituju, poda mnom da če stat. 



19 

\Sisko Miiičetie. 



Nazvau takodjer Vlahovic, rodjen u DubroMiikii g-. l^tS., a 
umro 15*24, — Pisao je 1) Razlike pesni Ijuveiie, kojih ima 365; 
2) Elegiah knjige III. od kojih I. knjiga ima pesaniali 48 ; II. k7, a 
III. 50. Od ove III. knjige saderžava poslednjih nekoliko pesamah 
nzdahe k Isusu na križu. Sve jos »i rnkopisu. Minretica hvale 
Dinko Zlataric na str. 93,Dinko Ranjina n posvetnem lisln i n. epi- 
gramih 162 — 167; MariH Deržič n prologu Tirrene. 8vi j^;dno- 
dušno svedoče, da on i Gjore Deržič tako su prosveflili pesijičtvo 
hervatsko, da se obojica morajii smatrati kao vodje i učitelji her- 
vatskoga pesničtva u Dubrovniku. 

L 

Jz razlikih pesamah. 

333. 

Ljubica prlpros cvit, nu lipo zač vonja 
Ni' vitez taj na svit, ki neče sit s konja, 
Da nje bus iitergne i stavi za klobuk 
I u tul još vergne, gdi stoji stril i luk. 

Lipi su još dubi, lip rode cvit i lis , 

Nu se toj sve zgubi, zač u njih ni' miriš 
Ter taki cvit niče, da ga svi poplešu, 
A cvitak ljubice u venčac da vežu. 

11. 

Iz Elegijah, knjige IlI. 
41. 

Sladki moj Isuse, smiriio te ja molim, 
Daj mi plač i suze, žled moju da bolim, 
Koja vid zaslepi od moga života, 
A zatoj pokrepi tvoja me dobrota. 

Ter meni daj razum, ter meni dopust moč, 
Ter meni ukaz' drum, kako ču k tebi doc, 
Kako ču doč k tebi, prislavni moj Bože, 
Ar to steč po sebi život moj nemože. 

■ 2* 



20 



1 



Zašto sam vas grešnik, zasto sam vas zlohan, 
Za kil stvar zvat clovik nie sam si podoban 
Ter kako jiir krivac , koi sam zal dosti 
Teku ja na živac od večne sladosti. 

Neka se napijii, gdi se vec nežedni, 
A zatoj vapijii bez izma svc me dni. 
Pomihij, pomili, jjomiliij, Bože moj! 
Pakljenoj ter sili u vlas me dat nemoj. 



Uaiiil^al liucic. 

Lucic biaše vlasteliii livarski. Neiiiože se izveslno kazati, 
kad je rodjeii, ni kada je uiiiro. Sudeč po njegovii delu pisa.še od 
prilike god. 1500 — 1525. Od njega imamo 1) pesni Ijnbezne, 
2) dramu Robinjn, 3) različne pesni pohvalne, a sve to izdade 
pervi put na svet sin mu Antun g. 1556. — Jezik Lucičev jest 
obično primorsko ili čakavsko narečje onoga vremena na otoku 
hvarskom, premda ima i gdekoju reč iz .stokavskoga ifarečja. Iz- 
uzimam nekoliko talijanskih i turških rečih, nači ceš u Luciču do- 
bar jezik i nešto ostarelih rtčih i formah. 

I. 

R O b i n j a. 

Drama u jedinom aktu. 

"^ 1. 

liK sRazaiija drugog^a. 

R o ]) i n j a. 

Znaj, da bih ja nniila Bogu sagrišiti, 

Moja ti sva dila nebtec izdrišiti. 
Videč le, s voljom od serea da misliš. 

Kako se nevoljom mojoin produmisliš. 
A znati neišeii, iko si, ni od koga. 

Ni prosim da višču činiš me od loga. 
Da, pravo za reči, po tom sto besidiš, 

Tergovca nič veči meni se ti vidiš. 



21 



Tko hoč si, dobra cest svaka te sadruži 

Za ono, sto bolest moja ti dotiiži. 
S dobitkom svi terzi tvoji izajdite, 

Tve želje u berzi pune se najdite. 
Ako te ka čeka, Bog daj, da ne kasno 

Ljuba te dočcka pošteno i častno. 
Srica ti se plecma ovako nesverni. 

Neg svojim to večma krilom te ogerni. 
Bog če odvratiti platjom ti ne malom, 

A ja ti platiti nemogu neg hvalom. 
Več ako u platju i ove primes sad 

Beside, ke tratju prošenja tvoga rad. 
Jer ti čil pečali moje doskazati. 

Ali t' mi dat ali pomoč mi nedati, 
Bud da se nadijii u sercii mojemu, 

Da ti pri dodijii neg sgodim u temu, 
Rih ti, da otac moj biisiom poginu, 

I perva bi mi to šiba, ka me sinu, 
Kil jošče zaliho mlada neočutih, 

Koliko da tiho šine me po skutih. 
Jere otca radi meni kralj tu ščetu 

I bratu naknadl malii još ditetii. 
Najpervo mi brata obilno obdari, 

I čim bogata spenzom i timari, 
I hti, da ga druže otčevi dvorane. 

Lipo da mu služe, konje da mu hrane. 
Jošče ga štovati večma se obita. 

Da če banovati, kad dodje na lita. 

A meni sto selah zapisa, i reče: 

"Rasti mi vesela; kad vrime doteče. 
Na ti moju viru, njom ti se običu, 

Ja da ti namiru česmenitu sričii.« 
Za tim udovicu majkii mi požaFi 

S suzami na licu, ter joj se zahvali 
Kažuči me rukom, veleči: 55 Utišaj, 

Ter ovom jabukom diči se i nišaj. 



22 



I verhu nje stražu imaj pomnja tvoja, 

Jer ju imam dražu neg da bi kci moja. 
Ja ču te ciniti bit majku veselil 

I tuge zabiti, ke t' biše doselil." 
Od tad je gojila majka me Jelena 

Kakono bosila kiticii zelena. 
Zimi steč u gradu u zlatjene hiže, 

A litom na hladu, gdi slavic biljiže. 
Pri tihom Dunaju, tamo gdino Sava 

Rike se shadjaju zajedno i Drava. 
Tu biše gizdaA^i perivoj tere gaj, 

Vidiv ga ti, pravi rekal bi da je raj. 
Najvece ugodno biše mi tu stanje , 

Prostrano, slobodno i mirno šetanje; 
Tu ti me na čride dvorkinje dvorahu, 

I Jiioje beside pomnjivo zorahii; 
Tu moje sve dilo razbirati biše 

Rumeno i bilo cvitje, ko miriše; 
I perle, koje su od broja, nizati, 

I nakitiv resu zlatu podstrizati; 
1 sterat svilicu po bilomu platnu, 

Umišujuc žicu srebernu i zlatnu. 
Nesrico, ka svega dobra me izbavi, 

Na što mi od njega spomenu ostavi ? 
Evo se več bolju smišljajuc pervanju 

Slast, nego nevolju terpeči sadanju, 
I ova toliko žled mi je gorčia. 

Razkosa koliko sladja mi hi pria. 
Neznah, ca je briga, neznah, ca su trudi, 

Toliko me niga majčina razbludi. 
A sad se svak čudi, da nišam saspila. 

Toliko utrudi družba me nemila. 
U veselom zdravju veselo svud hodjah. 

Na mehku uzglavju pokojno pokojah : 
Sada za uzglavje kamen je studeni, 

Mislite, ko zdravje može bit u meni? 



23 



Sladkom i obilnom hranjah se j a picom, 
I sa zlatom svilnom resah se odičoiii: 
A sada premine dan mi se kadgodi, 
Po zakon živine, o travi ter vodi. 
Sad naga i bosa sila m' je da hodju 

Jutrom kad je rosa, i obdan po znoju. 
Jer vridne me svite, ma mladost ke nosi, 

Sve mi su raznite od zlih martolosi', 
Pustinjom ki hode, ter zimnu i gladim 
Vezanu me vode u ruhu pretamnu. 
Ter kad mi goda se broditi se rikom 

I doli poda se pozriti ponikom: 
Umiru od srama, od jada umiram. 

Ni mogu ti sama, da na se požiram, 
Videči gdi vlase zlate sam iztergla, 

I gerdo niza se pustivši razvergla, 
Videči u strahu lica problidila, 
Kakono u prahu jabuka prezrila. 
- Ja bih jih gerdila rukom mojom sada, 
I sebi zadila gorku smert od jada: 
Da 'vo je uzicom stegnuta nazadu. 

Ter mi pred tužicom uteči nedadu. 
I živem po sili prek moga hotinja, 

Gdi mi smert omili cic gorka živinja. 
O, neka zabudem muku i trud toki, 

Čin' Bože, da hudem on kamen žestoki, 
O kino serdito more se razbija, 

A on stanovito steči se nesvija: 
O me se razbiju gorčina sa tugom, 

I svak čas prispiju jedna mi za drugoin. 
Da 'vo stanoviti moči mi bit nebi, 

Jak tanci toj kiti, ka stane o sebi. 
Evo mi zahodi na stranu besida, 

Jere ju zavodi bol, ka joj zasida. 
Da neka opeta tamo se p o vrati. 
Od gdi ju ta kleta bolizan uvrati. 



24 



Sgimivši Vlasko han (to b\ ime momu 
Otcu), ne vele dan izadje po tomu, 
Da svoje počaše krajine prostirat 

A stiskati naše Turci, i nas tiral, 
I sela robiti, davši jim svak pleče, 

Jer se ozubiti neima tko veče. 
Ter tada biše čut svuda po rusagii 

Vlaskovo ime slut, uminje i snagii. 
Veljahu: Sva hvalo, Vlasko, nam sginu ti, 

I nam je do malo za tobom sginuti ; 
Jer kada ti pade, nam se stanovito 

U rukah prepade mač i kopje vito. 
Veljaše svak tako, svak staše iihiljen: 

Da ne svim jednako strah biše razdiljen; 
Jer oni, ki bihii od kraja daleče, 

Pogibil nemnihu da do njih doteče. 
Kakono tko nima pomnju, m se svidi, 

Dokli pred očima svoje zlo nevidi. 
I ja ti se ščeti ovoj nenadijah, 

Koja mi doleti, ajme, kad nemnijah. 
Običaj biše moj izhodit u šetnju, 

Za neka minu znoj i vručinu letnju, 
Kiid no se prelipi perivoj prostire, 

I vodicom kripi bistrom, ka izvire. 
Tu svakom gizdavom dvorkinje gizdave 

Iskahu zabavom, kako me zabave. 
Plešuč po travici, pisance spivajuč, 

Poreda s slavici glasom izvijajuč. 
Jedan dan tu site razlicih igara', 

Sunce trakov kite nadvisiv od sgara, 
Vocu pod granami padosmo sve skupa, 

Nemneč, da za nami nesriča postupa, 
Ka me kako Ijuli taj želet za mnom slav 

Mišljašc tisnuti dolika stermoglav. 
Čemu je govorit inako, ni mniti 

Ono, šlo ima bit, neg da ce li biti ? 



25 



Pod sincom oriha, voda gdi se toči. 

Sanka mi noc tiha napade na oci, 
I nebih duboka još sanka zaspala, 

Da me je žestoka bojazan zapala. 
Jer mi se iičini, očito da vidjii, 

Vuci po planini kon mene da viju. 
Ter kako košuta, od staže do staže 

Verih se stran piita, da me nezapaze. 
A oni skupiše hitro se po slidii. 

Ter me obstupiše od zadu i spridu. 
Ja zada ni sprida nemoguč postupit. 

Sva žuta i blida iz glasa jah upit. 
Cuvši me stekoše k meni se sve moje 

Dvorke i rekoše: Sto je to gospoje? 
Sto si prominila lisca ? sto nzdišcs .* 

Ki si san vidila ? jedva dušom dišeš! 
Tu sanka odustah sva puna bojazni, 

Misleči tere stah, koje su to skazni. 
Ja tako misleči kakono vazeta, 

Izteče verveči ta gusa prokleta. 
Ter nas obistrani, i ka Čii da viče. 

Ali ju izram, ali ju posiče. 
Od sablje pogibe nesrična Margita, 

Jer tu do potribe biše glasovita. 
Smišljati nemogu, kako mi nje glava 

Tu pade pred nogu brez trupa kervava. 
Prem tada iz glasa htiše se da vapim. 

Za ujid od pasa' neterpit, kii terpim. 
Da bi mi na povrat, glasom bi vapila, 

I glavu tere vrat sama jim klonila. 
A tad me dobi strah od smerti te zale, 

U posluh tere stah i ja i ostale. 
Tu nas izvezaše , za tim u planinu 

Bijuč odagnaše kakono živinu. 
Pria bih našla broj nočju na vedrini 

Svim zvizdam, neg mojoj poslidnjoj gorčini 



26 



Puste sam sve strane protekla i luge, 

Vepri gdi se hrane, i zviri te druge. 
Obajdoh sve gore, brodili se prek sto rik, 

Nigdi mi nitkore nedodje pomoenik. 
A gdi su, mimo dvor koji mi hodjaliu, 

I nočju pod prozor pisance pojahu? 
Pisance, u kojih veljahu, da sam ja 

Kruna i dika ujih, i sunce ko jim sja. 
Neka t' njim tašcinu svaku govoriti. 

Za bolje vašcinu moči nam stvoriti. 
Ajme, ca mi prudi, nesričo prehuda, 

Jer mi nenaudi njih hitrost zlocuda. 
Pokolu, prezala nesrico, u oblast 

Gorim si podala mene i moju čast? 



2. 
Iz i§Razanja tretjeg^a. 

V 1 a s t e 1 i n. 

Bio je do sega doba der od vika 

Običaj ovega grada Dubrovnika, 
I sad je, kadgodi poglaviti koji 

Covik ga prohodi, al u njem postoji, 
Njegovu došastju vazda se radovat, 

I hvalom i častju svakom ga darovat. 
Na kii stvar odlučen buduči ja danas, 

Smučen sam i mučen u mojoj misli vas; 
Jer mi se, znam, hoče sveršno vas hvaliti, 

A neznani, kako če moči se to sbiti. 
Mojega jezika buduči moč mala, 

A vaša velika i kripost i hvala. 
Da volju, a ne rič, hotijte vi mirit, 

I, ako malo liič reku, nezamirit: 
Vas svit Derenčina, tvojega još dida, 

I hrabra i srnina u pisnih povida; 



27 



Tih biše u svitu, srnin i bevz na dilo, 

To mu je po svitu slavan glas ponilo. 
On mnokrat odvrati svojih od pogube, 

I Turke polati, jak sokol gohibe. 
U svojoj Turkom smert nošaše desnici, 

U zubih kako hert zecA^pred lovnici. 
Dopokon kada se najde pri skončini 

Vitez, stotima se vitežki zamini. 
Zato ga do danas tekal je i teči 

Vazda ce pošten glas visoko leteči. 
Ne manje sadi ti, govore, da si srnin, 

Da pravo mladjan ti zoveš se Dcrenčin. 
Da se sič i bosti tebi je brez muke, 

Da dila hrabrosti idu ti od ruke. 
Gospoja pak ova lipa i gizdava 

Da je kči Vlaskova, lasno se poznava. 
Lisce joj nekrije, jer bi reč da živa 

(Meni se tac mnije) otca prikaživa. 
Nje otca ja vidih mlada golobrada, 

Pri vašem kralju bih poklisar onada. 
Biše berz i skočan, spametan i snažan, 

I svakomu, počan od kralja, udražan. 
Vidil sam, gdi slomi ujedno savezav 

Pet kopjih, tako mi daj, Bože, da sam zdrav. 
1 ove pak opet gledale su oči. 

On konjih priko pet masiv se gdi skoči. 
Uz konja berzega upored gdi tiče, 

I vola gdi svega napoli presiče. 
Gdi se š njim boreči, ni vitez, ni junak 

Nemore neleči, toliko biše jak. 
A dida joj banom znamo, Majer-Blaža, 

On biše kerštjanom zaščita i straža. 
On Turke s načinom izagna iz Pulje, 

Bivši jur Latinom smoklo do košulje. 
Bio je tu s nami, vitar ga ustavi, 

Kada se s vojskami prik mora preplavi. 



28 



I našega sbora živi su još niči, 

Koji mu sgovora bili su diliiici. 
Uzrasta, ki vele, bio je visoka, 

Beside vesela, razuma duboka, 
Lipa sviti a oka, op a saj a mala, 

Razpleca široka, a hoda pristala. 
Da što cu zalazit tamo nerazložno, 

Odkle pak izgazit nebi mu uzmožno ? 
Dila vaših didi, i otac, i vaju 

Mojoj se besidi izreči nedaju. 
Nemogu ja mnoge hvale vaše peti, 

Koji sam uboge rici i pameti. 
Govor ču uztegnut i stisnut u manje, 

Tere se potegnut na misto pervanje. 
Naša su začula gospoda, kako je 

Jadom tebe trula nesriča, gospoje. 
Kako si uzice turacke dopala, 

I dugo suzice u njoj prelivala; 
Kako se po tragu zaleti pak ovi 

Sokol, da te dragu lovinu ulovi; 
Kako te iznašad hitro je izkupil, 

I s tobom izašad ovdika dostupil, 
I tako zaslužil i toko dostojal, 

Da te je sadružil, i za svoju pojal. 
Diči se tim pirom grad ovi, da znate. 
Koliko da mirom mirle mu pozlate. 
I toga za zlamen, koja godir snaga 

Njegovih jest ramen, sva vam se podlaga. 
Vam je zaveliti, a njemu poslovat. 

Zato veseliti htijte i pirovat. 
I dare sad ove, budi nebogate, 

Prim' te od njegove volje obilate. 
Cim, dodje do vaju s vlasteli svojimi 
Poglavica naju, koji je nad svimi. 






29 



D e r e n C i 11. 

Zalihom jer livaloin slaviš nas i štuješ, 

Ohczom ne malom nicnc obezuješ. 
I ova danica moja i gospoja, 

(Neka znaš) dužnica naziva se tvoja. 
I listo Bog da da Budima dostupit, 

Hočemo daj tada duga se odkupit. 
Meu to hvala ti predrago, premilo, 

Dokli vrime dati moc hude na dilo. 
A tvojoj gospodi da zahvalim, vide, 

Pamet nenahodi dostojne beside. 
Samo jim reci, znam, gospodo, prik mire 

Milošča prima nam vaša se prostire. 



K n e z. -:-.v _ .... . Jo ^^a-f^-v-r (O 

C/ 



Voljah, da bi vaša milost prehodila 

Mista ova naša drugoga cic dila. 
Nego cic opake nesriče, ka cini 

Da svitle dan zrake lice vam promim. 
Nu budi kako hoc veseli mi smo sad, 

Da vam se sgoda doc, gospodo, u naš grad. 
Gdi 'vo smo svi radi, da vam se minuta 

Sva tuga osladi i žalost preljuta. 
A najliše tebi, gospoje neucjia. 

Nositi na sebi briniena tak mučna. 
Samo se tim bolju, serce se tim stidi. 

Da naša moč volju nemore da slidi. 

D e r e 11 č i 11. 

Vec neg se podoba, več neg smo pitali, 

Skupa i osoba vi nas ste čitali, 
Zato hud velika tebi , kneze, hvala, 

I vam, Dubrovnika gospodo ostala. 



30 



II. 

Iz pisma Jeronimu Martinčicu. 

Da drugo ovo zlo, od koga lioču rec, 

Blizu je dolizlo, bliže se nece vec; 
Jer trudno može sam citovat uteči, 

Susidu jure hram tko vidi goreči. 
Zatvoren tamo tja necuješ u kutu, 

Mornarom kako ja koji sam na putu, 
Kako je prikrila Rodiotski otok 

Čudna moč i sila, kii podk vas iztok. 
Zato ču da t' povi ma pisan niki dil 

Od toga, sto novi glas nam je povidil. 
Pet krat je tisuč sto Ijudih car sakupil, 

Nevoljno to misto s kimi je podslupil. 
Tolik broj brez mire virovat tko more? 

Da li su od vire ljudi, ki govore? 
Od onih diliše, ke timar blagovat 

I kih odlučiše vojnikom poslovat. 
Ostali nezvani kupom se sv i palju, 

Razlika pogani' mista kihno šalju; 
Ter prave, raja dil svaki če dobiti, 

Zemlje samo badil u obrov da hiti. 
Poganstvu zaisto svemu u iztoku 

Preslavno to misto selo jest u oku. 
Jer terge, ke brodi k Carigradu vode, 

Cestokrat nahodi gusarin iz Rode, 
Jer nitkor nemore od poganske ruke 

Ono tisno more broditi brez muke. 
Komu ime ona divica satvor\ 

S zlatoga kii ovna pustiv se obori. 
K tomu brez prcstanja u kopno zahode , 

Robja ler imaiija razlika izvode. 
Tim ti se ohol i t J)udu Rodioti, 

A Turci odolit nemogu sramoti. 



31 



Zato se nečudi, takova cic posla 

Da je množ od ljudi' brez broja tu došla. 
Cetar sta i veci broj galij ter navi' 

Jest, u kih brodeči vojska se preplavi. 
Čudna je stvar listo slušati načine 

I sprave zaisto, koje se tu čine, 
Najpri su s vojskami podaleče stali, 

Gdino jih puškami nebi doliitali. 
Odonde ter počan, zemlju, kii kopaju, 

Preda se meču van, a za trud nehaju. 
Tako, da zemlje prah nijc tu ostao, 

Ki jim nij' po rukah tisuč krat propao. 
U kdj stvari takov način su deržali. 

Da goru na obrov zemlje su dognali, 
Goru dim, s ke odsgar mogu sa višine 

\ iditi svaku stvar, u gradu kii čine. 
Virovat sad onoj moreš, ča činjahu 

Ziganti, kada boj s boži bit htijahu. 
Ki goru serditi verh gore kladihu. 

Po kojili uziti na nebo hotihu. 
Tom ti se od grada gorom zastupaju, 

Ki svak čas od tuda mortari lupaju. 
Tako da ni nova kuča jest ni stara, 

Kdj nisu pokrova raztukli od sgara. 
Mnoge su još vele tu puške, ke zjaju 

Prostrano, ke, vele, da svitom stresaju. 
Ter stinu največu sa desna i liva 

Iz sebe van meču, ka zid razoriva. 
Manjih je tolika množ, da nij' ostalo 

Kuče ni zvonika, ki mila ni malo. 
Zatime jest paka trideset hiljada' 

Ostalih pušaka', kih svaku dopada 
Nje puškar, opravno vazda ki ju nosi, 

I hita upravno, kamo se kad prosi; 
Tako da nekloni glavu izza miri', 

Tko nečc, čas oni da zul>c ociri, 



32 



Janjicarihsila, i spaliij još din, 

Kojih gvozclja čila do 2)odplat odiu, 
Kmo se iiaprida vecekrat niakoše 

Tako, da verh zida stige utakoše. 
Nemoj milit, ki riju, opraviv listo toj, 

Sto ti sgor besidjii, da stoje u pokoj. 
Množi su, ki nasut ohrov hi hotili, 

Neka bi i'avan put ka gradu imili; 
Kojim je dilati nevolja to dilo, 

Kopji bo ter bati gone jih nemilo. 
Množi su pak od njih, tja doli duboke 

Ki duhu na pospih jame ter potoke. 
Pod mire da došad oganj tu zadiise, 

Kakono Biograd jeda jih razruše. 
Zatvoren jer oganj (tako se govori), 

Da goru staviš nanj gvozdenu, obori. 
S drugu stran gradjani nemisli da leže, 

I stoječ zamani da ništor neteže. 
Kamine, šcopite, spingarde svedj meču. 

Turške mantelite kojimi razmeču. 
I kmii još tuku onih, ki naliplju 

Da zemljom, kii viiku, obrove nasip Ijii. 
Ter ono, sto s potom i kervju iiavergnu, 

U grad oni po tom po rupali uvergnu. 
Zatim što razore puške i razzidju, 

Opet malo gore složc i sazidju, 
Drivjem, zemljom, kalom, stinjem, ko svak nosi, 

I slvarju ostalom, kako se gdi prosi. 
Časa nepraznuju s večera ni s jutra. 

Neg se zadubljuju i oni iz nutra, 
Gdino se pak slaju sa Turci, kino rili 

Da jame kopaju protiv njim na pospih: 
Tu jih unobljiišiv ognjem, ki priprave, 

I prahom zadiišiv pod zemljom oslave. 
Veliku, di, pomoč sužnji, kc imajii, 
Rabeci dan i noc, u lom jim podaju. 



B3 



Ni dica zaliidu nesidc ni žene. 

Da u svakom trTidu mužem su takmene. 
Čudesa sva, koja silan car tu tvori, 

Nemore rič moja da jih izgovori. 
Pomisli, ki svudi dobivat je učan, 

Trateč prah i ljudi' zamaiii, je Tmučan? 
Zalo, di, da ima sveršenu odluku. 

Pri stanje sa svima izgubit iz ruku", 
Negoli nepodrit ta grad i razsuti. 

Ki želi jirem požrit, kako zmaj preljuti, 
Ako se izmota taj konac, ki vuce, 

Serce iz života kerštjanstvu izvuče: 
Ako r P)Og nepusti, neg mu taj izkine 

Zalogaj iz usti' pri neg ga pozine: 
\ eču slavu stokrat Rodi ce dati joj 

Neg kolos, ki porat prekročil biše njoj. 



m. 
Pesma Milici Jeronima Koriolanovica. 

Evo se sve trudi ma pamet gospoje, 

I nauk svoj budi i znanje sve svoje, 
U pisan da složi kriposti i dike, 

Ke narav umnoži u tebi razlike, 
S poklonom pak da ti tu pisan prikaže, 

I hude svak znati, da nepsi ni laže. 
Za trud samo prosi, da t' se nerazžali 

Na taj dar, ki t'nosi na konac ne zali, 
Koji je vridnji (znaj), neg stanje bogato 

I dragi kamen taj, i čisto to zlato. 
Zlato i drag kami mogu razamčati, 

Da ga več nij' s nami, gusari ter tati, 
I oganj i more, i nesriča druga, 

I zato nemore terpiti do duga: 
Da hvala, kii višče pisnivac izpiše. 

Po vičnje godištje žive, neizdiše. 
Herv. čitanka. f 



34 



Slava se poštene Penelope cita, 

I lipost Jelene po sve slran« svita, 
1 hrabrost Akila, i razum Ulisa, 

Jer slavna njili (lila Homero izpisa. 
Tako ja nestojim misalju, neg litam 

Svak cas, i nastojini, da tebe pocitani, 
Da se svini ociti onim, ki nevide, 

Koli si sversna ti, neka t' pozavide; 
I da ime tvoje ponesu k nebu der 

I novi, gospoje, da budem tvoj Homer. 
Nu sam misli oko zasinil ja moje 

I kriposti tdko zagledav se tvoje: 
Srida je prolitja, široko jest polje, 

Zeleni i cvitja u njem je dovolje. 
A čudna nut čuda! nevim se prijati, 

Ni počat odkuda krunu ti svijati. 
Nu od strane svake ta terzan gizdava 

Taj miriš i take sladkosti podava. 
Da ce bit iztočne svitlosti sva puna, 

Odkle se lioč počne svijati ta kruna. 
Perva te, znam, hvala čeka od plemena, 

Komu od počala nima se spomena, 
Komu slavno ime neče se zabiti 

Ni onda, kad vrime počne jur nebiti. 
Pria če, dim, konac dojti od vrimena. 

Vašega neg zvonac nezvonit imena. 
Od tuda bo množi izadjoše ljudi 

\ridni, napol boži, i nebeške čudi. 
To vas svit poznava, a on grad najliše. 

Ki svitu bi glava i sad je najviše. 
Gdi tvoj stric, premudri Lauš, malo pria. 

Nego ga smert udri, cerljen klobuk prija. 
Zeleni po tomu klobuk smo vidili, 

Gdi glavu drugomu stricu ti pokrili; 
I gdi pred njegov sag, kako gospodina, 

Zadar grad i rusug pada na kolina. 



35 



A Koriolana tvoga se jest dida, 

Slava neskončana mašila naprida 
Toliko, da veče nitkor od Trogira, 

Tekuc za njom, nece moc da ju nazira. 
Vridaii bi zaisto za pero i za mac, 

Nevim ti ja cisto vridniji reci zac. 
Jer pisma od toga jednako nam kažu, 

Ka pisk on mnoga, i ka nam nelažu. 
Po kojih Mučenig Petar se uznaša, 

Bnetački kino stig po moru pronašk, 
I Bnetke uzviš\, i slavom ogradi, 

I na njih najviši prestol se posadi. 
Da sto cii tvojega od otca da reku, 

Dobrota kojega slove na daleku? 
Slavan samo zato bit more, jer tebe 

Prečisto nam zlato podal je iz sebe; 
Koja, iz visoke jak gore vodica 

Ka vre, pak široke poljane protica, 
Pri kdj se zeleni travica ta mlada 

I javor zeleni, s koga list nespada. 
Ponavljaš rodu čas visoko letecu. 

To vridnju svaki čas, to dražu, to veču. 
Jer pomnju sveršeču i način taj deržiš, 

Kim kako na plecu pošten stan uzderžiš. 

I eto brajen mlad i sestre te male 
Sirote nisu sad za majkom ostale, 

Pokli jim osta ti, ne to sestra listo 
Da mila još mati na majčino misto; 

Ka činiš, da riju težaci, da sade, 
Da oru, da siju, da zlu travu vade; 

Potok da se kopa i voda navadja 

Cič suše, potopa, kako se gdi sgadja. 

I da se pak kupi, ca po sve godištje 
Obilno je župi nemanjkajuc ništje; 

Cim štovani pojdu mili tere draži, 
Kadano dni dojdu čestiti i blaži, 



36 



<t"j 



I reku svi brašna siti i veseli: 

5iOvi stan do kasna višnji Bog veseli.« 
Ka činiš tdko je u kuči noč i dan, 

Da zaman nestoje ni vuna da ni lan ; 
Cim sestre u njih stan odpravljaš bogate, 

Diverkc pak izvan darivaš i svate; 
Cim platju odnose dvorkinje te mile, 

Od tebe kadno se dodvoriv oddile, 
I pojdu za sričom, kii jim Bog odsudi, 

Uresne odicom i dobrimi čudi, 
I pune kriposna svakoga nauka, 

Ki mogu dat krosna, i jagla, i ruka. 
Taj nauk dobroti tvojoj i vridnosti 

Božiča dat hoti Palas od mudrosti. 
Kii stvar da bi mogla Arahne viditi, . »^i*^ *?**l!^ 

Tebi bi nemogla nepozaviditi. 
I ja mnju, da inu pri toj bi zabila 

Žalost i vaščinu, koju je imila, 
Kadno se zarica, da joj nij' takmena 

Tkanjem ta božiča mudra i poštena. 
A ona paukom čim ju da hodi, 

I pridnjim naukom tanko da uvodi'. 
Da ti si gospoja več neg sve ostale, 

Umiča jer tvoja, usta te nehvale. 
Nu slava li glasa sama i povida, 

Gospoje, svim da si gospojam naprida, 
I pravi, da zlato i srebro s svilicom. 

Kad se stavi na to tva ruka s'iglicom, 
Mogu nam očito staviti pred oči, 

Stogod jim skrovito tva misal poteči: 
Al nebo, gdi odsvud pobjeno zvizdami 

Jak obal caklen sud v^rti se nad nami, 
Tim sunce otide, i opet bude doč. 

Da nam je na čride sada dan sada noč; 
Aliti pak niže, gdi vitar oblačce 

Sgoni i podviže krijuči sunašcej 



37 



Koji sgon i stiska mnogokrat uzroči, 

Da germi, da triska, i da nas daž moči; 
Al zemlju gdi paše valovito more, 

A mimo medjaše li pojti nemore; 
Aliti na sridi gdi ona pod nama 

Stanovita sidi tiščeč sebe sama; 
Ali gdi dubravu zelen list odiva, 

I gora gdi glavu gori iizvišiva, 
I gdi ju ogerne snig, pak s bukom tokom 

Niza njii poserne vodica potokom. 
A pod njom visoko rika se nadima 

Tekuč u široko more, ko ju prima ; 
Ali gdi se diče cvitjem i travicom 

Polja, kad iztiče sunce za zoricom; 
Gdi po njih košute igraju skačuci, 

I gdi zviri Ijute slide jih tekuci : 
Sve to a brez muke, i sve sto bi htila. 

Hitrost tvoje ruke jaglom bi stvorila. 
Tako da s lisicom pravi bi zec predal. 

Vezena iglicom herta da bi gledal, 
Došla bi leteči na zlatan klas ptica. 

Da je zrilo mneči žito ili pšenica; 
Još bi se mamila divojka gizdava 

Ružicom, i mnila, da je ruža prava. 
Nemore na svitu nitkor da procini, 

Ko li darovitu Palas te učim, 
Koja ti darovk, još ovo da umiš 

Stiti, i do slova steči da razumiš; 
I da si knjižnia od žen, ke su dosli, 

I ke biše pria, i ke če bit posli; 
Dopokon verh svega zarokom zapriti. 

Da se nitkor tvoga poštenja nehiti. 
Za da si onako poštena i čista, 

Gospoje, prem kako božiča ta ista. 
I Diana k tomu podpisa bilig svoj, 

I reče svakomu: nTako ču daje toj.« 



38 



Zato nitkor nepsi, ni vuhli, ni lovi 

Tvoju čast, jer ga psi razdriše njegovi. 
Al ce kod orlovi' glavnih vezan stati, 

Jatru, ka se novi, ki mu ce kusati. 
Malo da hiteči negriših dar oni 

Najlipši, največi, ki" t' Venus pokloni: 
Venus od Ijubavi niajka i božiča, 

Kojuno svak slavi, h kdj se svak utica. 
Jer joj sin brezočni striljajuc podklada 

Vas narod iztočni s onim od zapada. 
Koji kad te vidi i ču slast od raja, 

U sladkoj besidi, ka ti se poradja. 
Vaze luk i nape, i odkriv tulicu, 

Izabra pak zape zlačenu strilicu, 
I reče: rStrilica ova če tvoriti 

Da budeš Milica mu majku dvoriti.« 
To rekši stril pusti, a ti se pomisti, 

I strilu propusti, i reČe: »Nečisti, 
Nečisti i zali ditiču, sto t' se mni? 

Otidi k pečali, otidi, da te nij!" 
On se pozasrami, a sam li pobita, 

Opeta strilami hteči da se hita. 
Majka mu s daleče hervanju tu vidi. 

Ter herlo doteče, i sinu besidi; 
Reče: »Ma sestrica, Palas, mi govori. 

Da ova vilica u nje dvoru dvori. 
Zato zadivati nehtij nje čistoču. 

Ni se š njom hervati, jere i ja hoču, 
Slobodna i prosta za sada da projde 

I čestita dosta od mene da pojde ; 
Sve moje milosti polag nje da side, 

Moj smih i radosti vazda da ju slide: 
Mana da se cerpa, kad usta otvori, 

Biser da prosipa, kada rič govori; 
Kada li budc pet, tkogodi tu biide. 

Da stane kako svet, i da se zabude, 






39 



Svak da s(; opoji nje -gerlom medenim 

Jak slavja, ki stoji za lugom zelenim.« 
Gospoje, po vas ov vik nebi izkazal 

Od božič, od bogov, tko t' je ca prikazal; 
Jer njih sbor bogati sve dike od raja 

Tebi da, ke dati družim se nehaja. 
Blažen, tko te sliša, blažen tko te vidi, 

Sriča ti ga niša, tko s tobom besidi: 
A pie i blaguje na nebeskom stolu, 

Tkogodir te cuje, da poješ u kolu. 
I ja ču po svaki put reci da sam blag, 

Ako ti ovaki moj sgovor bude drag, 
Koji ne za ino sada ti ja šalju. 

Neg da te istino i pravo pohvalju. 
Hvalih te i odsad hvalit ču dan i noč. 

Ne koliko sam rad, da koka bude tnoč. 
Višnji Bog meu to život nam produži, 

A tebi več zato, što mu več zasluži. 



Širnim Eožičic. 



■ kl^M^ 

Biskup Modruški, rodom iz Zadra, a uniro u Zadru 1536. 
Pisao je g. 1530. „Žitija rimskih arhijerejov i cesarov," tiskano u 
Reci 1531 glagolskimi slovi. 

Konstantin. 

Konstantin najposlednji cesar necesarastvova dlgo. 
Carigrad bo, najvekši grad vsega istoka, pokle stal hiše 
let li91,vazet bisi ot nečistih Turak leto gospoduje 1453. 
na 29. Maja, ki dan iiijedan rod sramote ili lotrie nepo- 
manka; nijedan razbor nebisi časti ni spola ni zrasta: Iju- 
bodejania ubojstvom pridaše, ubojstva že Ijubodejanijem. 
Crikve razorcne , svetih moči psom i svinam vrženi sut. 
Vojini npsiše po vsej vojski glavii Konstantina cesura na 



40 

kopje nabodši za špot. Krst, Spasitel naš, prigvožen hiši 
sopet od nih na križ. I vsa ona ponovlena sut, jaze stvori- 
še nemu zdavna Ijudejski narod i vojini. — Grad 3 dni 
stužen i plenen. Ctogodi biše kralevskago roda, ili pokla- 
no je ot Otomanov jim poAelenijem, ili shraneno je pohoti 
pobeditela. Sije pametno je, da grad sa sazidan je ot Kon- 
stantina Velikago, sina Jelene; i vazet jest pod Konstan- 
tinom, iže ime mater togoje imene,na leto 1191. od sazida- 
nia jego, jegda predstojaše crikvi Mikula V. rimski arhije- 
rej; Friderik cesarastvovaše na Nimceh. Kraljevali sut Pa- 
leologi let okolu 200. 



A kad spomenusmo Turke malo prije, recimo u kra- 
tko, tko su i odkuda pridoše, i koimi vojskami uzrastoše 
stvari njihove. Turci jednim delom susedi su hvalinskomu 
moru, koji Aziu potrese i istok, i stari obitavatelji su gore 
Kaukaza, u onoj strani, koja gleda na sever; drugim de- 
lom su medju tatarskimi narodi i unacke kervi, koji su po 
tom narečeni Ugri. Odaklegod su, pripoveda se, da im je 
malen bio početak. Sada je okolo 720 letah, da ostavivši 
otčinsku zemlju, najpervo izterčanje učiniše u Persiu, a 
ovu sada zovu Maršu. Zivio je posle ovaj narod negda 
srečno a negda nesrečno radi neurcdjenosti, koja bila je 
mnogokrat medju njimi, tja do uspomene dostojne vojnice 
francezke, o kojoj je rečeno, da su biličasto pobijeni i još- 
ce velike cesti gospodstva lišeni. Dokle Otoman,pred ovim 
Solimanom deseti, posili se staru slavu toga naroda pover- 
nuti. Ovaj od tamna mesta i težačkih roditeljah rodjen kre- 
postju velikom sabrav vojsku poče obnašati turško oružje 
ne manje trudljiv za svoga naroda Ijude ncgo.li za naše. 
Uze tada kaštel jedan, koga svojim imenom Otomana na- 
reče. Ovaj bese daleko od Prusie (iliti Burse) k Trapezun- 
tu, glavi onoga carstva, 6 danah pula. Tečaša tada leto 
Spasitelja našega 1300 podBonifaciem \ 111., na sveršetku 
carstva Mihovila Paleologa i pocetku Andronika sinovca 
mu, koje vreme Albert cesarastvovaše na Nemcih. Ter po- 



I 



41 

čansi Otoman tako, u 28 lelah, sto je vladao, poclbi velikii 
cest Bitinie, a ne malo graclovah pri Cernom Moru polo- 
ženih. Za njim sledio je sin mu Orkan, kojega stvari tako 
su uzrasle, dok su se Gorci prepirali medju sobom, da im 
uze Prusiu i prebrodi u Eiiropu dozvan od Gerkah. Uze 
Karamanu ne malu cest gospodstva, kojega kcer biaše sebi 
uzeo za ženu, nevernost mu stvorivši i sina mu ubivši. 
Ovaj po 22. letu Murata sina naslednika ostavi, koi zvan 
od Paleologa čara oderža pobedu nad Bugari i nad cesa- 
rovim bratom, koi je š njim rat vodio. Pozvan zatim eu- 
ropskim bogatstvom, pod izlikom, da ce cesarove neprija- 
telje kazniti, Galipolje podsede. To biaše leta 1363. Ne 
mnogo po tom usad u Serbsku zemlju i u Bugarsku, Dri- 
nopolje uzamši velikim pobojem razbi naših. Lazar, Serb- 
ski despot, ostavši mertav u boju. Ubi po tom Miloš Ko- 
bilic Murata čara na osvetu smerti Lazara despota go- 
spodina svoga. Pokle carstvova letah 23, ostavi dva sina: 
Pazaita i Solimana. Pazait ubiv brata, da bi se naplatio za 
otčinu smert, pobi Marka Kraljeviča bugarskoga načelnika 
i ubi. Podbi po tom poda se veliku cest Bugarske zemlje. 
Ne zadovoljan tim terča u Bosnu, Hervatsku zemlju i v 
Slovinsku. Leža pod Carigradom 8 letah, i uzeo bi ga več 
bio lahko, nego se zboja došastja Ugarah i Francezah, ko- 
je srete pri Nikopolju, i pameti dostojnim bojem pobedi, 
ubivši ili uhvativši veču cest francezkih vojnikah, medju 
pervimi Ivana hercega Burgundije, i Zigmunda kralja 
ugarskoga tada razbi, koi bi bio uhvatjen od Turakah, da 
nije u mletačku vojsku utekao, nad kojom kapitan tada 
biaše Tomaš Mucenig. Vrativ se zatim pun ufanja k Ca- 
rigradu, pokle več biaše ležao pod njim 2 leta, ganut straš- 
nimi glasi Tamburlana Tatara, koi s bezkonačnim množ- 
tvom biaše udario na turačke grade, uzdiže se protiva nje- 
mu car, i sastaše se pri gori Zvezdi, na medji Galacie i 
Bitinie u Natolii. Pobijeno je u tom boju na dve sto tisu- 
čah Turakah, ter Pazait car živ pride u ruke neprijatelja 
svojega, kojega zlatnimi verigami okovana vodjaše za so- 
bom Tamburlan posvuda. Bese taj turački rasap leta 1397 



42 

u vreme Bonifacia IX. rimskoga arhijereja. Ima Pazait dva 
sina: Orkana i Mehmeta. Buduci Orkan prie dviuh godi- 
nah ubijen, nasledi svoga brata Mehmet, sam uzamši car- 
stvo. Koi iizamši tursku zemljii, dedins^ kraljestvo iiAzii 
po smerti Tambiirlanovoj, namiici zatim razboji i plenje- 
njem Ikigare i Morovlabe. Drinopoljc uzam položi onde 
kraljevski prestol. Umervši ovaj posle 17 letali, Murat, sin 
njegov, kraljestvo prime, sedeči Ivan XXIII. na Petrovu sto- 
lu. Ovaj slavu stariih ne samo dostignu, nego i preteče. Per- 
vi njegov rat bese proti Serbskomu despotu, kojemu uze 
Skopiu i NoviPazar. Po dugom ležanju uhvati mu dva sina, 
i oslepi je. Uze zatim sebi za ženu njihovu sestru, povra- 
tivši im Novi Pazar radi toga prijateljstva. Terča često- 
krat na Morovlahe, Ugre i Nemce. Obernuv se po tom na 
Arbaniju, šilom uze Kroju, i jošte Mletčanom Salonic. 
Umre ovoga rata Franjo Kontarin, mletackili Iiusarah po- 
glavar, babe moje, t. j. otčine matere rodjeni brat, mlogo 
izverstan i poglavit. Pobijen bi zatim Murat jednom od 
Ugarali velikim porazom, ter izprosi od njih mir za 10 
godištali.Opet ratom napaden odUgarah s dopuštenjem Eu- 
genia pape IV. protiva miru i veri, koja biaše zadata me- 
dju njimi. Pobedi Ugre dvakrat. U jednom boju pogiboše 
Ladislav kralj poljski i Julian Cezarin kardinal, papin le- 
gat pri Varni. U drugom pobjen je pri Basili IvanHunjad- 
ski, i pobjeno bi ne malo ugarske gospode, više drobne 
vojske, koja bi pobijena da nitko neuteče.^estav mnogo, 
podbi poda se Moreju, koja se razmirenjem bratarskim 
biaše podigla. Ide po tom u Aziu kaludjerski život slediv, 
Mebmetu sinu skerb gospodstva izruciv pod prigledanjeni 
Celi-paše. Ne mnogo po tom povernu se opet na gospod- 
stvo, i pojde s velikom vojskom na Arbaniu, koja se malo 
ne sva odvergla biaše nastojanjem Skanderbega. I bivši za- 
man nekoliko mesecib Kroju, umre od žalosti, kraljevavši 
letah 34. Sin njegov Mchmet dvoje carstvo podvergne,Ca- 
ricratlsko i Trapezuntsko preko Cenioga 3Iora, i 12 kra- 
ljevinah iize nam. Uze jošle 200 gradovab, koji kerstjan- 
sku veni deržaliu. IVIedju onimi uze Mletkom Negropont 



43 

otok silnom riikoni, a Skutar mu se da. Kaffii grad naCer- 
nom Moril po sili iize. Rod otok zaman pokiisi iizeti, voj- 
skii uvede u Italiii. Otrant uzam umre leto 1471. dan 
3. Svibnja. Tada Pazait premogsi Zeliaba, mladjega bra- 
ta, i prognavši ga, sam primi carstvo. Koi pokle \i/a\ silom 
kaštele neke u Morovlaškoj zemlji, izvede po tom vojsku 
na Soldana u Egipat, od kojega pobijeni cestokrat Turci, 
smiriše se na koncu, i medjii sobom učiniše savez, leta 
1492. Spraviv po tom velike vojske po kopnu i po moru, 
pojde protiva živučim na Cernih Gorah, i oblada stranii 
onii slobodnih Ijudih tja do onoga dneva, i turskomu robo- 
vanju podbi. Na sedmo leto po tom velike vojske spraviv, 
njimi po kopnu i po moru sam svojom glavom ide i uze 
Mletkom Modiin i Lepant; Korun mu se preda leta 1500 
dan 14. Kolovoza meseca. Uze malo po tom i Drač. Uzbo- 
jaše se i u Friulu, buduči Turci merzko terli zemlju onii 
s velikom škodom i sramotom kerstjanskom. Prognan bi 
po tom Pazait od Selima sina, pokle careva letali 30. Umre 
Selim po osmom letu, Solimana sina ostaviv, koi i sada ži- 
ve. Ove dvojice stvari i dela, buduči velika, i mnogi žive- 
mo jošte, koji smo je videli i slišali, netreba popisati: pi- 
šite ini za nami. Dosta je to za sada. Reči čemo od sebe, 
kako bi prestavljeno zapadnje rimsko carstvo na Franceze. 



Mavro Vetranic. 



Mavre Vetranic, priimenkom Čavčič, sin Dominika Vetraniča 
i Tomke Turčinovice, gradjanah dnbrovačkih, rodi se g-. 1482. 
Buduči još mlad stupi u red sv. Benedikta na otoku Mletu, gde se 
je na svakoverstne nauke i na hervatsko pesničtvo stavio. Radi 
svog-a izglednoga ponašanja i duboke znanosti bi izabran za do- 
smertnoga opata. Kašnje ostavi zbog- nekih razmiricah dostojan- 
stvo opata, pak odluči živeti još večma samotno, neg-o nni je za- 
kon benediktinski nalagao, ter otide na otok sv. Andrije, i onde 
probavi ponajviše sam samcat 20 godinali. Tu pisaše Jiervatske 
pesme i razsmatraše tečaj zvezdah. Preminu dne 15. s6čnja 1576. u 



44 

93. godini. — Od mnogih njegovih d^lah napominju dubrovački pis- 
ci, da se nalaze još sledeča: 1. Hekuba, tragedija, prevedena 
iz gerčkoga; 2 Posveti liste A bramovo, drama; 3. Uzkers- 
nutje Isusovo, drama; 4. Cista Suša na, drama; 5. Put- 
nik; 6. Remeta; 7. Pesni razlike u VI knjigah. Još svedo- 
če neki, da je u poslednje doba svoga života pisao : Pesan o 
postanku Dubrovnika. 

I. 

Iz Remete. if;f^^r;; 

Otok svetoga Andrije. 

Stan'te zviri, stan'te tiče, 
I ostali boži stvore, 
Navlaš ribe pliskavice, 
Ke plovete sinje more. 

Obrah dvore za pokoru, 
Gdi nije čuti razgovora. 
Da se s draziem razgovoru 
U pučini sinja mora. 

Za polače obrah spile, 
Gdi su stine i litice, 
Gdi su hridi i gomile, 
Kuda laze gušterice. 

Srid gomile kamenite 
Samo rastu do dva busa 
Od travice zlamenite, 
Ka se zove medna ruša. 

To su moji slavni stani, 
Tetivika gde se plete, 
I gdi cerni s' mora vrani 
Oko mene svuda lete. 

Gerličice nije čuti 

Oko mene ni golubka, 
Zač ga soko podlabuti, 
Kad ga čuje da zaguka. 



45 



I ticice nij' cut ine, 

Jer kad pridje k meni koja. 
Od sokola taj pogine, 
I o stavi perja svoja. 
Nu galebak dodje bili. 

Ter lupare kljunom para, 
Na markjenti pak se krili. 
Kako da me razgovara. 
Drača mi je za.ružicu, 
f., (^ iv '^A koštrana za tratorak, 
I kopriva za Ijubicu, 
Za naranču suh javorak! 
Lovor mi je za lemune, 
Troskot mi je za bosiljak, 
A česvina za četrune, 
Koja smeče zelen listak! 
Navlaš leti na vrucini 

Gorko sunce kad sve spraši, 
Jer nij' cvetka ni zeleni, 
Dokle daždič zemlju skvasi. 
Do korenka jer sve sahne; 
Još je tuga vele hudna, 
Da dušica tu izdaline, 
Gdi se pije voda mutna. . . . 
Nu kad pridje primalitje. 
Ter zemljicu daždič skvasi. 
Sva zelenja i sve cvitje, 
Sve iz zemlje nadvor lazi. 
I opet se sve objavi, 
Priko lita sto prisiše. 
Ter se moj duh oporavi, 
Divje cvitje gde niiriše. 
Ostra zima kad li pride, 
Ter se nadne sinje more. 
Valovi se svuda vide 
Po pučini kako gore. 



46 



Ter su tiige, ter su jadi, 

Gde od Ostra i Garbina, 
Kad se more s krajem svadi. 
Vali jas II do verh stina'. . . 

Još je tuga i ne volj a, 
Mimja oči gdi zablišti, 
I sve trepti do verh školja. 
Kad zagern>i i zatrišti. ^ 

Još je nika huda mraka, 
I bolestni i tužice, 
Gde otisiui iz oblaka' 
Nad pučinom piavice! 

Ter se more ognjem stvori, 
I s valovim zakervavi, 
Kako "pako ter sve gori 
Put otoka kad se pravi. 

Nu ja tada Boga molju, 
I u zvonce neko zvonim. 
Ter tu tugu i nevolju 
Ja od sebe tako gonim. . . . 



II. 

Iz Hekube. 

Iz čina petoga. 
Polinesto, Hekuba, Agamemiioii i Kor, 

Pol. O Priame, dragi moj, Hekuba mila ma, 

Nemogu lice ovoj nepolit suzama, 
Kada vas spomenem riajlišc, pravo dim, 

U staros tužnuprcm gdi tebe sad vidim, 
Gdi vidim Troju grad, nemogu necvilit. 

Po zemlji gdi sad kako gre ovi svit. 
Napokon nemila tv^ kcerce drage smfert, 

Koga nij' činila loj grozne suze tert? 
Kako, jaoh, nišlore nije kripko na svili, 

Ni da se gdi more ufanjc stavili. 



47 



Ni se je iifati u sto, tac vara nas, 

Ni u dobra stavljati beguca nasu vlas. 
Taj iiekad uživa blažcnstva i rados. 

Sad siize proliva, druži ga sad žalos. 
Ceslit se može rit , ne koga svit ljubi; 

Nu ki umie necvilit, kad dobra izgubi. 
Čemu je taj rados, ke tko se izbavi, 

Gorku mu svu žalos u sercu ostavi. 
Zaman je tuj plakat i hudu ces zvati, 

Gdi nemož' lika dat, a vrime sve krati. 
Nemoj mi zažriti, jer nišam prie došal 

Ja tebe viditi i posle sve ošal,"V'^''^ 
U zemlji dalek tja takoj se sgodilo, 

Ove dni bil sam ja, i eut mi b\ snilo, 
Kad sluga od strane tvoje mi navisti. 

Da tebi na stane budem doli slisti. 
Na nje rič nekerzmav sve posle ostavih, 

I on cas za Ijubav, kii t' nosim, doci litih, 
Hek. Polinesto, nemoj mi za zlo imati, 

Nemogu obraz tvoj očima gledati. 
Cestitu, blaženu ti me znaš nekada. 

Toliko sniženu gledaš me, jaoh, sada, 
Sram me je ikoga pogledat u oČi, 

Promena od moga obraza svidoči, 
A ženska je čudnika, kad tugu kii pati, 

Nemore čovika u ooi gledati. 
Pol. Ja u zlo ništore od tebe neprimam, 

Ne činit sto more, da sumnju kii imam ; 
Nu ako u čem ja mogu te poslužit. 

Na službu moe moja sva da ti bude bit. 
Hek. Želim ti nešto odkrit, otajna stvar, ka mnim, 

Tebi če draga biti, sinovom i tvojim, 
Poslat češ toga rad gde tamo sve s strane 

S oružjem tvoje sad viteze izbrane. 
Pol. Podj'te svi tamo, ovdi sam domome. 

Mi potrebu imamo s kraljicom ovome. 



48 

Uzdam se u tvoju, Hekubo, priazan, 

Kako u glavu moju, i kako u moj stan. 

Kraljevi, brata dva u sercu me imaju, 

I gerčka vojska sva, sto sam ja, jer znaju. 

Možeš mi sad riti, ovdi ni'e nikoga: 

Spravan sam služiti od bogatstva moga 

Nevolji toj tvojoj i tuzi tvojoj toj, 

Kako se prem dostoji, priazni tolikoj. 
Hek. Pervo mi rec' ovoj, sve drugo ostaviv: 
Sin Polidoro moj jedini je li živ? 

Iz krila majke pve priatelju ki tebi, 

_^ A iz ruke čajkove na uzdano pridan bi. 

]Poli Živ je i zdrav, mir imaj, budi u to pokojna. 

Hek.- Moj dragi, ric je taj svojib dilali dostojna. 

Pol. Sto drugo zatime tva milos znat želi? 

Hek. Spomena prid njime od majke svedj je li? 

Pol. Sad litiše doc k tebi krijuči na uzdano. 

Hek. Čuvaš li, koje t' b\ zlato s njim pridano? 

Pol. Čuva se lipo toj, hrani se za njega 

Hek. Hrani ga, i nemoj požudit tudjega. 

Pol. Nikako, i sto imam, kad bi mi uživat! 

Hek. Znaš, što ču riti vam, i što od vas lioču iskat? 

Pol. Ja neznam, recite. Hek. Da sinka moga tim 

Sercem vi ljubite, kojim ja vas ljubim. 
Pol. Sto je drugo toliko, što nam si htila rit? 
Hek. Zlato vam veliko skroveno hoču odkrit. 
Pol. To li hoc', da tvomu sinu ja navestim? 
Hek. E toli vernomu prijatelju sve rit smim. 
Pol. Hecu ovu da što bti zval ovdi ovakoj? 
Hek. Cieč ako bi umro ti, neka i oni znadu toj. 
Pol. Taj razlog zao ni'e, dobro taj svit stoji. 
Hek. Znaš, cerkva sveta gdi 'e Minerve u Troji? 
Pol. Zlato je cerkvi u toj, nije li ki zlamen? 
Hek. Nač češ tuj u njoj verh zemlje ccrn kamen. 
Pol. Da što bi več htela, lioč' li što drugo rit? 
Hek. Zlato sam donela, što li ču dat branit. 



49 



Pol. Jeda je pri tebi, ali s^ to skrila gdi? 
Hek. Skrila sam, da nebi iiašao tkogodi. 
Pol. Gdi? jeda šatorih, u gerčkih ali inde? 
Hek. Stanje ovdi pose od svili ženah, to zlato gdi 'e. 
Pol. Sumnjiti od koga sad ovdi meni ni? 
Hek. Unutra nijednoga od Gerkali, kralju, m'. 
Ulizi, nij' sumnjit; jer Gerci spravjaju 

Odovle berže it, sam' vitar čekaju. 
Zlato svo da t' pridam, pak vrime bit neče; 

U tebe jer se uzdam samoga odveče. 
Sinov mi neka ti, prijatelju naš pravi, 
Budeš se vratiti, gdi nam sina ostavi. 
or. Još nijesi, more bit, platio grilie tv^, 

Nu nečeš vece cknit u jednoc platit sve. 
U persi, u more, kervniče, gdi pomoč 

Nije ufat, da more odkud ti sada doc. 
Budeš se izbavit zle duše ovi dan. 

Život češ ostavit, koga nis' dostojan: 
Jer pravda sto ljubi, i Višnji ljube toj. 

Tko vara, sam gubi prid sobom razlog svoj. 
Da vera pogine, kojom je čovik lip: 

Od svete istine svit bi osto slip. 
Nevira i huda lakomos tudjega 

Nemore od siida uteči višnjega. 
U zlu nij' uzdanja velika ni mala. 

Sva su zla ufanja sverh glave zlim pala. 
Tako če ukazat višnji sud u tebi, 

Tvom zlobom naut dat svim Ijudim pod nebi 
Ženska če ruka tvoj zli život uzeti, 
A pravda hoče toj i razlog svoj sveti. 
Pol. Vajmeh, ja slip ostah, slip nevim kuda it, 

Da li se ženam dali ovako ogerdit? 
Sem. Custe li sestrice, kervnika zloga jilač? 
Pol. Jaoli, moja dičice, da li vas kolju tac? 
Se m. Velika neka je stvar u nutra učinjena. 
Pol. Neč' mi uteč nikadar, nakazni svih žena'! 

Herv. čitanka. 4 



50 

Sve cu ovo oborit, ])iidem te nac, žlice, 
DicLi mi lioc uJ)it, gcli si iiia desnice? 
Sem. Uh, nut, gdi oijtice s oružjem, tužna ja, 
U tapat svud siče sestrice da moja. 
Kraljici da nasoj budemo pomoči; 
Jer draga ovakoj nij' razlog nju oci. 
Hek. Obori, nekrati, verz' po tleh stanom svim, 
^ ec sunce gledati očima neč' tvojim, 
Ni budeš sinove več vidit tve male, 
S razlogom žene ove ke ti su zaklale. 
Sem. Jeda si dobila na stanu, gospo, tvom 

Kervnika nemila kom lipom osvetom? 
Hek. Sad ga češ viditi u tapat pipaje, 

Gdi če slip iziti kii od nas iskaje. 
Dva sina njegova mertva češ još vidit. 

Od ženah družba ova ka mu je htela ubit, 
Kervnika nemila doslojnu osvetu, 

Eto sam vidila i pravde moč svetu. 
Nu ovo na dvor gre u serdjbi oganj vas, 

Kerv s očih slipih tre, s oružjem gre put nas, 
Verlosti kervnika bolje se uklonit, 

S kim je moč velika simo ču s strane it. 
Pol. Vaj meh meni, slip ovakoj 

Kudi da grem, vajmeh kudi? 
Lizem , ni znam kud li ovoj 
Pipam tužan jak zvir svudi 
Po četveronože hode. 
Da mi je koju uhvatiti. 
Da mi je koju magionicu 
Zubmi izjesti, svu razdriti. 
Da poznaju, sto desnica 
Umic ova silna moja, 
Koja isto, pipa sada 

Tej Irojanske zle kervnice. 
Vaj nesričan kada, kada 
Upasti če prokh'tica 
U mč nokte, kada vajmeh? 



51 



Kudi ])iže, gtli se kriju? 
Neniogu li dostignuti 
Koju od njih Ijutu zmiju, 
Da kerviiica ka očuti, 
Sto je svakom igrom igrat. 

Svitlo sunce, osvitliti 

Da mi hočeš slipi vid moj, 
Kervave oči izličiti. 
Da mi 'e nazrit svitli zrak tvoj, 
Cim bih žlice dostignuo. 



Da muc' muči, kradom čutim 
Od zlih ženah hod mučeči, 
Vajmeh, neznani kud se putim, 
Vrime opipom grem gubeci, 
A tko slipu neče uteci? 

Hoče li mi žlice ove 

Pasti u ruke, da napitam 
Njih zla mesa tej vukove; 
Na osveli da jih pitam, 
Sto mi od dice učiniše. 



Jaoh nesričan kuda hodim, 
Ostavivši sinke moje 
Siripicam l^letiem ovim 
I bez straže i bez koje 
U potrebu njih pomoči? 

Ostavivši razjedjenim 

Psicam verlim sinke drage, 
Gladnim gorskim, vajmeh, i ti m 
Zlim vukovom janjce blage. 
Nedostojni! zlim jestojskii. 

4* 



6Ž 



Gdi da stanem, kudi tužaii 
Da obernem slipi stupaj? 
Kako drivo u školj, u stan 
U ovi udrih na plač i vaj 
Zao stražanin dice moje! 

Kor. Eto tužan mož' viditi, 

Tvdm nevoljom i žalosti 
Zlobnu kol' je grubo biti? 
Ni tuj neče t\6 gorkosti 
Sveršit, za zlo gore čekaj. 

Pol. O, o slavni vitezovi 

Od Tracie vridna časti, 
Ozov'te se na glas ovi. 
Od oružja s kim su vlasti. 
Bojnim kopjem ki slovite. 

O, o vojske gerčke, i vas 
Prijatelje zovem sada. 
O kraljevi, čujte moj glas, 
O, o tekom, ako ikada, 
Skoč'te, skoč'te na mii pomoč! 



Vaj, čuje li tko mii viku. 
Nitko li mi nece pomoč 
U potrebu u veliku. 
Je r tko, jaoh, na mii pomoč? 



Pogubiše žene mene. 
Žene sužne razčiniše 
Slavna kralja od Tracie, 
Oslipiše, sinke ubise, 
Gluhu pomoč a on vapie. 



53 



Ni'e tko tužnu da se ozove. 
Velika je moja tuga, 
Na potrebi sad mi, jaoh, ni 
Serčan prijatelj, virna sluga. 
Da pomože tužnu meni, 
Tužnu verhu svih pritužnih. 

Gdi da sada svernem stupaj, 
Kad je umerla pomoč meni? 
K višnjim gori svitli u raj. 
Ali u propas k viČnoj seni: 
Tverda zemlja, a raj visok! 

Kor. Tko veča zla pati, neg more podniti, 

Zao život kad škrati, svak mu ima prostiti. 



m. 
Iz Posvetilišta Abramova. 

Skazanje pervo. 



Govor pervi. 

Poljana kod b^rda. 
Bog i Abram. 

Bog. Abrame, Abrame! Abr. Ovdi sam, Bože moj! 
Bog. UČini, da za me primine sinak tvoj. 

Posvet ga, da je moj, kako stvar najdražu 
Na gori visokoj, gdi ti ja prikazu. 
Abr. Ne samo, Bože, toj, sto mi sad naredi; 

Nu i s glavom život moj tebi se neštedi. 
Spravno če biti sve, o višnja Ljubavi, 
Božanstvo da se tve u svemu proslavi. 



54 

Govor drug^i. 

S a t o r i. 
Abram, Sišmaii pastir, detič Abramov. 

Abr. O sinci Ijuveni, molim vas Boga rad, 

Cin', da ste vi meni na posluh spravni sad. 
Primotu i bisake spravite na presu, 
1 potrebe svake, ke putom naležn. 
Poberzo sve sprav'te, i mejii sve ostalo 
Kosora neostav'te ni želježce malo; 
)c- C Jer nam je na put poč po božjoj Ijiibavi, 

Neka se ova noc blazenstvom proslavi. 
Ovi put priblažen jošte je moči reč 

Po vas vik i amen, dokle svit bude teč, 
A jedan se potezi, i berlo potrudi, 
Izaka gdi leži ter tiho pr obudi. 
Tiho ga probudi, da s nami putuje; 

Nu se čuva^ i bljudi, da Sara nečuje. 
I od ovih svih stvarih ponešto na sviti, 
vf-t«^*'^'^ Nemojte vi Sari najmanju rič riti. 

S is. Mi ti smo svi spravni, da s božjom Ijubavi 
Taj se put prislavni na volju opravi. 

Govor tretji. 



S a t o r i. 

Abram i Sara, 
koja iz šatora začiila je naredbc Abraniove i izlazi na vrata. 

Abr. Nu podji ti Sara, ter dones' maherlmoj, 
Tuj visi ozgora o sosi oslervnoj. 

(Sara donosi maher, Abram ga. ogleda i sledi :) 

Sto ovo bit more, odkle li je kupljeh? 
Uo sada ni'e gore prie bio iztupjen. 



55 



Nevalja jedan kus, izštetjen jur je vas, 
Dodajte, Sare, brus, neka ga jedan čas 

Daj malo nabricim, da se njim kadgodi 
U vrime podičim, kad mi se prigodi. 

(Sara iz šatora). 

Vajmeh si je meni, ste ču ja za Boga? 

Nigdir ga, brižna, ni, kud cu sad neboga? 
Abr. Vaj! tko ga zaverže, vidj simo i tamo, 

Nadji ga najberže i dones' ovamo. 
Sinoč je tuj ostao, o Sara, za vrati, 

Tko ga je zavergao, oh, da mu Bog plati ! 

(Sara donosi brus). 

Vas sam stan obasla, tako me Bog shrani! 
Jedva ga sam našla pod strehom na plani. 

Abram (ostreči obreza se). 

Vazmite ostrilo, ospremte ga tamo 
A nadjte ognjilo i dajte ga ovamo. 

Sara (stavlja se u sumnju). 

Kud sad misliš poc? Kuder se odpravljaš? 

Vidiš li merklu noč? Kako nas ostavljaš? 
Nije prie nitkoči od naših nikada 

Putovo po noči prie zore do sada; 
Jer nije ni časno, neg li je s prikora 

Po noči poč kasno iz mužkoga dvora. 
Toli te stiskuje ki razlog i sili, 

Da se prie putuje, neg svane dan bili. 
Molim te, učini, kako ti ja pravim, 
i;_Do zore počini, čim brasno pripravim, 
A pak se odili , ter s božjom Ijubavi, 

Kom zora zabili, na tvoj se put spravi. 
Abr. Molim te za Ijubav, sedlo mi daj, Sara, 

I uzmi i oglav, da sedlam tovara. 
Sam ga ču sedlati, a vi svi zajedno 

Počnite spravljati primotu naredno. 



56 

Brašance najliše, sto u putu trebuje, 

Da ništar nelipše, dočim se putuje. 
Ti Sare gospoje, molim te Boga rad, 

Podobno ako je, sliši me malo sad. 
Nemari, jer je noc, bit nam če u družbi 

Višnji Bog na pomoč, komu smo na službi. 
I ako je poč kamo, sja mesec kako dan. 

Nebo je sve jasno, a put je kako dlan. 
I od nas je svaki viš, ali dan, ali noč, 

Na konju, ali piš, tim putom vazda proč. 
I put je ravan vas, zajti se nemore. 

Od glave sto bi vlas do samo kraj gore, 
Najt'čemo još družbe , gdi putom prohodi, 

Tim sumnje i tužbe sasma se slobodi. 
Jer da bi ti znala, na što grem ja sada, 

Sasma bi ostala vesela i rada. 
Velmi se Ije bolju, zašto me nespravljaš. 

Neg me tac priz volju putovat ustavljaš. 
Nu te sad molim ja, ničiem se nebrini, 

Svu sumnju verzi tja, ter gojno počini, 
I vladaj dvor i dom, kako znaš, naredno, 

Sutra ču bit s tobom prie podne zajedno. 
Sara.Učini to za me, rec' pravo za milos, 

Koja te, Abrame, primaga usilos? 
S tolikom naglosti putovat po mraku, 

A od zore svetlosti neč' čekat ni zdraku? 
Taj mi tvoj čini put, da, vajmeh, takmeno 

Probada stril priljut mč serce kameno, 
Misleči u sebi . . sad neumim, što ču reč, 

Gdi nije moč pri tebi toliku milos steč. 
Da mi bit nemore, da mi se smiluješ, 

Da čekaš do zore, da dnevi putuješ. 
Kad bih ja mogla steč pri tebi tolik dar. 

Pravo bih mogla reč: Stekla sam slavnu stvar. 
Prošenje a moje, šlo Sara tva prosi, 

Od prešc ti tvoje sve vihar raznosi. 



57 



Taj tvoja odprava nebogoj ter meni 

Velik trud zadava i nemir pakljeni: 
Abrame dragi moj, tim stani v^rh tebe. 

Kako ja i dom tvoj ostaje bez tebe? 
Gdi je kletva i vira i razlog gdi 'e pravi, 

I perva namira od virne Ijubavi? 
Od moje mladosti s tobom sam zajedno 

Do stare starosti živila pravedno. 
Ni'esam se štedila verh svega več toga 

Dušu dat iz tila za tebe dragoga. 
I u svem si ti meni na volju pogodio 

Jak otac Ijuveni, odkle me s' posvojio. 
A milos, ku t' prosim, sto mi sad zabram. 

Za Ijubav, kii t' nosim, Abrame serčani. 
Ter molbu sad moju poništa neč' čuti, 

Ni odluku tuj tvoju na milos prignuti; 
A sad me nečuješ družicu nebogu. 

Neg s mrakom putuješ protiva razlogu. 
Abr. Vazda sam poslušan višnjemu bio Bogu, 

I sto mu sam dužan, poreč se nemogu. 
I u vrime u svako ni'esam se uzmaknuo, 

Vratit mu tu tako, sto sam se deržan čuo. 
Sad nesmem čekati danice ni zore, 

Ni mraka gledati, ni straha od gore. 
Tiem sada putuju, i poč se nekratim. 

Sto mu se kriv čuju, da mu tim povratim. 
Ter herlim i prešim, Sara ma družice. 

Da s gerla odrešim zavetne uzice; 
Da miran u goju život moj provodim, 

Dušicu kad moju od duga slobodim. 
A Izak putuje samnome jednaga, 

Da vidi i čuje, družice pridraga, 
Skrušeno gdi toli s goručom Ijubavi 

Višnji se Bog moli i hvali i slavi. 
Cujuči svaki duh ter se če snebiti, 

Videči za posluh sto če se sgoditi 



58 

Nocaska prie zoiu? u slavnoj dubravi 

Na verhu od gore, gde mi se Bog javi. 
Zato te ja molju, počni nas opravljat, 

Nemoj me priz volju uzderzat ni ustavljat. 
Božja je volja toj i božje odloke, 

Komu se život moj pridava u ruke. 
Sara. Pokli je to takoj, da s mrakom sad prešiš, 

Zavitni uzao tvoj da s gerla odrišiš: 
Digni ga i odriši, a za me nebogu 

Diisicu negriši , u svem biid prav Bogu, 
Ter putiij, ter bodi, kudgodi misliš poč, 

Da te Bog provodi i da ti dobru noč. 
A ja ču neboga u trudu ostati, 

1 u ruke od Boga moj život pridati. 
Neka me on vlada stvoritelj izbrani, 

I sada i vazda oda zla sabrani! 
Ti č' nočas putovat, a u svem je poznati. 

Da ču ja tugovat i sitno ostati, 
Prie zvizde danice ti č' Boga moliti, 

A ja ču sve lice suzama politi. 
Na gori visokoj ti č' Boga proslavit, 

A trudan život moj s tilom če s'razstavit. 
Sad mi serce dava, da neče dobro bit. 

Ter me trud skončava, ki če me oznobit. 
. Jošte ču moliti: Vazmi dva junaka, 

A nemoj voditi sobome Izaka. 
Neka je kod mene moj sinak Ijuveni, 

Jer serce me čezne, kad ga nij' pri meni, 
I kad ga nevidini kod mene za mal čas. 

Sva venem i blidim, i stinem kako mraz. 
Jerbo je to meni ditešce pridrago 

Razgovor Ijuveni i moje sve blago. 
To je me uzglavje, toj su sve radosti 

Veselje i zdravlje mojojzi starosti. 

To je naša, kako znaš, od očib zenica, 
I podpor i štap naš i ruka desnica. 



59 



Toj ti je naša čas, koja cc po sviti 

Vikušti slavaii j^las leteči pronltiv.' 
Naša je to kruna i venčac gizdavi 

Vridnosti sve puiia i božje Ijubavi: 
Naša je to dika i krasno gizdanje, 

Kraljevska šibika, plemensko ufanje. 
I s voljom od Boga ima steč tolik dar,. 

Od plemena svoga stanovit da je stabar. 
Ter če bit porod svoj, govoru ja tebi, 

Kakono zvizdah broj, koje su na nebi. 
Sad se š njim odpravljaš po tamnoj merklosti. 

Ter me tac ostavljaš s velikom žalosti. 
A je li pravo toj, da me tac ostavljaš, 

Prie roka život moj da s tilom razstavljaš? 
A neka Bog sudi, ki hoče, vajmeli, tac, 

Da život moj trudi slideči grozni plač. 



Život 

svetoga Ivana, biskupa Trogirskoga. 
(Iz rukopisa iz XVI. stoletja). 



Ovaj život, spisan g. 1203. po Treguaiiu arkižaknu Tro- 
ffirskom, izdao je tiskom pervi u lalinskom jeziku XVI. stoletja 
Ivan Statilič (Statileus), preposit Ursianski i tajni savetnik Ludo- 
vika kralja Ugarskoga; zatim ga je izdao s biležkami Ivan Lucij 
u Rimu 1657., a najposle Farlat u svezku IV. str. 309. Sva trojica 
derže za istinu^ da je Treguan latinski pisao. Nu ako se to i uzme 
za istinu, Čudno je, da latinskog-a rukopisa neiina starije^a, nego 
je hervatski, t. j. od XVI. stoletja. U hervatskom rukopisu imeno- 
van je pisac ne Treguan nego Trejan, sto može biti pisarska 
pogreška. A i to je čudno, da rečeni izdatelji ili nisu znali^ ili ni- 
su hoteli da znadu za hervatski rukopis, dočim Farlat ništanema- 
nje i dva života istoga svelca u talianskom jeziku spisana rado 
napominje. 



60 

U vrime Kolomana kralja Ugarskoga buduči jedan le- 
gat iz Rima poslan k Ugrom, i budiici došal u Dalmaciu u 
Zadar, pridoše k njemu Trogirani moleči ga, da bi kroz 
njih zemljii prosa, jere Trogir ciča velike nesklade meu 
grajani staše na pogibel. Koi legat misleči sam meu sobom, 
da nemogaše bolji početak dati svomu posalstvu, nego meu 
grajani mir učiniti, usliša jih, i š njimi pojde u Trogir. U 
ko misto buduči jest razumno posvistil stari nesklad meu 
grajani, u mir i u prijazan obernu. Tako steči u Trogir 
zgodi se, da biskup Trogirski umri. Po koj smerti popove 
i vas puk pojdoše k legatu vele ga moleči, da bi jim hotio 
providiti za pastira od onih, kojih biaše doveo u svoju 
družbu u Trogir. Koja rič vijaše mu se vele trudna učiniti 
ne samo da bihu od daleke zemlje, da jošče ciča razlicili 
običaj i naravi od misti, i jošče neufaše se, da bi koi bil u 
njegovu službu, koi bi na to dobrovoljno prista:' Napokon 
buduči vele od njih moljen, spomenu se, da hiše u njego- 
vu družbu jedan jošče mlad redovnik, da ne lahke pameti, 
plemenit i dobro naučen, i dobrih običaj po ime Ivan, ko- 
jemu po ovi put nače govoriti: «Ni tebi, sinu dragi, otaj- 
no, koliko me moli puk ovoga grada, da bih od naše druž- 
be ostavil nikojega za biskupa i za vladavca njihove crikve; 
i zač govori se, da glas od puka jest glas božji^: vidi nam 
se, daje potribno zgoditi ovomu puku. Zato sada u kri- 
post božju ufajuči se pripravi se, da podneseš brime ovo i 
poštenje, zač nije drugi nijedan u našoj družbi tako dosto- 
jan, koga bismo mogli na to poštenje staviti." ■ — On te 
riči čuvši smuti se, jer kako hiše golubinske puri ta di, 
sramežljivo odgovori: ^Ca je tebi, gospodine, i otče? Ni- 
gdar si našao, ca bi ti nedrago bilo u meni, zač mene svi- 
tuješ, da podležem (pod)brime, koje pleča prijaka nemogla 
bi podnesti. — Da ako tebi, gospodine, nevidi se druga 
moja družba, s tvojim odpuščenjem hoču se pria opet od- 
vraliti, odkuda sam s tobom došal, nego u ovom nikogar 
budu slišao." Tako Ivan odgovarajuči na svit legatov, i 
jošče govoreči, da bi pria svu muku podnesao, nego bi 
pripi podložili se pod lo brime biskupom biti. Izajde kpu- 



61 

ku Ifigat, i po ovl način ja jim govoriti: »Bratjo i sinovi! 
bih odlučio vašim dostojnim i pravednim -molbam ugoditi, 
koliko po Bogu mogah, da nišam mogal skončati, kako 
smo želili. Jest jedan u našoj družbi, ^^kojega za velik nje- 
gov razum i za narešenje njegove običaji i u njegovu mla- 
dost vam željah ugoditi, da zač nemogu njega na to na- 
gnati, jer ni mene nece slišati, ni vašoj volji pristati, po va- 
ši volji provijte vi sami vašoj crikvi od nikoga muza, koi 
se dostoji, i nato pravedno i razumno mislite." Toj slišavši 
puk vas i popovi ožalostiše se, boječi se, da bi grad razru- 
šen i prež pastira razlučeni, kad bi odašal legat, da bi na 
gore od pervanjih nedošli, i na to se upali, odkle se nebi 
mogli dvignuti: svi sjednom voljom odlučiše nediliti se od 
vrat legatovih pervo, nego bi od njega dostigli ono, što od 
njega pitahu. Kako razumi zelju puka, i od vqpijenja nje- 
gova opeta buduči se smutio, jošce se obernu k tomu re- 
čenomu mladiču, i ja mu po ovi put govoriti: «Sinu dragi, 
dobro znaš, i ja mnju, da si istinan, koliko dobro jest clo- 
viku, koi je nosio jaram od svoje mladosti, jcre jaram go- 
spodina Boga sladak jest podnesti, i brime njegovo jest la- 
gahno; tako se šti u vangelju. Zato, brajene, imaš znati, da 
te ho^ce najti oblastBožja za vapijenje ovoga puka, da vra- 
tiš u ovom mistu gospodinu tvoji zaviti, i posvetjujuči 
(žertvu) od hvaljenja, prikaži vičnjemu teoca od usti tvo- 
jih.« Napokon Ivan prista na riči legatove, i misleči da 
božanstvena odluka nemore se prevernuti, ovako odgovo- 
ri: 5?Ako je providjeno ovako od Gospodina Boga, da se 
nemože inako učiniti, ja sam kuntcnt, listo da crikvi mo- 
ja muka pruditi hude: budi volja Božja i tvoja, otče.« Zato 
vesel legat izajde k puku, i skaza mu, da je njegovo želi- 
nje izpunjeno. Jase se popove i puk veseliti dajuči hvalu 
Gospodinu Bogu i svetoj rimskoj crikvi, da su dostižni bili 
imati ovakoga biskupa. Zato s jednimhotinjemmolc i pro- 
se, da, kako bi moglo pria biti, da bi se biskupom konse- 
kral. Legat buduči otišal na svoj put, Ivan biskup posveti se 
od Lovrinca Solinskoga arhibiskupa, i vrativši se u Tro- 
gir, bi prijat s veseljem od svega puka, i bi postavljen u 



62 

katedru biskupovu. Nedk se linosti kako liinozi buduci 
našli uzrok, da bi se netrudili: a on brez pristanka po vas 
dan svoj život u žežinib, molitvab, nespanje i u almuštvo 
ja produžiti u vas svoj život; biše lip govornik i velike 
mudrosti, umiljen i u govorenju istinan i u sudu pravedan, 
i davaše Bogu čaje Božje: tašcu slavu potrepaše, medju 
ljudmi obukovaše se u lipu i u plemenitu suknju, a na golo 
nošaše oštar cilicij. I po vas vik svoga života ni inako 
cinil. U postelju svoje komore, koja od njegovili komorni- 
kov lipo (bi ase) opravljana, nehaja se (leci) i izagnavši te 
svoje komornike dozoviaše otajno koga godir ubogogai po- 
stavljaše ga na tu opravnu postelju, a on dugo bdeči obnoc 
na podu priležaše sverh gole puti obložen u sparožinu. 



To tako dugo vreme čineci zgodi se, da jedno godišce 
pristupajuči jematva, grkd toliko potuce vinograde, da ni- 
štor nemogoše umastiti, nego malo grozdakali domaprine- 
soše. A biskupovi sluge, buduci i oni po taj način tako 
malo grozdakali skupili, od kojili se nebi po bačve napu- 
nilo, povidaše njemu, koliko malo grozdali od njegovili vi- 
nogradab bebu donesli; kojim on reče: jiMoguč je gospo- 
din Bog, koi po Mojsesu svojemu sluzi da iz suba kamena 
svemu puku izraelskemu velike Aode, i nam od malo groz- 
dja more dati vele vina. Pojte, i sto je dao Gospodin, ko- 
jemu služim, u njegovo moguče ime otočite." A njegove 
sluge pojdoše, i učiniše kako jim bese zapovedio. I kako 
počeše otakati, toliko se vino proli, da od takove male 
bačve tri velike bačve napuniše se pune. Toliko se mnogo 
vina točaše. Koju stvar vidivši s velikim čudom povedaše 
biskupu blažcnomu. Rekoše: ^^ Čudna seje i strašna stvar 
zgodila: jur smo od toliko malo grozdja tri bačve napu- 
nili, i stoje čudnije, vino bez preslanka teče." Kojim slu- 
gam tibo odgovori: »^Pomiluj vas gospodin Bog! Zašto mi- 
loserdje božje obračate u nenavidost:^ Ovo za islinu, sto 
sada obilno tečaše, jurve je prestalo i od ovoga greba. Da 
ne samo nam, da svcmu sle puku sagrešili.« A one sluge 



svomu poslu otlasla. Kako im bese reko, najdoše, vino da 
jur bese prestalo. 

A u drugo vreme brodeči po moruu Sil)enik, i u la- 
djici, v kojoj bese sveti biskup, nošahu bačvu vina; i bu- 
duc dosli na Plocu, uzdignu se velik vetar. I zašto je Plo- 
ča kako bi reko odsecena i prosterla se u more, velekrat 
pokrije ju more, ona ladjica rečena k Ploči gonjena ])udu- 
ci sa svom robom, koja se nošaše, potopise se; od koje ne- 
sreče jedni plivajuci drugi na daskah kraja se beliu doba- 
vili, i izplivaše. Sam biskup po valili od mora, kako da 
bodi po subu bez nijcdne pečali na kraj izleže, i napokon 
po njegovoj zapovedi ladjica zdrava iz n^orske dubine sa 
svom robom, koju nošaše, izajde po taj način, da ni jedna 
kaplja vina nepomanjka. 

U ono vreme zgodi se, da Koloman kralj Ugarski k 
morskim stranam s velikom vojskom dojde, da podloži se- 
bi kraljestvo Iliriciano, jur buduci Hervate podložio. I 
zašto govoraše se, da je Zadar tverdji i mogučnii ostalih 
gradovab Dalmacie na. zapadu, i tverdinom mista i veliči- 
nom puka junačkoga (koi grad govori se, da je negda bio 
sazidan od Adria brata Italova), zato najpervo svu vojsku 
povede podanj. Koi grad neliteči se podložiti, obsede ga 
s vojskom, i buduci lumbarde i druge načine i sile, kojimi 
se gradi šilom uzimaju, suprot njemu postavio oborivaše i 
zidc i turnje gradskc. Tako i gradjani, da obrane život, 
unutri činjabu sve priprave suprotiv neprijatelju. Svoju 
lumbardu, koju zvabu Tartaria, postaviše na Sinj. Da ne- 
znamo zgodi li se s Božjom voljom, da kameni u njih lum- 
bardu postavljeni da se na utverdjenja i zide njihove vra- 
cahu, jer se obračahu. Zato smutjeni i zastrašeni po nije- 
dan put inako nečekav se shraniti, nego ali umriti hervuči 
se ali sramotno se predati. Koi buduci u takih primislih 
nameri se sveti Ivan, Trogirski biskup, koi večekrat bese 
prošen, da bi medju kraljem i medju Zadrani učinio mir, i 
da bi medju njimi sve nesklade dignuo. Kada pride, svi se 
gradjani obeseliše, kako da bi imalo iz njega zdravje iz- 
lezli, i pojdoše berzo k njemu svetujuči ga, sto imaju uči- 



64 

niti, i povedajuci mu redom, sto je do tada ucinjeno. Koje 
gradjane sveti biskup tiho je utesio: »Moji sinovi, ne- 
mojte se zlovoljiti ni bojati, zašto Gospodin je mene k vam 
poslao radi vašega zdravja. Pojdite berzo i opeta napra- 
vite svoju lumbardu, i opravivši povijte mi.« Oni berzo 
pojdoše na mesto, gde kraljeva lumbarda toliko zida bia- 
še razvergla, da jur neprijatelji vidjalm u grad, sto se či- 
njaše. Tako opravivši svoju lumbardu vele berzo, on čas 
povedaše biskupu, a on dotcče na mesto, i stoječi bez stra- 
ha, gde letjahu balote od lumbaradah, dignuvši k nebu 
ruke i kleknuvši na kolena ovu reče molitvu Bogu svemo- 
gučemu: «\ ečnji Bože, kojemu su svaka na svetu podlo- 
žna, ugledaj nas, i milostivo uslišaj molitvu sluge tvoga 
za zdravje puka ovoga tvojega grada, i za onoga gospodi- 
na, koi išče ovi grad obladati, kako jedan i drugi puk je- 
dne je vere, tako da jedan gospodin obadvima vlada, po 
gospodinu našem Isusu Isukerstu, koi s tobom pribiva i 
kraljuje u jedinstvu duha svetoga Bog po sve veka veko- 
vah." Dignuvši se s molitve zapovedi, da mu dadu jedan 
kamen, koi stavivši u praču reče: j^Gospodine Bože Sabao- 
te, uči ruke moje na boj i perste moje, ter koi upravi ka- 
men iz prače Davidove supročFilistru, upravi ga sada pro- 
tiv neprijateljskoj lumbardi , koja nikomu zla neučinivši 
sva da se razpade na taj način, da se nikada nebude mo- 
gla na ino mesto postaviti, i da se nebude mogla ni druga 
na ono mesto namestiti." I ovo govoreči zapovedi, da Iver- 
do potegnu sve konope, ter je izvanjska lumbarda tako 
udrena i razpala se, kako se je sveti biskup umolio, i ni- 
jedna na ono mesto nije se mogla namestiti. 

Videči kralj , da iur imaše malo ne u ruke grad do- 
biti, i da mu se omaltnu, poče bili primišljen, što ima uči- 
nili. Kralj se sramovašc ostavili grad nedobivši ga, i još 
se sramovaše, što je došao s tolikom šilom i vreme izgu- 
bio bez ikakve koristi ; i ncimajuči več nikakva ufanja, da 
dobije grad, promeni misal svoju, i obrati ju na zdraviji 
put, ter, kojih nemogaše dobiti šilom, prime ih se dobro- 
tom. I zato posla poklisara ka gradjanom s ovakovim po- 



65 

salstvom: »Ako je vam drago podložiti se kraljevoj milo- 
sti, hocu vas deržati medju pervimi od mojega kraljestva, 
i vas i vaš grad, ii kojem stojite : da znate , da ja volim 
dobrovoljne prijatelje imatj nego šilom zapovedati.« Zato 
gradjani^^Vetovavsi se s ^iskupom odmah se dobrovoljno 
podložiše kralju. Pitajiici jih kralj, čijom pomočju beliu '^/^J'. 
se branili od njegove sile, a oni mu kazaše, da s pomočju/ }t,^^t^. 
svetoga Ivana bišknpa Trogirskoga beliu se obranili ; i za- ^ 

povedi ^ralj, da ga k njemu dovedu; i pita ga, zašto je to- 
liko smio^vučiniti suprotiv sili kraljevoj? On mu odgovori 
tako: "Znaj, kralju, daje sveto činjeno radi tvoga zdravja 
i tvoje vojske, da buduči ti kralj kerstjanski, nebi se oma- y,^>«^**' 
zao kerstjanskom kervju i tvoju vojsku. Tako buduč o- i/*^ i'f'\;^ 
^vskvernut, kako se čoveku nepristoji,da nebi dobio zao glas^"'^^!^^ 
od nemiloserdja, i s tim serčbu božju na se nagnao. Zato * 
g. Bog iskao bi od tvoje ruke nedostojno prolitje kervi 
svojega puka: sada je učinjeno sve na tvoju volju, i sve je 
zdravo ostalo; milost Gospodinova s neba je providela, da 
se i ovi puk tebi pddloži, a ni tvoje ni tvojih slugah ruke 
cistom kervi oskvernutevnenajdu." Začudi se kralj s nje- 
gove mudrosti, i razumiy kako je sveta života, pokloni mu 
se umiljano i reče: »\idim da si od Boga poslan, i rec 
Gospodinova jest istina u tvojih ustih: i zato, sveti otče, 
molim tvoju milost, da moliš kralja od kraljah, da nas u 
miru čuvajuci, i naše kraljestvo na dobar put obrača, i po 
smerti s obranimi svojimi da nam daruje kraljestvo veko- 
r^^večno.« Kralj ga J)oštova, i da mu mnoge darove, i š njim 
'. pojde k Sibeniku, gdi je cerkva svetoga MihovilaArkange- 
la, koja vidi se, da je do ovoga vremena več bila sagradje- 
na. U kojoj sveti biskup govoreči misu, golubica od snega 
belja (sam kralj videči") ;;sede na glavu svetoga biskupa, i 
dotle sedi', dokle se dospe misa, a posle odleti k. nebu, i 
nigde se nevide. Kralj to čudo videči vele se začudi, i po- 
vedi onim, koji uz njega stiihu i reče: »Za istinu nikada 
nišam slušao takovih čudesah, kako su oči moje danas vi- 
dele na ovom svetom čoveku.« ' 

Zatim kralj pojde u Trogir, i one darove, koje behu 
Herv. čitanka, 5 



66 

kralji H^rvatski aliti gospoda Solinska darovali cerkvi 
Trogirskoj, potverdi, davši na to liste za vece potverdje- 
nje, i s dopušcenjem i blagoslovom svetoga biskupa otide. 
Neizajdoše mnoga godisca, kako se bese delio taj kralj iz 
Trogira, tolika pgc^l najde svetoga biskupa, da mu se vi- 
djaše, da mu se razpadaju sva uda njegova; i videči da 
se približa vreme, da bude zvan od neba, zazvavsi popo- 
ve i puk, svim zajedno reče: j^Bratjo i sinovi! Došla je bi-'<^i 
la volja Božja, da s vami do sada tudjanin živem: sada je" 
prišlo vreme, da život zemlji priporučim a duš^ vratim 
stvori telju. Sada, dragi, pomislite, koliko je niloliava, ko- 
liko mimohodna prilika ovoga sveta, koi malo vremena ka- 
že nam veselje , a u napredak obecuje ufanje, pak ništar 
ino nečini, nego nenadno dojde smert, i kojih je zlo ma- 
mila, zlo jih čini poginuti. I tako se zbh a, *da koi jučer 
kao cvet izide, danas je kao seno usaho^Nestavljajte ufa- 
nja u svetovna dela ili u slavu; jer kaaa čovek premine, 
nista neče s sobom ponesti, niti če slava ovoga sveta š 
njim pojti. Nagi smo izašli iz utrobe materine, i bez dvoj- 
be čemo se nagi vratiti, nista nenoseči s sobom, nego ili 
kreposti ili grehe: i štogod čovek posije, to če po smerti 
pozeti, I kako vam rekoh, Spasitelj života moga, gospodin 
Bog raci se zvati me s ovoga sveta, radi kojcga zvanja 
imam toliko veselje u pameti, koliko radostan izbegavam 
s ovoga sveta, koi je pogibel, A vi, moji sinovi, pribivajte 
u miru, i g. Bog, otac mira i Ijubavi, pribivat če s vami. 
Primite nauk, da se nerazserdi g. Bog, i da nezajdete s 
dobroga puta po mojoj smerti. Svetujte se medju sobom, 
da učinite drugoga biskupa, kojcga život i nauk bude vam 
koristan. Moje telo u zemlju shranite ; jer če dojti vreme , 
da če g. Bog po ovom plodu za grehe pohodili ovo mesto 
sa šibom serdca svoga, i oboriti če svc njegove zide, ter 
če se ovi meštani razterkani po drugih meslih nemalo vre- 
mena klatiti, a po lom ovamo vrativši se opeta grad uzi- 
dati,koga če uzderžali jakoslju večnom, koja če jih braniti 
vazda, da se nemogu dobili." Ovo rekši, moli jih svili, da 
bi mu mir dali, i samo s dvema dvorani osla, a ostalim 



67 

zapovedi cekali pred vrati. Tada sveti biskiip dignuvši 
obedve rukc k nebu, ovako uzc napokon moliti gospodina 
Boga: j^^ospodine Rože, na pomoč moju postavi se. Go- 
spodine, bodi berlo, da me pomožeš, da me poglavica ta- 
mnosti ncocerni, ni sila morska požre: da otvori mi kla--^** '^4 
pajuea vrata raskose svoje, koju je obečao Isus, sin tvoj , — 
onim, koi ljube ime tvoje blagoslovljeno u veke. Pastir u ,.Y^ K*-« 
dobri, tebi priporucam ovčice, koje si bio pripravio- meni 
u životu mojem; molim umiljeno tvoju milost za njih, da 
jih i sada ucinis prilične tvoje milosti, a po smerti da jim 
daš dio tvoje slave. Shranitelju i odkupitelju sveta, u tvoje 
ruke priporucam duh moj!« I ležeč na šparogi izdaše, ter 
gde bese učinio blažen život, onde vrati svoju dušu stvori- 
telju/A oni, koji behu š njim ostali, plačem upiahu, i doj- 
doše svi gradjani plačuči, i vas grad napuniše plača i vi- 
ke, i nitkor se nemogaše uzderžati, da grozno ncsuzi: mu- 
zi i žene svi se zajcdno boljahu* i^^po svoj deržavi oni vas 
dan stojahu u placu i u žalosti opravljajuci sveto telo, da 
ga pokopaju po običaju kerstjanskom. Tako ga najdoše 
puna modricah , da se od glave do petah u njem zdravja 
nenahadjaše. I tako se je našlo, kako su svedočili pravde- 
ni svedoci, da biaše za života velekrat vidjen usred noči u 
moru, koje mu blizu bese, a da je ulazio sa žestokim bi- 
čem i velikom bolezni pokoru čincči. Ukopaše ga u velikoj 
cerkvi prama oltaru svetoga Kuzme i Domiana, kako bese 
još živ narcdio, govoreči nad njim hymne cerkovne i hva- 
le mnoge. Na kojem grobu mnogi slepi su progledali, a 
hromi ozdravili; — da se izpuni ono, šlo biaše po duhu 
svetom pripovedio. 

Neprošadši mnoga leta po njegovoj smerti, grad od 
Saracinske ruke ne samo bi uzet, da jošče i razoren; a 
gradjani , koji se behu shranili, ne malo vremena skitahu 
se po drugih mestih. Ncprojde vele vremena, da se imaše 
i grad sazidati, i slava svetoga biskupa umoliti, da on hu- 
de pomočnik na to. 



68 

v 

Andrija Cubraiiovic. 



Rodi se u Dubrovniku oko g-. 1500. Premda je bio po svoj 
prilici iz zamerna roda,ipak se lati rukotvorja, postade zlatarom, 
ali zato prig^erli svojski i nauke, i slovinsko pesničtvo, koje je 
svojom Jegjupkom i drugimi pesmami obogatio. 



Iz Jegjupke. .Tf 



4* 



Visnji (jospod, gospodične! 
Cestitiem vas vincom kruiii, 
I zelenje vaše izpuni, 
Jer ste suncu sve prilične! 

Od onih smo, gospo, strana', 
Odkle žarko sunce iztiče, 
Kletva hoče, svit potice. 
Da ne imamo nigdir stana. 

Niti smimo na jednom misti, 
Božjom kletvom da stanemo, 
Gdi nočimo, ne svanemo, 
Jer nas pričnu cervi jisti. 

Jur dva dila segaj svita 
Izvili smo od tej strane, 
Radi naše brišne hrane, 
Jak cic medna pcela evila. 

I primili gospo u piitih, 

Probijuči strane i luge. 

Mnoge brige, jad, i tuge, 

Cica zviriltuj priljutili; 

■>•( • t*^ 
I cič guse, od ke riti 

Ne dadu mi grozne suze, 

Mislec' lužnoj ! sto mi iize! 

Sponiena me čini mriti. 



69 

Imah sinke do četiri; 

Svaki biše kako riisalt«^""^'"^ 
Dan cula mi odni" giisa," 
Ka^me u snu jošte, tiri.. ' 

Prid kom biguc, planin' hvbjke, 
Bile mi su brašn« liode'*^ 
I poskupo hladne vode ; 
Ja trim dajuč čed«m dojke! 

S kiijma k moru pripadosmo, 
Za pribrodit sinje more, 
Pri' iier gusa dodje s' gore, 
Brodaru se svi dadosmo : 

I brodeči Ali ver a 

',' Istom ne bi vaj! na broju. 

Iz korablje ljubi rnoju 

Zani vihar od sivera! 

A E 1 e s a , moju diku , 

Za prodidbu podah, tiižna, 
Lele! lele! veomi ru]^ia! 
Da ne osušu lica viku! 

Samo meni moj D a ni o 
Od četiri jest ostao. 
Kako vidiš ubah^ mao, 
Ali majci veoma mio ! 

Koga sa mnom gospo, obdari 
I Ijubavi tve nadili^ 
Tako tebe Bog ne ubili 
Od najdraže tvoje bari! 



70 



II. 

Robinjice. 

Robinjice mi smo mlade 
U siižanstvu iicviljene, 
U Dubrovnik prišle sade 
S našjem rodom razdileiie. 

Zato željno svieb molimo, 
Da budete mirno stati, 
Dokli žalos pbbrojimo, 
Koju mlados naša pati. 

Plemenita mi smo roda. 
Obe mlade sestrenice, 
Nil* je litila naša zgoda. 
Da smo sada sliižbenice. 

Majka nas je plemenita 
U Armenii porodila, 
I bogata i čestita 
Pri gizdave odgojila. 

Tamo nam je vazda bila 
U Armenii gizda svaka: 
Suho zlato, biser, svila, 
I koprena još pritanka. 

• • 
Jaoh ! "posla nas naša majka 
S' jutra zorom kad podrani, 
Da beremo cvitja svaka 
Šetajuči po poljani. 

S' jutra zorom u prolitje , 
Neka vam je vaj meh znali! 
Mi potesmo svako cvitje 
Po livadi rosnoj brati; 



-fP. 



c-«^ v^ 



71 



, s. '^^ 



Brasmo bosilj i Ijubicu, 

I od pelinka cvitje brasmo , 
Trenclofio i riižicu, 
Pak livadom pošetasmo. 

Ter nam serce uzdisaše, 
Gdi livadom u projitje 
Po travici mirisaše 
U sladosti rajsko cvitje! 

Prie sunca ter u zoru 
Po livadi takoj bode', 
Ocutismo na javoru 
Vhrh jezera bistre vode, 

Gdi tih slavič biglisaše 
Od veselja u Ijiibavi, 
Jer danicu pripivaše, 
Da bio danak još ne objavi! 

Ter sidosmo počivati, 
I počesmo od Ijubavi, 
Tihu slavju odpivati , 
Kako vile u dubravi. 

Nu se naša rados škrati, 

Jer nam vajmeb ! slatke pisni 
Zla nesgoda sva obrati 
U žalosti i bolizni. 

Zac po glasu iz planine 
Gusari nas očutiše, 
Ter potajno na ravnine 
K namTi€bozjem pristupiše! 

1 tužne nas uhvatiše. 

Ter nam vajmeb! bile ruke 

Naopako obratiše. 

Da nam dadu veče muke ; 



72 



I klikniismo placne ii glase. 
Da se čivje do nebesa', 
Pocliraje ruše vlase. 
Kad nas gusa taj zaveza. 

Ter su tuge, ter su jadi, 
Gdi se nitki ne objavi 
Hrabren vitez ii livadi. 
Da sužanstva nas izbavi. 

I sve cvitje i travica, 

U sužanstvu kad ostasmo. 

Obrati se zemlji niča, 

Kad mi grozno proplakasmo. 

I sve ptice od čerhefa 
Jadovito uzdisabu, 
Gdi vinašce od bisera 

S' glavi<:e nam podirahu. 

t 

Ter bi mramor i ziv kami 
Rastavil se u sto dila', 
Gdi polismo sva siizami 

Naša tuzna lica bila! \ 

-\ 

U sužanstvu toli placne, 
Gdi gvisari nas vezahu, 
Ter žestoke rane mačne 
Serdašca nam probadalni; 

I sada nas svudi vode 
Zavezane i spucene, 
Jak ovcice u povode, 
Velmi placne i trudjene; 

Ter nam tuge zadavaju, 
I vcliku vajmeb! žalos, 
Gdi za pinez prodavaju 
Po pazaru našu mladosl 



73 



Grozne suze ter ronimo, 
Toli plačne u žalosti, 
Jeda tkoga priklonimo 
1 k Ijubavi, i k milosti ; 

Jeda milos tko ne krati, 
Ter se dobra zgoda zgodi, 
Da gusarom sad nas plati, 
I tužbe nas oslobodi! 

A nitko se nehte' najti, 

Po svem svitu kud hodismo, 
Da nas ovoj gusi plati; 
Zaman suze ter ronismo. 

Jer je tiižba, jer je žalos, 
U sužanstvu gdi tugiije 
Boležljiva naša mlados, 
A nitko ju ne odkupuje ! 

Tiem molimo milos vašu, 
O gospodo Dubrovčani, 
Odkupite mlados našu! 
Tako da vas Bog sahrani. — 

Ne štedite vaše blago. 
Za nas tužne pokripiti , 
Za što vam če vele drago, 
Naša majka zahvaliti; 

Za toj nam se umolite, 
Tere presno, tere herlo, 
Od uzica' slobodite 
Naše ruke, naše gerlo ! 

Naša majka zac pridraga, 
Weka vam je sada znati ! 
^ Neče štedit svoga blaga. 

Za jedan dukat da sto vrati! 



74 



III. 

Prelice. 

Prelice smo, o gospoje, 
Vunii pitat došle k Vami, 
Da je date presti nami, 
Ako meka jes u koje. 

Vretena sii duga od pedi, 
Ka imamo i debela, 
Gladka nam su motovila. 
Čim se lepo predja uredi. 

Za na sverhu prie doči, 
Pohitit se neče drugo, 
Ne stojimo na njoj. dugo, 
Jer trudimo u dili i u noči. 

Na greben se najprie stavlja, 
Jedno drugom vunu gladi, 
Ter iz nutra meko vadi 
Za osnovu vlas, ki valja, 

Pak utaknu sved preslena, 
Rat vretena vele hitra. 
Njim vertimo prie vitra. 
Časom budu da predena. 

Za tiem uzafn motovila, 
Njim mičemo simo tamo, 
I svu predju namotamo , 
Koja budc kako svila. 

Kad vidite naše dilo, 

Nečete nas mnogo trudit, 
I nas čete same nudit, 
Predjcnjc če bit vam milo. 



75 






Vece vima da se ukaže, 
O Vladike ! sto cckate? 
Ne gledamo tojli plaie, 
Neg' priazni steči vaše. 



Petar Hektorevic. . 



Rodi se u Starom-Gradu na otoku Hvarskom, g". 1487. od^ 
^aftt^aJklafiiia, iz plemenite i starinske kiiče. Ukuči svojih roditeljah 
dade se na latinski i talijanski jezik. Vidivši ga otac veonia po- 
mnjiva i bistra, naunii ga poslati u Italijii na više nauke; nu nemo- 
gaše izvesti svoje namere rad ondašnjih bunah, pošalje ga ipak u 
Splet, koji je tada rad svojih učenih muževah na glasu bio. Tu se 
oprijatelji P,etar s Markom Marulom, slavnim historikom, i s dru- 
gimi izverstnimi muževi, a umni mu se darovi tako razviju, da ga 
je sve i>aziio i Štovalo. Za malo otide u Dubrovnik, da se tu upo- 
znade s njegovatelji hervatske književnosti, od kojih je umah u 
prijateljsko kolo primljen. Posle se vrati u svoj rodni grad, gde je 
i umro g. 1572. — Od njega nam ostadoše sledeča dela: 1. Dva 
lista o ilirskom stihotvorju, 2. Pesni razlike, 3. Prevod Ovi- 
dijeve knjige: de remedio amoris, k. Mnogo napisali i nad- 
grobnicah latinskih, 5. Jedna povelika talij anska knjiga; na- 
pokon 6. Ribanj e i ribarsko prigovaranje. 

Iz Ribanja. 

P e r v i dan. 

Viteze naredili, Bertueevičii moj, 

Svim ljubki i medni, ki znaju razum tvoj, 
Koji nas "5yilil brani u potribe naše,--^'^*^^ .(( 

I bez okverni hrani kako zlate čase, 
Koji nas svih kruni po mnoga zlamenja, 

Kojim smo pripuni svakoga poštenja; 
Najdoh ctfec lipu stvar gdi mudri govore: 

Bez izmine ništar dugc stat nemore, 
I mnoga trujanja, koja su opora. 

Da budu skončanja ljudem do umora. 






76 

C i' 

I da je stvar prudiia, tko ce ured nesahnut, 

Uzmakniivši trudna tezanja, oddahnut, 
Ka škodil donose kipu i zivinju 

I kriposti kose svisti iuminjii. 
I zato još pišii: za trudom daj pokoj, 

Tko neče na prišii skratiti život svoj. »^, r'. 

Odlučih toga rad, miniitiji ovih dan', '' ^^iJ^Sp^k^ 

Puštiivši sve nazad, kudgodi pojti van. 
. Žide ostavivši, meštre i težake, 
r:.:'..^ Brašno pripravivši, i potribe svake. 
Videč se zapleten u stvari primile 

I čudno umeten povoljno brez sile. 
Kih nišam nigdar sit, ni u san, ni bdeči, 

Mirnii mogiič bit, manje se trudeči. 
Na Tverdalju momii, koji me posvoji. 

Ki, pravim svakomu čudno me ppoji. 
Kim buduč savezan, kad njega napravljam, 

I grad i grajski stan velekrJit ostavljam. 
I sve prijatelje, (toli je on jaki),t/v>-nM) 

S njimi roditelje, i razgovor svaki. 
Bud da ki ga vide, toli jim drag biide. 

Kad u njem poside, tomu se ne čude. 
Negli budu pravit ni u tom grihote 

Svaka taj ostavit rad ove lipote. 
U kom svaki trud moj toliko me slaja,>^*M 

Da mi sercu pokoj to veči poraja. 
A sve ča se čini, na božju jest slavu. 

Na pomoč opčini, meni na zabavu. 
Na utiliu mojib, koji če za mnom bit, 

Jer je pravo svojib pomagat i ljubit. 
Li nehteč u meni skratit miidrih svita, 

Koji su hvaljeni po svit mnoga lita. 
Premda se slab čuju, odlučih za tri dni. 

Da kudgod piituju, neka me doma ni'. 
Ter za spunit zelju, najdoh dva ribara, 

(Istinu ti velju), najbolja od Hvara. 



77 



Paskoja jednoga, dobra muza i prava, 

Nikolii drugoga, mlada i gizdava. 
Jedan se Debelja, drugi Zet naziva, 

Kim je plav postelja, kad litnji lov biva, 
I uho blazina, a kad žešci znoj 

Pitje dobra vina, sercu mir i pokoj. 
Činih da plav sprave i arbor i jidro, 

I vesla da stave, i timun i sidro. 
I mriže tankoga tega, ke padaju 

Ter do dna morskoga i putom plivaju. 
I na to ubranu travu gorske paše 

Ličinom vezanu da se ribe straše. 
Kopitnjak i osti, i luča zametaj, '•''~^'^^"^ 

I kim ce ribe bosti, večer, vozeč uz kraj. 
Još Paskoj dovede sina za potribe 

Koji s njim prisede, da buča na ribe. 
Svi ulizu u plav, veselo pri ploči, 

Maknuv se kako lav, Nikola van skoči. 
Plesnuv se reče: nut, več slova nereče, 

Svivši dolami skut, te domom poteče. 
Kako tko nespravi pinez' punu zdilu. 

Al nežna gdi stavi drugu rič i milu. 
Nitkor nas nemnjaše, da je još u kuči. 

Kad se jur vratjaše, veselo tekuči. 
Noseč skrabijicu, i s njom pobuk novi 

I staru mrižicu, kom ježine lovi. 
Za tim tanke soli, ka se kupi liti, 

Ku trate na stoli ljudi plemeniti. 
Paskoj mu reče: poj, kanjcenicu još daj. 

Rili ja: Dosti je toj, veče tud nepostaj. 
Taj čas se diliše, tako se brodeči 

Junački upriše, put Kabla vozeči. 
Došad u Zavalu, pervi lov počaše, 

Gdi velu, ni malu ribu ne ujaŠe. 
Jer mrižu zadiše u pervo metanje 

Kom se utrudiše potezat zamanje. 



78 

Zatini popadošc kolač od kamika, 

Mrižu provergoše spustiv ga dolika. 
Kojim (nuti čuda) taj čas ju oddiše, 

I sebe od truda berzo oslobodiše, 
Pojdoše naprida opet ju spustajuč, . 

Kud je ribam črida pobukom bucajuc.'^^-^"^/''''*^ 
Toj jutro nebtiše kopitujak ui osli, 

Mrižom bo lovise tuj ribe zadosti ; 
Obilno za svima, ča ncbib ja lunio, 

Da nišam očima mojimi vidio. 
Jošte nakon toga jedno ju metaše 

A erli Kabla samoga, gdi ino neujaše. 
Negli uhitiše zubatca za sriču 

Ki priličan biše jednomu teliču. 
Koga ne izplitoše, kako ribe ine, 

Negli ga ojdoše da tako počinc. 
\ide mi ga tada zgledat biše bilo, 

Gdi je kako klada od pedlja mu rilo. 

\idit ga lepota, čudili se u istinu, 

Kako jnriža umota toliku tezinu. , , , . 

,.. , . , vil, ^/o^^Af*'-— «- ■*'^y 

Vitar se podvizat tada poce od zdola,^ 

\ al vala dostizat, i reče j\ikola: 

Ni k. Pasko, niece nam dat siiiorac vec loviti, 

A vrefnc je ručat, ča je meni mniti. 

Nu jidro napravi, argulu izmi van, 

I sve ino spravi, liodmo na drugu stran 

Pojdosmo jidreči od bada onoga 

Po moru puzeči put kraja drugoga. 

Paš. Neka fekratimo put, reče Paskoj, liodi. 

Kad je vitar u skut, recimo štogodi, 

Stogodi najdimo, ne mučimo danas. 

Čim obcselimo gospodara i nas. 

Ni k. Ja sam vazda spravau, njega veseliti, 

I njemu prlpravan, vas život služiti, 

Nudire počmi ti. ki si razumnii 

Uminjem, ilili od mene starii. 



79 

Paš. Možli se domislit, povi mi, jecla znaš, 

Da pri liti razmislit, nog mi odgovor daš. 
Nigdi se tužio vele biše jedan, 

Da je cudnn imio nesriču na svoj stan, 
Bogatac buduci, pun svoga imanja, 

Da u svojoj kuči dopade skončanja. 
Jer ga obstupili zloliotnici biliu, 

Oružjem strašili, ko sobom imiliu. 
I da mu ujdc van liiža kroz prozore. 

On osta savezan, jer ujti nemore. 
Sto ti se sad vidi, može li biti toj 

Istina, besidi, ali je laž ovoj? 
Ni k. Ako ti ja budii povidit toj sto je. 

Ca ceš da dobudu, moj druže Paškoje? 
Paš. Peliar muškatila znaj da češ dobiti 

Slatka i sazrila kim ti cu služiti. 
S voljom dim ovoga, ki nas s njim uzštuje, — 

Ki ce bit vim s toga vesel, da te cuje. 
Ja rekob: ne jedan, da još mu dva daruj, 

Ako ti po vas dan izreče pritae tuj. 
Ni k. O tome dobitju ja ču se minuti *) 

I o tome pitju da sliš akoc čuti. 
Znaš ko je bogatac pun blaga zadosti? 

Oni ozubatac, komu ti neprosti. 
Akoc znati, je li to, ca ti ja kazuju, (U/>,v^-^ ^^f*^' 

Pošad mu lustre sbroj, ke srebro minuju. 
Ribam da je more dom, toj mož viditi, 

Na suhu nemore nijedna živiti. 
Ribam zloliotnici ki jib obstupaju, 

Jesu svi lovnici, koji jili bitaju. 
S koga riba gine oružje jest onoj 

Pritnji i travine i pobuči tokoj. 
Od prozorr bud znam, oka su u mriži, 

Ku kad iztegnu van, kroz nje more biži. 



*) Minuti se, italizam „passar6i" t. j. biti čim zadovoljan. 



80 



Kada ja poslušali tej stvari, ii taj cas 

Začudivši se stah nemalo sniiitjen vas. 
I rekoh: bratjo ma, svaki vas iihvan stoj, - 

Da vam sam ja svima obezaii čuvši toj. 
Odkle dojdoli na svit, i po njem piituju. 

Od sedamdeset lit daleč se nečuju. 
Ka mi starost daše, i neznam odkuda. 

Prid mnom ne gataše nigdar se taj čuda. 
Gatku izrečenu ja bolje na svit saj 

Ni lipše odrišenu ne slišali, neg je taj. 
Za tim dojidrismo s argulom u ruku, ' 

Kako sami litismo u najlijilju liiku. 
Gdino je baština, ku sade i riju ' " 

Otca tere sina vitezi obiju. 
Došad, ugledasmo nepoznane gosli, 

Na plav jim poslasmo svakili rib'cah dosti. 
Ki viditi biliii razumna govora 

Naredno idiliu s pokrovom od zgora. 
Oni zalivališe cic dara lovnoga, 

Ter se prem diliše put Grada-Novoga, 
I vaše težake lova nadilismo 

I š njimi junake, ke t^tu vidismo. 
Rili ja : druži mili, naliitasmo ribe, 

Ca smo pozabili svi naše potribe ? 
\ rime je blagovat ca se oblinismo, ^ 
Hodmo se poštovat, kakono želismo. 
Taj čas potekoše, ter oganj snitiše^^^7-'^^• 

Variše i pekoše kako sami litiše. r 
Tuj se pokripismo na volju brez priše, 

I pismo i jismo, koliko ki litiše, 
Na onu terpezu kamenu, ka stoji, 
Gdino se vitezu takovu pristoji. 
I kolke kon vode i sada postavi 

Toj svim, ki dohode i sebi pripravi. 
Pod sincom pri kuci svi se veseleči 
Oni potičuči, a ja sam sideci. 



I 

I 



Paškoj nas ponudi, j cr siditi nece, -^ 

Reče: dobri ljudi, biste li sto vece? 
Hočete r od mene oni prisnač veli. 

Al turtu, ku žene peku na padeli ? 
Al da vam jajnik tuj prinesem, recite, 

Nu se svaki poštuj, ter se veselite. 
Vazmi svaki vaju, rili, berže ribari 
t. Misati neliaju s ribom mersiie stvari. 

''-'■ Meni je ovoj dosti po nauktt momu 

Nitkor vas neprosti tomu ni ovoniu. 
Sve je toj pečeno ne da se povrati, 

I na pldv sneseno ner da se potrati. 
Videč, da neču ja, ni oni nelitiše, 

Neg da za drugovja brane odlučiše. 
Nikola misleč sth, boče 1' reč al neče, 

Kakono rievista, kq želi od včee. 
A več su njima neg tretom pitana. 

Da muza vazima li s pomnjom iskana. 
Nikoko mučavši sam sebe izmori, 

A pak se ustavši istom progovori. 
Svaki vas me zabi, zasto mi nedaste? 

Nu rec'te, kamo bi, ca mi obečaste? 
Gdi mi je dobitje, ko s trudom misleči 

Najdoh, ali pitje, ko dobili jidreči? 
Rib : Paško, poteči tri daj kakovi smo, 

Več riči ne reci, nebote sgrišismo. 
Iz manjega suda počmi mu točiti, 

Veči Kram onuda, kud čemo boditi. 
Dosti mi če jedan, neka znate, biti. 

Nišam toli žedan, da ču tri popiti. 
A svakomu vaju kad jib natočite. 

Po jedan j)i'idajU isto mi zgodite. 
Učin'mo zdravicu ovde mi na staru, 

Rečmo počastnicu oba gospodam. 
Za njim češ ti meni, ja tebi čajko moj, 

Do sad se ne kreni, dokle se spuni toj. 
Herr. Čitanka. 6 



82 



Tad Paškoj berzo je sam na plav potekal, 
Govorec : dobro je, budi, sto si rekal, 

Beržo ti poteče, a lieržo se vrati, 

Sve se zbudi, reče, i dug da se plati. 

Miho Buuič Babulinovič. 



Ovaj vlastelin umre oko g-. 1590. Ostavi po smerti: 1. Jo- 
kastu, iz gerčkoga prevedenu; 2. Ljubovne pesne; 3. Pro- 
šastja razbludnjena vremena Miha Babulinoviča. 



Iz Jokaste. 



Cin IV. 



Blagi sklade, ki procvita 

Gori u višnjih milo toli. 

Iz božjega 

Krila tega, 

A za pokoj segaj svita 

Posli side k nami doli; 
Nebesa se tvom vladaju 

Moei pravo, i četiri 

Bitja divna, 

Tac protivna, 

Meu sobom se ugadjaju, 

Rat se svaka tobom miri. 
I od tebe sva izlaze 

Dobra, nami ka se čine 

Veseliti 

Na sem sviti, 

U ke viku ne ulaze. 

Ti dokle si, zle gorčine. 
Ti najpervo red postavi 



Ti učini, svaka zvizda 

U svom bitju mirna da je, 

Koja p rudi, 

I ka udi; 

Ti jim način i red izda. 

Da nam svitlos svaka daje; 
Tobom nam se dan otvora, 

Tobom sunce nam izhodi, 

Koje resi 

Svit s' nebesi, 

Tekuc okol bez umora, 

Kime na svit sve se plodi. 
Ti si uzrok, da nam tako 

U početku od godišta 

Da prolitje 

Travu i cvitje, 

Lito i jesen voče svake, 

I zima nam prudi ista ; 
I razlike zviri od gore, 



Stanju od svita smetenomu. Ptice, ribe još tolike, 

I razdili Medju sobom. 

Ne po sili. Samo tobom. 

Neg' po pravdi i Ijubavi, Zemlju, nebo, sinje more 

Sve na mistu da je svomu. Napunjaju tvoje slike; 



83 



K višnjojzi se tobom slrani, 
Umiljene dižu stvari, 
Ti s' gdigodir, 
Sviid sladki mir 
U pokoju serca hrani. 
Rajski s tobom svi sli dari; 

Svak čas nove ti radosti 
Mili sklade ! napunjaš nas, 
Ni nas smeta 
Taj pr okle ta 
Sila od hude tej žalosti, 
Ni čujemo s tobom z6 glas. 

Napokon se tobom vlada 
Grad s kraljestvom na svit 

svaki , 
S tim zakonom, 
S pravdom onom, 
Ne pogine s ke nikada, 
Neg' se zderži kripak, jaki. 

Bez tebe bi zakon sveti 
Naravi se vas smetao, 
I največi 
Grad k nesreči, 
I k zaludnjoj tojzi šteti 
I s kraljestvom otišao. 

Gdi nije tebe, s sinom mati, 
Ni o tac, ni brat s bratom viku, 
Jak uz zmiju, 
Jaoh! nesmiju 
Čas ujedno postajati, 
Zasve jer svoju vide sliku. 



N' jedno dilo nij' pravedno. 

Ni razložno vik bez tebe. 

Za rit bolje, 

S ve nevolje 

Svedjer muce svit neredno, 

I toj kuša grad od Thebe. 
Čini mi se jur, da viju, 

Gdi smetena vojska vervi, 

S plaČnim glasi' 

I s uzdasi' 

Svi do zvizda', gdi vapiju 

I u suzah, i u kervi. 
I gdi ohode mile stane 

I neviste, i divice, 

Naričuči, 

I plačuci, 

Gdi sve teku razkosane, 

I od straha blide u licu. 
Slišit mi se od svud čini 

Tužne glase sve u jadu, 

Ter zvati ču 

Dobru sriču, 

Kom sam sebi smert učini 

Menečeo smiljen gradu. 
Nu da Bog da i tezjeme 

Da grad ovi ostat bude ; 

Tim se tebi, 

Otče od nebi! 

Molju , pomoz' , ki mož' 
svieme 

Da zlobe inieli ne naude. 



6* 



84 



Diuke RaMJiia V 

rodjen je u Dubrovniku god. 1536. od vlastelske obitelji. Več u 
svom detinstvu obljubi nauke, a u dvadesetoj godini dodje na glas 
kao dobar pesnik. Nu otac ga htede učiniti lergovcem, zato ga 
posla u Messinu. On se pokori volji otčinoj i onda, kada ga je iz 
Messine u Fiorenciju odpravio. Nu Ranjina osta i u tudjini veran 
domačini vilam, kojih je pomoči i u Italiji mnogo prekrasnih pe- 
samah spevao. U tih pesiiiah proslavi nekoliko svojih izverstnih 
suvremenicah (Liviu iz Messine, Rozu iz Fiorence, Cvetu Cuce- 
ričevu), i toliku si važnost steče, da ga je veliki vojvoda Kuzman 
veoma obljubio, vitezom sv, Stepana učinio, i mnogo putah na 
savetovanja u važnih poslovih pozivao. — Na poziv svojih domo- 
rodacah morade ostaviti Italiju, koju je več svu bio obišao, i koja 
ga je blaženstvom plemenitih čuvstvah zanela. Sretno doba nasta- 
jaše tada za Dubrovnik: on bijaše velecenjen, močan, imajuči sil- 
nu i strahovitu pomorsku šilu. U tako silnu deržavu bi pozvan Ra- 
njina, da joj hude upraviteljem. U deržavnih poslovih pokazivaše 
toliko mudrosti i veštine, da su mu sedam putah poverili verhovnn 
čast kneza. — Sve vreme pako, sto mu je preostajalo od derža- 
vnih i kučevnih poslovah, posvetjivao bi znanosti. — U mladjoj 
dobi pevaše Ijubav^ a kašnje proslavljivaše krepost i prijateljstvo, 
sastavljaše svete pesni, a kadkad se davaše i na šaljine i posmeš- '"»-^ 
ne. Osim izvornih tvorovah prevedejo« iz lalhiskoga: Tibula, 
Propercija i Marcijala, a iz gerčkoga: Filemona i M o- ^^ 
ska. Tiskom izdano delo poznato je pod imenom: Pesni razli-'"^ 
ke. Umre god. 1607. u 71. godini svoga života. 

1. 

Odeljeiije. 

Pokli se odili 

Od mene dalece, prijatelju moj mili, 

Vilri te i more svud zdravo nosili,; 
Boles, ka svis mi uhi, 

Sve bi rek, da veli: Stvar, koja se ljubi, 

Kada se oddili, polu se izgubi. 
Vidju sad, da duša 

Na svitu ovomu ino vik ncku.sa 

Razmi jad, kim nas sluh smetno se zagluša. 



85 



Pravo ti sad velju 

Jer bez tve priazni, priaznivi priatelju , 
Malo se Viku ja s driizima veselju. 

Ti s' hrabren u boju, 

A na tvii vridnu svis rili ove dostoju: 
Da s' velmi nadišal svim dušu svakoju. 

Od serca hvaljena 

Od tvoga pri meni ostaje spomena, 
I stat če pri meni sve vike vremena. 

Jer Ijubav, kome svis 

Od mudrih veže se, na gerlo moje jes 

Postavil', dobro znaj, neizdrišan prem tverd vez. 



Svetuje Ijude, da veoina ne ismag^nu za zlatom. 

Cloviče umerli, necini, život tvoj 

Za zlatom da t' herli odvečc tolikoj. 
Zla žedja od zlata, ka mnozih zlo vara, 

Na saj svit nam vrata od slave zatvara. 
Nje hudi zli poraz čime mi slidimo. 

Nam istim čini nas, da zlu cds želimo. 
Rad njega vazdakrat, inako nescini. 

Na svitu zla se rat satvara i čini. 
Vridnos, ka š njime jes, u ni'dnoj ni scini, 

Protivna zašto ces mnokrat ju promini. 
Ter kad nas pak vrime životom razstavi, 

Sve naše tad ime u zabit postavi. 
Tim tamni taj nemoj obceni slidit drum, 

Nu sverni stupaj svoj na slavni taj razum. 
Ri ti če, znaj, svudi, tve da su sve dike, 

U usteh čin't od ljudi' živiti sve vike. • 



86 



Jednomu, ki nisto neucini, a tudje »Te huli. 

Jadovni zleče moj, zavidos s kim bisni. 

Za zle prem tolikoj nescini m6 pisni, 
Ak' u njih ni sada onieh svc riči, 

Kim staro nekada vrime se tac diči: 
»Svitlusto sunačce, rožice, diklice, 

Ljuveno serdačce, grimizna svilice, 
Zašto me tac virna ostavi moj vence, 

Krunice biserna, moj zlatjen perstenče.« 
U ova vrimena, moj hudi tamniče. 

Druga sad imena naše pisni diče. 
Jer jak h's u cvitju, tac nijedna na svit saj 

U jednomu bitju neterpi običaj. 
Takodjer i riči, kime se jur nekad 

Stara svijes diči, u scini nisu sad. 
I ove sad ke veče jesu znaj scinjene, 

S vrimenom bit neče od druzih primljene. 
Razliki svit ovi, ki terpi svoju čes, 

Sve veči i novi štogodi na njem jes. 
Tim nehtec rug biti sviem spivcom na svit saj, 

Kad sto hoč' huliti, pri dobro razmišljaj. 



4. 

Verh sreče. 

Gledaj, sričo, moga jada 
Ja večekrat bit u boju, 
Nu vik tako zlcdno u znoju 
Neostah ranjen kako sada. 

Veče putah putujuči 

Ih po daždu u zloj snazi: 
Ma nigda me daž neskvasi, 
Kako sada doma iduči. 



87 



Vece rikah piš prigazih, 
I zla neimah u taj vas rok: 
A sad sto htih mao prit potok. 
Na zlu mistu zlo se upazih. 

Mnogo travu brah godišta' 
Konju momu po livadi, 
Todjer gdi se drača sadi, 
I nigdar mi nebi nista: 

A sad svisti s nikom slipom, 
Ubrat hteci jedan cvit ja, 
Skrovno iz kruga zla me zmija 
Peči u serce zlim nalipom. 

Ja idjah kako dobri taj drug. 
Ki nesumnji nigdi gdi je, 
A nescinjah, da se zmije 
Pod cvijetjem viju u krug. 

I prie patih morske smece, 
I vik pers me nepoboli: 
A sad sto me mao val poli, 
Stuži mi se prem zlo odveče. 

Bez potrebe i u potrebi 
Ja vecekrat bez zazora 
Plivah strašna čudna mora, 
I vik sercu žled mi nebi: 

A sad sto se (čudne stvari) 
U jedan lokanj spustih malo, 
U ruke mi veomi zalo 
I u noge gerč udar\. 

Igrah mnokrat ja s vilami 
U pustoši vihrieh gora', 
I u tem nečuh vik umora, 
Jak taj mramor tverdi kami. 



88 



A sto sad mal s jcdnom stoje 

Skoknuh, tac me stavi u smeču. 
Da za vele danah iieču 
Čut u meni snage moje. 

Mnogo vodah pih po sviti 

Mutnih, i zdrav vazda jur bih: 
A sto bistre sad se napih. 
Za serce me zlo lihiti. 

Mnokrat mene želja zani 

Liti loveč proč daleče, ^ 

Nil me ovako vik neiipeče, 
Taj privriiči zrak sunčani. 

Patih muke, triide i jade, 
I pri u nike dobre me dni; 
Nu vik, jao tužnu meni, 
Trudnii neostah nego sade. 

Mnokrat ruše brah kraj vode, 
I nebi mi zlo nikade: 
A sto utergnuh jednu sade. 
Zlo mi drača dlan probode. 

Zatoj vele: Mnogiš satvar 
U mao jedan čas stvori se, 
Ka pak, viruj, nesgodi se 
U vas čoeči život nigdar. 

Čudne ti si, sričo, čudi, 
Coeka gladiš dugo vrime, 
A pak ga u čas jedan zlime 
Jadom tvoja žled utrudi. 

Negda stoje kola tvoja 

Pravo, a negda doli serte, 
Lie se u okolo vazda verte 
U neredu bez pokoja. 




89 



Sad si blaga, sad serdita, 
Sad II ledu, sad u cvitju, 
Nekrepka si u tvom bitju 
I u svem vazda prominita. 

Puziva su i plaziva 

Tva blaženstva puna smeče, 
Zato se uzdat necu veče 
U običanja tva laziva. 






5. 
IJ hvalu pastirah , 

kih život jes bolji, nego su svi ini životi od svita. 

Blago vami, o pastiri. 

Ki živete bez zlieh volja', 
Gdi svedj teku pokraj polja 
Tihe vode, bistri viri. 

Nijedan vas se it nemori 

Oko vratah zlieh gradjana', .:,^ 

Ni oko dvorna toga stana, 
Gdi se pravda huda tvori. 

Vam taj verli tere smini 
Boj nedaje zle pokore, 
Ni vas straši strašno more. 
Ko smert množim prijat čini. 

Cim se ki vas pičom štuje 
Vi bez sumnje sladko jite, 
Jer se viku nebojite. 
Da tuj tkogod vas otruje. 

Vas zavides neskončava, //^ 

Tudje blago da želite, 
Jer se samo veselite 
O tem, sto vam zemlja dava. 



90 



Ni je manje Vami drago 
Grabit, trovat, klati i biti. 
Za po smerti pak ostavit 
Ko neizmirno velje blago. 

Medju vam' se neporadja, 
Ni mu date da romoni 
Nepravedni nesklad oni. 
Ki meu sobom bratju svadja. 

Svaki od vas rado uživa, 
Za sve jer nisu vaši stani 
Tim mramorim sazidani, 
U kih žled se svaka skriva. 

Kad vam dodju koje prike, 
U ubožtvu se nebolite. 
Ni u bogatstvu oholite. 
Na jedan način živuč vike. 

Iz, vašega draga obora 

S jutra zorom onda, kada 
Izvedete pasti stada, 
Drag se iztok vam otvora. 

Ar pasuče sve po gori, 
Vam pastirka vaša mila 
Neda, da vam huda sila 
Od Ijubavi vik žled stvori. 

S kome hode po dubravi 

Neimav ni jedne vik bolizni. 
Vi spevate sladke pisni 
U veselju i Ijubavi. 

Kad se dubje pak pomladi 
Došadši vam primalitje, 
Sve razlike trave i cvitje, 
Brat idete po livadi. 



r^'^ 

( 



91 



Ko za dobit mir željami 
U vinačce postavite, 
Pak njim čelo uresite 
Vašim gorskim tim Ailami, 

Još pod sincom od lovora 
Vi na travi na zeleni, 
Gdi vitrici sve studeni 
Vitre, hladeč zemlju s gora. 

Na romonu, ki slišate. 
Bistre vode i studene, 
TJ sne mile i žudjene 
Oči vaše zatvarate. 

Vami daju po dubravi 
Stada vunu, žita njive, 
Kim se čeljad činit žive 
U veselju i Ijubavi. 

Za vas pčele na svit trude 
Med beruči po tom cvitu. 
Ko je dano primalitii. 
Da gojiti rosom bude. 

Vi na volju vazda imate 
Grude sira, masla, mlika, 
Voča čudna i razlika, 
Koja liti uživate. 

Svako je vaše čudno dilo. 
Znano lozje vi režete, 
Koje mnokrat još penjete. 
Na brijeste toj njih milo. 

Na kom rasteč u tišini 
Sladki dava sok od vina, 
Kim se sercu sva gorčina 
Čudno sginut na svit čini. 



92 



Vaše čase vi ii slavi 

Gorskim cvitjem uresate. 
Kad zdravice napijate 
U drag biljeg od Ijubavi. 

I kad plandit ide stado, 
Gdi vitrici tihi hlade, 
Vi činite čudne tade 
Igre, za dan strajat rado. 

Tere tako dobre volje 
U plandištu gdi igrate, 
Put biljega svi striljate. 
Ne bez plate, tko udri bolje. 

A čim igre tej se traju 
Svi slavici, ki tuj stoju, 
Milim pisnim, koje poju, 
Vam razgovor vesel daju. 

I kušavši rados velju 

Sa svim dražim tim željami 
Velmi milo jes tuj vami 
Trajat vrime u veselju. 

Gledav zrači čime peku 
Uz dubrave tej zelene 
Bistre vode i studene 
Gdi romoneč sladko teku. 

Kad li pake zamirite, 

Da je došla s snigom zima, 

S strelam, s mrežam i sa psima 

Svaka zvirja vi lovite. 

Kad li rabec trud prijate, 
Do biloga deri danka 
Slas tuj milu tiha^sanka 
U pokoju uživate. 



93 



A mi, jaoh, vazda svudi 
Mi gradjani na svit^ samo 
Život zao prem imamo 
Verhu svieh inieh ljudi'. 

Nigda nami dan neosvita, 

Ki nam neda sto zlieh tiiga'! 
A vami je vik zadruga 
Sve blaženstvo sega svita. 

Pri nas jadah svih je sila. 
Nam nesreča serce kolje 
Kroz svoje tuge i nevolje, 
Koje na nas sve posila. 

Od života sve tišine 

Sladke mile vami dvore: 
A nas jadi hudi more, 
Ter nam život merzit čine. 

Taj imavši vi ces velju 
Svim se može blažen riti, 
Tko uzbude svoj voditi 
Život s vami u veselju: 

Ovdi stoječ, dobro znajte, 
Ja životu velmi vašem 
Sad zavidim, čime kažem 
Slas, kii svedjer vi kušate. 

Poznav dobra, ka su pri vas, 
Množi jesu kralji bili. 
Ki su svoja ostavili 
Sva kraljevstva družim u vlas. 

Da jih budu go spoditi 

Sa sviem htenjem i željami. 
Za svoj život medju vami 
Moč veselo provoditi. 



94 



I taj život još cinise 

Ondi dobri pervi ljudi. 
Ki na svitu bez zle čudi 
Vas svoj vik provodiše. 

Kada zemlja neorana 

Sama na svit plod davaše, 
A iz dubja sve med vraše, 
Svud okolo sa svili strana'. 

Jašuc gorom ka svud čase, 
Bivši život njih vidio, 
Gospodičič jedan mio, 
Cim prominit ces iskaše. 

Tuj pisancu sam pojaše. 



maroju mazibradicu. 

Na znanje pridrago nastojat svak ima 

Veče, neg na blago, ko sreča vazima. 
Jer znanu nigda glas, još da umre, neumira. 

Da nu se svaki cas to više prostira. 
A bogat mogu rit još dobro nemine, 

A on čas mu na svit saj spomena pogine. 
Bogatac mnogo je bil, kili se sad meu najii,--^? 

Spomena sva sgubil, ter se več neznaju. 
A vik če hvaljena bit, ino nemore, 

Meu nami spomena od Šiška i Gjore.^j^frviut 
Jer stvari kamene sve na svit lipsaju, 

A samo spomene od niudrih ostaju. 
Tim pustil taj nemoj put, mali ki vide, 

Po kom si stupaj tvoj uputil da ide. 
Zač ako svedjer taj budeš drum sliditi, 

Krunu češ se vičnu znaj na cele tvč sviti. 
I ako se dostoja čas dobro činiti. 

Pisma če vik tvoja na svitu živiti. 



95 



7. 
ZaTidniku. 

Ako um tamni tvoj nescini m^ pisni. 
Ni čudo velje toj, zlotvore nesvisni; 

Zašto rič kreposna nekoja govori: 

Tko razum nepozna, časti mu netvori. 



8. 
PraTa Trednost. 

Govori zao jezik sto hoče riČima, 

Cista se zlata vik tamna erdja neprima. 
A dub ki sve žile tverd ima u gori, 

Nigda moč zle sile vitra ga neobori. 
Biv čista tvoja Čas nista se nebrini, 

Bez griha zao glas prikora nečini. 
Neka t' pas hud vije verh dobra života, 

Tko zdrav pers zavije, zdrava ga odmota. 

9. 
Hod* k meni. 

Hod' k meni, u tihu tko moru dan i noč 

Sve stoji, nemoguč k žudjenu kraju doč. 
I hodi, tko vode na volju neima 

Obilno da ugodi svim željam svojima. 
I hadi, tko zimi vruč oganj ištuči 

Nemože da sebe studena zavruči; 
Zač u ustih svud vitar ja nosu iduči. 

Sred očih voden vir, u sercu piano vruči. 



10. 

V u g a. 

Cloviče, uzmi ti koga t' je od volje. 
Svak scini veče s\€ neg tudje nevolje. 



96 



Ma da svak sve tiige na misto jiir jedno 
Donese, skupivši da stoje zajediio: 

Znam da cič jer straha koje bi tuj imal 
Da tuge sve s tudjini nebi se zamišal. 

Taj bi čas svak iskal s načinim čudnima, 
Da se opet zavrati domome svojima. 



11. 
Kako duša pokoja ni u ceni neima. 

Život naš, ki na svit podložan jes sreči, 

Iz želje u zelju sve grede hodeči. 
Sad žudim jednu stvar, za drugom sad grem vruč, 

Nikako nač zelju najzadnju nemoguč , 
S novima sve mislim moreči mu pamet, 

Ka nevi u ničem mira nač ni uzet. * ' 
Tac na svit željami sverhu dat nehteči, 

Umre se u željah svaki čas želeči. 



12. 
IVa klizku putu lahko se pada. 

Plav morska, svaki čas po moru koja gre, 

Istom je jedan dan val morski proždere. 
Ovca, ka iz stada iz svoga izlazi, 

Berzo se vuk njome iz skrova zajazi. 
Oda skla jedan sud, ki cesto putuje 

Na kladene studeni, berzo se jur skuje. 
Ako tko gre bosonog, gdi drača sve nikne, 

Triba je napokon, oboden da vikne. 
Sto hoču rit ovo, nehoču sad riti 

Za s tuge nebiti komu god na sviti. 



97 



13. 
Prijateljstvo. 

Sto je dobra priazan, da mene tko pita, 

Rekal bih, nadhodi sve blago od svita; 
Jer sebe neštedi ni ob dan ni ob noc, 

Gdi god zna da može prijatelju dat pomoč. q, r 
I kad se s nezgode koja žled upriči, j 

U misto pomoči nedava on riči. ; '--■w 

I viran biv vazda serčano tac ljubi. 

Da mnokrat i glavu za druga izgubi. 
Blažen se može rit človik taj na sviti, 

Ki bude prijatelja takoga dobiti. 



14. 
Prijateljstvo. 



Koli je vridna stvar, jedini moj Bože, 

Priazan, bez koje živit se nemože. 
Slip nosi klinita, jer njemu nije moč 

Podana, da može po sebi igdi poč. 
A klinit pak tomu, ki vida neima. 

Da dobro it može, kaže put očima. 
Tim tomu j a velju, ki ovo štit bude. 

Da dobra prijatelja silit se dobude. 



15. 
Umerliiii govor en je. 

O umerli tamni ljudi, 

U sto ufanje vi stavljate? 
Nevidite jer zlim bludi 
Segaj svita vas varate? 

Herv. čitanka. 



98 



Nemojte se toli vele 

U toj zl-^to vaše uzdati, 
Jer sve ono, sto oči žele, 
Sve napokoii vrime krati. 

Život naš je sličan k sini , 
Koja velmi berzo prodje, 
Mnokrat človik kada scini 
Počinuti, smert mu dodje. 

I ako vrime sve ukrada , 
I dni vaši malo stoje. 
Nemo' da vas trud pripada 
Za činiti dobro koje. 

Jer se ovi bitak mao 

Naš, da je drugo, rec neprima, 
Nego jedan morski vao, 
Ki vik s krajem mir neima. 

Tim vi, svitu ki dvorite , 
Cim vi je sunce na iztoči, 
Blago vami, ako oči 
Za vremena otvorite. 



Marin Daržic. 



DubrovČanin, umro 1580. Od njega se iialazi: 1) Tirana, 
drama; 2) Pesni Ijuvene; 3) Adona, drama; 4) Stanac, komedia 
u 1 Činu, sve četvero tiskano u Mletcih god. 1551. pak 1607. i 
1630. Izvan toga, piše Dolci, da ima jo.š u rukopisu od njega: 
5) Abram, drama; 6) Porodjenje gospodnje, pastirska pčsan, i 
7) Osam komediah u prozi. 

Iz Stanca. 

Stanac scljak ležeči nočjn kod studenca u gradu, dojde k njemu 
Ivo na seljačku preobučen. 

I. Dobra kob, junače, sto si tu tako sam? 

S. Zdrav, mili moj bratce, ovo ni sam neznani. 



99 



Sinocka u ovi grad ulizoh čestiti , 

U kom ni star ni mlad nehti me primili 

Na stan svoj, ter neznav kiid se inud svernuti, 

K vodi idoli ovdi uprav, da bih počinuti. 

Studena vodica u misto prijatelja 

Ter mi je družica, a kami postelja. 

I meni t' nije spat, nego bdit, i javi 

Danicu svitlu zvat, da bil dan objavi, 

U nočnoj da tmasti zločinac ki mene 

Nebude pokrasti kon vode studene. 

Teržak sam donio kozle i grudicu. 

Od sta sam on čas mnio primiti aspricu 

Ovdi tu takoj. Ma nu mi kaži sad, 

Tko si ti, brate moj? jer ti sam veomi rad. 

I. S Gacka sam tergovac, govedi tergujem, 
\re mi pretio lonac, dužan se nečujem, 
Putujem na suho, more mi drago nij. 
Spim s uha na uho, zlo mi se i nesni. 
U viru nedavam, jamac se nehitam. 
Na vrat neprodavam, moje posle činim sam. 

S. Cestit se kažeš ti i obrazom svitlim 
I dobrom pameti, i tvojim tergom tim. 

I. Nemirim ja gori nebeške višine. 
Ni pamet ma nori te morske dubine: 
U sridu udaram, blaženi gdi idu. 
Sam sebe nevaram hode u nevidu. 

S. Ti s' niki razumnik, vidju ja brate moj , 
Ja dosad njesam vik besidit čuo takoj. 

I. Ako je ki razum i mudrost u meni. 

Ta mudrost ni taj um od Gacka, brate, nij. 
Ja pervo u ovi grad kad dodjoh čestiti. 
Bih star a ne mlad, jak sam sad viditi 

S. Da to se s' pomladio? 

I. Poriiladio, brate moj; 

Bradat sam i sid bio. 

S. l^oje je čudo toj ? 

7* 



100 

I. U ovi grad jednome dodjoh na Ivanj dan, 
I srečom mojome nenadjoh nigdi stan ; 
Ter k vodi tu sidoli, u ovoj prem dobi 
Tu malo pojedoh, pak me sanak dobi. 
I speči ja takoj, čuh , gdi se igraju 
Te igre, brate moj, i pisni spivaju. 
Da dušu moju tad obujmi veča slas, 
Ner se izrit može ikad. Probudih se u taj cas, 
I vidih kon vode tu, gdi s' ti, gdi vile 
Tanacce izvode gizdave i mile. 
Pruži se jedna od njih, hvati me za ruku 
A druga lipša od svili pozlatnu jabuku 
Pokloni tu meni, tretja reče: Hodi, 
Pri vodi studeni ter nam kolo vodi. 

v 

Cetverta: Pij, reče, ako budeš piti, 

Nočas razum steče, kim češ slavan biti. 

Napih se, brate moj, i jabuku primih, 

I tanac pri ovoj vodi š njimi izvodih. 

Prašah ih za ime : zvahu se, junače. 

Imeni čudnime. 
S. Spovij mi, moj bratce. 

I. Jednojzi Perlica, drugojzi Kitica, 

Trotjojzi Pavica, a Propumanica 

Celvertoj biše ime. Ma biše Pavica 

Banica nad svime, koja pengalica 

S sobom me na dvore te vile vodiše 

I mene do zore slastima pojiše. 

Svukoh se od tada iz kože jak zmija, 

Opade mi brada, idoše dlake tja. 

A mlada kožica lešti se na meni 

Kakono opnica, na kojoj pisma nij. 

Ja ostah mlad, sto mlad, 

S. Ah, čudah! kili sada ovdi se naslušah 
I sida m' je brada, anečuh ja to, ah. 
Koliko kon vode i ja znam, da vile 
Tanacce izvode kakono snig bile. 



101 



I ja sam nikada š njimi tance izvodio, 

Ma sam bio svegj tada, kako sam i prie bio. 

Coek da se pomladi, čudo je velje toj. 
I. Nije svakoj bradi to dano, brate moj. 

Kako se zoAes ti. 
S. Stanac se zovem ja. 

Iz rike pijem, a ti? kaz'mi milost tvoja. 
I. Zovem se Sedmimuž, prezime Diiginos, 

Na sebi kako spiiž nosim dom, gdi sam gos. 
S. Kii ti daše travu te vile, kaži mi. 
I. Travu na ime bravu, ka Qti^ liti i zimi. £3 

Njome se pomladili, liti i zimi radja, 

Od travah oda svili ona je najsladja. 
S. Gdi je se nahodi, umis mi sto riti? 
I. S litra pri ovoj vodi moč ju češ viditi. 

Perva vil', kii upaziš, ima ju pri sebi. 

Čin', iiočas da iiespiš, jer če doči k tebi. 

S. Gdi bih se po sriči i ja ovdipomladio 

I. Bogme ti ču reči, nebi pervi bio. 

Nemoj se prepasti, ako bi te vile 

Nočaska u tmasti iz vode izplile, 

I htile s tobome tanačac izvodit , 

Jer srečom tvojome mogao bi čestit bit. 
S. Rekao t' sam, da i prie s vilam' sam občio 

I da strah me nije; niesam vik strašiv bio. 
1. Virujem, a bogme s' prem junak viditi 
S. Dano mi j' to s nebes. 
I. Imaš li sto piti? 

S. Vodica je uza me. 
I. Taj drivo i kami 

Nosi, ta nije za me, i s Bogom ostani! (otide). 

Stanac sam. 

Ah vile, vilice, molju vas, Boga rad. 
Vodene diklice, pridite ovdi sad. 
Tudjinu da meni razgovorak date 
Pri vodi studeni, veče nekerzmajte. 



102 



Vašoj mi liposti nije slike na sviti 
A sione kriposti tko če vaše izriti. 
Možete od stara mlada učiniti, 
A slavnjega dara nij' inoga na sviti. 



Nikola Nalješkovic. 

~ 1 



Rodi se od Stepka Nale i Kate Radalje na početku 16. veka, 
a umre g. 1583. Ziviše tergovinom, oženi se, ali bi u terg^ovini i u 
ženitbi nesrečan. — Slavni matematik, izdao je talijanski: Dialo- 
g-o della sfera del mondo diviso in cinque giornate, 
Venezia, 1579. Naški je napisao: 1) Razlike pesne; 2)Lju- 
bovne pesne; 3) Bogoljubne pesne; 4) Pesne od maška- 
rade; 5) Sedam komedijah. 



\ 



RazMulna vila. 

Ja sam mlada i gizdava. 
Jeste nišam ja vidila 
Vilu, koj bih zavidila, 
Jer sam od svjeh vila' slava; 
Ja sam mlada i gizdava. 

Ja sam kruna od svjeh vila' 
Sve se vile mnome diče, 
Svud rumeno cvitje niče, 
Gdi sam stiipaj moj stavila, 
Svakoga sam zamamila, 
Tuj mi kripos Ijubav dava; 
Ja sam mlada i gizdava. 

Moju mlados ja provodim 

U veselju i radosti 

S mojem dražjem, ku nahodim; 

Jer s njegovom ja mladosti 

U pokoju živem dosti, 



103 



Kako hoče Ijubav prava; 
Ja sam mlada i gizdava. 

Zimi, liti i jeseni, 
A najliše ii prolitje , 
Ina misel nije meni. 
Neg' razliko brati cvitje. 
Ter od njega pak vidit je, 
Urešena meni glava; 

Ja sam mlada i gizdava. 



Sabo Bobali Misetic. 



Od vlastelske kuce rodi se g. 1530. a umre u 55. godini ; 
pevaše i talijanski i naški. V pervom jeziku izdade 1) Rime 
amorose, pastorali e satiriche del magnifico Saviiio 
Bohali Sordo, gentilhu orno raguseo, Aldol589; a iiaš- 
ki napisa 2) Jegjupku; 3) Razlike pesni. 

1. 
Pesma ^aroju Mažibradicu. 

Od hude nesreče, tko je vik jaoh siižan, 
Od svuda pun smečei bolešljiv i Uižan, 
Nemiran dan i noč, 
Ne ufav' vik pomoč; 

Tkomii je plač hrana,\a serce jadovno, 
Sa svieh prem strana'\sve jedom otrovno. 
Sto č' drugo, da ti da 
Vik na dvor od jada ? 

Vaj! pokli ovakoj odluka bi meni, 

Vaskolik život moj provodit pakljeni, 
Cvileči noč i dan, 
U javi i u san. 



104 



U trudu i suzah; i vidiv' jadovit, 

Da moj plač i uzdah bez sverhe ima bit, 
I mojoj rani lik, 
Da neču naci vik: 

Zvati smer t nemilu odlučih na moj glas, 
Ka ima'^tuj šilu u sebi, i tuj vlas, 
Svakoga na saj svit 
Od truda izbavit. 

Tim smerti ! gospoja od svita koja si , 
Smili se na moje cvilenje s uzdasi'. 
Koga plač s suzami. 
Stopil bi tverd kami; 

Ukazi smert tvoju, prikrati zlu boles, 

I muku, vaj ! moju, ka me tak spela jes , 
I toli kom trudim. 
Da tebe vik žudim. 

Učini da vece na svitu od mene , 

Ni od me nesreče nij' u vik spomene, 
Neg tužno da ime. 
Pogine svud svime ; 

A makar sred pakla meni stan odluči, 

Gdi je vik noč merkla, i gdi se vik muči, 
I gdi svak umira. 
Po sve dni bez mira; 

Eit mi če manji trud gledaje', gdi druži 
Muce se odasvud, i stoje u tuzi, 
Neimajuč pokoja, 
Jakono tužan ja. 

Nu kad me umoriš, vaj, smerti, molim te. 
Čin' da sve oboriš, i salreš kroži te. 
Moč tvoja i slava. 
Da se svud poznava. 



105 



Nemoči najgore, kč imaš, sve pusti, 
Da koljii, da more, da vas svit opusti, 
Da se trag čovika, 
Več nežna do vika ; 

Da nitko tuda nij', tko plakat i tužit 

Ne bude po sve dni, i k meni pridružit 
I sa mnom vas vik svoj 
Prijati nepokoj. 

Pak učin', da dodje oganj, sve da sperži, 
I ništo ne odje, da se vik otraži, 
Ni vidi na svit' duh , 
Neg' samo kami suh ; 

Da more prisuši, i vode svakoje, 
Sve zviri izduši, u vodah ke stoje , 
Kamenje da tada 
Izpuca od jada ; 

Pak trešnja dnom gori da vode priverne, 
Gradove obori i zemlju razverne. 
Da sunce na nebi, 
Problidi u sebi;. 

Da misec i zvizde od gorke žalosti 
Izgube sve gizde, potamne tamnosti. 
Da več dan ne svane, 
Ner tamnos ostane; 

Da se sva nebesa prosidu , i svit vas. 
Duše i telesa sve pade u propas, 
Gdi oganj vik gori, 
I sve dni trud mori; 

Da truda tad Inoga ja imam manji dil. 
Gledaje' svakoga, gdi pati muku, cvil, 
I sa mnom u pored, 
Gdi dili svaku žled; 



106 



Da tada svak boles pozna, i trud, i muku, 
Nemir, jad, hudu čes, plač, siize, i buku. 
I sto je bit blažen, 
I sto je poražen. 



2. 
Bog^u Baku. 



O slavni naš Bako ! 

Ti s' blaženstvo naše svako. 

Ti na sem sviti 

Mož' ljudem čini t i 

Svedj vedro čelo , 

Serce mirno i veselo. 

Sladko, pridrago, 

Milo i blago. 

Da se čilo sada liva, 

I da se spiva! 

Da se igra, da se skače, 

Poštovani veseljače-; 

Nu tebe gdi nije. 

Nit' se uživa, nit' se smije, 

Nisu tu pesni. 

Ni sladke Ijuvezni. 



Frauo Luktiric Buriiia. 



DubrovČanin, življaše oko god. 1590. Pulujuci u svojoj mla- 
dosti po tudjih zemljah nauči se tndje jezike, i pisa.še latinski i 
talijanski. Od njeg-ovih slavenskili pe.samah osla nam: 1) Atha- 
manla, tragedija, iz gerčkoga; 2) Verni pastir, drama, iz | 
taliianskogfa. j 



iijansKoga. 



107 

Iz Athamante. 
1. 

Cin drug^i. 

O slavni životu, umerli ki nikad! 
Sto, vajmeh, nije sad, 
Na svitu živiše. 
Kad hrana njim biše 

Voda, mliko , i želud, ne znaj uči ni grada, 
Ni toga zakona, koji se zna sada ; 
I kada svoje dni 
Bez straha vodjahu. 
Od dubja u sini , 
Na komu razlike ptičice pojahu, 
Zeleči od toga 
Pokoja dragoga 

Svakomu dat rados, ku one imahu. 
Tko dobra tvoja taj ne ctuje, ni hvali! 
Pokoliv občeno i velik i mali 
Toliku tuj tvoju razmišljav lipotu, 
Diže sad i scini u svomu životu! 

Ne biše u tebi skuposti viditi, 
Ka sada na sviti 
Za zlato veliko 
Može jur toliko 

U ljudeh, ke vlada neznanje i slipos; 
Ni prava da je toj, deržaše ti lipos, 
Nu derži i veli, 

Ki hvaljen i cinjen od množtva bit želi; 
Jer mista ne imahu želje tej u sebi. 
Ni biše za zlu čes 
Navidos, ka sad jes 
Meu ljudmi, ki ude druzima i sebi ; 
Ni sreča puziva razlučno davaše 
Dobra, ka u svomu kraljestvu imaše, 
Ni biše jedan kralj, a drugi rob njemu, 
Nu se svak kralj zvaše u bitju svojemu. 



108 



Nitkore jur tada ne biše, da slidi, 
Kako se sad vidi, 
Zaludne tej slave 
Od svita, ke prave, 
Da su čas i dika ljudskega živenja, 
Največe taj svitlos dragoga kamenja; 
Sjaše neg' priprosti 
Mid, u kom nije sada nikakve liposti; 
Ne biše nemira, ni druge zle volje, 
Ke sada nemilo 
Kroz hudo njih dilo 
Truju svit, ki dobre navidi i kolje; 
Ni sjahu polače mramorom zidane, 
Ni bihu odice biserom nizane, 
Navlašto za gizdu i ures tej, koje 
S prikori' noše sad Thebanske gospoje. 

Ni ljudi hajahu toliko velik broj 
Na službi na svojoj 
Od puka imati, 
Jak čine sada ti. 

Kino se ponose službome od ljudi', 
Ljudskojzi toj časti, 
U koj sad imaju svitovne sve slasti; 
Ter mirno svak u svomu živiše pokoju , 
Nastoječ, privar njih 
Da pada verhu tih 

Zviri', ke vidiahu za službu za svoju, 
Da jim se pristoje, neka onim uzderže 
Život svoj, za koris občenu ki derže 
Ter loveč ptičice, i ribe od mora, 
Ne imahu u svomu živenju prikora. 

Svak sada u zlatu ugasit nastoji 
Zedjii, ka več poji, 
isto se več uzimlje, 
Jer zlato nadimlje. 



109 



I dize čovika u misli nesvisne, 

(>ineči u njemu žiidjenja da bisne, 

Zeleci cinjen bit , 

I druge toga rad na svitu gospodit; 

I sto vec žudi to gospodstvo od svita, 

S kim se zla imaju, 

Ka mali poznaju. 

To u njem napriedveč želja taj prolita, 

A nežna nesričan, jer tamna huda smert 

U kratko svakoga na saj svit ima stert; 

I nije skroven kraj, gdi nece ona doc, 

Jer joj je Višnji zgar da taku vlas i moč. 

Eto sad odi kralja doniše našega, 
Misli jaoh od tega 
Gospostva prem trudna, 
U komu pričudna 

Ufa se dobra nač, a nadje sve tuge, 
Umerli ke pate, i smece još druge, 
Kojim nije prilike. 
Oda zla nije bil, nit če bit sve vike. 
Sto mu sad pomaga svitovna slava taj? 
Sto svitle haljine ? 

Kojim' ga častaše pošteno svaki kraj, 
Ako se nahodi u sebi smeten vas, 
Kako mu za grih svoj obeča višnja vlas , 
Ka mu je stavila za vične zlotvore , 
Ljubav, strah, serdjbu i bis, neka ga vik more. 



2. 
Cin tretji. 



Sad pokli Bogovi 
Hotiše s milosti na svitli grad ovi 
Pogledat, dočim mrak od noči po sebi 
Kaže nam svitli zrak od zvizda' na nebi, 



110 



Stavi se svak, svoje 

Pisance da poje , 

Hvaleči noc ovu, 

Ku truda' našieh mir umerli svi zovu. 

I dalek od nas san 

Da podje, gdi viku ni zora, ni bil dan 

Ne sviče, neg' sine od vične tamnosti 

Sve druže, u kih nij' drugo, neg žalosti ; 

I kom se sve hrane 

Pakljene tej strane; 

Neka tuj pribiva, 

Čim lašnje svaki nas dobro toj pripiva. 

Prika stvar nikoja! 

Ne dodji k nam sada, ni strašna taj svoja 

Lica nam sva kaži, nu Ijubav sama ova , 

Ka serdjbu utaži od višnjeh Bogova': 

Ljubav, ka čini sad 

Zalo san ovi grad, 

Počinut da bude 

Sried svoje najgore cesti, zle i hude. 

Sve bižte sad od nas 

Žalosti nemile, i daj nam moc i vlas 

Apolo od pisni, neka nam sad milo 

Hlepi duh, bisni za slavno toj dilo. 

Ko nam je donila 

Noe ova primila 

Noe ku mi slaviti 

Budemo, dokli zrak sunca zgar uzvisiti, 

Eto jaoh biše 

Donio bili dan sve, sto nam činiše 
Plakati, a sad noc dala nam ova jcs, 
Da bude k nami doc s veseljem dobra č^s, 
C6s, ka nas slobodi. 
Da se zlo nezgodi, 



111 



Od smerti i glada, 

S česa u svem veseli hodimo mi sada. 
Sad posvetilište 

Vec Jo ve kako prie od dice ne iste, 

Da nije sam službenik od pravde nemile; 

A noč je trudna lik, u koj se sve mile 

Radosti nahode. 

Na svitu ke plode 

Veselja razlika, 

Ka čine bez tuge živiti čovika. 

Zato mi sad vece 

Slavimo noc ovu za milos, ka nece. 

Da nas dan vec trudi, neg' da svak svoja ima 

Veselja, ka žudi svim darim' dobrima. 

Tako mi je dosti, 

Za rit nje liposti. 

Jezik naš ovi sam 

Prizov'mo na pomoč, slavice jošte k nam. 

Slavici od gore, 

Najliše ki nočno pisance sve tvore. 

Da budu slaviti i kad je prolitje, 

I zimi, i liti veselo nje bitje; 

Neka toj kad vidi. 

Dan njojzi zavidi, 

I dan ju isti taj 

Upored slavici' proslavi na svit saj. 

Eto i kralj naš slavni 

Biše ob dan pun truda, a š njim truda ni'. 

Sad čeka sinove verh dobar' svili inih. 

Na milos ke zove, i život sladki njih. 

Sad nema več straha 

Od puka priplaha, 

Jer ga glad nemori. 

Tim dila sva svoja veselo sad tvori. 
O noči! tve ime 

U ustich od ljudi' da žive sve vrime. 



112 



Život 

svete Katarine iz Sene. 



Nežna se, tko je ovaj život iz latinskega na hervatski jezik 
preveo; nu doba mu je poznata, u samom bo rukopisu stoji zabi- 
Iježeno, da je pisan g. 1592. Rokopis ima g. Kukuljevič. 

Iz poglavja XVI. 

Godistje od porojenja Gospodinova lisuci tri sta se- 
dandeset i peto. Grad Fiurenca, koji u običaju brojaše se 
meu osobite Gradove S. Matere crikve . . složi se s nepriate- 
Iji crikvenimi, za razrušenje sve oblasti i gospostva svi- 
tovnoga, koje ima crikva, na to pomnjivo nastojeci, česa 
ciča zgodi se, da S. otac Papa, Gargur sedininadestc, koji 
u Gradu Avignunu u Franci tada s dvorom svojim pribi- 
vaše, u kratko vrime, četardeset gradov erikvenih, u kojih 
bihu Biskupi, kojim u svitovana Papa gospodovase, izgubi 
u latinskoj strani, i kastille brez broja. Česa cioa Papa 
Gargur sedininadeste strabovite procese učini protivaFio- 
rentinom, ne samo od proklestva i obustaljenja, da jošče 
varhu života i dobar Fiorcntinskib. Da ako bi se gdigodir 
našli u kraljestvu od Fiorence, i ostalib slranah svita, bu- 
du ubičeni i vazeta jim svakolika dobra njibova od vlada- 
vac gradov, gdi bi se našli. Ovimi zli stisnuti silovani biše, 
da išču mir s Papom Gargurom s gara rečcnim posridu 
onili, kojih znahu da su običiii i draži Papi. I kada razu- 
miše, da ova sveta Divica Katarina, ciča svoje svetosti, za- 
dovoljno Papi biše ugodna, nastojaše da bi došla u Fran- 
cu; k kojoj (kada grediše) pridoše nikolici od poglavic 
Griajskih, moleči da bi ona svojim kipom u Avignun 
pošla od s. Otca Pape od slranc njegove, neka bi sarčbu, 
koju proliva njim začlo biše omehčala, i mir meu njimi i 
njim nasloiala. Ona željoui, od miloščc potaknula trudje- 
nje jim svoje nezakrati; ufanjc imajuči u Gospodina, da 
če dilo ispunitl, upuli se, i mlohava lilom dodjc u Avi- 



113 

niun, govori Papi, lumaceci ga fratar Rajmundo; ona bo 
govoraše opceni Toskanski jazik, koji Papa nerazumiaše, 
ter zato bišc potriban tumac. 



Da dobrostivi papa, koji mir Ijubljaše, dobrovoljno 
posluša i milostivo odgovori: da je svim ocito, kako mir s 
njimi bocu, i ovo taj mir stavljam a ruka tvoja, predraga 
kcerko; tisamoimaj preporučeno poštenje svete cerkve. . . 
A devica se vrati u Toskanu; i poklc je papa u Pvim do- 
šao, iičini k sebi dojti Rajmunda, i reče mu: Meni je pi- 
sano iz Fiorence, da ako Katarina iz Sene pojde u Fiorcn- 
cu, imati cu mir s njimi. Tada mu ja odgovorih: Otče sve- 
ti! ne samo Katarina, da svi štogod nas je, pripravni smo 
^a posluh svetosti vaše pojti i na muke. Reče mu papa: 
Neču da ti pojdeš,jerbo bi tebe zlo primili; nego ona, jer- 
bo je ženska glava. . Ona dojde uFiorenciju, gde je od Iju- 
dih, vernih Bogu i cerkvi s nemalim poštenjem primljena ; 
i govoraše s nekimi dobrimi muževi, gradjani, svetujuci 
ih, da na nijedan način neostanu i nadalje u protivštini s 
papom, koji je pastir dušah njihovih, nego da se čim prije 
pomine s namestnikom Isukerstovim. Govoraše takodjcr s 
vojvodami Gvelfovske strane, i reče im, ako su koji pro- 
tivnici mira i sklada medju otcem i sinom, da su vredni, 
da im se uzme svaka oblast gradska, jerbo se nemogu 
zvati vladaoci nego razčinitelji občega dobra i grada istoga. 



Im, 



Lnko Zlataric. 



Rodjen u Dubrovniku okolo g. 1556. Sveršiv u Padovi kra-. 
snoreČne, pesničke, nnulroslovne, pravoslovne i lekarske nauke, 
mladic od 23 godine posta onde (g-. 1579.) ravnatelj (rector 
magnificus) učilišta, koju čast nakon 6 godinali ostavi, ter ha- 
viv se nekoje vreme u Zagrebu i po drugib mestib slobodne Her- 
vatske preživi ostalo Areme u Dubrovniku, gde preminu okolo g-. 
1610. — Od njega se nalazi 1) Razlike pesni; 2) Elektra od So- 
Hery. čitanka. 8 



114 

fokla; 3) Ljubinir od Tassa; I 4) Pirani i Tisba od Ovidija, sve 
tiskano ii Zagrebu 1852. kod Fr. Župana. 

I. 

Iz pesnih razlikih. 



Sve na svet prohodi, sve terpi domala; 

Na sverhu dohodi svaka čast i hvala. 
Nemože dugo stat ni lepost ni mladost. 

Ima se poharat i zdra^^e i radost. 
Stvar krepka ovde nij, tasta su sva dela, 

I herži naši dni od vetra i strela'. 
Sve nas ce ostavit: prijatelji, imanja. 

Da je naš vas saj svet, gospodstva, vladanja. 
Život se sve krade, i prije ga zgubimo, 

I prije ga dopade skončanje, neg mnimo. 
Tad nam sva poginu mišljenja i sprave, 

I kažu taštinu svetovne zabave. 
Blažen, ki na vreme stavlja se od toga, 

Ter serdcem cistime sledi put višnjega. 
On tu zna ovoga bitja se izbavlja, 

A blaga večnoga na nebu dobavlja. 



Marinu Klasicu. 

Daje mu svete, kako se u tergu vl;^|^ ima. 

Cujem, da tvoju cud odlucil jej 

I spravljaš terg i trud po sveti^skat poo; 
S puta se vec vratit sledjena od ljudi', 

A drugim obratit, kim vervi puk ludi. 
Znam, da to nij slepost ni skuposl, sto ciniš; 

Zač mnogo vec krepost neg blaga sva ceniš. 
Kad zlato sve pri njoj nevredno izhodi, 

Koliko platno toj, kojc pauk izvodi. 



115 



Bogatac govori, da je sam blaženi: 
'tL'ig' ga strah zlo mori od smerti po svc dni. 
A puštam zla ina, gde željam oholim 

Nestavlja načina deržeč se kralj nad svim, 
Pak netom premine, sve hude ostavit, 

Spomena još gine od njega sva na svet. 
A miidreh stupaje, tko sledi, dohita 

Naravi potaje i više prolita. 
Nigdar mu nelipse radost, jer požude 

Razlogom pledipše, ter mirnii svest hljude. 
Smert čeka pun smenja, po kojoj k višnjim gre, 
, Vazda mu ime sja, i nikad neumre. 
Tim uprav nesudi, tko istom imanje 

Uzmnažat svegj žudi nehajuc za znanje. 
Bog tebe nadari, da lasno razbiraš 

Od dobreh zle stvari, i bolje obiraš; 
Nu za sad ostavljaš drum slavne mudrosti , 

Da penez pripravljaš za mirne starosti. 
Ostavljaš, dim, zasad, s odlukom opet prič, 

I po njem, ki prošad ponapred budu, stič; 
Jak putnik usnuv san od družbe ostane 

I buduč pospešan, opet se š njom stane. 
Zato ti ja hvalim te misli i spravu, 

I neče t' za nju, mnim, nitko dat zabavu. 
Zač imat lepo je (ki nežna to čovek?), 

Potrebnoj} sve sto je za ovi kratki vek. 
Buduči zle muke i poraz usioni 

Drugim dod na ruke, od sta Bog ukloni. 
Zato več otidi, nekerzmaj , neg hodi. 

Sreča te svud »sledi po kopnu i vodi. 
I vesel k nam i zdrav s blagom se zavrati, 

Za stope nepristav od mudreh iskati. 
Ter sa mnom Ijuvezni lepe vil' pojuči 

Potrajat u pesni' letni dan goruči, 
•Pri vodah studenih sred travnih livadah 

Gde s vlasah zelenih od dubja sen pada. 

8* 



116 



Da stanu pastiri i vile mučeči 

I ptice i zveri pesni te slišeci. 
Može bit imena budu nam još prosjat, 

I po sva vremena u broju vrednih stat. 
S česa čast velika biti ce svegj nami, 

I kad Dubrovnika nebude ni kami. 
Ali se nezastoj od tvojih daleče 

Neg skoro doc nastoj, zač vreme utečk ■ •' ' 
Smertni rok prije dodje, neg mu se nadamo. 

U nista ter podje, sto činit spravljamo. 
I na to var stavi, drug li hud zercalo, 

A Ijudskoj naravi dosta je i malo. 
Bogatstva zaliha prie pokoj skratjuju 

Neg mirna i tiha bitja slast njeguju. 
Medju to nekih žled štetna ti nebila 

Keh je reč sladak med, a gorka žučdela. 
Jer kažu ljubit čas, a pak su prosjači 

U keh je cern obraz, a puni bisaei.f,- 
Istinom ona se reč sada vec prima: 

^Jma, tko neuzda se, tko uzda se, neima.« 



3. 
Hvali dobre odluke prijatelja* 

Neka ti zao čovek gizda se u zlobi, 

Njegov je tužan vek, Ijuta ga ^mert kobi. 
Malo je sebi drag, a manje drugimi, 

Pravoga dobra nag s podhibam' svojimi. 
Svest bije š njime boj, zač ako ubegnc 

Od Ijudih, nij zato, da ga Bog nestigno. 
Visnjoga gnjev herleč na hudih neide: 

Tiho gre, sto ckni več, gorčiji sve pride, 
1 dii im taki cvil, da živi jos mnokrat 

Okuse pakla del, u kom če uvek stat. 



117 



A zla se nijednoga neboji, ni gubi 

Vek mira, t ko Boga boji se i ljubi. 
Tem neka zlobnima živet je u nesves, 

Još svaki njih ima probavljat uprav bes. 
Uzrok zla i dobra sebi je svak na svet, 

Ter slavno ti obra pravednim drumom it, 
Van koga radosti, kako san iztraju, 

Kratke su, i dosti zlu sverliu imaju. 
Ti sledeč pravi put bit češ drag, žudjen svud 

Toli gdi budeš čut proč tebi govor lud, 
\eboj se rečih teh; znaš, zavist da gnjevna 

Svegj reži na dobrih, a zlim nij protivna. 
A plata velika dobrim je na nebi 

Kii svih moč jezika' izrekla vek nebi. 
Od koje manji nij poraz taj, ki čeka 

U muci pakljeni zločinca čoveka. 



k. 
Franu Jerkuli<^u. 

T6ši plačučega za izgubljenim bratom. 

Ti tužiš, jer odje tvoj vredni brat saj svet. 

Na sverhu ki dodje, na ku svak ima prit. 
Sve na svoj konac gre, ne postav čas jedan, 

Jak reke u more tekuči noč i dan. 
Gradovi se ore i berda kamena, 

I svaka stire se svetovna spomena; 
Od keh nam višnja vlas kad kratji vek stvori. 

Kad umre ki od nas, čemu se plač tvori? 
Gori je stan večni na nebu, gdi smert doč 

Nemože, i gdč dni nestiže merkla noč. 
Tko život provodi pravedno na sveti. 

Po smerti odhodi u taj stan čestiti, 
U kom sad prebiva vesel brat dragi tvoj, 

I dobra uživa, kim se jur nežna broj. 



118 



Je da ti radosti njegove čine stat 

TJ gorkoj žalosti i uzdah podirat? 
Ako li velika šteta, ka gradu bi, 

Gde toli čoveka hvaljena izgubi, 
Čini ti neprestav žalosmi prebivat : 

Ti imaš, dim, uprav zašlo plač prolevat; 
.Ter skoro neče bit u mestu ovemu 

Sudac tak poglavit ni sličan čim njemu. 
I razlog š njim side i pravda s neba k nam, 

I š njime uzide u višnji opet hram. 



5. 
Duši STOjoj. 

Dušo, vec vidiš ti, kako se umire, 

I s kojom naglosti sve preka smert stire; 
I kako svaka slas pod nebom do mal hip 

Sverc če se u poraz i čemer i nalip. 
Ceč toga, čemu tak za stvari ti haješ, 

Kim sebi spravljaš plač i nemir zadaješ? 
Večno si stvorenje: pravo je da tebi 

Neumerlo življenje omili od nebi. 
Ostavi ufanja neizmerna tvoja taj, 

I tvoja uzdanja, ter se več nevaraj; 
Ovde t' nij večni stan , imaš ga ki čas oc. 

Morda prie neg sij dan dosligne tamna noč. 
Zač nitko reč uprav nemože na saj svet, 

Još sam ja mlad i zdrav, do sutra živ ču bit. 
Zato se triš blažen može reč i slavan, 

Tko hude poražen od smerti pripravan. 



II. 

Iz Ljubmira, skazanje 4., govor pervi. 

.Tel a i Duh rovka. 

,TeIa. Odnesao plah vetar s priglasjem zlim, koje 
Prone se o tebi, svaki tvoj nepokoj 



119 



T nemir sadanji, i ki bi t' mogal doc! 
Ti s' živa i zdrava, višnji Bog hvaljen bio; 
A ja te za mertvu sad deržah, jer Belka 
Tako mi c\m znat ocili razsap tvoj. 
Ab nema da bese, a ikogod drugi gluh! 
Dnbr. Istinom bila je velika poguba; 
I ona dostojan uzrok je imala 
Deržat me za mertvu. 

Dostojna uzroka drugim poc govorit. 
A sad mi sve kaži, ka bi to poguba, 
1 po ki ti naein od zla se slobodi. 
Dubr. Ja vuka tireei po lugu stanih se 

U pustoš največu od germa i dubja 
Toliko, da mu trag izgubili. I opet 
Čem istem vratit se, odkuda beh dosla, 
\ ideh ga i poznali po streli, kom njega 
Beh mojom rukom ja kod uha udrila. 
Videh ga s mnogimi vukovi nad telom 
Od zveri, kii behu islom tad zaklali; 
Nu dobro nemogoh razabrat, ka beše.^ 
Banjeni vuk, scenju, pozna me, ter on čas 
Izide proč meni s kervavim' čeljusti. 
Ja s harbom u ruci eekat ga stahsmeno: 
(A ti znaš, umem li ja ranit, i ikad 
Občim li učinit udarac zaludvi). 
1 kad ga zamerili toliko na blizu, 
Da mi se učini lasno ga moc dosec, 
Vergoh se proč njemu: ali bi sve mani; 
Jer moja nesreča ali moj greh čim 
Da, njega sto htejah, u jedan dub zgodih. 
Tad s večom naglosli idjuše proč meni. 
A ja ga vidivši tak blizu, da vece 
Procenih, da mi luk nemože dat pomoč, 
A ino oriižjc neimajuč, utekoh. 
Ja bežim, a on me neostavlja tireči. 
Sad slišaj, ka mi se prigodi nesreča. 



120 

Jedan kraj koprene razvi se, kom behu 
Kose mi zavite, i vetreč letjaše 
Tak, da se za granu od diiba zadede. 
Ja ciljem, da nešto iizderži mene i ckni, 
Ter za strah od smerti s to večom silosti 
To vecma iizch teč: a s druge le straiie 
Grana mi zaderži, i neče da pusti. 
Najposle osta mi koprena o grani, 
I nešto vlasah s njom, ki mi se podreše, 
A zatim tolika krila strah pripe mi 
Na noge beguče, da me on nestiže, 
I zdrava izidoh luga van. Ter iduc 
Na moj stan sretoh te smucenu odveče 
I stah se ne malo čuditi, videči 
Da se ti začudi, kad mene zameri. 

Jela. Ti, vajmeh! živa si, a drugi jur nijesu. 

Dubr. Sto praviš? jeda je tebi žao, da živem? 
I tak mi zlo hočeš? 

Jela. Tvoj mi je život drag. 

Ali mi drugih smert žestok trud zadava. 

Dubr. Od Čije smerti to hočeš reč? 

J al a. Od smerti 

Tužnoga Ljubmira. 

Dubr. Ah, kako je umro ? 

Jela. Kako? Ja nevem reč, nit umem još reti. 
Je li to istina: nu deržim za istinu, 

Dubr. Sto mi ti govoriš? i što je bil uzrok 
Od smerti njegove, što sceniš ? 

Jela. Gorki glas od tvoje 

Smerti, ki on začu i nebog verova. 
Bit ga če usilil za žalost, da vazme 
Nož ili tetivu, ili kii takvu stvar, 
Kojom je prikratil nesrečne svoje dni. 

Dubr. Tasta če sumnja bit od smerti njegove 
U tebi, jak tašla od moje smerti bi; 
Jer život svak bljudc nada svu moč svoju. 



121 
III. 

Iz poslanice na Miha Matufica, kojom mu je pervo iz- 
danje svoga Ljubmira posvetio. 

Deržim za istimi, ako Vašemu gospodstvii dopiišteno 
bude od svakdaiijih posalah razvidet ovi miao dar, koi 
Vam u bilegharnosti i spoznanja dobrih delah, ka sam od 
Vas primio ne mala, prikazujem, da mi nečete razreti, sto 
ovu pastirsku pripovest, buduci mi izostalo vremena, izlo- 
žih u odrešen ve ras; nebuduci skladanje (na koju su 
vece naučene uši neumetnih neg na romon Apollov i Mu- 
zah) našasto za ino neg cec pevanja. Izvan toga ako se u 
ovom imamo vladat (kako bez dvojbe imamo) zakoni, ko- 
je nam su s velikom svojom slavom ostavili mnogi ljudi u 
gerckom i rimskom jeziku; i neimajuči mi octanarie, 
tri me tre, senarie, ni mnoge ine verste verasah, koje 
su vlastite ovakvomu pevanju: nedvojih uzet ovi naš veras 
odrešen, koi ugadja se nekoliko s jambom, ter ih mi i 
neosetjajuči se činimo u obcenom govorenju, kao što i o 
jambu Aristotel pripoveda. I premda medju ostalimi kre- 
postmi ne malimi, kojimi je narešeno Vaše gospodstvo, 
imate onu zamernu, t. j. puno razumljenje i znanje razli- 
kih jezikah : scenirn, da Vam nece što nedraži biti moj 
trud u ovom jeziku, nego u kom mu drago inom; pokle 
ne samo kako poman i Ijubežljiv otac ljubite izversnom Iju- 
bavi grad Dubrovnik, nad kim nemože se izret koliko je 
Vaša milost pospešna, da napreduje u slavi, kojoj i dosle: 
da još svaka, koja su njegova, ljubite i scenite. 



IV. 

Iz poslanice, kojom je svoje tiskom izdate prevode po- 
svetio Jurju grofu Zrinjskomu, vojvodi ugarske vojske 

na Dunaju. 

Ciro kralj (koga velika gospoda s razlogom derže za 
izgled života), kako s dve poglavite verste oružja občaše 



122 

predobivat tolike gradove, razbijati tolike vojske, i činit 
se gospodar od toliko razlikih deržavab: tako jih j os s ve- 
likom pomnjom i hitrosti kovaše i deržaše svegj pripravne 
na svoju zapoved. Oriižja behii Ijubav, kojii svojim nošaše 
i večni strah, u kojem deržaše neprijatelje, kovana od 
svakčašnjega bdenja duše i tela, i od neizmerne i vele Iju- 
bežljive dobrote, koja bese vlastita njegovoj kraljevskoj 
naravi, i s kojom sam sebi skova i sgotovi toliko visoku 
srecii. Zato ja vecekrat razmišljajiici njegova velika dela, 
i zamerajuei one vrednosti serdca njegova: vidim jih, gde 
sad čudnim načinom sjaju u Vašem presvetlom Gospod- 
stvu; i slišajuči Vaša velika dela, uživam usebi, sto su to- 
liko davne stope tako herlo sledjene od Vaših sadanjih 
stupajah. Radi toga buduci mi u serdce ulezlo i veoma 
omililo ime Vašega presvetloga GospodstAa, istem onimi 
puti, kojimi mogu, ukazat se, da nijesam nedostojan sluga 
Vaše vrednosti, nego na koigod način dostojan milostiVa- 
še. S perva dakle gledam Vas, pak slazim na bitje svoje, 
ter čem Vi u delo postavljate Cifove kreposti, koje se naj- 
večma kraljevskomu bitju pristoje: ja nemogu toliko viso- 
ko dosegnuti, niti mi se možebit podoba ufat, ugodno mi 
je harem neoddelit se od onoga, sto se vidi, da je pristojno 
svakomu, koi nastoji podobnim načinom život svoj prove- 
sti; bežeči izpraznost i nasledujuč ono Vaše bdenje, ako 
ne u ratu, harem u stvarih od mira, O kom buduci se za- 
bavljav još od mladjih danah, a zabavljajuči se i sada ako 
ne bez prestanka, harem koliko mi kučni poslovi dopušta- 
ju: imao sam osobit običaj primati kojegod nasladjenje od 
pesnih. Zato bivši ja tim nasladjenjem ganul (jest nekoli- J 
ko godištah), i da obogatim ovi naš jezik kojom god stvari, i 
koja je dostojna, da se čifa, prenesoh pastirsku pripovest ■ 
Tassovu, i dovedši ju na izversnost, koliko mi onih nezre- 
lih letah bese dopušteno , dali ju na svetlo. Stavili se za- 
tim s jednakom požudom učiiilt liervalsku Gerkinju Elek- 
tru Sofoklovu, nastoječi, da se lakodjer u broju našega 
skladanja hude čuti štogodi da v nje, šlo ima u sebi štogod 
visoka i plemenita. — Imajuei ova pisma izit ujcdno zdru- 



123 

žena, hotio sam priložit jim onu svetlost, koje sama po se- 
bi neimajH, prikazavši jih Vašemu Gospoclstvii. Ni me je 
od toga moglo ustavit, gde znam, da sada Gospodstvo Vaše 
u zdravju cestitoga cesara Rudolfa II. nahodi se u tolikih 
bojnih spravah, s kojimi činite bez prcstanka s velikim 
veseljem sAega kerstjanstva letet glas Vaše vrednosti svuda 
po svetu; ni gde cujem, da sada s očitom šilom, sad s ju- 
načkom mudrosti predobivate jakosti neprijateljske, i či- 
nite taste njih prevare; sada gde na sam glas Vašega do- 
šastja razperšuju se sile neprijateljske i straže njihovih 
tverdjavah i gradovah, sve prestrašene, odlucuju se prije 
shranit predavši se, neg uzet branit se oružjem. Zašto ako 
toliko slavni trudi u naravnoj snazi Vašega Gospodstva 
neištu možebit vele duga pokoja: dosta da je potrebno 
kadagod oterti znoj i prah, i primiti kojegod olakšanje kak- 
vim razgovorom naravi različne. 



Ivan Gundiilič 

rodi se po svoj prilici u samostalnom Dubrovniku 8. sečnja g. 
1588. Otac mu bijaše Franjo, te se i on po dubrovačkom običaju 
prozva Ivan Franjin Gundulič. Za mater mu se nežna. Kako je 
svoje detinstvo proživio, nenapominju mu životopisci. — Kano 
dečak dade se naš pesnik po običaju onoga \Temena na latinsko 
knjižtvo, osobito pako na tako zvana studia humaniora, a 
kasnije na filosofiju, na ona po svoj prilici pod o. Silvestrom Mu- 
žim, a na ovu valjda pod o, Ridolfom Ricasolim, jezuitami. — U 
dvadesetoj godini svoga života posveti se deržavnim naukom, u 
kojih da se je osobito odlikovao, vidi se odatle, stoje obnašao 
pervu deržaviiu čast, a ova se nepodeljivaše nego muževom teme- 
ljita pravosiovnoga znanja i svestrane razboritosti. 

Oko godine 1610. stupi GunduIic na književno polje, i to u 
kolo ovenčanih pesnikah, da zaverne pesničtvo na novu stažu. 
Premda je bio, kano što mu dela jasno govore, vest i latinskemu i 
gerčkomu pesničtvu, i premda je točno poznavao dela cele doma- 
če prošlosti, nehtede ipak da se za njimi povede, jer mu talijan.<*ki 
pesnici tako omiliše, daje u svom pervom uzhitu preveo celi Tas- 
sov: Gerusalemme liberata, slabu dramu: Filli i Sciro, 
od grofa Ubalda Bonarella, i joS slabiju pesmu: TAmante timi- 



124 

do, od Jerolima Preta. — Tako ne samo prig-erli Gundulic tali- 
janski način u mislih, več buduči nježne čudi i tanka ugladjena slu- 
iia, uvede lagahni osmerac ne samo u ozbiljnu draniu, nego i u 
uzvišenu epopeu. Glede na jezik nastojavaše naš pesnik najviše 
da mu bude blagoglasan. 

Naznačivši tako Gundulic novu sfazu, prionu za ono, što je 
bilo onda u Dubrovniku najpotrebilije. Bijaše naime onde neko 
družtvo mladih pesnikah, koji su drame ili izvorno pisali ili preva- 
djali, te su ih u ugladjenom več gradu igrali. Tu plemenitu vatru 
da još silnije potakne, prevadjaše Gundulic i sastavljaše nove igre, 
te ih i sam u družtvu odličnih mladicah igraše. 

Zadovoljiv ovoj potrebi, pre^ede Davidove psalme, to jest 
pokorne pesni. Godinu danah, po tom (1620.) izdade u Mlet- 
cih : Suze sina razmetnoga. Godine 1621. dade u Rinm tis- 
kati pesan o Bogu; zatim izdade pesan u slavu Ferdinanda II. ve- 
likoga A ojvode toskanskoga. 

Ali najviše se proslavi naš pesnik Osmanom, konui i savre- 
menici i potomci neumerlost prorekoše. Misleč, odakle da uzme 
za tu epopeu takovo gradivo, koje bi bilo ne samo prama uzviše- 
noj versti pesničtva, nego i shodno za proslavljenje slavenskoga 
naroda, a osobito Ijubljenoga iriu grada Dubrovnika, pade mu na 
um rat, koji se god. 1621. učini izmedjuToljakah i Turakah. Iz 
ovoga čina poČe taki po Osmanovoj smerti sastavljati svoje delo, 
ali preprečen deržavnimi i obiteljnimi poslovi, i što je delo imalo 
postati veliko, krasno i zanimivo, doče ga tek malo prije smerti. 
Bese tek posligao 50. godinu života, kad se iznenada s bodca raz- 
boli, te se prestavi u gospodu 8. prosfnca g. 1638. ostaviv kre- 
postnu ženu sa tri sina. 

Gundulic napisa svoje delo u 20 pevanjah, ali 14. i 15. izgu- 
bi se, nežna se ni kako, ni gde. Ovu nestašicu nadoknadi Ivan Ma- 
žuranič. — Osim navedenih napisa Gundulic ova dela: 

a) izvorna. 

1) Pesanca o veličanstvu božjem. 10) Cerere. 

2) Suze sina razmetnoga. 11) Kleopatra. 

3) Ariadna. ' 12) Adon. 

4) Proserpina ugrabljena. 13) Koraljka. 

5) Dubravka. 14) U slavu Ferdinanda II. veli- 

6) Galatea. koga vojvode od Toskane. 

7) Diana. 15) U smert Marie Kalandrice. 

8) Armida. 16) Osman. 

9) Posvetilište Ijuveno. 

b) prevedena. 

1) Sedam pesnih pokornih. 

2) „Filida od Skira," iz talijanskoga. 



125 



3) „Linbovnik sramežljiv" iz talijanskoga od Preta. 
k) „Jerusolim oslobodjen" iz talijanskoga od 1 assa. 

I. 

I (^ Osmana. 
1. 

Pe vanje tretje. 

Mraznoj zimi dodje sverha 
S premaletna jiir dohoda; 
Sneg s planinskih kopneč verha' 
Sto uze goram, rekam poda. 

Na glas tiheh od vetrica' 
Bese ranit zora ohikla 
S vencem, ki joj svi ružica 
U rajskieh poljih nikla, 

Kad sunčana zraka plaha 
Po nebu se pruži vedru, 
A poklisar carski uzjaha 
Zlatnom sabljom reseč bedru. 

S lepom družbom on se odpravi 
S otmanskoga Carigrada 
Put deržavah, kem' u slavi 
Kralj poljački Šišman vlada. 

Car mu prida u pohodu 
S tverdom stražom od bojnika' 
Bogdanskoga vojevodu, 
Gašparova namestnika, 

Dim Gašpara Milostiča, 
Ki u hervatskom rodjen kraju. 
Bi li znanje ali sr^ča, 
Jur stolova na Dunaju. 
Nepoteži, nu ga tera 
Miso, da prije sklad se uzroci 
Medju suncem od severa 
I mesecom od iztoči. 



126 



Sada jedne , a sad druge 
Konje jase na promenu, 
Probijuči strane i luge 
Po ravnini, po kaijienii. 

U rumelska jezdi polja, 
Opet Serbska napred sledi, 
Gde su od grada Drenopolja 
Verh Marice reke zidi. 

Verh Marice reke, koja 
Mnokrat berzi tek ustavi, 
Kad Orfeo kraj nje poja 
Drage pesni od Ijubavi. 

Kažu Serblji i Bugari 
Bistre vode sedam vrela', 
Koja probi i udari 
Na spevanja sva vesela; 

Spovedaju, vihri plaši 
Da uzpregoše verle sile. 
Slavni pesnik kad se oglasi 
Pod začinke svoje mile. 

Još govore: jato od pticah 
Sledeč dubja gnezda prim , 
Za od razliceh čuti žicah 
I od glasa sklad jedini. 

Na skladanje, vele^j medno 
Kod pevdca Ijubovnika 
Od razliceh zveri' u jedno 
Kupljaše se množ velika. 

51 Od Orfea ovde pervo,« 
Neka u veke svak začinje, 
wCu zver, ptica, kami, dervo 
Skladne i sladke bugarkinje.« 

Bugarin ih slavni ostavi 
Slovenskomu svom' jeziku, 
Dela od slave da u slavi 
]>ugarc se u njih viku. 



127 

Tem u njih se još začiiia, 
Sto se u pesan slavi od davna 
Od Lesandra Serbljanina, 
Verli ,sveli carah čara slavna. 

U 'njih svud se vitez hvali, J 
Koga krunom kopje obdari: 
Stepan, Uroš i ostali 
Od Nemanjske kuče čari. 

U njih žive slava obilna. 
Kil Obilic steče mudri, 
Kad handžarom čara silna 
Na Kosovu smertno udri. 

Prosvetlit se je u njih hajo, 
Kudgod svetli sunce žarko, 
Svilojevic još Mihajo, 
I Kraljevič junak Marko. - ; 

U njih jošte vas svet puni /^^i^*^""' 

Glas, i bojna dela slovu \ 

Od Lauša\ ki se kruni 
U Budimu i Krakovu. 

Glasi se u njih sred naroda' 
Od iztoka do zapada 
Vera, gospodstvo i sloboda 
Dubrovnika mirna grada. 
U njih Janko 'Vojevoda 
Visoko se je uzvisio. 
Ki je obrana i sloboda 
Od ugarske krune bio. 

Svaka strana, ka je najdalja 
Svako doba, svako vreme 
Matiaša sliša kralja 
Nedobitno u njih ime. 

U njih Gjurgja Skenderbega, 
Satritelja turskeh sila'. 
Preko sveta lete svega 
Još vitežka bojna dela. 



128 



Na velikii ii njih glasu 
Sišmaii Bator jošte stoji, 
Da otmanske vojske rasii, 
Keh nebrojni behu broji. 

U njih svakčas rastu u slavi 
Svi poljački kralji izbrani: 
Jageloni, \Iadislavi, 
Kazimiri i Šišmani. 

O Sišmanc, vedra kcrvi. 
Ki od Leha i od Kraka 
Tretji imenom, slavom pervi, 
U kraljestvu si od Poljaka", 

U njih i ti, o moguči 
Poljski kralju, slavan jesi. 
Da severnoj carskoj kuci 
Ote krunu, ka te resi; 

Da otmanska težka sablja 
Pod tvem britkiem mačem puce. 
Da svud tvoj konj , tva korablja 
Zemlji i moru posluh uče. 

Nedobilan s toga uzroka 
Carevat si svetu sio, 
Ako od zapada i od iztoka 
Dva čara si predobio. 

Jedan s čiiclcm neizmerne 
Tve kreposti cem zameri, 
Za Ijubovce da ti verne 
Dve kraljice, carske kceri; 

Drugi, oholo ki pod nebi 
Verh carah se sveh ponosi , 
Samomu se klanja tebi, 
S poklisarom mir ti prosi. 

Nu je najveca tvoja slava, 
Kruno vedra i čestita, 

v 

Sto imaš sina Vladislava, 

Ki na carstvo s vitje od svita. 



129 



O preslavni kraljeviču, 
Nedobitna tvoja d^la 
Ja bugareč slavan bit cu; 
Tvoga imena ta je sila. 

Ab, pr^hi srečiiieh mojeh dana'! 
Ki ču pokoj nac u trudu, 
Ako u smerti čara Osmana 
Sred tve slave živet budu!^;^ 

Ja po sebi neimam vlasti, ^i^^^^**^'- U>i.vilj, 
Ako milos tva me ostavi: 
Ti uzderži, za nepasti 
Pod tve krilo tko se stavi. 

Siv sokole od severa, 
Koi letiš sunca vise, 
Trebuju mu tvoja pera, 
Tko iste dela tva da piše; 

Zašto ne ja, da nu Orfeo, 
Kad bi o tebi pevat hteo. 
Vele bi se prie smeo , 
Nek bi izrekd stoti deo. "^ 

Na kraljestvo od kolena 
Od sto kraljah kralj te rodi. 
Ki severna nebrojena 
Mesta vlada i gospodi. 

Kraljica je majka tvoja, 
Cesarova sestra slavna. 
Od severne kuce, koja 
Cesaruje svet od davna. 

Cesarovom kceri obdari 
I tvii mlados Višnji sgare: 
Rodiše te kralji i čari, 
I ti radjaj kralje i čare. 

Kruna od kerstjan', ka je najdalja, 
U rodu te blizu gleda, 
Franačkoga imaš kralja 
I spanjskoga bratuceda, 

Hevv. čitanka, 9 



130 



Koga carstvii Indie sada 
Nove svete more plodi, 
Komu simce sred zapada 
Ni u noči nezaliodi. 

Moskovsko je knežlvo glavu 
Pod Ive noge priklonilo. 
Kad se boju u kervavu 
Od tve ruke predobilo. 

Ti od severa sever herži 
Sred Nestera i Dunaja 
Herva, lišfi, slonn i skeršl 
Ognjenoga Ijuta zmaja. 

Svetlo suncc, sini, sini 
U vedrinah od iztoka, 
Teraj mesec k nočnoj tmini, 
Dan da svane s tvoga oka. 

Kraljeviču, živi, živi 
Nedobitan do vek vika; 
U pravednoj suprotivi 
Dobi tvoga odmetnika. 

Rasti, rasti \ ladislave, 
Svi narodi tvoj glas cuju, 
I za jedne tvoje glave 
Sto krunali ti odsad kuju. 

Sledi, sledi tva vlas mnoga 
(Tesan joj je jur kraj ovij, 
Preko mora ledenoga 
Novoj Zemlji bit car novi. 

Svemogučslvu Ivomu, vidim, 
Svet bit jedan neče dosta. — 
Ali je vreme, da put slidinj, 
^Gde poklisar carski oslli. 

.laso vezir i najbliže 
Goru od sedam vrelah gleda: 
K južnom kraju Titos diže 
A erli u dul)ju niklu iz leda. 



131 



Kunovica gerlo od sveta 



Ka verigom dugom veze, 
I Planina Stara opeta 
Prostire mu se i proteze. 

Dno večnoga leda i mraza, 
Gde su pukle ove gore, 
Stareh dobah čeljad kaza. 
Od oružja hoga dvore. , ^^^ 

Da se gvozden stan naliodi 
Martu ovde, bi na glasu; ^^T^ 

Gvoždje miri, gvoždje podi, 
Stupi i vrata od gvoždja su. 

Tem još i sad, gde se reče, ^ vvO^tt*^ 

Da je od boja bog stanovo, U^mHt' 

Gvozdena se ruda seče. 
Mesto je zvano Samokovo. 

Provadiom jase paka, 
I na žaleh mora Cerna, 
Odkud svitje danja zraka. 
Beli mu se grad od Varna. 

Pazi Varno na daleče, 
Gde vojujuc jur junački 
Smert Vladislav slavni steee. 
Kralj ugarski i poljački. 

Ali s vele boljom kobi 
Sad Vladislav"^ novi u slavi 
Blizu Varna čara dobi ^' ' • ^ 
I i^^teru s vojskom stavi. 

Cem s junacim, kem je bio 
Knez Hodkievič Karlo glava, 
Svom je rukom osvetio 
Cas staroga Vladislava; 

A Kozaci sernuc herli • 

Stareh štetah u zamenu, 
Požegli su i poterli, 
Pače smakli Varno u plenu. 



132 



Nove razspe stara grada 
Mimo hodeč paša žali, 
I proč volji svojoj tada 
Bojneli Kozak' vojske hvali. 

Bugarska mu sela ostaju 
S leve stranc, k desiioj Klica, 
Gdi se k morskom' stere kraju 
Plodna i pitna svem Dobruča. 
U njoj težak mukom dugom 
Od truda izdan vek neosta, 
Jer sto uzore za dan plugom, 
S občinom mu je hrane dosta. 

Prostrana je zemlja toli, 
Da tko gledh semo tamo. 
Stalo mu se svud okoli 
S poljem nebo vidi samo. 

Dva krat ovde zlatnc pcele 
U leto se jedno roje, 
I tolikrat ovce bele 
Jagančice kote svoje. 

Iz Dobruce u Zagorje 
Podunavjem paša sledi; 
Lepa mesta, drag prostor je, 
Sve se puno sclah vidi. 
Kite zlatne i rumene 
Vise o dubju voča zrela. 
Pod kem traje dni Ijuvene 
Celjad mirna i vesela. 

Rojna ulišta, mlečna stada. 
Žitne njive svak uživa; 
Nikopoljc je od zapada, 
Darstero, odkud sunce seva. 

Nikopolje, komu nije 
Od sto okah most daleče, 
Rimski cesar ki proslrije, 
Gde najširji Dunaj teče. 



133 



Vreme mrakom od zabiti 
Čare i carska krije imena, 
Samo je svetla vek na sveti 
Delah umnožneh iispomena. 

Čas poklisar neprestaja, 
Nu pospešno naprecl hodi 
Uprav, reke od Dunaja, 
Na Celiah da je brodi. 

Celie su grad nekada 
Glasovita bile imena, 
Obilježja jedna sada 
Naziru se iz kupena'; 

Bogdanski ii njih vojevoda 
Stepan čaru odherva se; 
Gde visoceh krov bi poda'. 
Sad na suncu stado pase. 

Mru gradovi uzdignuti 
Od kamena stanovita; 
A. od umerle čovek puti 
Zali, jer neima večneh leta'. 

Ah ponosna naša čudi ! 
I jest jošte, tko se vara, 
I u životu tverd se sudi, 
Videč, kami da se obara. 

Poharana grada zidje 
S desna ostavi Turčin kraja, 
I upreči put, da pridje 
Preko reke od Dunaja, 

Gde zlamenja mesto hrani 
Još i ostatke male neke 
Od mostovah, koje lani 
Car prostrije preko reke; 

Most bo oholi Dunaj neda 
Verh sve reke deržat berzne, 
Neg samo oni, ki mu od leda 
Stavi sever, ki ga smerzne. 



134 



Tem poklisar čara Osmana, 
Ko u bogdanska polja iijahh, 
Vidjenje mu kobneh slranab 
Stupit nedU bez uzdaha; 

PaČe, sve šlo napred jase, 
Hudja žalos svedj ga trudi, 
Kosti gole čem plesaše 
Od pobjenih turskeh ljudi'. 

Sercu odolet moči neima. 
Da od bolesti vas ne terne. 
Pazeč šilom pred očima 
Turški razsap kud se oberoe. 

Vidje polje svem široko, 
Ko car prikr\ vojskom prije 
(Sokolovo sivo oko 
Pregledal ga močno nije), 

Gde na svaku diže stranu 
Turskeh koslih gore gori, 
Gde s po sveta množ sagnanu 
Mac poljački na tle obor\. 

Sledi težki pul u jadu, 
I oslaju mu na široku 
Ugrovlasi u zapadu, 
Cerni Vali u iztoku. 

Neustavlja se čas po pulu 
Turčin, palec zemlju uzdasi, 
Pače, za odkrit žalos Ijutu, 
U ovake se tužbe oglasi: 

wAh, davori! družbo mila, 
Poznale li mesta klela, 
Gde neizmerna naša sila 
Minuloga pade leta?" 



135 



Iz petog^a pevanja. 

Poljak Korevski vojevaše /.a slobodii Bogdanacali , osta- 
vivši kod kucM? na obraiiu s\ojih zeinaljah verenicu si Kruno- 
slavu; nii pade n liirsko robstvo po izdajstvu istih Bogda- 
nacah. 

Beržji od toga nego ptica 
Glas poletje k onoj strani, 
Gde mu staše verenica 
Od krajinah na obrani ; 

Kažiič, robom kako ubiti 
I izda Turkom draga svoga 
Celjad, kii on sloboditi 
I Podje od robstva turačkoga. 

Začii mlada i protiva 
Hudoj sreči serce utverdi, 
S plemenita tere gnjeva 
Preti osvete, sebe gerdi, 

Jak lavica , kad sred stena 
Lavice joj lovac digne, 
U nesvesti nesmiljena 
Skacuc se ori, da ga stigne: 

Tak na konju ona berlu 
S kopjem leti, a neteče, 
Stižuč tursku vojsku verlu 
S drazem svojem na daleče. 

Nu kad pozna, sto je začela, 
Da izveršit moč joj nije. 
Sva bogdanska polja i sela 
I požeže i odrije. 

Pak slobodu J)ojnom srečom 
Vereniku svom' da vrati, 
Podje s poljskiem kraljevičom 
Suproč čaru vojevati. 



13fi 



1 da steče to do skora 
Sto odluči u pameti, 
Sama izteca iz tabora' 
I Osmanovoj glavi preti; 

Turskom kervi piite plaka, 
U njih sile šilom tiska, 
U sred vojske i junaka' 
Na šatoreh čara iska; 

S veličanstvom ponositem 
Zateca ga i poziva, 
S britkom sabljom, s kopjem vitem 
Da izide njoj protiva, 

Vapec: «Ako, jak te glase, 
Dostojan si carstva tvoga, 
Hod' napolje, i uza se 
Vod' junaka Korevskoga; 

Jer inako, kad odkriti 
Tvoje nesmenstvo budeš sada. 
Šilom ti ga ugrabiti 
Imam u sred Carigrada. 

Obečavam, predobita 
Mojim robom kad te uhiču, 
Gerdeč blaga sva od sveta. 
Na njemu te promenit ču. 

To li budeš ti dobiti, 
Suproc suhu ja ču zlatu 
Njega i mene izmeriti 
Za naš odkup, za tvii platu." 

Začu mlad car od iztoči 
Podunavsku zatočnicu, 
I na konja taj čas skoČi, 
Vazam' kopje u desnicu; 

Na berzoga konja, koji, 
Cem se na tek spravlja, veče 
Na krileh rek' bi stoji, 
I da sada poletet če. 



I 



137 

Pored š njime dvanaes paša' 
Na herlieh se konjieh tiste ; 
Poguba jih carska iistraša, 
Odmenit ga svaki iste. 

Sokolica ali mila 
Ljubav svoju da zaštiti; 
Sokolova pripe krila 
Sunil se u tek streloviti; 

Ne preteče, neg preleti 
Sveh ostaleh i zavika: 
«0d moje češ ruke umreti, 
Tkogod ti si od bojnika'; 

Nije potreba, da car jedan 
Na pozove tv6 izlazi, 
Ako poznam, da nes' vredan 
Odgovorit ni moj snazi.« 

Prete ovako dekle mlade, 
I prilike take imaju, 
Da se obe vojske tade 
U j.ednu od njih upoznaju. 

Derži vojska od Poljaka'^ ^_^^^^.^ ,/.^' »^^ 

Za viteza Sokolicu- ■ '^:;aX%^>^'^^'-^' 
A turačka za junaka 
Korevskoga verenicu. 

Uzrastom je Krunoslava 
Kano u gori vita jela, 
Oružje joj ures dava. 
Konj je pod njom berza strela: 

Glava, persi i sve ostalo 
Pod zlatom je zlato u njega, 
U sred čela neg što malo 
Sreberna mu stoj' biljega. 

Na štitu joj ptica bese, 
Ka se u ognju perži sama, 
Gleda u sunce, pismo piše: 
jiMrem, za živet s tvoga plama.« 



138 



Sokolica od sokola 
Bistril i hitru sliku ima, 
Ponosita i ohola 
Uzrastom je nada svima ; 

I konj pod njom sivi soko 
Sokolova nosi krila, 
Serce oganj, plamen oko, 
Sneg njegova dlaka je hel^ ; 
\a nje stitii zver je ona, 
Proe mesecu jasnom' s nebi 
Ka se klanja svem priklona, 
S pismom od sgar : ^^Samom' tebi." 

Car mladjahan s jedne strane 
Lepu svoju okom sledi, 
I dobita da neostane, 
Vehne, čezne, gasne, bledi. 

Veli: j^Nescen', da se uputi 
Tu bez mene, moja mila, 
Ako uza se na boj Ijuti 
I mč serce sad si odnila. 

Tko dobude tvii lepotu, 
Predobit ce mene istoga, 
O me duše drag životu, 

carice serca moga." 

S druge strane stoji pun slave 
Mlad kraljevič svetle sreče, 
Put hrabrene i gizdave 
Podunavke oči meče. 

Čeka gledat od nje ruke 
Čudna dela i velika, 
Znajuč, da ona ima odluke 
Tem slobodit verenika. 

Svaka je spravna u toliko 
Zatočnica u verloči 
Doč na bjenje veče preko 

1 ukazat, ke je moči. 



i 



139 



Polje ravno i širok o 
Sred dve vojske mesto je njima, 
A sunčano svetlo oko 
Svedočit jim jakos ima. 

Tu s dva kraja vihra berži 
Suproc konju konj se tiste, 
Obema se kopje skerši 
U najpervo susretište. 

S obie slrane lierlo tada 
Vitežka se sablja tcrze. 
Plaho leti, jako pada, , 
Gde je desnica snažna verze. 

Verh oružja gvozdovita 
Gradi udarac' težkeh se ore, 
Skacu i lete iskre iz štita' 
Bela oklopja plamom gore. 

Nagli konji strelovito 
Kud jih hitre ruke obercu, 
Semo tamo viju se \\ vito, 
S desna, s leva svud naserču. 

Jednu snagu jedno u doba, 
U jednakoj sili od ruke 
Ukazaše serca oba, 
Ni medj njima bi razluke. 

Tverdi štiti, celi oklopi, 
Još izranjen nije nitko , 
Ničije kervi još nepopi 
Jedne kaplje gvoždje britko. 

Pune serdčbe i čemera 
One u sebi buče tirne , 
Jak na vihru od severa 
Dubje u gori posred zime. 

Na stremeni su obe stale, 
I ako neizda sila mnoga. 
Udarcem se jednem hvale 
Sverhu donet bjenja toga. 



140 



Ali zamah jedno preti, 
A udarac drugo ukaza: 
Kaciga jim s glave odleti 
S jasnom tverdjom od obraza; 

Zlato prosiit pram razveza, 
Zasjaše oči, svanii lice, 
Odkriše se dva viteza, 
Dve mladjahne devojčice. 

Jakno sunce izza oblaka 
Dražje objavi sve svetlosti. 
Izza oružja svitju taka 
Dva sunca ova od leposti. 

Bez uzdaha tko jih gleda , 
Ter mu dano goret nebi, 
Ili stvoren vas je od leda, 
Ili serca neima u sebi. 

Na svanutja neufana 
Od lepote izabrane 
U obe vojske sa sveh strana' 
Lete strele, dažde rane. 

Nova robja, noveh sluga' 
Od svud vervi množ velika, 
Pače u vojsci vojska je druga 
Zaplenjenieh Ijubovnika', 

Lete oblači od uzdaha', 
Od pogledah vojske teku, 
Svačija serca čeznu od straha, 
Da obe mlade zla nesteku. 

I toliko svak to haja. 
Da na konjeh strelo vi teh 
Sunuše se s oba kraja 
Dve dubrave kopjah viteh. 

Sjaju sablje, dažde strele, 
Trublje trube, konji herže, 
1 pod šilu s nagle sile 
Devički se boj razv^rž^. 



141 



Razmece se i zamece 
Boj iz boja hiidji i jaci, 
Stretaju se u sred smece 
Kopja, štiti, sablje i maci. 

Na oružne buke tade 
Gora i polje strašno zamni; 
Nu u to sunce sgar zapade, 
I noc skri svet u skut tamni. 

Cerna sena put tabora' 
Turke vrati i Poljake; 
Ali sred njih sjaše zora 
S dve bojnice lepe i jake. 

Na tabore Krunoslava 
Vratjaše se; nu pod šilu: 
Sto nevodi, trud joj dava, 
Zatočnicu svii nemilu. 

A to, jer sceni za istinu, 
Promenila na njoj da bi 
Ljubav dragu i jedinu, 
Kii joj huda sreča ugrabi. 



3. 
Pevanje osmo. 

Lepota je od naravi 
Dar cestiti, slavno blago, 
Gde se sabra, skupi i stavi, 
Sve sto je ugodno, milo i drago; 

Od svetlosti višnje zrkka, 
Cvet od raja pun uresa, 
Dobro, u kom su dobra svaka 
Bistri izgled od nebesa'; 

Najizversnje božje delo, 
U kom svetu raj se otvara, 
Gde jo pram sunce, iztok celo. 
Zvezde oci, lice zora. 



U'2 



Od radosti i razbluda' 
Skup izbrani, skladna mera, 
Sladka od serca sveh požiida. 
Mila od očih sveh zamera. 

M^d presladki, ki tko kuša. 
Čemer mu se sladak čini, 
Blizu i dalek od sveh duša' 
Zelja i pokoj drag jedini. 

Nu moguca ova lepos 
S svellom kervi kad se sdruži. 
Dva krat veču kaže krepos, 
Da je dvori svak i služi. 

U velikoj tere slavi 
Leti svuda glasovita, 
I neznane puke travi 
U najdaljeh stranah sveta. 

O cesarska kceri izbrana 
U porodu okrunjena. 
Ti sva vedra, sva sunčana 
S lepote si i s plemena. 

Rajski ures lica tvoga. 
Ki moč izret nije besedom, 
Vladislava prič slavnoga 
Zanie glasom neg pogledom. 

Tem on želeč, da bi stekd 
Dragu milos pred tvem licom, 
Kraljicom te je svbm narekd, 
T Ijubljcnom verenicom. 

Ali dočim nije daleče 
Namenjeni tvojoj sreči. 
Iz severa ter ti izteče 
Sunce beli dan noseči, 

Tva lepota rajska prosti. 
Mala ptica s tanke hvoje 
Ako izločnoj tvoj svetlosti 
Iz dubravc pesni poje. 



14: 



Kraljeviču vereiiiku 
\ eče iztočni car zavidi 
Pleme i lepos tvii veliku, 
Neg svil dobit, s ke još bledi; 

Steč, bo može on na svetu 
Izgiibljenu slavu u boju ; 
Nu lepotu plemenitu 
Ne vek nači kako tvoju. 

Pod zvezdami tvoga uresa 
Nije bilo, nit če biti: 
Jedno je sunce verli nebesa', 
Jedna je lepos tva na sveti, 

Otmanovič tem zaludu 
Pošlo je iskat svuda sebi, 
Da caricu nači budu, 

kraljice , sličnu tebi. 

S tvojim drazem natecati 
U svem se iste; ali neče 
U Ijubovcah on imati, 
Neg u oružju bolje sreče. 

Sila mu je da izgubi, 

1 inako moči nije, 
Tako u lepoj sada ljubi , 
Kako u verlom boju prije, 

Jur je došo Kizlar-aga 
K Smederevu belu gradu, 
Za iznači kčer Ljubdraga, 
Sunčanicu lepu i mladu. 

Svetla je ova devojčica 
Od kolena despotskoga, 
Vid žudjeni i zenica 
Slepa starca, čačka svoga. 

Ki se unukab unuk zove 
Gjurgja despota i Jerine, 
Od keb ime i sad slove 
Niz slovenske pokrajine. 



144 



Zasve da su Turci hudi 
Gospodstvo mu staro oteli, 
Gospodske se kaže čudi, 
Plemenit se delim veli. 

Prut kraljevski, nekad ki 'je 
U rukali mu dedim bio. 
Njemu je sada štap, na ki je 
Težku staros naslonio. 

Deržave one, gde nekada 
Vlas despotska sterala se. 
Kratka mu je sad livada, 
Verhu koje stado pase. 

Straže mu su psi uzdani. 
Krotke ovce puk podložni, 
A pastiri i gorani 
Prijatelji najuzmnožni. 

Preprosta mu je kucarica 
Mramornoga mešte hrama, 
A razkošna svem ložnica 
Trava uvehla, suha slama. 

Satori su izvezeni 
Zelenoga dubja kitje, 
Jestojska mu je sat medeni, 
Voda i mleko sladko pitje; 

A od zlata caše izbrane, 
Sladka pitja u keh stoje, 
Ruke bele i snežane 
Milostive kcerce svoje. 

Dobri ovako starac traje 
Najpokonjih danah deo. 
Ki od dvanacs sinova' je 
Cestit otac negda bio. 

Ali njemu smert nemila 
Kroz nameru hudu i preku 
Sveh je u berzo poplenila. 
Da neosuši lica veku. 



145 



Tem jo on sada osto vece 
Jak obseocn dub u gori, 
Komu vihar s plahe smeee 
Grane skeršl i obori. 

Vuk i Ljubdrag, keh slovjase 
Glas s iztoka do zapada, 
S puške ognjene mertvi oslaše 
U podstiipii Prage grada. 

Gojko i Uroš sred zaseda' 
Od turške su sablje pali, 
Ki su u ognju preko leda 
Za cesara vojevali. 

Mikleuša i Stepana 
More utopi na pucini, 
A dopadc smertna rana 
\ ladka od guse u planini. 

Glavu izgubi Gergur svoju 
S priateljskeh zleh prevara', 
A u erdeljskom stignu boju 
Sm^rt Miloša i Lazara. 

Janko i Lauš od sveh behu 
Samo ostali jošte živi 
Za razgovor i uteliu 
Cacku u težkoj suprotivi. 

Ki svu Ijubav složl i stavi 
Od dvanaes u dva ova, 
I ko oci dve u glavi 
I gleda jih i milova. 

Ali huda nad sve ine 
Do berzo mu sreča uzroei. 
Da mu ujedno zrak pogine 
I od dva sina i od dve oči. 

Janka nemože uzderžati, 
Da se na boj neuputi, 
U Bogdanskoj tem ga rati 
Pogubišc Turci Ijuti. 

H^rv. čitanka. 1 A 



146 



A Lauša u isto vreme 
Srete preka smert na domu , 
Ki cačkovo zovuc ime 
Umrie u rukali čačku istomu. 

Tad toliko plakat uze 
Od dvanaes pobien strela' 
Tužni starac, da ga suze 
Oslepiše s grozna cvila, 

I sveršio još bi u plaču 
Dni kroz težke nepokoje, 
Razgovora da nczačii 
Od jedine kčerce svoje. 

Sunčanica mlada i lepa, 
Od ke slovu svud kreposti, 
Svetlo ufanje cacka slepa, 
I štapak je u starosti. 

Mile unuke on viditi 
Zeli od drage kčerce ove , 
I u njih opet jjonovili 
Sebe i mertve sve sinove. 

Ali je zaman da itko sada 
Nje lepota dvori mnogu, 
Zašto devstvo ona mlada 
Zavetova višnjem" Bogu. 

Mudri cačko s bileg' vece 
Pozna ovu nje odluku, 
I sto obljubit kčerca nece 
Verenika, čuti muku. 

Nu u sebi opct sudi, 
Da od detinstva plaha izhodi 
Ta nje misd, s koje žudi', 
Da dni tako sama vodi; 

Tem neka u njoj od Ijiibavi 
Probudi se časna želja, 
On razlike igre slavi 
Od radosti i veselja. 



147 



Od bugarskieh mlaclos scla' 
Na igre se skup\ ove, 
I Ijuvena i vesela 
Sediljkamjih miliem' zove. 

Lepe deve i gizdave, 
I seljani mladi s njima 
Na igre idu, i verli glave 
Svak od cvetja venac ima. 

U tanac se svi hitaju, 
Svi začinju sladke pesni, 
I razlike igre igraju 
U pokoju, i Ijuvezni. 

Verli livade mlad uz mlada 
Sedi u cvetju razlikomu, 
I reč s rečim hitro sklada 
Na uho šaptom ovi onomu. 

Nateču se tu pastiri , 
I ukazat svaki uživa, 
Da skladnije dipli sviri, 
1 u sladji glas popeva. 

Zatecat se još netaže 
Pastirice najmilije, 
Ka začinje pesni draže 
Ka li venčac lepši vije. 

Sediljke ove skupio hiše 
Starac Ljubdrag na svom stanu 
Jeda serce Iverdo odviše 
Od sve kčerce one ganu, 

Ter od mladeh, keh ustrili 
Slavna lepos nje velika, 
Kigodi joj tu omili, 
I obere ga verenika. 

Tad kon lepe SunČanice 
Na sediljke sej Ijuvene 
Od svud mladci i mladice 
Skupiše se nebrojenc 



10* 



148 



Ona mlada, zasve da je 
Mučna u sercu ceča loga, 
Poslušna se kazal liaje 
Zapovedim čačka svoga. 

Sve najlepše gube ime 
Pred uresom nje uresa, 
Jak pred sunccm iztočnime 
Jasne zvezde od nebesa'. 

Ona zlatni pram od kosi* 
Na vetric je tili razplela, 
A od razlika cvelja nosi 
Venčac verliu vedra čela. 

U pogledu Ijuvenomu 
Razbludna joj sja danica, 
A u rajskom licu svomu 
Cavti trator i ružica. 

Na usteh joj od veselja 
Rumena se ruža smije, 
Koprenica snega belja 
Belje od snega persi krije. 

Tako ona milo hodi , 
I toliku svellos ima, 
Ua u jedno vreme izvodi 
Tančac stupom, dan očima. 

Pače ceneč daje zora. 
Slo su oči nje Ijuvene, 
Rumena se ruža olvora, 
I razliko cvetje žene; 

Belem' rukam' po livadi 
S drugam" ga ona bral počinje; 
Seljani se dižu mladi. 
Kolo okolo njih začinje. 

U sred kola od svirali' 
I od diplih na ghis niio. 
Da zabave sej pohvali, 
Zače ovako mlad Radmio: 



141) 



j^Družbo lepa i vesela 
Od mladjaneh pastirica', 
Kicm sred ocili zora bela, 
A sunašce sja sred lica. 

Pridružite ii Ijiivezni 
S našem' vaše skladne glase, 
Da pojiici sladke pesni 
Bilje ovo proslavja se. 

Pojmo, pojmo, družbo draga, 
Beži mlados, leti vreme, 
Od proletja doba blaga 
Uživajmo prije zime. 

Nečekajte, svetla prama 
Zlato u srebro da se obrati, 
Bez svetlosti i bez plama 
Lepeh se očih pogled škrati. 

Svaka od vas, lepe moje, 
U mladjahna svoja leta 
Zelje izpunjaj sladke svoje, 
Gerli rados, Ijubav hita'. 

Cestitos je ovo živa, 
Blaženstva su ovo prava, 
Ovako se lepa uživa 
Mlados i nje dika i slava. 

Sto se pita, da se ima. 
Sto se žudi, da se steče. 
Stoje lepo blizu očima. 
Da i od serca nije daleče; 

Da dva mlada jedno žele 
U životu stavljenomu, 
I da vode dni vesele 
Zivuč jedan u drugomu.« 

Radmio presta, i taj čas se 
S njim u tanac svi hitaju; 
Dva začinju, a u sve glase 
Skladno ostali odpevaju. 



150 



U šapat se igra obrati, 
Ko se II tancu dozačina, 
Pak iizeše popevati 
Celir mlada seljanina. 

Pervi poče, ko nekada 
Od Hercega od Stepana 
Ugrabi se ljubi mlada, 
Ka mu sinu bese dana, 

I kao ona jad i smeču 
1 cutela je i podnela, 
Cem na starcu svem merzecu 
Draga je mladca promenila; 

I ko paka ceca toga 
Sin mu se je poturčio, 
I iz gospodstva Herceg svoga 
S decom inom prognan bio. 

Zapopeva drugi opeta, 
Ko Biogradu pomoč poda 
Prema silam Mahumeta 
Ugrin Janko vojevoda, 

I kako se izpod mira' 
Grada toga car oholi 
Ljuto ranjen tad iztira 
Vece mertav, živ nego li. 

Ko se iz grada Dubrovnika. 
Kliče tretji, k Zadru uputi 
Gjuragj despot, za na preka 
Zeta Ugre podignuti; 

I od Sibinja ko ban slavni. 
I ugarska sva gospoda 
Tad ustaše na boj spravni, 
Neka mu se pomoč poda; 

I ko s vojskom iz Budima 
Kralj Vladislav sam se odpravi 
Ter Murata s neizmernima 
Silam' razbi na Moravi. 



151 



A četverti kliknuo bese, 
Ko ugarske skladne volje 
Matiaša kralja iizpeše 
Iz tamnice na prestolje; 

I ko utrudjen kralj hrabreni 
Hervuc vojske od Turaka', 
Na kopju se cesto odmeni 
Od despota Vuka paka. 

Bugarkinje jur prestale 
1 pevanja behu draga, 
Kad smete igre sve ostale 
Svojim dašastjem Kizlar-aga; 

Simčanicu lepu i mladvi 
Ukazati da mu budu, 
Pokli je iskh svud po gradu 
Smederevu on zaludu. 

Berži nego berza strela 
Odtole se s družbom deli, 
Buduc cuo, da se u sela 
Ljubdrag otac s njom preseli. 

Tu je nadje u zabavi 
Od veseleh sediljaka', 
I u pogledu nje objavi 
Taj čas mu se sunčja zraka 
Pače belem danom svanu 
Cernom agi nočno lice 
Na lepotu rajsku izbranu 
Od sunčane Sunčanice. 

Zapažene od svud vidi 
U nju jednu svačje oČi, 
I cvet sunce gde je sledi 
Pored suncem od iztoči. 

Ali cernac ko se ugleda, 
Nežna od straba nitko gde je; 
Semo, tamo svak ureda 
Hoče bežat, a neumije. 



152 



Suncanica i s iijoiii lepa 
Družba od slraha i od srama 
Cvetje iz skuta na tli sipa, 
Ke za zlalneh brase prama'. 

Pouikiiute lepe vile 
Zaniuknuše mramorkome, 
Scenec, da su tako skrile 
Same selie senom svome. 

Od svuda su verhu lica 
\ lase od kosah razpustile; 
Ali izmedjii zlatneh žica' 
Sjaliu jim večma oči mile. 

Hitri hadum svem objavi 
Veseo pogled, sliku dragu; 
Spred na persi ruku stavi, 
I u besedil kliče blagu: 

5?Družbo mila, dni čestite 
Ki trajete sred dubrave, 
Uživajte i sledite 
Lepe igre i zabave. 

Nitko neimaj strah, ni čezni, 
Jer došastje moje nece 
Razverc vaše tance i pesni. 
Ni donet vam gorkc smeče; 

Pače u družbu vašu, ka je 
Mnoge sreče, mnoge cesti, 
Gdi u miru svak dni traje, 
Ja ču za nač mir ulezti: 

Tem gizdava družbo mlada, 
Ovdi, gde ste vi skupljeni, 
Nebudi Vam mučno sada 
Dat za malo mesto i meni.« 

Ko izreče tč besede, 
Gde sen velik dub prostira, 
Sam bez družbe Tiu^čin sede 
Sred seljanah i paslira'. 



153 



Milostivo na staroga 
Ljiibdraga se pak obrati, 
Tere poče ovako ga 
Tverdem' kletvam' iiprašati: 

wAh! tako ti Bog s višine 
Vratio očim vid žudjeni. 
Vredni i dobri domačine, 
Pleme tvoje spovedj meni; 

A po carsku slavnu glavu, 
Tako nepo sabljom mojom, 
Kad istimi skažeš pravu, 
Neč' me uvredit reči tvojom. 

Stari tvoji tko su bili? 
Reč slobodno bez obzira: 
Jesu li oni gospodili, 
I iz gospodstva tko jih iztira.'" 

Na ovo u sercii smutjen svomu, 
Kliče starac piin žalosti: 
5?Spomenjivat nevoljnomii 
Mučno je prednje česlitosti; 

Jer koleno plemenito 
Od pomoči tomu nije, 
Koga uboztvo vekovito 
Pod težkijem robstvom krije. 

Nu gospodar taki kada 
Zapoveda blago i milo, 
Pod zakletvu ter mi sada 
Od očih se to stavilo, 

Od ničesa neču predat, 
Sve ču kazat, nu, jaoh! bolje 
Naricat ču, neg spovedat 
Stareh mojih sve nevolje: 

Diže se iskat u svomu dvoru 
Lazar despot od Serbie, 
Dva junaka po izboru 
Da uda za njih kčeri dve. 



154 



Lepu i mladu Vukosavu 
Da Milošu Obiliču; 
A ponosnu i gizdavu 
Maru Vuku Brankovicu. 

Od Mare se i od Viika 
Slavni despot Gjuragj rodi, 
Verh raškoga svega puka 
Nakon ujca ki gospodi. 

Od Gjurgja se i od Jerine 
Mare opet kči rodila, 
Ceč lepote nje jedine, 
Kii obljubi carska sila; 

Nu se od čara behu silna 
Obljubile večma tada 
Plodne strane, mesta obilna, 
Gdi s Jerinom despot vlada. 

On na dvore ko njegove 
Za caricu jim kčer odvede, 
Poslk jim konje po sinove, 
I primami jih, da ga slede, 

Podiže se pak da steče 
Pod oružjem njih deržave, 
I jedva despot živ uteče 
Izpred sablje sve kervave; 

A Jerina iz beloga 
Smedereva izagnana, 
Za nač Gjurgja vojna svoga 
Put ugarskieh podje strana'. 

Ovake mu pak da glase, 
U Budimu kad ga srete: 
Tergaj, lergaj sede vlase, 
Tužni starce, s hude štete. 

Gospodstvo ote, i izposeca 
Tvoje vojske car ognjeni; 
Gergur, Stepan naša deca 
Robovi su oslepljeni. 



155 



Cuj , ke mi su sinci mili 
Po jednomu sad glasniku 
Plačnoj majci poručili 
Trudne glase, sgodu preku: 

Serce ce se tve na pola 
Razcepiti, majko tužna: 
Tva dva sinka, dva sokola. 
Dva slepca su i dva sužna. 

Ti po svakoj sveta strani 
Gledaš, majko, na dan bio; 
Nama se je zrak sunčani 
Mladjahnijem ugrabio. 

Razlog bese: mi dvojica 
Da smo štapak cacku i tebi! 
S cačkom starcem ti starica 
Da nas vodiš, sad je trebi. 

Ali slušaj svu nesgodu 
I naš težki jad nemili : 
S očima smo i slobodu 
Sladku i dragu izgubili; 

Carica nas, majko draga. 
Sestra liaša, kcerca tvoja. 
Pred Muratom nepomaga, 
Komu ljubi bit dostoja; 

Pače i ona, vajmeh! ista 
Ba nam kucu izkorepi, 
Verlom čaru na svet prista; 
Zajedno nas s njim oslepi. 

Nit joj ganil serce tada 
Tverdje od stene , verlje od zveri 
Ljubav od dva bratca mlada, 
Hudu misd da neteri: 

Zato, ako taj put slediš 
Ti, da (lepe sve gospoje 
U Budimu kad razvidiš) . 
Dve neveste nadješ tvoje. 



156 



Kada budeš majko tamo 
Medjii ii£j:arskem' gospodjami, 
Tiižna majko, misli samo, 
Ke ceš hvale podat nami. 

Jede ret ceš: Imam živa 
Ja dva sina, dva junaka, 
U keh stoji i prebiva 
Moga serca rados svaka? 

Dva sina imam, moc češ reti; 
Nu dva slepca, nu dva roba; 
Oteše mi jih Turci kleti, 
I sada mi jih derže oba. 

S nesrečnega segaj glasa. 
Ki mu poda plačna ljubi, 
Starac despot pun poraza 
Smertno ubledie, reč izgubi. 

U žalosti i u bolesti 
Stanovit se omramori. 
Ali ko se pak razsvesti, 
Jedva ovako progovori: 

Od kada smo izgubili 
Dva ina dobra mi na sveti, 
Nastojmo se turskoj sili 
Sužnji u staros neučiniti. 

Verna drugo, sa mnom hodi, 
Put slavnoga Dubrovnika, 
Gde se gostu u slobodi 
Derži vera svem velika. 
^ Ali Murat buduč slišo, 
Gjuragj despot sa svem blagom 
U Dubrovnik da je otišo, 
Slobodom se štitit dragom, 

Presno odpravi poklisare 
K Dubrovniku svetlu ^'adu. 
Knezu i veču šljuči dare, 
Da mu u ruke Gjurgja dadu; 



157 



Tli iiiako, on zapreti, 
U kervavu Ijulu l)oju 
Da ce na njih grad podreli 
Carskii ognjenu sabljii svojii; 

Nu Dubrovnik sred pokoja 
Ki od slobode krunce steče, 
S mita od zlata, s pretnjc od boja 
Od vere se neporeče. 

Tako, da isti car oholi 

v 

Čudeči se tada kliče: 
»Ceč tve vere krepke toli 
Vek češ živet, Dubrovniče!« 

I tako se prem dogodi, 
Još Dubrovnik s davnjom krunom 
Stoji ceč vere u slobodi 
Medju lavom i drakunom. 

5^Ahl da bi uvek jako sade 
Zivio miran i slobodan, 
Dubrovniče beli grade, 
Slavan svetu, nebu ugodan. 

Krune ugarske veči dio, 
Svu bosansku kraljevinu, 
I gde je Herceg gospodio, 
\las poda se turška ukinu; 

Još sred ustali Ijuta zmaja, 
I nokatah besna lava 
Oko tebe s oba kraja 
Slovenska je sva deržava. 

Robovi su tvoji susedi. 
Težke sile svem gospode , 
Tve vladanje samo sedi 
Na prestolju od slobode. 

U slobodnu gradu ovomu 
Od zetoveh tako ruka' 
Sačuva se despot, komu 
Ja sam unuk od vuiuka; 



158 



I od našega svega traga 
Nenahodi se nitko ini, 
Razmi ova kčerca draga 
Ka je razgovor moj jedini.« 

Ko cii ovo cernac,. skide 
Zlatnu mahramu izza pasa, 
K Sunčanici ter otide, 
I u način je blag prikaza , 

Veleč: j^Tva je sreča sada 
I velika i čestita, 
Iztočnom' si čaru lada, 

devojko plemenita!« 
Sunčanica tada svernii 

Oči od srama i poniknil ; 
A svu ostalu družbu cernu 
Cerni hadum k sebi viknu; 

Nu š njim nehteč da se deli 
Devojčica časna i lepa , 
Ugrabi je on po sili 
Izsred skuta čačka slepa. 

Otet bi se mlada uzela 
Strašnom cerncu, ki je livata, 
Golubica jakno bela 
Cernom' orlu iz nokata'. 

Ali Ljubdrag u slepilu 
Tužni starac nad sve ine 
Cuvši grabit kčercu milu, 
Ubiti se za sedinc, 

S neufajuč, da je obrani, 
Zaupi u glas pun žalosti : 
»Na ovo li me, jaoli! dobrani 
Težka i liuda na starosti? 

Da li dosta, srččo huda , 
Dedinstvo otet mč nebi (i 

1 od despotab slavneb svuda 
Paslirim' nas učinili;' 



159 



I ljubljenem sinovima. 
Ki behu očili mojih zenice, 
Da moj život spravljat ima 
I kolevke i grobnice; 

Nu me sada sasma ovako 
Slepa starca još pokosi, 
Cem se moje dobro svako, 
Ma jedina kčerca odnosi. 

ma kcerce! nije te, nije! 
Sunčanice kcerce mlada. 
Tvoj sunčani ures gde je ? 
Jaoh! tko mi te grabi sada? 

Ozovi se, kcerce mila, 
Vidj, koja me boles čepa. 
Ah ! komu si ostavila 
Cačka tvoga stara i slepa I 

Za ovo li, smerti preka , 
Gluha mi se vazda kaza, 
Ma nesrečna staros neka 
Mre s hudjega svedj poraza. 

Moja slepa staros ova, 
Ka mi u licu smert svedoči , 
Bez gospodstva, bez sinova', 
I bez drazeh, vajme! oči'; 

1 bez tebe, sladko ufanje, 
Kcerce mila, u kdj meni 

I sinovi su i vladanje , 
I od očih vid žudjeni." 

Starac Ljubdrag tuži ovako; 
Ali sto mu to pomaga? 
S keercom mu se je vece odmako 
Podaleko cerni aga. 



160 



k. 
Pevanjc oisainnaesto. 

Zvezda lepa i Ijuvena 
Bese obsjala nebo veče, 
I razlikosti urešena 
Zemlja svukla cerne odece; 

U povojih zlatneh zora 
Stoperv rodjen dan iznese: 
A u sbor ceča dogovora 
Nabunjeni skupiše se. 

Starce od puka i velike 
Postaviše sudce sesti, 
I od zakona razumnike, 
Ki nadhode ineh svesti. 

v 

Pitaše oveli: «Sto zapada 
Po zakonu, kad car iste 
Iz carskoga prenet grada 
Blago, zakone i sedište? 

Sto li ide čaru, koji 
Mešte robinj' u saraju 
Tri Ijubovce prave osvoji , 
Da s njim pored svet vladaju?" 

Zakonjaci odvet daše: 
«To nikada neb\ prije. 
Car zakone stare naše 
Ki potlaca, to car nije.« 

Cuše se istom odgovori , 
Ke podaše znanci sedi; 
A Daut se diže gori, 
Usred vojske da besedi. 

On strahoče i verline 
Začeo buduč u paineli, 
Carstvo i svet da pogine, 
Istom da se on osveti. 



161 



Mislec (čem ga hudje gnžve 
Uspomene stare zledi), 
Neprijatelj da nežive, 
A zlo svako neka sledi : 

Ko kad pukne grom, iz koga 
S urnebesom tresi udare, 
Omraza i gnev serca svoga 
Riga izdajstva i prevare. 

Bez obzira serne, kuda 
Nesvesni ga bes potice. 
Iz pogleda serčna i huda 
Mečuč oganj, vapeč kliče: 

»Dokle ovako u mertvilu 
Podnosit nam sudjeno je 
Plen občeni, smert nemilu, 
Bezzakonja, zlo svakoje? 

Ustanite, sto čekate, 
O hrabreni vitezovi? 
Vojevodu mene imate, 
Sverz'mo s gerla jaram ovi. 

Koga ištete veče sveta? 
Gde gledate mam skupljeni? 
Jeda dokle od deteta 
Svi budemo posečeni? 
Od deteta, koji nije 
Krepak, ni bit može u sebi; 
Kojim svaki vetar vije. 
Ki nepozna, sto mu je trebi ; 
Ki plahosti svom se vlada. 
Ki zakone po tleh' meče, 
Koj sluša zlobneh sada 
A od dobreh sveta neče. 
Tri robinje, tri carice 
Ki postavi na sto uza se, 
I klanj ajuč žensko lice 
Piob pretvori od čara se. 

H^rv. čitanka. 11 



162 



S lakomosti koj ceiiu 
Vcču čini od jjenezali 
Neg li za svu čas občcnu, 
I živote sveh vitezah. 

Koj od carah vek je bio. 
Da vojnikom k staroj plati 
Nov dar iiije priložio. 
Kad se s njimi s boja vrati? 

Ah davori! slavni Otmanc, 
I vi silni čari ostali ; 
Sad viteze vidjte izbrane, 
Keh ste vašom decom zvali. 

Gde jih dete s preke želje 
Belodano kolje i davi 
Vaše plešuč sve povelje, 
Koje derža svak na glavi; 

Ter jih samo s sobom vodi 
Neka ginu posred boja, 
Gladni u kopnu, žedni u vodi, 
Goli u mrazu bez pokoja. 

Ah, spomen' se svak, i žali 
Lanjsku jesen: jao, kolici 
Od leškeh su mačah pali 
Turški pešci i konjiči. 

Dete tašto, plaho i verlo 
Kad po sveta skup\ ujedno 
I svoj vojsci jedno gerlo 
Prikla i carstvu svdm' neredno; 

Na očiuh kad svem nami 
(Ah! vidjenjc strašno dosta!) 
Turški mesec pod nogami 
Kerstjanskomu križu osta. 

Deržave su opustile. 
Krajine su bez bojnika'; 
Za sinovim majke cvile , 
Keh posečc sablja preka. 



I bez dece i bez hrane 
Pali u staros otci ostaju, 
A svud sestre iieudaiie 
Mertvu bratju naricaju. 

Neveste su udovice, 
Plačil vojna i de vera; 
Tko ni'e mertav dno tamnice 
U verigah robstvo tera. 

Od turačkeh cvet mladiča, 
Keh Kozaci i još kolju, 
Zverma i pticam leži piča 
Na bogdanskom ravnu polju. 

Bez ukopa teme sada 
Tužni ostatak, gole kosti, 
Vetri noše, plesu stada. 
More izmeče bez milosti. 

Jer vojnica ona uteče. 
Da je neseku poljski mači. 
Iste, da je on izseče, 
I porazi i potlači. 

Ter kad ona tako izgine. 
Da nje svetlo mesto izskoči, 
Cernce lupeže, Arapine 
I giisare od iztoči. 

Njih če iičinit janjičarc; 
A spaholjan' mesto čeka 
Ceselbaške graničare 
I devoje od Derbeka. 

Ali inako nego svoja 
Nepravedna zače sila. 
Sablja vaša, sablja moja 
Za sveh čas je odlučila. 

Vi ste uzrok, sto on izgubi. 
Mlad, plah, nevest, bez razbora 
Uzrok je on sam, k/ zagriiM, 
A sveh nas je sad pokora, 



11 * 



164 



Uzrok je i oni, ki' prestupi 
Plavom' čaru kletvu i veru: 
S toga vojska, ka se skupi, 
Neprostrije se pri Nest'ru. 

Od tada nas svedj bič bije , 
Zemlja je gladna, nebo u gnevu. 
Iztočni opret zmaj nesmije 
Severnom' se orlu šivu. 

Turško ime jur od slave 
Od pogerde osta svetu, 
Odkad sablju tamne glave 
Pripasaše zlom' detetu. 

Ali on car pravi nije: 
Car vaš, car moj Mustafaje; 
Njemu kletvu dasmo Jurije, 
Njega vojska obrala je. 

Nu sto velim? na sramotu 
Vašu i moju Osman vlada, 
A zatvoren u životu 
Mustafa je tužan sada; 

I ni'e koga da ustane , 
Da slobodi, da ga izvede , 
Da nam opet beo dan svane , 
Cem na carski sto svoj sede. 

Mustafu opet čara dobra, 
Mustafu opet čara sveta 
Bog i vojska koga obrh, 
Stav'mo , a verz'mo tja deteta. 

Sled'me, sled'me, družbo lierla, 
Sled'me , tkogod živet baje: 
Stoj nam sablja više gerla; 
Mustafa opet car naš da je. 

Sledite me svi, sledite, 
Hudi silnik da se izlera: 
Tlačte, dav'te, sec'te, bijte 
Tkogod nam se uzopira. 



165 



Nu što vece reči sliiže, 
Pred očima vidjte štelu: 
Na oružje, na oružje, 
Na oganj, na plen, na osvetli.« 

Tak na vetra silna dmenje 
More uzavri na valove: 
Tako iizraste svač'je smenje 
Na otrovne reči ove. 

Svak se iizbimi, svak razgnevi. 
Posta žamor, pače sva se 
Vojska užeže ii plam živi 
U strašive vapec glase. 

S golom sabljom u desnici 
Svak za Ijudskom kervi smagne, 
Herle naglo svikolici. 
Da prje car se s stola izagne. 

Daiit jim je stao napreda: 
Gde on obratja, kud on ide, 
Bez obzira i bez reda 
Svi ga u skupil sledom slede. 

Tere oholo tekom skače, 
Skokom plahi vetar tera, 
I nasertje na palače 
Hrabrenoga Dilavera. 

A to jer imh glase istine, 
Kao miidri vezir oni, 
Dok poplaha perva mine. 
Izpred vojske tu se uklom, 

Dilaverov dvor posredi 
Medju lepem' ogradami 
Na iznositu mestu sedi, 
Ko u perstenu dragi kami. 

Ima ženski stan ponase 
I razkošne perivoje , 
I okolo sve to uza se 
Jedan velik mir obstro je. 



166 



Jaki sobom oda svudi 
U ohzidi se tverdoj kaže ; 
Nu još tverdji s množtva od ljudi', 
Gde ga obstiru jake straže. 

Tem sto dosle u okolo 
Ima same bele mire, 
Sad ga strašno i oholo 
Gvozdje i oganj svega obstire. 

Ovde Daut najpr'je sveriiu 
S nabuiijenom vojskom svojom, 
I nahripi i nasernu 
S kervavem ga hervat bojom, 

Vapec kletvom od sve vere: 
rNa sramotil Osmanovu 
Danas ču ti, Dilavere, 
Skucit glavu pod sabljii ovu. 

Krij se, gde hoč, beži, hodi 
U gore, u zemljii, u dno pakla; 
Od smerti se neoslobod\; 
Junacka te riika zakla.« 

U toliko vapaj verli 
Od vitezah sveh se začii, 
Svaki napred šilom herli, 
Vrata i mire valjat skaču. 

Nu iz oblaka Ijiiteh strela' 
Sgar godina tiste cerna, 
GrUda od stenja pada sila 
I od ognjeneh smertneh zerna'. 

Strela' oblači, gradi ognjeni 
Dižu se i od ozdal raste b'jenje ; 
Verhu glave štit pereni 
Derži se od sveh; svak se penje. 

Nu tko se iste pripet pervi 
Pervi i pada, ali opeta 
Nahripljuje viis u kervi, 
1 smert šilom svojii srela. 



167 



Smioni Kurkiit s Cernogorci 
Skače, gde zid nižji gleda; 
Nu ga ognjeni težki iidorci 
Silno nictjii, gore ureda, 

Cerničanin Rizvan besni 
Serne i s njime Piva i Tara; 
Nu mu su on čas puti tesni 
Za uteč, stenja grkd ga udara. 

Strelah oblak verh Eleza 
Čem mu iz očih munja seča, 
Sdaždie s kervi od viteza'. 
Na mir se uspet s kem' zateca. 

Dukljanina još Murata, 
I Abdiu krajičnika, 
Čem željezim seku vrata, 
Smeči ujedno zid velika; 

A Gjafera i Selima, 
Čem su podret prag naperli, 
Poh iz magle cerna dima 
Goruč katram, i sve izperli. 

Veče pripet Ugrin Isa 
Ušto na mir kročit iste, 
Stermoglav se satarisa, 
Dilaver ga slavni tiste. 

On s jednoga još zamaha 
Za tem herve i potlača 
Iz Odsinja Memiu plaha, 
I Piraliu s njim iz Drača. 

\ešto morski gusari ovi 
Letjahu uz mir ko dve ptice; 
Nu jih udarac težki ulovi, 
Moždanim jim poli lice. 

Tem u kervi stermo od sgora 
Niz visinu se oreč onu, 
Mnjahu vimiruc, da sred mora 
U pučini sinjoj tonu. 



168 



S božje osude ovo isto 
S ve m opacem Ijudim biva: 
Na čas jim se smertni mesto 
Od zločinstva prikaziva. 

A Nehana Serblja, do uši' 
Čem tetivu luku oteže. 
Ognjenem ga klupkom buši, 
I obraz mu vas izžeže. 

A Safera Arnauta 
Herbom, kom se on nanj meča. 
Preko istoga sgodi puta. 
Spred mu izide šip proz pleča. 

Sam je on mira jednu diljku 
Od sto vitez' čuvat vredan, 
Pače niz nju u neviljku 
Sto vitezah metje on jedan. 

Silna vihra jačji i berži 
Semo tamo skače i teče, 
Herve, valja, lomi, kerši 
Noge, ruke, glave seče. 

Na odkrivenu bez zastave 
Strah ga od strašne smer ti inje, 
Ka mu svedj se oko glave 
S a sveh stranah verti i vije. 

Pače ognjen je tres videti 
U potopu dažda i grada. 
Razliko oružje ušto leti, 
I oko njega od svud pada. 

Tri krat vojska sva odmetna 
Dodje pod mir, i unj lupa, 
I tolikrat opet štetna 
Nazad podje i ustupa. 

Tako kad mnješ, kraj proždret če 
Val serditi mora sinja, 
Razbjen beži natrag veče, 
I razleva se i razčinja. 



169 



Nu jakno opet val uzrasti, 
I vratja se proti kraju: 
Tako odmetni istom vlasti 
Svedj nasertjii i iistupaju. 

Nu Arbanasin Derviš u lo 
Spaholjanska glava preka, 
S golom sabljom preteč Ijuto, 
Skoči napred i zavika : 

»Tko nije žena od junaka' 
I sveh prikor i smetlište, 
Sledi, gde ma ruka jaka 
Put mu otvorit prostran iste.« 

Ovo izrekši van izsmuca 
Svem veliku jednu gredu, 
I na udarac nje da puca 
Mir, navali s njom u jedu. 

Snažno serce neima straha. 
Na sramotu pače od smer ti 
Usred kervi ruka plaha 
Težkem panjem lupa i verti. 

Izboriteh množ viteza' 
Na pomoč mu od svud teče, 
Od svud se jerva i poteza 
Strašno dervo svak čas preče. 

Nu u to od sgar stena jaka 
Alii glavu svu raztuče: 
Herba Mehmeta, a Duraka 
Sgodi puška, ka nanj puče; 

Resulju se čelo smeči, 
Persnuše oči Huseinu, 
Becir strelom prob'jen ječi, 
Hridna Omera hrid prekinil. 

Na Redžepa Kuk se obali, 
I iztište mu van utrobu; 
U stenju sil množi ostali 
Ukopani živi irgrobu. 



170 



Jakno davnji dub u gori 
Na godini zloj veomi. 
Kad nanj vihar sihi obori, 
Ka mu grane svija i lomi, 

Ter mu okolo na bregove 
Po tleh leže listja i hvoje: 
Tak s navale težke ove 
Nahripljeni miri stoje. 

U kervi i ognju svude ljudi 
\ aljaju se na sve kraje, 
I od mertacah oda svudi 
Podigla se gomila je. 

Tem se Derviš neprepada; 
Nu s ostalem' svem' junacim 
Mir lupajuč jacje, vlada 
Obsečenem borom jacim. 

Zid u diigo nepodnese 
Težke udarce, da nu od sgori 
Razpuknii se i raztrese. 
Tesan prohod ter otvori. 

Smioni Derviš ne bez truda, 
Man mu braneč protivnici, 
Protište se šilom tuda 
S golom sabljom u desnici. 

Sernu za njim i ostali 
Protisnut se po istom putu; 
Nu opet nazad svi su pali, 
Dio veči kroz smert Ijutu. 

Tem nebuduč več ni'ednoga, 
Kom' ga sledit ide od ruke, 
On sam osta, ni ceč toga 
Cezne, ali svertje odluke; 

Neprepade, neg se tiste 
Napred Turcin verloviti, 
Tere žednu sablju iste 
Ljudskom kervi napojiti. 



171 



Skače imiitra, i čem skuča 
Pervi zamah, taka je sila, 
Da razcepa svega Uruča 
Njim da pasa u dva dela. 

Preko obraza Kurta reže, 
Memiu u persi smertno lupa; 
Bez glave Osman pred njim leže, 
Udr\ u gerkljan spred Jakupa. 

Sarajevca Sulimana 
Tiste i hvisnii preko vrata: 
Ovi u malo bese dana' 
Vele u tergu steko zlata. 

Nežna on, sto je druga vera. 
Neg dobitak, ki je isko; 
I sada se je uz vezira 
Ceč koristi svoje pritisko. 

Car i paše sve sto oblače, 
Sve jim tergovac ovi prodk ; 
Prodavk i njih misli pače 
Mnozem kraljim, kem bi uhoda: 

Ali uhodstvo i imanje 
S Dervišem mu bi zaludu: 
Dob\ u malo, a u manje 
Sve sad sgubi kroz smert liudu. 

Aga oholi pleše njega, 
I opet ori zamah berzi, 
I udarcem težkem Bega 
Ljuto seče preko persi'. 

Bi ovi mladic lica mila 
I pogleda sladka i draga: 
Nu s verločom svem nemila 
Serca, što mu to pomaga? 

Jak se bistre i studene 
Vode ures lep zameri, 
U cvetiču proz zelene 
Trave tekuc ka žuberi; 



172 



Nu ako je smute i splešu 
Gnjusnem stupom drobna stada, 
Gubi lepos svil na prešii, 
Vehne joj iires i opada: 

Tako mladac, komu zenu 
Pr'je na licu cvet rumeni, 
Vks u kervi sad povenu. 
Izgubi iires drag Ijuveni. 

Hercegovca Ibrahima 
I Bošnjaka još Sinana, 
Dva ljubljena pobratima, 
S njega nadje smertna rana. 

Ovi razsap zli pazeči. 
Ki činjaše Derviš verli. 
Oba ujedno nanj preteči 
Nahripiše skladni i herli. 

Britke sablje podreše oni 
U jedno isto vreme tada; 
Jednako sii oba smioni, 
I požuda jih jedna vlada. 

Nu ako jim serca ujedno 
Jur junačka priazan stiiči, 
S jačje sile sad neredno 
Razlika jih smert razluči. 

Ori sabljii on, i u gnevu 
Ibrahimu desnii odseče, 
A Sinanu riikti levu 
Scepa i vks štit u peče. 

Za Ibrahima Sinan vece 
Neg li za se sablju hrani; 
A Ibrahim štit podmeče, | 
Sinana a ne sebe brani. 

Tako život ovi onoga 
Nad životom svojim haje, 
1 za učuvat driiga svoga , 
Sebe voljno na smert daje. 



173 



Ali eto smertni uclire 
Veče udarac Ibrahima ; 
On se boli, ne sto umire, 
Neg sto ostavlja pobratima. 

Nu ako tužan on pod šilu 
S pobratimom svojim se razsta, 
I pobratim svii nemilu 
Smert do berzo stiže i sasta. 

Na njih mertveh nepogleda, 
Neg prohodi u verlini 
Silni Turčin, i napreda 
Put kervavom sabljom čini. 

Nu Dilaver, kako upazi. 
Ko viteze sve najbolje 
Smertno bije i porazi, 
Skoči, da se s njim pokolje. 

Začu buku jur smioni ; 
Nu doc nehte, dokle s perva 
Dauta s vrata neukloni, 
Ka mu on mnogo zaman lierva ; 

Pače reč je, da tad ranu 
Od vezira Daut primi, 
I da zato sta na stranu 
Od perveh s najzadnjimi. 

Vredni junak vezir slavni 
Bi razgnevjen veomi priko, 
Da sam jedan njegov glavni 
Neprijatelj smije toliko, 

51 Sad češ videt (preteč vika), 
Odmetniče carski kleti, 
Od careva namestnika 
Ko se carska vera sveti.« 

Glas grom, sablja tres ognjeni. 
Silni je vihar ruka plaha. 
Silni vezir i hrabreni 
Kom* smert preti sred zamaha. 



174 



Ali udarac težki tada 
Besni Derviš u štit prima : 
Iskre metje tverda sgrada. 
Seva, i od munje sliku ima: 

Škriplje, reži, peni, priki 
Čem se čuje bit i korit; 
Reč zametje ; nu veliki 
Jed mu neda pregovorit, 

U obe ruke sabljii livati, 
I verh glave je diže gori, 
I da život njom prekrati 
Dilaveru, silno je ori. 

Herli vezir hitro ustupa, 
Tem ga udarac zli nestignu, 
Ki, Čiem težko u tle lupa, 
Odmetnika do tleh prignii. 

Ovi skače hro napreda, 
I na vrat mu sablju nosi, 
Vapijuči, da se preda , 
I da kajan milos prosi. 

Ali on je s vrata odbija 
Sabljom svojom, pak vapije 
Naglo skačuč : «Cut češ, čija 
Reč i sablja veče smije.« 

Dilaver mu opet jače 
Drugi udarac herve od sgara: 
Nu opet Derviš štit podmače, 
I udren preko, preko udara. 

Dugo b'jenje i kervavo 
Medju njim' se ovdi ulaga; 
Da protivnik nije zdravo, 
Nateče se svačja snaga. 

Neprijateljsku ruku gleda 
Bistro oko ; a što vidi 
Oko bistro, ono ureda 
Laki stupaj skokom sledi. 



17i 



Svak čas na ovii, na onu stranu 
Ruka slitom verti i vije, 
Ter sva mesta pod obranu 
Od razliceh zased' krije. 

Glavu iste, k nogam leti 
Plahi zamah u prevari. 
Sad nogama opet preti, 
A po glavi herlo udari. 

Nu se u to sbuča i skupi 
Od svud mnogi broj viteza', 
Na Derviša svaki stupi. 
Da ga ubije, svak poteza. 

»Unj netič'te (vezir glasi), 
Ma ga sablja ubit ima." 
Pače da se neporazi, 
Svač'je udarce u štit prima, 

Tere glavna nepriatclja 
Branitelj se on postavlja, 
I slobodit sva je želja 
Smerti, tko mu smert pripravlja. 

Ali Derviš videč veče, 
Da je učinio, sve sto je mogd, 
I da iz ove ima smece 
Sve razsutje izit mnogo ; 

Verteč sabljom u okolo 
Svak čas nazad hitro uzmiče. 
Proz oružje ter se golo 
Protiskuje i protiče. 

I ko tako veče izide, 
Gde najnižji miri stoje, 
Sgar niz tverde skoči zide, 
I usernii medju svoje. 

Dilaver se smenstvu čudi, 
Pak vapije: „A! tako li 
Na visinu stupit, hudi, 
Padajuči sceniš doli?« 



176 



Ljuto u sercu svom se smuti, 
I zavika Derviš jako: 
M5?Za jače se podignuti 
Cas je i koris pasti ovako; 

Nu ja tebe pala vidim 
Za vek vece neustati, 
Da se kriješ ne tem' zidim, 
Neg pod zemljom da ideš stati."« 

5^Lažeš, carski odmetniče, 
Da ma vera puna slave, 
Kom se dela moja diče, 
Svedj ti nece stat verh glave." 

Vapi oholi: 5irSad ceš vidit, 
Sto ja velim, je li istina."" 
Dilavera hoče sledit 
Preko mirah i višina' ; 

Nu ga ustavlja Daut šilom 
rUzterpi se (veleč) malo, 
Do skoro ceš kazat delom , 
Ci je gospodstvo vece je palo. 

ma bratjo, o junaci. 
Sledite me svi jedino: 

Kad nam glava hude u šaci, 
Pod nogami sve nam je ino ; 

1 da to se sbude prije, 
Ptica u kajpi zatvorena, 
Penjimo se videt, gde je, 
Negubimo man vremena." 

Presta, i odlete, da sve opali 
U ognjena slici zmaja 
Razbijati ter navali 
Tverda vrata od saraja, 

Napred k carskiem palačami 
Leteč jakno poplavica, 
Koja s sobom les i kami 
Smuča, orec se s verh litica'. 



177 



11. 

A r i a d n a. 

Polužalostno prikazanje u pet cinjenjah. 

1. 
Cinjenje perTo, skazanje dru^o. 

Teze o, Ariadua, svetnik i Skup bojnikah Tezeovih. 

Skup. Ako u kraj reke Izmena 
Plemeniti gLis prostira 
Sladkoskladna gerčka lira. 
Neka budu pohvaljena 
Herkulova slavna dela: 
Sgoditi se veku nece, 
Da če mučat grad Atene 
Slavne dobiti i hrabrene, 
S keli sad svetao i pun sreče 
Kralj je dobri, ki ju vlada. 

Pevati če kufi beli, 
Pevati če vile od mora, 
I one koje posred gora' 
Vode o zori tančac mili 
Pri kladencu u dubravi. 
Ter če reti, ko porazi 
Nedobitan zlu nakazan, 
I ko po njem b\ ukazan 
Put, po kom se smiono izlazi 
Iz zahoda smetenoga. 
Teze o. Vitezi hrabreni, o družbo od truda 

I od časti, ka meni u pomoč bi svuda, 
Skoro če svanut dan, kad čete doči vi 

Na željni rodni stan, ponosni u slavi, 
Gde svaki čestit prem, zagerlit vrat ima 
Ljubovcam drazijem, sinovim milima, 
Kii rados izbranu, kii čemo čutit slas, 
Oružje na stranu kad stavi svaki nas, 

Herv. čitanka, i o 



178 

Kad budem s vami ja pokojan viditi 

Od rodiieh oganjah dim k nebu hoditi! 

Skup. Sladko je decu svii, i sladko i milo 

Ljubovcu gizdavu primiti u krilo; 

Ali manja čas nebude 
Ljudem, koji slavu ljube, 
Za čas lepu kad pogube 
Podnosit se vide i trude. 

Gde nebesa najgnevnija, 
Gde svedj mora smutjena su, 
Gde u ledu i u mrazu 
Val se s valom svedj razbija, 
Sledit čemo volju tvoju. 

Tezeo. Dosta smo podneli pogube i smeče, 

Vrčme je, dom mili da vidi svak vece, 
Da rados svak svoju uživa s Ijubavi 
U miru, u goju, u igrali, u slavi. 

Svetn. Umerla krepos, di'm, bez snage oslaje, 
Ako joj za trudim pokoj se nedaje. 
Dobiti gerde sve i serca gneve se, 
Ako venci od slave čela jim nerese. 

Tezeo. Na liiku podjte vi, i pomnju budi vam 
Od vojske, od plavi' ja ču ovdi ostat sam 
Ter dočem sred mraka tmastu sen studenu 

Od zlatneli od zraka' streljanja iždenu, 
Drazem ču pokojom sred lepe zeleni 
S gizdavom vil' mojom razsladit sve mč dni. 

Skup. Ah! blaženi i čestiti 

Da bi svi sni vaši bili, 

Ah ! da s zorom danak beli 

Oba bude probuditi 

Samircneh u pokoju. 
Sto cknenjem od hoda ustavljamo odluku. 
Kom svetli vojvoda sije nas sveh na luku? 



179 



Hod'mo, neka on njegovi 
Sverhu poda sladkoj želji, 
Hod'mo vece, prijatelji, 
Hod'mo vece, vitezovi! 



Cin jen je drugo, skazanje tretje. 

Pelin ko i skup ribarah. 

Pelinko. Nevoljnijem putnicima 
Počinuti nije moči, 
Svedj po tamnoj idu noči 
Drage i tihe sne druzima 
I pokoje smetajuči. 

Skup. II na iztok sunce sine, 

Ili u sinje more zadje. 
Da od mislih pokoj nadje, 
Ke mu u trudu stati čine. 
Zaman iste, tkogod vlada. 

Nu jur zvezde blede ostaju, 
Belom rukom jasna zora 
Od koralja vrata otvora, 
Sred iztoka koja sjaju 
Cistern zlatom narešena. 

Skup. 

Zoro lepa, zoro bela, 
Zlatnem stupom nebo uresi. 
Zrak objavi. 
Dan donesi. 

Hodi vedra, hod' vesela, 
Ljubovnika starca ostavi. 

12* 



180 



Bog sunčani stavio je 
Zlatiiu uzdu svojim konjima, 
Jur iz mora zrake svoje 
Meče i k nebu put iizima, 
Da sne izagnu tamne svema, 
Otvorene trepte oči, 
Prostri, prostri zrak s iztoči, 
U kom nam si dan donela. 

Zoro lepa, zoro bela, 
Zlatnem stupom nebo uresi, 
Zrak objavi, 
Dan donesi. 

Hodi vedra, hod' vesela, 
Ljubovnika starca ostavi. 

Noe s mesecom i zvezdami 
Skupiv tmastu svii koprenu 
Drugo nebo svojim' igrami 
Ide uresit noseč senu; 
Cvet, na busu kije zelenu, 
Sunce prosi, rosu pita, 
Hodi draga hod' čestita. 
Zemlja te se je uželela. 

Zoro lepa, zoro bela, 
Zlatnem stupom nebo uresi. 
Zrak objavi. 
Dan donesi 

Hodi vedra, hod' vesela, 
Ljubovnika starca ostavi. 

Tih kladenac romoneči 
Zove svetlos dana draga, 
Slavic perja sva Čisteči 
Verhu gnjezda pesni slaga. 
Na peršanje hladka blaga 
Sladko trepli verh od mora, 
Tance vode vile od gora' 
Reseč cvetjem vedra čela. 



181 



Zoro lepa, zoro bela, 
Zlatnem stupom nebo uresi, 
Zrak objavi, 
Dan clonesi. 

Hodi vedra, hod' vesela, 
Ljubovnika starca ostavi. 



III. 

Dubravka. 



1. 

Cinjeiije pervo, isRazaiije drug^o. 

Radmio i ribar. 

Rib ar. Cestiti pastiru, ti pevat podrani, 
Jer vodiš u miru pokojan svoje dni; 

Ufanja, jao, a ma nesreča nesteče 
Pobegne iz doma tukuc se daleče. 
Radm. Tkogod si, necveli, ni tvojim' nesrečam' 
Kobi dan veseli, ki je srečan svima nam; 

Občena sloboda verh svega najdraža, 
Koju nam Bog poda, naš pokoj uzmnaža. 

Nu ako si ti ribar, ko kaže vas cin tvoj, 
Koja te čini stvar k dnbravi doc ovoj? 
Ribar. Za shranit staros mii, i oddahnut bez sile 
U gnjezdu sladkomu slobode premile. 

Primorja naša sva u nista sila sbi : 
Dubrava sama ova vlada se po sebi. 

Po njih sveh serdita zver terči i herži, 
I stiže i hita i u nokteh svojih derži : 

Ovde čut zle zveri, ni inoga glasa ni. 
Neg što sam žuberi tih slavic na grani. 

Tverda u nas nije kuca, da od sile prehude 
Bludnika goruča otcu kčer zabljude: 

Ovde nije sirote, kii sila potište. 
Ni se boji sramote, tko ju sam neište. 



182 

Toliko je vladanje silno u nas, da se ti 
Žena, deca, imanje nemože tvoje reti. 

U mesti je ovemu slobode cestit dar ; 
Svak sebi i svemu svomu je gospodar. 

Razlog, pravda i mera sve mu je zlato u nas, 
Prodava nanj vera, život se, duša i čas. 

Duša i čas ovuda neide za platom, 
Ni mere u suda pritežu pod zlatom: 

Stvari u nas t6 nije, kom voljan mož' se čut, 
Kupovat trebi je, ako lioč' oddahnut. 

Versta ovde svakoja u časnoj zabavi 
Sred mirna pokoja veselo boravi : 

Tem težko nam svime, i lele verh svega 
Pod jarmom težkime gospodstva tudjega, 

A blago svem vami, ki ončas s poroda 
Slobodni i sami sebi ste gospoda. 

Da uzderži višnja vlas u bitju vas tomu! 
A tko iste zlo na vas, zlo našo na domu. 
Radm. Ti si doc mudro obrd, prijatelju, pod seni 
Od mesta, gde dobro gosti su primljeni; 

Jer odkad najprije niče ova dubrava, 
I odkad se obstrije slobodnem plotom sva, 

Vera u njoj krepak stan nadje i steče, 
S kom je svak slobodan od sile najpreče. 

Tem, goste, kad sreča donje te prijatelja 
U ovi dan, največa kad nam su veselja, 

Pastiri kad hode u skupu občenu 
Presladke slobode slaviti spomenu; 

Najlepši kad pastir s najlepšom od vila' 
Druži se, i na pir družba jim gre mila: 

Tanci se hitaju i poju tu pesni, 
1 igre igraju s razlike Ijuvezni: 

Tem sled' me, prijatelju, jer bih ja uzeo 
U občenu veselju da si i ti vesco. 

Rib ar. Veran drug bit ču tvoj, jeda i ja u mom trudu 
Drag pokoj u vašoj slobodi nač budu. 

i 



183 



O Dubravo, slavna svima 
U uresu slobodnomu, 
Lepa ti si mojim očima, 
Draga ti si sercu momu. 

U veseloj ovoj seni 
Od čestiteh tvojih granah 
Provesti je milo meni 
Dio najdraži mojih danah: 

Tem razpinjam mreže moje, 
I u zavet vešam verše 
Na zeleno dubje tvoje, 
Po kom blaži vetri perše. 



2. 
^kazanje sedmo. 

Gorštak i Divjak, satiri. 

Gorš. Tu li si, Divjače, kud jutros od mene 
Krijuči izmače u gaje zelene? 

Jeda te je sram, da puk smeh tobom netvori. 
Ter sam ko prebjen vuk skitaš se po gori ? 

Tajat je zaludu, česa nije moč skriti, 
Po svač'jem ja sudti lepši sam nego ti. 
Divj. Lepši ti nego ja? Tko je, tko ti veli, 
Da je lepša šoja neg goliib prebeli? 

Ovaku tko drugu vidi igde nakazan, 
Pastirah po lugu nestraši na blagdan. 
Gorš. Ti strašiš, a ja ne s gerdoče nemile 

Od ove strane pastire i vile. 
Divj. Od ženah i od Ijudih gonjen si svuda ti, 

A mojii svak žiidi prijazan imati. 
Gorš. Pače ka od ženah u svomii životu 
Nije sva pečena kroz moju lepotu; 

A ljudem svem' sam drag, i zato pr'je šunca 
Još jutros na dan blag zazvan sam za glunca. 



184 

Divj. Tebe sii dozvali za gliimca pastiri. 

Ki neimaš svirali', ni ko se, znaš, sviri. 
Gorš. Svirale evo me, i ako češ za oklad 

Sviriti sa mnome, uzmi i ti tvoju sad. 
Divj. Svirale nesviri, ni ii to dni gubi. 

Neg s glave roge sdri, ter u nje zatrubi. 
Gorš. As mesnic' tvojijeb tih pisak razcepi. 

Ter odsad u taj meh nepuhaj, neg njim pij. 
Divj. O zori kad moje dipli se oglase, 

Tih slavic zapoje natecat š njima se. 
Gorš. Pod diibjem ja kada zasvirim u gaju, 

Pastiri i stada s veseljem igraju. 
Divj. Dubravka, ka je cas i ures sveh vila'. 

Pod diplih mojih glas tancac je vodila. 
Gorš. Danica ma pače, sunce, kim svitjem ja. 

Pod ovu mii zače sviroku sred dubja. 
Divj. Podj, gorsko zverenje u gorah zagluša', 

Neskladno svirenje da se ovde nesluša. 
Gorš. \erzi reči i dava' razumet drugi put, 

Svirimo oba dva, koga je bolje čut. 
Divj. Počni ti najprije, natecat, ki se hoč'. 

Ki od nas dobije, na pir če glumac poč. 
I veča neka ti j' sramota i šteta, 

Uzmimo pevati upored opeta. (Ovde svire.) 
Gorš. Ni dipli, ni tvoj glas zadava strah meni, 

Ja počeh on čas, ti me opet izmeni. 
Divj. Sada sam izusti, tko sviri bolje od nas; 

Dobit si, i pusti od glumca meni čas. 
Gorš. Tli ti je u volji, ili nije, stat češ tja, 

Ko glumac najbolji dozvan sam na pir ja. 
Divj. Tamo se it nemuči, jer ko ters razpukla 

Svirala tva zuči neskladna i mukla. 
Gorš. A buče tč tvoje mesnice ko spila 

Po gorah, iz koje od velar' dme sila. 
Divj. Ah, kada nečeš rog dignuti sverh oči', 

Podj, svinjo, u berlog, a ovde nchroči. 



185 



Gorš. A ti, kad zamuko još n'jesi, poterči. 

Gubava žabo, u ko, a ovde nekverči. 
Divj. Zmijo Ijuta, pregrizi otrovni jezik taj, 

Boljem' se ponizi, a ii nesves nerigaj. 
Gorš. Rigaš ti zlobni jed, hiidji sveh živina', 

Ali opet upored hod' sa nmom začina'. 
Divj. Nepevaj ti, neg blej, koze ine gde pasu, 

S slavicem gorskim, ej, ncskladaš se u glas. 
Gorš. Ah nuti, u sto ufa cerni vran nesvesni. 

Da beloga on kufa dobit če u pžsni. 
Divj. Rakle mi dve dunje darova iz nedri', 

Da od očih svetleh nje popevam zrak vedri. 
Gorš. Kitu mi neki dan jabuk' da Ljubica, 

Da joj hvalim pram zlatan i ures od lica. 

Divj. Kad moj sladki glas začina 
Kako slavic, ki se izvija, 
Nanj doteku iz planina' 
Hoja, Lero, Dolerija, 

Gorš. Kad moj jezik pesni klikne 
Kako staglič, ki žuberi, 
Da me resi, cvetje nikne, 
Da me čuju, teku zveri. 

Divj. Kukuljava ja dva gnjezda, 
Keh pet narav medno uči. 
Hranim lepoj, koj ma zvezda 
Za večnu me slugu odluči. 

Gorš. Svega ruda jaganjčiča. 
Dve matere ki posisa. 
Pasem dragoj, kdj me sreča, 
Da sam večni rob, zapisa. 

Divj. Rec', ka u gori zver prebiva 
Ljudske svesti i spoznanja, 
Ka se u bistroj vodi umiva 
I mesecu čista klanja? 



186 

Gorš. Kaž' mi, ptica ono ka je, 
Ka svoj smerti loži derva, 
I iz ognja opet živa ustaje 
Perja i krila stečiic perva? 

Divj. Sad poznat mož' uprav odliikii tvii ludii, 

Zašto se s lavom mrav zateče zaludii. 
Gorš. O žabo, s kresovi podj kverči i krišti, 

Moj je danas pir ovi, ti za se drugi isti. (Ode.) 
Divj. Ovi uteče, ja znam, sto ču: 

On na piru glumac budi, 

Ja za drugo tamo doc ču, 

Ko me serce večma žudi. 

Danas mesti u ovemu 
S paslirim se vile staju, 
I pastiru najlepšemu 
Vil' najlepšu od sveh daju. 

Nu pr'je toga u jezeru 
Vile okupat sve se hode, 
Svaka želeč da nju oberu, 
I nevestom danas vode. 

Namislio sam tem odeče 
Jednoj od njih skrovno uzeti, 
I preobučen tako veče 
Ja se vila lepa reti. 



\ 



IV. 

Suze sina razmetnoga. 

Iz plaea drug^og^a. 

Ah, ni je život ljudski drugo, 
Neg smutjeno jedno more. 
Neg plav jedna, kii u dugo 
Biju vali kako gore; 



187 



I sred oveh nelom tmina' 
Coek se rodi, mret počina. 

Beži, kud znaš; sto hoč', čini; 
Zapad i iztok vas obhodi, 
I bezkrajnoj po puČini 
Svčt kružeci Indie brodi; 
Krij &e ujame gorskeh hridi': 
Smert svuda te sledom sledi. 

I ni je stvari, koja može 
Ubegnuti toga suda; 
U pokoju sred razkoše 
Stoj bez misli i bez truda; 
Bran' se oružjem, zlato trati, 
Nečeš joj se odhervati. 

Smert negleda nič'je lice, 
Jednako se od nje tlače 
Siromaške kucarice 
I kraljevske te palače; 
Ona upored meče i valja 
Stara i mlada, roba i kralja. 

Vedre krune, težka rala 
Jednom kosom ona slama ; 
Lepos, blago, snaga i hvala 
Sve je pred njom na ognju slama: 
Gluha i slepa bez obzira, 
Kud prohodi, sve satira. 

Sgrade ohole, ke visele 
Nekada se do nebesa'. 
Sad hervane po tleh leže, 
Gnjusnem stupom stado jih splesa; 
A od unuk' se carskeh hrane 
Kostih gore neukopane. 

Slavne gospodje i kraljice, 
Keh leposti još se hvale: 
Ziatne kose, drago lice, 
Ljuven pogled ke su imale. 



188 



Ah, vidj, sto su u ovo doba: 
Malo praha ii dno groba. 

Gde su mladci pregizdavi. 
Plemeniti i bogati, 
Ki cenjahu negda u slavi 
Pored suncem uvek sjati? 
A sto je od njih sad ostalo, 
Neg li u zemlji zemlje malo? 

Gde junaci, koji snagom 
Lave hervaše i medvede? 
Gde razumni s reči blagom. 
Ki daždjahu med s besede 
Gospodeci serca umerla? 
Smert u pepeo sve je sterla. 

Gde oni, ki se od sveh ljudi' 
Dobitnici oglasiše? 
Gde li uzmnožni, keh požudi 
Krug malahan vas svet b4še, 
I ostali nebrojeni? 
Svi su u laktu zemlje sbjeni. 

Gde su iztočna carstva stara? 
Gde gospodstvo od Rimljana'? 
Svi pod plugom, kem svet hara. 
Od vremena su uzorana: 
Jest, tko negda svetom vlada, 
A nežna mu se ime sada ! 

Mru kraljevstva, mru gradovi, 
I njih plemstvo trava krije; 
A jer je umerli život ovi, 
Coek u sercu miran nije; 
A svaki dan vidi očito. 
Da nije ništar vekovito. 

Vreme hara stanac kami, 
I žestoko gvozdje izjcda; 
A hočemo mi, da nami. 
Ki smo od zemlje, sverhe neda? 



189 



A ako život naš je sgledan. 
Vas nije drugo, neg hip jedan. 

Sto je bilo, prošlo je veče; 
Slo ima biti, još nijc toga; 
A sto je sada, za čas neče 
Od prošastja ostat svoga: 
Na hipu se vreme verti, 
Jedan hip je sve do smerti. 

Ah, da u sto možeš reti, 
Da se uzdaš veče odi? 
Jeda u vreme? vreme leti, 
I u dohodu svom prohodi; 
Sgledaj, gde si; svidj se, tko si, 
Ufaj, kaj' se, moli, prosi. 

Tko se rodi, svak umrije, 
I bi, kao ti, prije tebe; 
Da, kao njemu, i tebi je 
Mertvu biti od potrebe. 
Da za toboni rode opeta 
Novi narod, nova leta. 



V. 

Prevedroj višini Ferdinanda II. velikoga kneza od 

Toskane. 

p e s a n. 

Zaleti se strelovita 
Na iTTučaneh kolih slava 
Po največem delu od sveta 
Slovenskijeh sveh deržava', 

I razsvanu iz vedrine 
Nje obraza svetla zora 
S dubrovačke pokrajine 
Do ledena mrazna mora. 



190 



Sto kraljevah gde se čuje 
Slovensko ime slovit sada, 
Keh svet prostran razdeljuje, 
A občeni jezik sklada: 

Da najviših sred nje kruna' 
Visoka se kruna umesti, 
Ka gospodi slave puna 
S mnogom srecom, s mnogom cesti, 

Ter s razlike bude strane 
Zemlja slavit bližnja i dalja 
Velikoga od Toskane 
Kneza imenom, delim kralja. 

Neka u način drag, naredan 
Gde slovenske slave slovu. 
Iz po sveta jezik jedan 
Klikne pevat pesan ovu: 

j^Ferdinando, kneze okrunjen 
Nad najvišem' knezovima, yh^\ ' ^^^ 

vKoga slavom svet napunjen • V^"* 

'Saj od zemlje sunce ima. 

Cuj, gde slave tvoje glasiy 
Vas slovenski narod liaran, 
Obljubio kojega si 
Ti besedu blagodaran. 

Od visoka i velika 
Kolena se rodio si, 
Koga plemstva vedra dika 
Cas neumerle slave nosi. 

Tv6 kraljevske svetle kuče 
Blagodarnos sladka i mila 
Sve kreposti pobeguče 
Na zemlji je ostavila: 

U njoj serca plemenita 
Pod visokom misli sdruža 
Pomnja i Ijubav vekovita 
I od knjigab i od oružja. 



191 



Tem u mnogoj slavi i dici 
Služišc joj pervi od sveta 
I jiinaci i knjižnici, 
I za straže i za svjeta; 

Svi bo stari tvoji biše 
Slavni u miru, silni u boju, 
I do zvezdah uzvisiše 
Čudnem' delim kuču tvoju. 

Jedan s krune tri na glavi 
Raj na zemlji otvoraše, 
U cerljenoj u napravi 
Oko čela drugi sjaše. 

Neko u vojskah hrabren toli 
Neprijatelje čem potlača, 
Reke od ljudske kerve proli 
Treskovita izpod mača. 

Svetlji od sunca neko izteče, 
Mudar svestim, moguc rukom, 
I od velika ime steče, 
I o stavi k runu unukom. 

x\li ko čas neumerlu v. 
Tvoji dedi, slavom kitni,- vM^!.*^^ 
U pošušnu boju v^rlu a 

Dobivahu nedobitni! 

Vojske u moru svedj njihove 
Zločincem su smertne bile, 
I kraljestva i gradove 
Turške žegle i palilef 

Tem na konju tvoj ded skova 
Oružanu sebi sliku 
Otetijeh od treskova^ 
Carigradskom' neverniku. čui^i . 

Nu sveh jezik' sve besede 
Berzo bi se utrudile. 
Kad bi vedre tvoje dede 
I pradede brojit htele. 



192 



Sa sveh stranah po plemenu 
Sunce od sunac' ti izteče; 
Svak bo u delu i imenu 
Od tvojih se sveto reče! 

U buljonskoj staroj kuči 
Mati se otca tvoga rodi, 
U keh Gofred sja moguči, -■'•> O^^-*-^^^ 

Ki Jezusov grob slobodi. 

I rodica tva čestita, 
Koje plemstvu slike nije, 
Kraljica je glasovita 
Od cesarske Austerije; ,. 

Slavni je cesar dundo tebi. 
Ki više sveh krunah sedi; 
A najveci svi pod nebi 
Kralji od kerstjan' bratučedij,^ /\ 

Ali na ke pute smione 
Zajedril' je ma plav mala, 
Neboječ se da utone 
U pučini tvojih hvala'? 

S novem' zračim svetlos stara 
Preobraža sunce u te, 
O kraljevah, o" cesara' 
Sinu, unuče i nepute! 

Sve pohvale, ke govore. 
Da u dedeh tvojih sjaju. 
Kako reke sve u more 
U samom se tebi staju. 

Tebe svaka krepos v/si, 
Svjet se u tebe s mačem sdruža, 
U oružju moguč ti si, 
A glasovit bcz oružja. 

Mirah zidnja svem visoka. 
Vojske oklopjem svem pobjene 
Na trenutje tvoga oka 
Stavit če se podložene. 



193 



Obečava slava sade 
I od slave večma istina, 
Da vas saj svet da iiepade 
Podperla bi tva višina. 

Tvdm' velikom' sercu toli 
Podobno bi carstvo bilo, 
Sve sto žarko sunce okoli. 
Kad bi ti se podložilo. 

Nu bi i tada veči bio 
Od cesarstva velikoga. 
Toliko si se uzvisio 
Verh sveh častih sveta ovoga! 

Ti previdiš sve pametim. 
Znan, razborit, tili i stavan; 
Starac svestim, mladac letim, 
Visok mislim, delim slavan. 

Blagodarne tve su ruke 
Svjeti mudro temeljiti, 
Serce uzmnožno, vredne odluke, 
Svi načini plemeniti; 

Proz tvoj se obraz vedri vidi. 
Kako proz cklo, serce čisto, 
I u misli, i u besedi 
Jedno imaš htenje isto; 

Cud bez varke u istini, 
I blagoča i dobrota 
Od sercah te kraljem čini, 
I cesarom od života; 

Nesmetaš se ni jednom smečom 
Ni te oholi č^s velika, 
Medju srečom i nesrečom 
Jednaka je tva prilika. 

Ces je mnoga tvojih puka'. 
Sto tvoj kruni posluh daju; 
Gde svak ini satren huka. 
Vek zlatni oni uživaju. 
H^rv. čitanka. 13 



194 



Ti u Livornu gradu hajk, 
Stret po vodah gradje nove. 
Da jim od sveta sa sveh strana' 
Samo na stan zlato plove. 

U tvojih rukah pravda cista 
Neugiba mere od suda:- 
Tem podložna tebi mžsta 
Stoje u miru bez zla huda. 

Tudja imanja ti nestižeš, 
Hteč svakomu da je svoje; 
Jer ko dobri pastir strižeš, 
A nedereš ovce tvoje. 

Ali u tebi svedj jednako 
Miloserdje s pravdom slove; 
Na pedepse stupaš lako. 
Tečeš herlo na darove. 

Tko je krepostan, tko je vredan 
Ili u miru ili boju. 
Za vas život u čas jedan 
Blagodarnos pozna tvoju. 

Verh koristih sveh od sveta 
Ti svedj deržiš nada svima 
Slavu božju i razpeta 
Isukersta pred očima: 

Po vitežkoj zato sili - m 

Iz korabljah svojih se uze 
Sinja mora sloboditi 
Od turačke klete guse. 

Jer dobitne tvoje plavi 
Cem po moru silne terče. 
Pri sunčanoj tvojoj slavi 
Iztočni se mesec smerčfe; 

Pače u sred Carigrada 
Otmanovič čezne i preda 

Cem se od vitez' tvojih sada « 

Junačtvo mu pripoveda, ^j 



I 



195 



U isto doba pomoe Jaku 
Slješ cesai'u, dundu tvomu, 
Suproč kletu 1 opaku 
Poluverstvu odmetnomu. 

Tvoji junaci na sve strane 
Nevernike liervu odmetne, 
I cesarstvo nemško brane 
Od navale plahe i štetne. 



Trogirska pripovest. 



Ova pripovest biaše napisana za poučenje trogirskiin dnv- 
nam. U njoj se pripoveda, kako je neki redovnik, imenom Zeli- 
nič, svoju pustinju ostavio i u svet se odpremio, da nekoga nadje, 
tko bi ga naučio, kako ce Boga saveršeno ljubiti. Put ga nanese 
k nekim duvnam, i one ga upute k Ijubavi božjoj, koja mu zatim 
pripoveda, kako valja Boga ljubiti. Sve su osobe u pripovesti al- 
legorične. Rukopis se nalazi u knjižnici gdna Kukuljevica, i može 
biti, da je s početka XVII. veka. 

Vele se obeseli Zelinic, kad ugleda službenika, ki se 
zvaše Ijubav iskarnjega, zač se nadiaše, da po njemu i nje- 
govoj pomoči uzdaržati hoče Ijubav Božju, kii on toliko 
željaše, da se biše dovolje trudio za najti ju, i ja vele gro- 
zno plakati i reče službeniku: Nemislite da plačen zadru- 
go, da za veliku Ijubav i radost, kii čuti sarce moje za vi- 
diti Gospodara vašega, i kako vas ugledah, mni mi se gle- 
dati njega i prenda ga nepoznajem. Reče mu službenik: 
Otče, nehtite se plakati, stojte dobrovoljni, ja vas ču pri- 
vesti g Gospodinu momu; da jest potribno, da postojite 
ovde sa mnom, i vidite sve moje kondiciuni, i da se ljubi- 
mo meu sobon, zač inako nečete dostignuti ni najti milost 
prid obrazon Gospodina moga. Reče Zelinic, molju vas 

13* 



Ide 

povite mi, ka je vaša kondiciun, jer mi je vele ugodno vaše 
govoreiije. Odgovori službenik i reče: Ako vi hočete, da ja 
buden priatelj vaš, trib je, da okusite ovoga voča, km se 
ja hraniu. Parvo voče zove se Immiljeno mišljenje, drugo 
humiljeno govorenje, a tretje huniiljeno dilovanje. Ovin 
vocen ja se hraniu, ki san Ijubav Iskarnjega, i ova voca 
izhode od zaručnika Majke humiljenstva, a on zove se 
sveta odluka, to jest, odlučiti pri svakomu pohudan i po- 
nižan biti, i sciniti se rob i podložnik svakomu, i potomu 
hočete okusiti voča nescinjenja svoga aliti sebe, a sciniti 
druzih, i ovo izhodi od humiljene misli, i od ovoga ploda 
čini se jedna stvar (to jest) humiljenstvo, tihost i uljud- 
stvo, i postaviv se niki prah odzgora, to jest ritko govo- 
renje, a kad govoriš, cin da je puno Ponizenja, Priprosti i 
Čistoče. I tako virujte mi, ako vi okusite ovoga privridno- 
ga voča, priti čete ne samo svaršen moj Priatelj, da lahko 
čete ulisti i dostignuti priazan Gospodina moga. Bi vele 
ugodan nauk Zeliniču, ki mu davaše službenik, i reče mu: 
Pokle ste me kuntentali povidivši mi vašu kondiciun, mo- 
lju vas, da pojdemo jur viditi Ljubav Božju, neka se svarši 
moje zelenje. Odgovori službenik: Z dobre volje, da poča- 
kajte me ovdi, dokle pojden viditi, hoče li da ulizete s 
njin se razgovoriti. 



Cekajuči Zelinič dobro dugo, dok se povrati službe- 
nik s milostju i dopuštjenjem, da uleze unutar, promišlja- 
vaše sam u sebi svoje neplemeništvo, i koliko je nedosto- 
jan priti pred obraz ovako uzvišena i velika gospodina, 
kao sto je ljubav božja. I u toj misli stoječi vidi dolaziti 
čoveka prelepa obraza, koji mu je rekao: Brajne, sto tra- 
žite? Odgovori Zelinič: Gospodine, tražim ljubav božju; a 
on mu reče: ja sam onaj, za koga pitate. Kako je Zelinič 
razumio, da je on ljubav božja, udilj pade na zemlju. Ta- 
da ljubav božja ujk za ruku i dižc od zemlje, a on plakaše 
od veselja tako, da nijc mogao govoriti. Vidivši ga ljubav 



197 

božja, kruto ga ja milovati, i vele se ciidjuša vidivši u njem 
toliku Ijubav, koju je prama njej nosio, i reče mu: Za Iju- 
bav, koju prama meni nosite, ostavite plač, jer ja neču da 
se tako žalostite, niti da više tugujete; samo mi recite, tko 
vam je kazao, da sam ja ovde. Iz ovoga govorenja primi 
Zelinič nešto smelosti, i poče govoriti Ijubavi božjoj s mno- 
gimi uzdasi i muklim glasom, i reče: Gospodine moj, neki 
pastir, kojimeje na početku ovoga putovanja susreo i na- 
putio, da ovaj put sledim, i da cu tako bez svake sumnje 
vas najti. Reče Ijubav božja: Kazite mi, koji je uzrok, da 
ste se toliko trudili, da mene najdete, i da me tako ljubi- 
te ; morda zato, sto ste razumeli, da ja ljubeznivo primam 
i činim bogate one, koji me služe, tako da zadovoljni i po- 
kojni prebivaju^ Odgovori Zelinic: Ne gospodine moj! vec 
vas j a ljubim rad osobite vaše dobrote, i što vodite svoje 
službenike, da žele Boga, koja je stvar veče dobro, nego 
ikoje drugo. Vele ugodna biaše božjoj Ijubavi misao, koju 
je imao Zelinic, i reče mu: Kazite mi, zašto stojite tako 
zamišljeni? Odgovori Zelinič večim poniženjem i poklo- 
nom: Gospodine! ja stojim misleči i vele se čudeči, jerbo 
vas vidim tako plemenita i puna kreposti i Ijubavi; nu 
sve ovo vreme, šlo sam se trudio rad vaše Ijubavi, neda- 
doste mi ni jedan dan utehe. Odgovori Ijubav božja : Vi 
što kažete , i premda poznajete moju narav, znajte ipak, 
da ima mnogo takovih, koji scene, da me imadu, a još me 
niti nepoznaju; a drugi scene, da sam daleko od njih, 
premda su napunjeni milosti mojom. Zato ako hoče tko 
drugi k meni dojti, recite mu, da ide dobrovoljno: jer, 
ako se hoče k meni dojti, netreba daleko hoditi, niti to- 
liko stranah obhoditi, niti knjigah privertati; nu samo 
ovim putem , kojim ste vi došli , neka dodje , i najti 
če me. 



198 

Matija DivkoTid. 



Reda sv. Franje iz Bosne; živio je u početku XVII. stoletja. 
Od njega se nalazi: 1) Nauk kerstianski, u Mletcih 1611; 2) Ži- 
vot sv. Katarine, u versih; 3) Sto čudesah iliti znamenjah bla- 
žene i slavne Bogorodice, u Mletcih 1611; 4) Besede sverhu 
evangeljah nedeljnih, onde 1616. Sve tiskano bosansko-cirilskimi 
slovi. 

Iz besedah, i to iz 25. 

Od dviu fratara, koji se zvahu Date i Dati-čese- 
vam vele lepa prilika. 

Bese jedan redovnik starešinom u jednom manasti- 
ru. Ovi redovnik bese bogoljuban i vele miloserdan sverhu 
iibozeh i potrebiteh, ter zato bese i razpravitelje u svomu 
manastiru naredio i stavno milostive i miloserdne, koji mu 
nerazkidabu volje nego li pomagahu u dela od miloserdja, 
t. j. goste dočekivahu i primahu, oboge i potrebne vele 
dobrovoljno gledabu. I koliko vece davabu i dočekivahu, 
i miloserdje činjabu, toliko jim vece Bog svemoguči bla- 
gosivljaše, i obiljem umnožaše dom i kucu njih. I bese u 
onomu manastiru jedan redovnik, koimeržašena ovo ova- 
ko delo i činjenje. I kako umre oni starešina, koi deljaše i 
činjaše dela od miloserdja, učiniše i staviše starešinom 
onoga, koi na ovaka dela meržaše. Ovi, kako uleze u sta- 
rešinstvo, taknut lakomostju i nemiloserdjem, razpravite- 
lje milostive i miloserdne dignu, a one, koje znadiaše la- 
komne , naredi i stavi govoreči: Starešina, koi je preda 
mnom bio, bio je saviše prostrane ruke, i razsipao je ne- 
razložito; i zato sam njegove razpravitelje digao, neka ne- 
razsipaju. Da ovako imamo spcnze i trate manastirske na- 
redili, tratiti s razlogom i zaštedeti, ako bi grad pobio ili 
nerodilo, da onda imamo čem uboge i potrebne pomoči i 
ugledati. Ovakemi reči lepemi pokrivajuči svoju lakomost 
odbi goste od manaslira, i sto se dobro činjaše ubozŽm i 
potrebnem, uztegnu i uzmače. I kako uztegnu dela od mi- 



199 



loserdja, spenze i trate manastirskc ncmogoše biti iiapred- 
žane, nego li jošče ii malo vremena na tako iiboztvo dodje 
ispade manastir, da vele težko i mnčno nahodjahu 1 po- 
pi malalino sto izjesti, i jošče pod dugom stoječi. I tako 
se z-odi, da jedan dan dodje počten starac na vrala, i 
iska proseči od vratara, da bi ga primio na nočište. Koga 
vratar primi skrovito, i da mu potrebe od prenpčišta. I 
reče mu vratar govoreči: Dobar čoveče, nemoj se cuditi, 
da ti ovako slabo i nepomnjivo providjam i pripravljam; 
zašto ie kuča vele uboga i potrebita. A vidio sam u jedno 
vreme stanje ovoga manastira takovo, jošte da biskup do- 
hodjaše s velikim sveserdjem, i s velikom i obilatom Iju- 
baviu primaše se. Odgovorivši oni starac gost reče vrata- 
ru Dva su fratra iz ovoga manastira izagnana: i ako se 
oni opet nevrate u ovi manastir, nikad neče dobro stajati 
ni napredčan biti. Od ovije dviuh fratar jedan se zove ^ 
Daite a drugi se zove Dati-če-se, i ovo rekši oni starac 
gost, izčeznu iz očiu vratareveb. —Vratar ova imena pro- 
' ceni i otišadši skaza starešini i ostalem fratrom, kako be- 
se čuo vidio i razumio. I ovo čuvši i razumevši opet po- 
češe goste primati, i uboge i potrebne ugledati, i tude im 
Bog opet poče slati blagoslov kako i prije toga. 

Ivan Vučic-Bunič. 

Biaše rodien iz obitelji Buničah, koja nam je više znameni- 
tih spisateljah dala. Napisa najprije: Mandalenu Pok«y;i;^" 
(tisk. 1630); zatim jos više drugih stvarih, koje je nazvao Plan- 
d o vanj e. 

Iz Mandalene pokornice. 

I« cTeljenja tretjega. 

S u z e. 

Suze srečne i čestite, 

Ke skrušena duša leva, » 

Ah drago ti izhodite 
Iz serdašca bolešljiva. 



200 



Pokle vi ste biser beli. 
Draži bisera iztočnega, 
Koji samo Bogu omili, 
Koji samo zani Boga; 

Vi ste vode , ke stvorene 
U početak kada jeste, 
Rukom božjom odeljene 
Verh nebesah stavljene ste. 

Pače vi ste takve moči 
Oblevanju u vašemu. 
Da k prestolju smete doči 
K istom' Bogu mogučemu. 

Vi ne samo nedunete 
Rajski oganj i žeravu, 
Nu večma ga razdišete 
Na nebesku Ijubav pravu; 

Vi ste, bistri viri od suza'. 
Ljubko Boga predobili, 
I proštenje u Jezusa 
Mandaleni izprosili. 

Dokle nebo zemlju poji 
Svojem suzam i daždima. 
Zemlja nebo sad napoji 
Suzah daždim obilnima. 

Zato je dekla nebu mila 
Istem suzam (ah čudesah) 
Plam od pakla ugasila, 
I plam serdjbe od nebesah; 

Oni čas se mlada oddeli, 
Nu ranjeno serce ostavi 
Bogu, ki ga sladko ustreli - 
Svemogučom svom Ijubavi; 

Živem ognjem drago gori. 
Sva je u plam satvorena 
I iznutra i izdvori 
Užežena Mandalena, 



201 



Samo svoga Boga ljubi 

Sa svom dušom dekla sveta, 
*A sva ina merzi i grubi 
Od ovoga svega sveta. 

U dne i noči ona veku 

Nemisli o inom, i ne radi 
Neg o rajskom vereniku. 
Sred duše joj ki se usadi. 

Svak cas želi da ga vidi , 
Slišat ga je svud joj drago, 
U sveh puteh svedj ga sledi 
Neštedeči sve svoje blago; 

Sve razkoše, sve razblude, 
I svu lepos svoju mnogu 
Shara ona, neka bude 
Svetilište svomu Bogu; 

Svedj ga tužna i boleča 

Kad nije s dragom svom Ijubavi , 
I ko ugasla jedna sveča. 
Ali suh panj u dubravi. 



JTan Ivaniševid. 



Rodom biaše iz Brača, iz vlasteoske obitelji. Kao svetjenik 
postade kanonikom i generalnim vikarom Hvarskim i Bračkim. 
Njegovo delo „Kita cvitja razlikova" naštampano je u Mletcih 
g. 1642. 

Iz Kite cvitja razlikova. 

Sarce izgubljeno. 

Koliko dobro stari rekoše mudarci, da je priatelj dil 
sarca, dil duše. Ovu stanovito istinu poznal jesam, po- 
znajem, kušam, čutim. Kada (nikoliko je vrimena) sgodi 
se meni (bez nijednoga uzroka) izgubiti jednoga priatelja. 



202 

(Gjurgja Jeliniča) koga Ijubavju sarČenom Ijubljah, te mi 
se u istimi učini, da sam ostal bez duše, da sam izgubil 
sarce. To priateljstvo želeči goruče da bude, sarce izgu- 
bljeno njegovoj prikazujem Ijubavi i darujem. 

Ajmeb! ca bi, ca ovo slišu? 
Serce moje, jao, gde mi je? 
Več umiru, veče izdišu. 
Več nestajem, več me nije, 
Tko me serca moga izbavi? 
Dobra moga, moje Ijubavi? 



Veče padoh, več n'je mene, 
Več sam nesta', več poginu'. 
Več n'je serca, ko me krene. 
Več ledenim, veče stinu. 
Več čutjenje pomanjkaje. 
Isto samo greb mi ostaje. 

O ljubljeno serce moje, 
U kom sedi moja duša ; 
Izbavljenje, jaoh smertno je. 
Ko prež tebe jesam kuša' ; 
K men' se opeta k meni vrati 
Smerti otmi me i povrati. 

Svedj ti bese, svedj ti stoje 
Persi moje otvorene ; 
Kako dakle stanje tvoje 
Može biti izvan mene? 
Ali kako meni je biti 
Jaoh prež tebe na sem sveti? 

Nije ikakor, jer te imati 
N'je ufanja, pokle izide: 
Več ako te on povrati. 
Ki le izmače, ki le izkide, 
Jer se vralit na imano 
S izbavljenja n'je podano. 



203 



Odtle tiiga, odtlž beda, 
Odtle nemoč i zlo svake, 
Odtle meni smert zasšda 
I mori me svakojako, 
I napokon odtle meni 
Sve se dobro izkoreni. 

Ja sam kuša, ja sam taka, 

živote moj jedini, 

Da pri tvojoj Ijubav svaka 

Prilika je pri istini; 

Sve si u svemu sa mnom bio 

1 sve htio i nehtio. 
Vazda isti u Ijubavi, 

U veselju, u gorčini; 
Prem priatelj kako pravi. 
Ki se nigdar nepromeni; 
Ki u šteti, ki u koristi. 
Ki je u svemu vazda isti. 

S toga meni usilno je. 
Da te nije vece u meni; 
Na te, na te, serce moje, 
Je r se tužit zato meni? 
Ne, ne ikadar, jer po tebi 
N'je u meni, da te nebi. 

Družim život smert vazima. 
Meni život smert podaje. 
Moj se u tebi život ima, 
I prež tebe pomanjkaje; 
Da jeda uzrok tomu ti si 
Serce moje? nisi, nisi. 

O dobroto prež prohire, 
O Ijubavi prež razblude, 
O vernosti prež nevčre! 
Hoc' li mene da nebude? 
Tebe, tebe daj mi moga. 
Mene uzdvigni tebi a tvoga. 



204 



Da se podaš, nec' mi dati 
Tvoje veče nego moje; 
Da me uzdvigneš, nec' imati 
Vece moje nego tvoje, 
Jer ja, o serce moje, ti si, 
A ti ino, neg ja, nisi. 

Zato kako mogu biti 
Ja prež mene ikakore? 

. Ali človek neljubiti 
Sama sebe kako more? 
Meni biti uzmožno je 
I neljubit serce moje ? 

Drugo krepost nje na sveti 
Nego ljubit ca se ima: 
Prava je jakost svedj ljubiti. 
Prem da se uzrok ljubit nima: 
Ljubav serca plemenita 
Reste u svemu, svedj procveta. 

Nepriatelj se stari trudi. 

Da od Ijubavi mene odvrati, 
I mlohava zato uzbudi 
Iskernjega, da me rati, 
A on protivan vec ca mi je 
Veče ljubav mii dospije. 

Vetri, gradi, dažji i slane. 
Sneži, zime i tepline 
Da me biju, da me obstrane. 
Bit ču vazda sred tišine; 
Kita u draču cvate moja; 
Moj je pokoj s nepokoja. 

Ljubio sam te, ljubim, ljubit 
Serce hoču moje do veka; 
Da ljubeči mene izgubit 
Nesreča je prevelika. 
Smerti nigdar tvoj naglosti 
S' samnom srečnim neoprosti. 



205 



Junio Palmotic 

rodi se g. 1606. Otac mu bijaše Juraj, vlastelin dubrovački, a mati 
Uršula Gradi. Dobri roditelji odhraniše sina dobro i valjano po 
dubrovačku. Prebacivši detinstvo, morade se na.š Junio po duhu 
onoga vremena dati na latinsko knjižtvo, u kojem ^a podučavahu 
dva vesta jezuita: Kamilo Gori i Ignacio Tudisi. Zatim se posveti 
filosofiji i gradjanskomu pravu, koje mu je nauke predavao ujak 
Miho Gradi, muž izvanredne učenosti i razborita duha. Premda 
je mladi Palmoljč u svih ovih znanostih dobro napredovao, to mu 
ipak od malih noguh omili pesničtvo, te mu se najposle i sasvim 
posveti. Ujak, smotrivši u njem pesničkoga'duha, sveti ovaj pla- 
men još više razpiri i očisti. Najprije se dade Palmotic na latinsko 
pesničtvo, le sveršivši školske nauke, bijaše^več na glasu kano la- 
tinski pesnik. Ali skoro uvidi, da se samo onaj pesnik može pro- 
slaviti, koji peva živim glasom svomu narodu, te se baci na ilir- 
sko pesničtvo, u čem ga utverdi bratučed mu I^^n Franjin Gundu- 
lič. — Da se pako za ovo novo zvanje dostoj^To pripravi, posveti 
se učenju narodnoga jezika. — Pa budup-da je več u Dubrovniku 
bio zavladao talijanski duh u jeziku, podje u Bosnu, gde vladaše 
pravi nepokvareni ilirski jezik. 

Tako pripravljen stupi niedju ilirske pesnike, te se u knji- 
ževnom družtvu mladicah dubrovačkih največma proslavi. Kad je 
botio, da koji igrokaz napiše, samo bi stvar sasvim proučio, zatim 
bi ju kojemu veštomu mužu, a najviše svomu gori pomenutomu 
ujaku ili Ivanu Buniču priobčio. Kad bi mu ovi osnovu odobrili, 
stvar je lasno izradio, jer je stihove tako lasno pravio, daje po- 
najviše svakomu kazalištnomu igraocu zadaču diktirao. 

Palmotic je predmet drame uzeo ponajviše iz drugih pesni- 
kah ili povestnil^ah, a sam gaje samo uredio, pomnožio i za po- 
zorište pripravio. Tako je iz Virgilija uzeo gradju za svoju dra- 
mu „Ulaz Enee k otcu Anchizu;" iz Homera je cerpio svo- 
ga Akila; Sophokle mu je podao Oedipa; a po Ovidijevih he- 
roidah sastavio je Otmicu Helene. Ovamo idu i njegove dra- 
me: Ipsipile, Atalanta, i Boj Ajaksa s Ulišsem radi 
Akilova oružja. Iz 16. speva Torquata Tassa sastavio je dra- 
mu Rinaldo i Azmida; a iz iVriostova „Orlando furioso" cer- 
pio je Danicu. Nadalje preveo je talijansku žalostnu igru Sve- 
via od Aleksandra Donata. No pored tolikih inostranih predme- 
tah nije ni domače povestnice zanemario. U svoga Pavlimira 
upleo je utemeljenje i povestnicu Dubrovnika; a iz domačega le- 
topisa Dukljanskoga duhovnika uzeo je gradju za Captislava, 
u kojoj se hvali slavensko juaačtvo. — Ostali igrokazi, kojih je 



206 

Palmotic po Gradi-ovu svedočanstvu mnog^o više napisao, propa- 
doše u poznatom strahovitom potresu dubrovačkom. 

Palmotic bijaše i satirik, nu večii mu slavu pribaviše popevke 
i začinke, koje su se u kolu pevale. Tuje Palmotic bio improvisa- 
tor ilirski. Dok je kolo kiticu koju ponavljalo, on sledeču sastavi 
sve lepšu^ dosetljiviju, živahniju, šaljiviju. 

Bivši Palmotic u kerstjanskom duhu odhranjen, naumi ©sta- 
viti potomkom spomenik svoje priverženosti prama kerstjanskoj 
veri, te prevede slobodno latinsku Christiadu od Jerolima Vide, 
koja je onda na g^lasu bila, i koja mu je neumerlost pribavila. 

Tako prevede pesnik 50 godinah, te umre g. 1657. 

K r i S t i a d a ^wx, 

♦. to jest 

život i dela Isukferstova. 

1 
Pevanje pervo. 

Višnji duše, kem sva izhode, 
Ki čudesim večnem sevaš, 
Koji nebo zemlju i vode 
Tvom kreposti napunjivaš, 

Tva dobrota neizrečena 
Daj dostojno pevat meni 
Slavna kralja dvaš rodjena, 
Pred kem pade zmaj pakljeni! 

Ko s večnoga cačka strane^ 
Kroz neizmerno tvoje delo 
Netegnute deve izbrane 
On u plodno sede krilo; 

Kako se od nje čovek rodi. 
Da svom smerti trudne umerle 
Težka od robstva oslobodi, 
I od večne smerti verle; 

I da rajske na svetlosti 
Sveteh otac duše odvede. 
Sred merzeče keh tamnosli 
Greh staroga čačka sved^. 



207 



Njega mreti zemlja plačna 
Za krhine naše vidje, 
I suncana sveča zračna 
Ljute od boli strašno ubledj^. 

Tim presvetli, duše Bože, 
Mene tvoja svetlos mila 
Da umeril moj glas može 
Neumerla pevat dela, 

Večnoga otca daj mi izr#ti 
Večne svjete i uzroke, 
Svekolike svetu odkriti 
Težke smerti i žestoke! 

Sverha umerleh dana' i truda'. 
Kako odluči višnje vece 
Blizu, i smertna muka huda 
Isukersta bese vece. 

Tim da volju čačka svoga 
Izpuniti bude prije, 
Vratjaše se put sionskoga 
Grada iz plodne Fenicije. 

Svake od versti množtvo ljudi' 
S njim gredjaše sjedinjeno, 
Božanstvenom njega čudi 
1 dobrotom zaneseno. 

Od družbe se vek njegove 
Ovo družtvo nedeljaše, 
Ili skupne u gradove 
Ili u puste gore idjaše. 

I stojahu svi pripravni 
Vojevode glasovita 
Sledom sledit stupaj slavni, . 
Još da jih vodi na kraj svita, 

K njemu s sercem veselima 
Dohodjahu stari i mladi, 
Vidjahu se vazda š njime 
Družbe nove od čeljadi. 



208 



Jak pervoga blizu vira 
Herli Dunaj, kralj od ržka'. 
Široko se neprostira, 
I nečini berza teka: 

Nu kada se dalje pruži 
Preko poljah i dubraA^^a', 
I š njime se zajedno sdruži 
Glasovita Drava i Sava; 

Sa njima se tad razlike 
Iz okola š njim sastaju 
Podnižene vode i rlke, 
I harače njemu daju: 

A on u način mora siona 
Po slovenskeh stranah teče, 
I slobode i romona 
Pun u cerno more uteče: 

Tač po malo sin dostojni 
Velikoga kralja od nebi 
Skup čeljadi neizbrojni 
Sadružio bese k sebi. 

Tim iz množtva uzh ovega 
Dvanaes drage sve družine, 
Ki ljubljeni beliu od njega 
I gledani nad sve ine. 

Ovu on srečnu družbu obra 
Za najdraže svoje od prije. 
Da njegova dela dobra 
Po svem svetu pak spovije. 

Skrovno u jedan gaj zelenjL ( 
Ukloni se zajedno š njima, 
Gde činjaše mile seni 
Gusto dubje putnicima. 

Ter naslonjen tu stoječi 
Kod visoka kitna cedra, 
Ki rastjaše od sveh veči 
Put višnjega dvora vedra. 



209 



Ceste uzdalic podirati 
Iz duboka serca sede, 
1 žalosiie izricati 
Miloj družbi sej besede : 

mEvo mi se jur približa, 
Draga družbo, trudno vreme, 
Verb teŽKOga da se križa 
Smertne od mene muke prime. 

'ni umeril dospevaju, 
Ke bi« drago cačku momu 
Da se od mene s trudom traju 
Na umerlom svetu ovomu. 

Stareb otac sveti duši 
S innogom željom mene žude, 
Da jib pakljenoj otmem gusi, '" 
Da jib slobodim noči hude ; 

S drage volje zato sada, 
Smert i pako da porazim, 
Put sionskoga verla grada 
Na žestoku smert ulazim. 

Tu se na me nabunio 
Sbor cerkovneb kleteb glava', 
Da me neprav i nemio 
Umoriti bude prava. 

Vam sam ovo do na znanje 
Vece kratili, moj' ljubljeni, 
Gorko ustavte uzdisanje , 
Potrebno je umret meni! 

Poč ču mojom smerti, poč ču 
Svet sabranit težka od vaja,v? ;- " 
Izvaditi staru zloču, 'j--''^' 

Pakljenoga svezat zmaja. 

Ti mi davaš ove muke. 
Roditelju ljudski pervi; 
Sladke izjede ti jabuke 
Ja jib platjam mojom kervi. 

Herv. čitanka. 14: 



/^ 



210 



Nu s izhodom tretje zore .^^-^i' 
Slavan ču opet uzkersnuti; 
Rajske otvorit ljudem dvore, 
I zatvorit pako Ijuti. 

I vami su, družbo moja. 
Ki za mojem stegom grete. 
Spravni trudi, kem n'je broja, 
I pogube smertne i štete. 

Smejte i serca negubite, 
I ovi život vremeniti 
Zajedno sa mnom pogerdite. 
Za steč život vekoviti! 

Nije vami kuče i stana 
Sred umerle zemlje ove;. 
Vas čestita rajska strana 
Na neumerli pokoj zov-e. 

Tu sred sbora od pravedneh 
U neizmernom dobru imate 
Ceca vaseh trudah vredneh 
Uživati večne plate. 

Ovo j^ mesto vami rodno, j^^^^^^^_^(^ 
Tesnem drumom svaki odi (, Ji-t^ 
I veselo i slobodno ; ^"f 

Za stupajem mojem hodi." 

Reče, a družba mila i včrna 
Zamisli se i zapazi , 
Ter žestoka, ter čemerna 
Zalos serca sveh porazi. 

Najstariji Petar tada. 
Grozne iz očih ronec suze. 
Ne bez težke smeče i jada 
Isukersta molit uze: 

)iKa vlas ? ka moč? k^ potržbe? 
Gospodine, koja sila? 
Podlagaju Boga, tebe. 
Za ičija umret d6la? 



211 



Kada"inožcš, ali preverili 
Tej požude, tej odluke; 
Ter samolioc jaoh neserni 
Na nemile biče i muke! 

S tvojem zdravjem, ne s tvdm smerti, 
Ti, koji si porod pravi 
Kralja, koji nebom verti. 
Od sužanstva svet izbavi. 

Samomu se tebi smili; 
Ni nas pusti da izginemo, 
Koji s tobom, kralju mili, 
Dobrovoljno svuda gremo.« 

Još ne dobro ove reci 
Bolni Petar izgovara; 
A Isukers nanj se preči 
S ostrem licem, ter ga kara: 

»Podj napasti tja od mene" 
Govori mu, j^i nesmetaj 
Stavne odluke božanstvene 
S nepriličneh tvojeli sveta'! 

Od nebesab na daleče 
Tvoja pamet po tle stupa; 
Noč svetovna, ka ju obteče 
Rajsku svetlos njoj zastupa. 

Verzi želje tej izprazne, 
Taste ostavi misli od sveta, 
Ke čoveka vode i blazne 
Na skončanja vekovita ; 

Ne s razkošjam, nego s trudim 
Ja sam sišao sgar s višinah, 
Raj otvorit tužnem Ijudim, 
Zemlju izlečit od krivinah. 
Ovo vreme meni ckniti, 
I nevolja ljudska neda; 
Potrebno je izpuniti 
Sto mi čačko zapoveda. 

H* 



212 



Vi , ki stupaj moj sledite, 
Podnosite smeče verle, 
I u nesceni sva deržite 
Dobra izvanja, sreče umerle. 

Kogod žudi bit uza me, 
Od sebe se sama odreci 
I svoj vazmi križ na rame, 
Ter pospešan za mnom teci. 

Znoj se i stini, ko me ljubi, -ti^ ^ ^f- 

I u trudeli dni provodi; 
Za me život ko izgubi 
Drugi lepši pak nahodi. 

Sto pomaga umerlomu, 
Da svem svetom gospoduje, 
Po gospodstvu kada tomu 
U veke mu duh boluje. 

Sve sto ikada jes naŠtena 
Pod nebesim srebra i zlata, 
Dobra duši n'je zamena, 
Ni podobna u tom plata. 

U zabitje zato stavte 
Ljudsku narav i telesa. 
Ter dignite, ter upravte 
Vašu pamet put nebesa', 

I kad na vas psovke preke 
Padu od Ijudih bez razbora, 
Karajuc vas za grešnike 
Pune zloce i prikora, 

Vi hrabreni i pokojni 
Pogerdjujte svi veselo 
Svaki govor nedostojni 
I protivno svako delo. 

Deržite se ceča toga 
Veomi srečni i blaženi, 
Jer su od čacka spravni moga 
Vami uresi neizrečeni.« 



■- I \. lOn -vv ' 



213 

Kada dospe sej govore 
S Ijutem jadom, ki ga ustrdli, 
U visoke sterme gore 
S družinom se svojom deli: 

Oni njega sledom slede. 
Spravni š njim sve podnet smece, 
I u žalosti sahnu i blede 
Ceč njegove težke sreče. 

U grad svetli od Jerika 
On ubeže zajedno š njimi, 
Gde Zakeo, grada dika, 
Na gosbu jih i stan primi. 

Ovi negda svom požudom 
Pomnju stavi, i nastoja 
Obogatit s tudjem trudom 
I peneza steč bez broia: 

Ter s nesličnom tergovinom 
Čim veliko blago steče, 
Nehte gledat X kem načinom. 
Samo da se bogat reče. 

Nu kad primi na sve stane 
Božijega sina gosta, 

Terg nepravi verze jstrane, ^ o^ 

I od greha skru«en osta. 

Zlo slečeno blago vrati, 
S koga na greh zli popuze, 
A ostalem pomagati 
Svu potrebnu čeljad uze. 

Jedva se ovde s družbom svojom 
Božanstveni porod stani, 
Kad mu s gorkem nepokojom 
Glas žalostan uši rani. 

Ne daleče mesta ovoga 
Betaniju grad vladaše 
Lazar, roda kraljevskoga. 
I ki množtvo blaga imaše. 



214 



Njegov otac u oblasti 
Sred Sirije jur stolova, 
I podloži s bojnom vlasti 
Vele mestali i gradova'. 

Ovi vazda s mnogom dikom 
Gosti na stan prima i dvori. 
Njegovi se svem putnikom 
Otvorahu vazda dvori. 

Isti Isukers večkrat odi 
U prijatelja dodje svoga 
I njemu se u slobodi 
Za pravoga odkri Boga. 

Da se on težko pobolio 
S mnogom mukom tad doleti 
Glas nesrečan i nemio, 
1 da staše za umreti. 

Zaplaka se od dreselja 
Jesus, i ove reči izusti: 
jiHodmo draga prijatelja 
Smerti ugrabit, družbo, iz usti'! 

Hodmo ga otet, ako vruče 
Višnji usliši molbe moje ! 
I ko mnokrat svemoguče 
Ovde ukaže moči svoje.« 

Reče i stupaj svoj obrati 
U Betanske sgrade bele, 
Množtvo Ijudih gde ga prati. 
Ki toj čudo videt žele. 

U toliko kralj ognjeni, 
Jadna neman i nesramna, 
Koji vlada mesta i seni 
Pakljenoga sveta tamna, 

Znajuč da je došlo vreme, 
Kad moc sione svoje vlasti 
Pod vitezom nebcskime 
Ima štrena sasma pasti, 



215 



I da duše srečne i svete 
Iz nemile c^rne noči 
Veče imaju bit otete 
I na rajsku svetlos poči: 

Smučen, skončan veomi opako 
Svetovaše sam se u sebi 
Jeda od svoje krune ikako 
Sverne težku šilu od nebi. 

Hudi zlobnik i nepravi 
Nemilosnom Ijutom sm^rti 
Boga Ijudskoj u naravi 
Hoče sharat i zat^rti. 

Misli se ove dobra sgoda 
Neprijatelju božjem vidi, 
I dokle joj sverhu poda, 
Vene, čezne, kopni, bledi. 

Smamjen koji nepoznava 
Ki mu s toga jadi slede, 
I da rajskeh kralj derzava' 
Dobrovoljno umret greste. 

Neka srečnom smerti spleše. 
Neka oplače čistom kervi 
Pako i zloču, kojem smeše 
Svet raztrovat dci pervi. 

Tim pun mislih, ke ga more, 
Sve nečiste bratje ureda 
U kraljevske doči dvore 
Kletom veču zapoveda. 

Silna trubja u glas verli 
Strahovito trubit poče, 
Da pakljeni duši herli 
Na sbor neprav teku i skoče. 

Na zvek strašna pun žamora 
Vas prepaden pako zamni , 
I gorušteh od ponora' 
Zagermeše jazi tamni. 



r^ 



Ž16 



Ista zemlja penja plaha 
Zacii urnebes treskoviti, 
I uztrese se sva od straha 
Ko da če se oboriti. 

Slaba je trešnja, ka svet hara, 
Pri trubjenju silnu toli, 
I najverle kada udara 
Tiho germi tres oholi. 

Na zapoved zla silnika 
Berzem tekom vervi i serne 
Zleh nemanih vojska preka, 
Puk prokleti noči cerne. 

Ko sil otrovne, ko razlike 
I nemile sej nakazni? 
Neslične su njih prilike, 
A obrazi bezobrazni. 

Ljudski obraz, kužne od serde 
One ostalu slikii imajii, 
A za njim se kiide gerde 
Ko zmaj ognjen izvijaju. 

Sto Gorgonah jedoviteh 
Strašna stvora i nemila. 
Sto Kimerah ognjeni teh, 
Sfingi, Arpia, Idra, Scila, 

Cerni diisi Bogu odmetni 
U svom licu kažu i hine 
Hudi, oholi, gnevni, štetni, 
Puni varke i verline. 

Tu Centaure, tuj Pitone 
Vidio bi u zlu oblasne 
Polifeme, Gerione 
Verlovite, gorostasne. 

I tisiiču zleh obraza' 
U načine neizrečene, 
S kem se u veču zlom prikaza 
Gerdi narod noči večne. 



217 



Nu nemili kralj prekleti 
Predobiva sveh uzrastom 
Radja otrovi, štete preti 
Zlem pogledom , slikom tmastom. 

On sto rukah, sto čeljusti' 
I sto gerlah jazneh ima , 
Odkle izlazi oganj gusti 
I gerd oblak cerna dima. 

Mešte prama svem se izvija 
Vitoroge oko glave 
Razdraženeh kolo zmija', 
Ke se ujedu, kolju i dave. 

Iz očiuh, iz nozdara' 
Svi rigaju plame gnusne , 
Svem se otrovna vidi para 
Kroz kervave dimit usne. 

Svi u rukah sione glavnje 
I trozuJjje ostro derže, 
Kem sred večne peči davnje 
Zlobne duše muce i perže. 

S njim hudobni duši serte, 
Množ na svako zlo pospešna, 
Ki se u slikah kužneh verte 
Preko sveta slaba i grešna. 

Posred kopna, posred mora 
Sve što je vražeh gerdobštinah 
Pustolovic, uzmah, mora', 
Vukodlakah, upirinah. 

Ki navode jadne umerle 
U zločinstvu da se smerznu, 
Greh i poraz ter zagerle, 
A da jim dobra dela omerznu; 

I oni, kojeh sila opaka 
Zlem godinam zemlju pali , 
Ki su cerneh sred oblaka' 
Oboreni s neba pali. 



218 



Snagom, sercem, rečim, stvorom 
Skupiše se svi spravljeni, 
Razlikom se rogoborom 
Vas razlega jaz pakljeni. 

Kad oholi kralj gorušta, 
Kom trozubja riiku preči. 
Iz čemerneh ustih pusta 
Jedo vite ove reči. 

Reči, koje slične n'jesu 
Ljudskem rečim razbornima. 
Nego verlom urnebesu, 
Nego strašnem gromovima. 

Na vikanje treskovito 
Presta lajat pas troglavi, 
A Flegetont i Kočito ^^ 

Svoje ognjene vale ostavi. 

Veljaše: »O ma družbo jaka, 
Dostojniji da sedite 
Sunčanoga verhu zraka, 
Odkle rodom izhodite ; 

Odkle silni kralj od nebi 
Cem nikoga u svom stanju 
On jednaka neče sebi 
I boji se svom vladanju, 

Kroz ognjene sve treskove 
Potisnil nas i obori 
U ponorne jame ove, 
Gde vekovit oganj gori. 

Svak se dobro spomeniva, 
T treba se spomenuti, 
Koje obilni serčbe i gneva 
Gori bismo š njim boj Ijuti. 

Sto mu drago dobitnika 
Njega učim u tom bjenju, 
Osth nami večna dika 
Po hrabrcnom slavnom smenju. 



04^ 



219 



On s mogucstvom sad velicim 
Sam je od višnjeh kralj deržava' 
Nam ko zlobnem odmetnicim 
Večne i gorke muke dava; 

Čem za rajske lepe dvore, 
Gde sja svetlos neumerla, 
Poda tmaste nam ponore 
Strahovita mesta verla ; 

Neka u veke prednje slave 
Izgubjenu čas cvelimo, 
I zle duše i neprave 
Svedj mučeni mi mučimo. 
Na nebesku rados veče 
Uzlesti nam nije ufanja, 
Ni uhititi perve sreče 
Od rajskoga uživanja. 

S neizrečenem našom boli 
Sveb dobarah na daleče 
Tverda zemlja u okoli 
Priklapa nas i obteče. 

A razkoše rajske mile, 
Na koje smo mi rodjeni. 
Od nečiste stvoren gnjile 
• Prija čovek potišteni. 
I nije mu to zadosti. 
Boj nam gorki spravlja opeta, 
Da izagne pun silosti. 
Nas iz tamna jošter sveta. 

Radi uzroka on je ovoga 
Mladca iz višnjeh poslb stranah, 
Ili sina, ili koga 
Od letušteh svojeh dvoranah. 

Vidim, gde ovi s bojnom rukom 
Nad pakljene jame slazi. 
Da nas s Ijutom našom mukom 
Sasma satre i porazi, 



220 



I da duše dopuštene 
S mnogom srečom njih i cesti 
Mojoj kruni iigrabjene, 
Na nebesa hude odvesti. 

Jošter če i nas može biti, 
Tverdo ako se neopremo, 
U verige postaviti, 
Da svezani pred njim gremo. 

Čas njegova i dobitje. 
Neka u večnoj slove slavi, 
A da je uvek naše bitje 
Rug nebeskoj svoj deržavi. 

Umerloga zasve tela 
Ovi nosi Ijudsku odeču, 
Nemože mu moja sila 
N'jedan donet jad ni smeču. 

Ja sam mnokrat s smenstvom množim 
Nanj bez straha nastupio, 
S himbenima mojem razložim 
Da bih njega prehinio. 

Stvar obična meni ovo je, 
I nije nova, druži izbrani, 
Koje obraze? slike koje? 
Promenivah? — Nu zamani! • 

Jer on s krepkem svojem znanjem 
Zada meni dosta tuga', 
I mojem se vuhovanjem 
I zasedam svem naruga. 

Stareh prorok pismom samim 
Bez nikakve druge moči 
Cesto učim da se smamim 
I ume mi verhu doči. 

Tim stvar, kii sam u pameti 
Namislio neka znate, 
Ja ču vami povedeti, 
Nu me pomno vi sluša*te. 



221 



Put solimskeh mirali sada 
On pospeša stupaj bcrzi, 
Zasve perveh glavah od grada 
Sbor moguci zlo nanj merzi. 
Oni u strahu, cim se jade, 
Da neizgube staru veru, 
Smertni poraz njemu grade 
I ceste mu varke steru. 

A to jer mislec misli smione, 
Nove nauke stavlja i sije, 
A razmetje sve zakone, 
Kem se vlado puk odprije: 

Tim, ako igda, moji mili, 
Vi skočili za nas jeste, 
Suprotivnoj hudoj sili 
Ako igda odoljeste. 

Sad je vreme, sad potreba 
Vašu krepos da kažete 
Proč oholom kralju od neba 
M6 kraljestvo da bljudete. 
Silna mlaca težkoj zlobi 
Oprite se sa svom vlasti, 
Ki gre p ako da porobi, 
I da spleše naše časti. 

Poglavice sve cerkovne 
Nabunite neka budu 
Svoje izrigat jede skrovne, 
Davnju izpunit svu požudu. 

Hudje učin'te njih omraze, 
I razserčbu jačju i višu. 
Da ga smertim zlom poraze, 
Pače da ga satarišu. 

Svakom himbom i verlinom 
Služite se suproc njemu, 
Ili s lažjom ili istinom 
Život uzet činite mu. 



222 



Dvanaes drugah on još ima 
Mnogu Ijubav ki mu derže: 
Ako kigod mcdju njima 
Na varke se vaše odverže, 

Stvar je vece učinjena 
I naš ovde strah se verši. 
Ki nas, družbo ma hrabrena, 
Sveh jadovno smeta i kerši. 

Podjte, podjte moj' bojnici! 
Sad kazite vlas podpunu , 
Sad jedini svikolici 
Obranite moju krunu!« 

Jedva reči ove izreče 
A pako se vas nabuni, 
I sta spravan svak najpreče. 
Da zla kralja volju izpuni. 

Kroz sto vratah silna stana 
Cerna vojska gusta izlazi 
S buke strašne sa sveh strana' 
Pakljeni se tresu jazi. 

Opasana zmijam Ijutim 
Gerda krila steni i kreču, 
Ter leteči tmastem putim 
Pod sunčanu herle smeču.- 

Ne toliko negda guste 
Rodna iz dvora pčele izhode. 
Kad studeni vetri puste 
I omekšaju mrazne vode. 

Ter Ijubjeneh ceč kraljeva', 
Keh braniti čas nastoje, 
Zatočnoga pune gneva 
Nemilosne čine boje. 

Ne toliko plaše sad me 
Verleh vihar plate silne, 
Kem se gnevno more nadmc 
Harat plavi blaga obilne. 



223 



Ter ili se poljem sunu 
Ili stermem planinami, 
Kažu oholas svud podpunu, 
Ore i noše les i kami. 

Jaoli deržavam, gde napade 
Vojska otrovna bratje klete, 
Ke ce rodit smece i jade? 
Ke Jiolesti? koje štete? 



Iz pevanja dvadeset i cetvertoga. 

Sve sto j^ rimskom pod gospodom, 
Perzi, Sciti, Baktrijani, 
S ostalema još narodom 
Neodkriveni Indostani, 

Sve krajine, strane, otoci 
Poznati če tvoju veru, , 
Keh prostrani, keh ^roci 
Sinja mora vali obstrru. 

Slavnom če se tvdm imenu 
Vas svet klanjat i sgradjene. 
Za tvoju če veču scenu, 
Cerkve ustajat neizbrojene. 

Ter u lepoj toj promeni 
Ponovjena s tobom sveta, 
Opeta če vek zlatjeni, 
I godišta doč čestita. 

Sa mnom i ova i sva ina 
Ti znaš sinko, moja časti. 
Ki si slika moja istina, 
I jednake meni vlasti. 

I ne samo dobrem, koje 
Pervoga otca hudo delo. 
Ne sgrešenje bese svoje 
Tamne u jaze zatvorilo, 



224 



Dostojale tvoje rane 
Jesu podat višnje cesti, 
I u nebeške svetle strane 
Cerne iz noči njih odvesti: 

Neg narodom svemkolicem 
Dosle u krivo ki življaliu, 
I s gresima svojem precem 
Rajske od sreče dalek stahu; 

Netom čistem sercem hudu 
Tvu zagerlit veru pravu, 
Ciniti če da dobudu 
S malo truda večnu slavu. 

Toliko je moguc bio 
Trud i tvoja smert preljuta. 
Kom si vas svet slobodio 
Iz čeljusti pakla kruta. 

Ona je, ona zaplatila 
Sve sto je dosle zla na sveti 
Ljudska narav sakrivila, 
I sto če odsad sakriviti. 

Samo da se grešnik skruši, 
I krivinu svii spovije, 
Neimaj straha svojoj duši 
Od paklene stare zmije. 

Tvoje kervi kaplja jedna, 
Kii prolio s križa jesi, 
Oprati je jaka i vredna 
Sve sto je grehah pod nebesi' ; 

Još če pozna doč vremena; 
U najsladje da jezike 
Bit če tvoja smert slavjena 
I spevanc tvoje dike. 

I spevaocim bit če draže, 
Glasit tvoja dela i reči. 
Nego izprazne gerčke laže 
Ke toliko vas svet diči; 



225 



Nu slovenski jezik, koji 
Od Adrije mora redom 
Svukoliku zemlju svoji 
Do pučine mrazne ledom, 

Nad jezike sve ostale, 
Gde ce zakon naš kraljevat, 
Neizrečene tvoje hvale 
S velikom ce slavom pevat. 

Razlog bo je, stvorca svoga 
Svaki jezik da proslavi. 
Da duh svaki hvali Boga 
S podniženstvom i Ijubavi. 



Petar Petretic. 



Biaše Zagrebačkim biskupom. Uvidivši, od kolike je potre- 
be, da i njeg-ovi verni dobiju u ruke nedeljna evangjelja u svom 
materinskem jeziku, postara se otčinski, da se ona prevedu, i 
kada ia prevedena, izdade ih svojim troikom, pod ovim naslovom: 
Sveti E vangeliomi, koteremi sveta Cirkva Zagrebečka Slo- 
venzka, okolu godišča, po Nedelje te Svetke žive, Vu Nemškom 
Gradce 1651. 

Iz predgovora biskupa P. Petretica. 

Ja buduči Paz tirom i Biskupom nedoztojnim Cirkve 
Zagrebečke, želeči nazleduvati . . velikoga imena (kem se 
ja neprizpodobljam) i velike doztojnozti Biškupe vsem 
serdcem jesem želel na početke moje Biškupie , i den de- 
nešni zelem dušnoga zveličenja Ijuctvu i Ovcam duhovnem 
pazke moje Paztirzke i Biškupzke preporučenem i zruče- 
nem; te po imene i navlastito jesem toga želel i vezda ga 
zelem, vam o poštuvani Brati Slovenskoga Orsaga Pleba- 
nuši i duhovni Paztiri, kotere ja na početke moje Bišku- 
pije, poleg časti i dužnosti moje, hotevši pomoči, i koliko 
toliko zlehkotiti, on Vaše takajše Paztirzke čazti i dužno- 
zti, jesem zboga Vas i zaradi Vaše potreboče včinil (ne 
Hferv. čitanka. 15 



226 

sam po sebi nego) po drugeh gluboko vuceneh i visoko 
mudreli redovneh Ljudeh i Paztireh Cirkveneh, iiajperv- 
Ije Reči sveteh Evangeliomov (ki su vu Slovenskom Orsa- 
ge, okolu godišča obični i navadni) iz Dijačkoga te Vu- 
gerzkoga textuša, na naše pravo slovensko Zagrebečko 
slovo pravdeno (poleg moje štime) prenezti; od reči do 
reči, gde je bilo moguče, te je Slovenščina prepuztila. A 
gde pak to ne bilo prikladno, jesem včinil Dijačke reči 
tak zpisati, da im pravoga razmenja vrazil nesem. 

Zato, pokehdob pred tem toga ne bilo videti vu na- 
šem Slovenskem Orsage, Slovenskem jezikom dostojno 
štampaneh Evangeliomov, ja gledeči na občinsko dobro, 
te na duhovneh Paztirov potreboču, jesem včinil ove Evan- 
geliome Slovenzke i zpraviti i štampati, vu to ime, da bi 
naši Cirkveni Paztiri i Prodekatori Slovenzki, svete Evan- 
geliome iz knjig Slovenzkeh pred Ijuctvom čteli, poleg 
običaja i navade Prodekatorov Vugerzkeh, Nemškeh, Ces- 
keh i Kranj skeh . . . 



Neima broja ni računa neumetnim ljudem u našoj 
slovenskoj zemlji, naime po gorah i goricah, po selih, po 
krajinah i njihovih kotarih, koji kerštjanskoga nauka niti 
znaju niti razumiju; tako, da se medju sto Ijudih jedva je- 
dan nadje, koji bi znao veru apostolsku ili deset zapove- 
dih Božih; te i ono, što znadu jezikom kazati, pametju 
nerazumiju. . 

Na to dakle gledeči, dadoh u isti katekizam postaviti 
obče kerštjanske molitve, . . u to ime, da se mala detca i 
neumetni ljudi uče citati i moliti ove molitve onako od re- 
či do reči, kao što stoje u ovih evangjelskih knjigah, i kao 
što ih je iz djačkoga i ugarskoga texta blažene uspomene 
Zagrebački l)iskup Petar Domitrovič na naše slovensko 
Zagrebačko slovo pravdeno obernjene občinio i tiskom 
izdao. . . 

Ja dadoh na početku svoga blskupovanja pastirom 
zagrebačkoj biskupiji podložnim toliku pomoč, koliku sam 



227 

mogao, te vergoli iz svoga duhovnega siromaštva dva ma- 
lana novčiča a obcii cerkvenu komoru slovenske zemlje; . . 
gledeci na občinsko dobro dušam hasnovito, te na vecu 
hvalu i diku Božju, doklam on za mnom obudi bogate nau- 
kom biskupe, koji budu u ovu istu tarnu komoru zagre- 
bačke cerkve metali zlato i srebro, to jest, duboko učene 
i visoko mudre nauke duhovne slovenskim jezikom pisa- 
ne i tiskom na svetlo davane. 



Petar grof Zrinjski. 

Ban Hervatski, f 1667. Spisao je „Sireim Mora Adriansko- 
ga," u čelom listu, u Mletcih tiskanu 1660. kod Zammarie Turri- 
iia. Sirena saderžava dve Ijubovne pesme : Okornost Viole i Tuž- 
ba Zverara; zatim Obsedu Sigetsku u XV delali; i najposle 12 
pesmicah raznoga saderžaja. 

Iz Obsede Sigetske, dela XV. 

p o č e t a k. 

Videči ban tada smert svoju pred vrati, 

Sve viteze grada učini dozvati; 

Ki dojdoše kada, k njima se obrati. 

Samo Deli-Vida nigde nij' poznati. 
Svim tako okoli nasta govoriti: 

«Junaci, vete li, kamo smo jur deti? 

Svi elementi zli misle na nas iti: 

Oganj , prah, metali, i Turčin serditi. 
Od Boga svakako dosad smo kušani. 

Od zlatara žarko ko t' zlato probrani; 

Pokihdob smo tako za stalnih spoznani, 

U nebeških smo lahko knjigah zapisani. 
Za pregrehe naše več se Bog neserdi. 

Za biče najviše ovu smert nam tverdi, 

Dar nam odlučivši na nebeskom berdi, 

Gde dike najlepše nitko nepogerdi. 

15* 



228 



Nebojmo se zato još danas umreti, 
A platju za sve to Bog če nam deliti. 
Življenje čestito hočemo sveršiti, 
Sve delo, trud, mito danas pečatiti 
Vitežki živismo, vitežki umrimo, 

Svetu dičan hodmo da izgled pustimo. 
Glas pošteni samo za se obderžimo: 
Još ov dan živimo, da se opoštenimo. 
Neče nas peljati pogan po kotaru, 
S veseljem kazati nit če silnu čaru. 
Hodmo žitak dati tursku gubeč paru. 
Da svak može znati, da je Bog pri Kauru. 
Kad silni nem'remo oganj izmagati, 
S Božjom voljom čemo zoru dočekati. 
Iz grada hočemo onda izhadjati, 
Ki smo, pošto gremo, dat čemo se znati.« 
Kad ban sverši reti, svi su skupa stali, 
Volju mu izpuniti sasvime pristali. 
Mučno uru smerti oni su čekali, 
U koj bi dušu pojti k Bogu prepuščali. 
Zatim vela j' buka po svem gradu stala, 
Kao da bi gorka bura propuhala; 
Svih vitežka ruka jedino j' čekala. 
Da b'joj srečno žitka skrajnja ura pala. 
Ščit, pancir, šišake na stran odmetahu, 
I tesnosti svake u kraj odhitahu; 
Jer rane junačke svi vruči čekahu. 
Verne duše kroz kč dat Bogu željahu. — 
Jur ban Ijutoj smerti pred očima stoji. 
Kad zadnje hrabrosti pet sto svojih broji, 
U gradu dim terpeti več se nepokoji 
Van sobom speljati viteze nastoji. 
Batriv i jak u ruci postupi iz grada, 

Beže pred njim Turci, vnogi ka tlom pada. 
Posta nasred piaci, gleda spreda, zada 
Največ gde s plamici jur Turčin zid vlada. 



229 



Kakono oroslan iz berloga se podi, 

Al nebom prestrašan kometa prohodi. 
Ki s bičem proročan gdegod se porodi, 
Jer ljudem vnogi dan i orsagom škodi. 
Pred Zrinjskim ovako Turci se propahu 
Čudeči se jako njegovomu mahu 
S banom stat jednako v piaci nesmiahu, 
Neg k vratom onako vsi spolu bežahu. 
Vi, puži zlosrečni, kadi sad stojite, 
Seregi hvaljeni kako se šcedite 
Gde Harap nevoljni, Tatar, Turčin spite, 
Puki raztreseni, zašto se lenite? — 
Več se Zrinjski bane nepusti čuditi, 
Nit pusti pogane pri miru sediti, 
Van oružje tergne, ter se poče biti. 
Zadnje tance voljne s družinom veršiti. 
Tu vitez s junakom čudno se sastaju. 

Sablja s sabljom težkom čversto udaraju 
Krič s plaČem, prah s vikom v nebo se zdvigaju. 
Kopja dardom žihkom prestrašno sklapljaju. 
Ko t' kad oganj suva, kad terstinom plazi, 
I kako smert siva ban po Turcih gazi; 
Kakono plav spliva, kada vetrom lazi. 
Tako ban kerv zliva, kih pred sobom razi. 
Pobil je Cebara, ki ko t' oriaš pade, 
Vmori Teftedara, Cirkini duh zvade, 
Mehmet barjaktara i Zelena zade, 
Cerna Sulfikara nagloj smerti dade. 
Sto sabalj, džid dvesta u ščit mu doleti. 
Ko t' v krov tuča gusta u goručem liti. 
Ali hte ban ščit ta za čudo poneti. 
Da more iz sveta več Turak odreti. — 
Ljudi i oružje jur verpi leže, 

Kerštjanin oboje oči k nebu steze, 
Turčin lica svoje ka zemlji poteze. 
Od kojega Božje sve milošče beže. 



230 



Vec vsud v kervavih ban potokih prohaja, 
Odeču su vsih stran oružjem napaja, 
S daleka Deliman okom ga pogaja, 
Strašljiv i zlovoljan ko t' mu vid netaja. 

Pre toga nikada straha neznadiše. 

Prek volje i sada pod njim mučno diše. 
Vidi bana spreda, ki Turke pudiše. 
Zmišlja sobom teda, kino dosad hiše. — 

Ne manje Deliman z velike naglosti 

Na Zrinjskoga jadan gre htec ga probosti, 

Dardu hiti zravan i ruke oprosti, 

Mneč, banu protivan da j' ta mah zadosti. 

Ali Božji angel jakost mu prevzima 

Ki j' tu špicu hotel da ban v ščit uzima. 
Tu j' Tatar probledel, lanca mu k tlu kima, 
Čudit se j' neg počel, kii ban krepost ima. 

Zatim sabljom britkom ruke si zabavi 

Ščit banov ko t' triskom na mervice spravi. 
Al mahom i rukom niš več neopravi. 
Jer pod bana britkom sabljom omlahavi. 

Udarcem žestokim šišak mu sekaše. 

Nemilo pod kojim vrat njegov ranjaše, 
A pak mahom drugim bok mu otvaraše, 
Kerv točit putem tim Deliman moraše. 

Još Tatar ognjeni svoju jakost zbira, 
Sakom bana skruni, ter v persa udira. 
Ali mu ban slavni verhunac razpira 
I tak mu duh smradan iz tela odtira. 



Tladislav Minčetic. 



On se rodi \\ ^radu Dubrovniku od otca Jerolima, mnogocS- 
njena vlastelina i večnika dubrovačke republike, i od matere Ane 
Gučetičeve. Več za mlada poče Vladislav nastojati oko pčsničtva 
i knjiživa slovenskega, koje se je njegovo doba u Dubrovniku na 
najviši stupanj bilo podiglo. (Suvremenici su mu: Ivan Gundulič, 



231 

Gjon, Jakov i Gjoro Palmotič, Ivan Bnnic, Paškval Primovic na- 
zvan Latinic, Vicko PoČic, Ivan Giičetic, Stepan Gjorgjič, Bartol 
Bettera, Gjoro Restič, Jakov Natalic i Petar Bogašinovič). Vladi- 
slav se prestavi iz ovoga sv^ta na bolji n Dubrovniku g. 1666. — 
Ovo su njegova zaostala dela: 1) Trublja slovinska, koju je 
g. 1663. u slavu kneza Petra Zrinjskoga napisao, 2) Zorka, ina- 
Če Suze Radniilove, 3) Justina niučenica, drama nedo- 
veršena, 4) Rad on j a, pastirska pesmica, 5) Raz lici te Iju- 
bezne pesni, 6) Poslanica Nikoli Restiču. 



Iz Trublje slovinske. 

Zalete se iz severa 

Na sunčanom kolu Slava, 

S njom glas vedri prostre pera 

Dubrovackeh put deržaA^a', 

Zamne u slavi svaka strana. 
Njih došastja srečno u vrime. 
Od Zrinjskoga docim bana 
Cii se glasit slavno ime. 

Svaka čeljad, versta svaka 
Krajičnika glasovita 
Svud klikuje za junaka 
Medju pervem poglavita. 

Tim moj jezik tve kreposti 
Glasit smion ako ustaje , 
Slavni bane! smenstvu prosti, 
Tva dobrota velika je. 

Ti severna zvezda sini, 

More brodeč ma plav mala 
Neizgubi se u pučini 
Neizmerneh tvojeh hvala'. 

Dosle smišljah tvoja dela. 
Sad jih pevat meni je trebi, 
Nu sto je miso ma začela? 
Pr'je bih zbrojio zvezde s neM, 



232 



Neg neizbrojni broj tve hvale 
Ja bih mogo prebrojiti; 
Prebroji pervo morske zale 
Tko tve slave iste izreti. 

Sto od najvredneh vitezova' 
Glas neumerli nam spoveda. 
To očito sad iz nova 
Svet u tebi skupno gleda. 

Nadaren si svem darima 
Največega od uresa. 
Ki u sebi zderži i ima 
Nauk, narav i nebesa. 

I ako nebo, ret se ima 
Nedeluje vek zamani, 
Nad svem pucim iztočnima 
Dostojstvo ti krunu hrani. 

Kreposni su tvoj' načini, * 

Serce uzmnožno, mudri svjeti, 
Cud bez varke, i u hitrini 
Razbor stavne od pameti. 

Dosta je reci, da si grana 
Nikla iz duba tvojeh deda'. 
Ki su bili verh sveh bana' 
Vazda od časti i od izgleda. 

Lav s^rditi, zver ohola 
Mirnu ovčicu neporodi. 
Ni sivoga od sokola 
Golubica krotka izhodi. 

Kerv visoka od plemena, 
Slični uniici vek netaje, 
Pače krepos ponovljena 
U njim' svetla vazda ostaje. 

Tim ke čudo biti more, 
Stareh hvale da pod nebi 
Kako reke sve u more. 
Skupile se jesu u tebi? 



233 



Da neimaš izgled ini, 

Lep ti ukaza drum od slave. 
Ban Nikola: štit jedini 
I obrana vere prave. 

Slavni vitez davneh leta' 

Svč hrabrenslvu svetu objavi 
Kad u obrani od Sigeta 
Uspomenu večnu ostavi. 

Ima živet tim do vika 

Drag na zemlji i na nebi, 
Dika od pisma i jezika, 
Mio višnjemu, slavan sebi. 

Razlog prosi, tko na svigti 
Turški mesec stupom plesa. 
Da se bude uzvisiti 
Nad zvezdami, verb nebesa'. 

Adrianske glas Sirene 

Neka od njega skladno poje 
Pesni, koje svud hvaljene 
Včkovitu čast dostoje. 

Pravo je, u moru da ona plije. 
Po pučini da se sira, 
Gde bez sverhe kraja nije, 
Gde ma pesan nedopira. 

Bane Petre prehrabreni, 
U komu se združa ujedno 
U velikoj dici i sc^ni 
Pamet znana, serce vredno. 

Ti, knjižnice, sam dostojno 

Strašni uz romon trublje verle 
Uzdigb si ime bojno 
Na višine neumerle. 

Lepe sreče, srečna bitja. 
Komu je dano po sve veke 
Dalek stati od zabitja 
Pod sen tvoje lovorike! 



234 



Nestraši se od vremena, 
Ni zavidi ničjoj slavi 
Oni, čija uspomena, 
U pisma se tva postavi. 

Znanja od tvoga kako prima 
Zakon zemlja, koju vladaš. 
Tako oružjem i pesnima 
Smert s životom ko hoc skladaš. 

U kriig sveta svud okolo 

Gde dan svane, gde opet gine. 
Slovenski si zvan Apolo, 
Marte od sve pokrajine. 

Tvoga imena, tvoje od sene 
Trepti iztok, svak se boji, 
I tva krepos te je od sene 
Da kraljevat svet dostoji. 

Koje vojske od iztoka, 
Ke li sprave nesmiljene. 
Na trenutje tvoga oka 
Bese u čas potlačene!! 

Na pogubu turskeh kraja' 
Inostrane pute prob\, 
Zemlju opljeni Ijuta zmaja, 
Dodje, vidje, sve predobi. 

Od robstva bi davno u valih 
Potonula Italija, 
O hervatskeh da se zalih 
More otmansko nerazbija. 

Pače sama tva desnica 
Šilu ustavi, tek zaklopi. 
Da neverna poplavica 
Sve kerstjanstvo nepotopi. 

Eto i sad zmaj oholi 

Vas ognjevit glavu uzdize, 
Robnem krugom da obkoli 
Tverdju novu od Kaniže. 



235 



Tko da se opre? tko da smije 
Okom zgledat sprave hude, 
Ako tvoga mača nije, 
Da ju obrani i zabljude? 

Ti s persima punčm sm'jenja 
Snažnom rukom i pameti, 
Od turskoga nastupljenja 
Možeš tverdju sam oteti. 

Podj, bojniče, podj zapreči 
Put udesni kletoj serdi. 
Tek ustavi, glavu smeči, 
U slobodi puk utverdi! 

Nebo je s tobom i zamani 
Hudoverstvo svega sveta 
Na te serne, čim te brani 
Bog od vojskah i od osveta' 

Cuj, hervatska pokrajino! 
Pače vas svet neka sliša, 

v 

Sto obečava sad istino 
Nebo, — i mene ret nadiša: 

Vidim smertnom u bledilu 
Turški mesec gde zapada, 
Za uvek stati u tamnilu 
I neizteči več nikada. 

Zrinjsko sunce njega ter a, 
U iztoku da pogine, 
Da se utopi š njim nevera 
Cerna mora sred pučine. 

I ako utopi Farauna 

Mojze u moru cerljenome. 
Bit če utopit čast podpuna 
Čara u moru sad cernome. 

Vidim, bojne sred potere 

Gde steg carski po tleh pada, 
Gde se drugi s križem stere 
Verh beloga Carigrada. 



236 



Cesarovem tu pod krilom 
Ban ce čestit stolovati, 
Ban imenom, a kralj delom 
Podložni če puk vladali. 

Ja narekoh, sto ima biti, 
A ti nastoj , slavni bane, 
Da se budu izpuniti 
Sgode od mene naricane. 

Tva sves znana tebe izvisi 
Verh sveh častih sveta ovoga, 
O tvom svetu diha i visi 
Narod puka hervatskoga. 

Pod tvom senom i obranom 
Svak bez misli čem počiva, 
U veselju noč za danom 
Dan za noči mirno uživa. -I 

Blagodarnos još te resi 

S ke svud ime tvoje slove. 
Na pedepse jer len jesi, 
Berz obilne na darove. 

Tem veselo tvoji puci 

Na trenutje tvoje zgledno 

S mačem, s kopjem sernu u ruci 

Gde ti hočeš svi u jedno. 

I na to jih harnos sili: 

Kad zapoved tvii bi imali. 
Svoj bi život pogerdili, 
U oganj bi se upretali. 

Razsap turški to svedoči 
Kada vojska ne velika 
Zajedno s tobom na njih skoči 
Tvojeh verneh podložnika'. 

U slobodi bez ozira 

S njima obijaš strane i polje, 
Da se žeže, pleni, odira, 
Hara, bije, seče i kolje. 



237 



Sunce il mesec nebo vedri, 
Ti hrabrenoj u odluci 
Nosiš britki mač na bedri , 
A gvozdeni cev u ruci. 

Tverdo oklopje odeva te, 
Tve je uzglavje štit pereni, 
Trublja bojna ušika te, 
Pernica ti je sneg ledeni. 

Kad na turške ideš plene, 
Ter ti dodje san na oči, 
Na led, na sneg, al verh stene 
Ležeš, gde te noc zaskoči. 

Ni obilnos blaga i zlata. 

Last, mir, pokoj ni raskoše. 
Sred domačeb deržat vrata' 
Bojno serce nemogoše. 

Ah, kolikrat vojske cele 
Tera, stiza , i pun besa. 
Od letušte berži strele 
Splesa konja i viteza! 

Na pogube vazda pervi 

Tečeš glava sveh bojnika', 
Da iz prolite cerpeš kervi 
Plen, oružje protivnika. 

I ako kada po koj sgodi 
Vreme Iraješ tve zaludu, 
Serce mira nenabodi 
Hteči u bojnom svedj bit trudu. 

Razbirajuc veomi dobro: 
Sred razkošja tko uživa, 
I tko je u lasti živet obrb, 
Slave veku nedobiva. 

V^rh kamene sterme liridi 
Od kreposti dvor se gleda, 
Dostojan se tko ne vidi 
Trudan uzhod prič mu neda. 



238 



Trud i krepos gre zajedno, 
Čast dostižu, ki trud lerpe, 
A u znoju serce vredno 
I u kervi slavu cerpe. 

Dug je obceni sveh viteza': 
Svak čas iskat bojne rati, 
Dokle smert jim s hudu udesa 
Snagu i život neprikrati. 

Kervavomu cesto u boju 

Ranjen, izbjen po sve strane, 
Junačkomu svemu broju 
Tve hrabrene kaza rane. 

Lep je biljeg u viteza 
Persi imat izranjene, 
Nije hvale, nije uresa 
Ki je od večje dike i sceni. 

Svaka rana, kom se gizda 
Čudna krepos tve vedrine. 
Na nebu če nova zvezda 
Isteč verh tve pokrajine. 

Još glas slavni nam nariče 
Tva hrabrena ina dela, 
Carski uzmožni dobitnice ! 
Strenitelju turskeh sila' ! 

Ali slaba ma beseda 
Sve izreti močna nije, 
Veličanstvo tve joj neda 
Da skrovita sva odkrije. 

Upisa jih nad oblačim 
Slava gori verh nebesa' 
Sunčanijem zlatnini zračim, 
Gde me znanje nedoteza. 

Tu dohodneh od vremena' 
Puci imat če izgled pravi. 
Ko neumerlos tvoga imena 
Ste se u visnjoj gori slavi. 



239 



Za tve hvale drugo. pero 
Više od scene nač ima se 
Čim za Akila slavni Omero, 
Ne ma pesan podoba se. 



Jakov Palmotic 

prozvan Dionoric. 



Biaše rodom iz Dubrovnika. Cvetaše kad i Junij. Vlada ga 
dubrovačka izabra nekoliko putah za poslanika k svetom otcu i 
turskom čaru. Od njega nam je preostalo: a) Dubrovnik po- 
novljen, u 20 p e vanj ah; b) Didona, tragedija. Umre g-. 1670. 
ili kao šlo drugi misle, g'. 1680. 

Iz dela: Dubrovnik ponovljen. 

Pevanje trinaesto. 

Svak umukb bese vece, 
I mucanja sred velika 
Spravljaše se sgode i smece 
Slušat grada Dubrovnika. 

Kada Bunic pun kreposti 
Medna usta sva otvori, 
I ovakoj u gorkosti 
Uze paši da govori: 

Zapovedaš, gospodine. 
Da bolesti ponavljamo, 
Umirati ke nas čine 
Kad ih samo promišljamo. 

Ko Dubrovnik naš čestiti 
Huda je trešnja oborila, 
Koga oganj strahoviti 
Proždre plama sred nemila. 



240 



Ah! o temu govoreči 

Tko da je kervnik još prehudi 

Neče u Ijutoj biti smeči 

I smertnem se bolet trudi? 
Nu pokle je želja tvoja 

Našu plačnu čut iiesrecu, 

Sasve od gorka nepokoja 

Duh beži mi jaoh, počet cu. 
Naš Dubrovnik dičaše se 

Nad slovenske sve deržave, 

I ko soko vijaše se 

Sred nebesah svoje slave. 
Svekolike čestitosti 

Služahu ga i dvorahu 

Na krilijeh od radosti 

U pokoju uzderžahu. 
Sred gospodske sve slobode, 

Blaga odsvudi pun bogata, 

Uživaše dobre sgode, 

Draže od srebra i od zlata. 
Jer gradovi svi ostali 

Slovenskoga od jezika 

U njegovoj dici i hvali 

Rastijahu puni dika', 
Veseleč se, da na svetu 

Od njihova jes naroda 

Grad čestiti, osobitu 

Komu Višnji krunu poda. 
Svi kraljevi Ijubljahu ga 

I gospoda sveta ovoga, 

Ter daleko svaka ruga 

Bese ime sve ponio. 
I po kopnu i po vodi 

Kroz moguce svoje plavi 

Bese od straha svem narodi (sic) - 

Svakoj zemlji i deržavi. ^ 



241 



Svedj u miru gospodeči 
Puk vladaše svoj podložni 
Nastoječi, da ga u sreči 
Vrezi, i goji mir iizmnožni. 

Uživaše srečno tako 
U priazni svega sveta, 
Ter imajuč dobro svako 
Bese osnovo d?aga leta. 

Kada zloba cesti prekc 
Nemoguči vec podneli, 
Cestitosti da tolike 
Naliode se na sveni sveti. 

Hteči srečne te višine 
. S neba od slave verci doli 
U nesrečne u dubine 
Da ih satre vaj oboli. 

Zajedno s zvezdam nemilima 
Oruža se i podiže. 
Da opacem načinima 
Grad pravedni satarise. 

Jer u serce svakoj tvori 
Našoj liridnoj u deržavi 
Silne vilire sve satvori 
I proč njemu na boj spravi. 

Neka budii razkinuti 
I raz valit tverdo stenje 
I kroz čemer hudi i Ijuti 
Prolit gradom s gor kamenje. 

Sveta bese jur nedelja 
S velicema došla postim 
Kad našega spasitelja 
Smert plačemo u žalostim. 

I u sredu slavno a veče 
Gospoda se sva kupjahu 
Kad kervnicim sve največe 
Krivine se darivahu. 

Hferv. čitanka. 1 6 



242 



Iznenadnje kad strašivo 
Eto zemlja igrat uze 
I kamenje letet živo 
Čim sve gradje valjahu se. 

Škripa od dervja, buka od stenja 
Do nebesali gromom diže, 
Gde zla trešnja bez smiljenja 
Herli da sve .satariše. 

S terme gore i glavice 

Čim se ii mlinu tu meljahu, 
Na priliku poplavice 
Strašne kuče strašno orahu. 

A u gustomu cernu oblaku 
Čim sve ujedno pade i gruši, 
Sunce sakri svoju zraku 
I sve odsvudi prah zaduši. 

Svak začudjen zapazi se 
Neznajuči da se trese, 
Nu nesvesno čim čudi se 
Čudno udaren iznadje se. 

Ali trešnja nemilosna 

Jur vaskolik grad razvali, 
Dubrovnik se ter nepozna 
Neg sto mu su tverdje ostali, (sžc) 

Cerkve i dvori svikolici 

Ki se gradjom k nebu uzpeše 
U visokoj svojoj dici 
Sad satreni po tlili leže. 

Jez zla uredba i nemila 

U trenutje jedno od oči' 

Dažde učini gorka cvila, 

Neizbrojne smerti uzroči. 
Pobi u jedno zveri i ljudi, 

Decu, otce i matere. 

Ter izriga Ijuto svudi 

Nemilosne sve čemere. 






24a 



Reke od kervi odsvud stvori 
Iz kamenja da izviru, 
Sve porazi , sve umori 
Smertno smete svaku veru. 

Neko bežeč smert naliodi. 
Neko sedeč smert uteče, 
Svakomu se svoja sgodi, 
Ko mu zvezda s gar nareče. 

Neko bežeč od kamenja 
U kamenju grob ga sreta, 
Ter pokriven tverda od stenja 
Sva nesrečna verši leta. 

Ah! koliko nam plemiča' 
Cerkva glavna Ijuto pobi, 
U suzami tega ceča 
Živi kanu puknuo bi. 

Sto li reč ču na ine strane 
Sto se sgodi svega od puka 
Gde smert dava Ijute rane, 
Gde svak cvili, jaučc i liuka. 

Vidjahu se gde telesa 

Mertva leže po sve kraje, 
I svedj zemlja, ka se stresa, 
Gde svud čini smertne vaje. 
Ovde glave bez moždani', 
Onde behu sve stučene, 
Ovde ruke na poljani, 
Onde noge izmervljene. 
Prilike se nepoznahu, 

Sve smert Ijuta tako smervi, 
Još saviše gde ležaliu 
U jezeru svoje kervi. 
Bese odpre neko izdahb , 
Neko stoperv izdišaše. 
Neko ranjen Ijuto i plaho 
Pod stenjem se izvijaše. 



16 



244 



Neko trepti, neko jauce. 
Neko u pomoč druzeh moli 
Da mu težke mire stuče 
Da se tako živ izmoli. 

Ali od straha ko živ beži 
Gde se svak čas Ijuto trese, 
I u tuzi se toj potezi. 
Da pre na dvor glavu iznese. 

Cacko i majka decu ostavlja, 
Deca mile roditelje, 
Svoga vojna zaboravlja. 
Verna ljubi, koga željš. 

Priatelji se nepoznadu 

Gde svak beži izvan grada, 
Sve je u tuzi, sve je u jadu 
Gde kamenje svedjer pada. 

Knez veliki, glava od grada, 
U kamenju stučen stoji, 
Nije u jadu sad ko vlada, 
Nije slušati ko nastoji. 

Ki su živi od gospode 
Izvan sebe tako ostaju 
Da čim na dvor beže i hode 
Kud če bežat još neznaju. 

Množi opeta zdravi u putu 
Mertvi od straha korepe se 
Gde u načinu toli Ijutu 
Ješ se zemlja strašno trese. 

Množi ničem neranjeni 

Nego samo verlem strahom 
Mrazni, ledni i kameni 
Jednem tužnem mru uzdahom. 

Odsvuda se u dubini 
Razoreneh iz gomila' 
Strahovitoj u vferlini 
Cuju glasi puni cvila. 



245 



Odsvuda se vika čuje, 
Odsvuda se pomoč pita. 
Svak bugari, svak boluje. 
Svak u strahu zlom mahnita. 

Ljubežljive n'je milosti. 
Ni Ijubavi verh nikoga, 
Svak je poman u žalosti 
Verh života samo svoga. 

Izpred trešnje strašne u strahu 
Sve tu beži i kerči se, 
I u načinu herlu i plahu 
Utec na dvor potezi se. 

Tako i zveri u dubravi 
U nesvesnom teku beze, 
Ako čuju, Ijuti lavi 
Da serditi gdegod reže. 

Stermoglav se oru i skaču 
I kriju se sasve strane, 
Neka u spilu, neka u draču 
Samo za uteč sm^rtne rane. 

Ah! prokleta Ijuta smerti, 
Moguca li u čas jesi 
Strahom Ijubav svu saterti 
Od najdražeh pod nebesi'. 

Usred tminah tve nevolje 
Merči svetli dan od svesti. 
Da se nežna sto je bolje, 
Ni uteci, ni susresti. 

Serce umerlo brez pameti 
S tebe slepo vazda ostaje. 
Da nevidi ni kud leti 
Ni kud hodi, ni kud staje. 

S tebe želje po tlih leže, 
Nije htenja, ko ih vlada. 
Same noge berze beže 
I neznadu kud ce tada. 



246 



Prazno je sferce s tebe ostalo, 
I u sercu serca nije, 
Pače i serce još je izpalo. 
Strah odsvudi sto ga bije. 

Ter nije čudo, da Ijubavi 
Svetovne se ostavljaju, 
Ako se isti Bog ostavi 
Pri sramotnu večkrat vaju. 

Ah! takodje Bog čoveka 
Hte razumom oružati. 
Ali ga opet straha preka 
U zver plahu vazda obrati. 

Zato ovako brez obzira 

Strašne od trešnje svak uteče, 

Ni za malo neima mira. 

Da ni s Bogom drazem reče. 

Ali naše zle nesreče 

U oveh tugah nesveršiše. 
Neg zlo opeta vele veče 
S gorčem jadom objavi se. 

Razorene jere kuče 
Izmetati plaho uzeše 
Silne plame i goruče 
S čem se u kratko vas grad žd^še. 

S četar kraja oganj s perva 
Tiho u sebi zaverže se, 
Ali dosta bivši derva', 
U čas plaho razgore se. 

Tudi u dimu cčrne slike 
Strahovito pustio je 
Kako od kervi sve jezike 
I goruče plame svoje. 

Put nebesah onde leti, 

I izmetjc glavnjc ognjene, 
Tere šilom svojom preti 
Zeč ne derva neg i stene. 



247 



Silni vihar, ki tad skoči, 

P lame ognjene Ijuto uz množi 

Ter nemiloj u žestoci 

A as Dubrovnik na oganj složi. 

Reke teku srebra i zlata, 
Keh najposle oganj ždere. 
Ginu blaga sva bogata, 
Sve bisere plam razžeže. 

Sviona ruha izgoreše, 
Iztreska se dragi kami. 
Silni oganj sve požeže 
Oholema svojim plami. 

Sred žerave tako žive 

S gori leti u plam verli 
Suha slama posred njive. 
Sever u nju kad zaperli. 

Ah! tako se, da nu i gore 
U našemu gradu sgodi, 
Gde na ognju živi gore. 
Ode plam ždere sto nahodi. 

Dubrovnik se ucinio 

Kako jedna peč goruca, 

I u sebi je opustio 

I brez puka i brez kuča'. 

Pače u plaču strašan tako 
I u ognju tu vidi se, 
Da bi reko, živi pako 
Da u njemu nahodi se. 

Na ove sgode more u čudu 
Tja uzpregnu s plačna kraja 
Gde sve u ognju gori hudu, 
Gde sve puno smerti i vaja. 

I gizdave morske vile, 

Ke po moru slovenskomu 
Izvodjahu tance mile 
Na čas gradu čestitomu 



248 



Viclec, kako satira se 

Sred visoceh svojeh dvora', 
Skubiič svoje zlatne vlase 
Utekoše druga u mora. 

Žaleč tugu mila grada 
Gde ovakoj u žalosti 
Nemilosnom trešnjom pada 
U gospodskoj svoj svetlosti. 

I gde u njemu veče sgara 
U načinu strahovitu 
Svakolika slava stara, 
Kom slovjaše svud po svetu. 

Ah! tako se gospodine 
Ova žalos nami sgodi, 
Svekolike ka verline 
Verlinome svom nadhodi. 



i 



Petar Eanatelic. 



Rodi se u Korčuli na početkii sedamnaestog;a veka. Sver- 
šiv u kliči svojih roditeljali navadne nauke, otide u Dubrovnik, 
gde su to doba verstni niuževi oko podignutja narodnoga knjiž- 
iva svojski nastojali. ]Medju svinii znanostmi največma mu omili 
pesničtvo, u kom je izverstnim posfao. Ovo su poglavita dela; 
a) Ivan Trogirski i kralj Koloman; b) Prevod talijan- 
skoga dela: II Pastor fido; c) Dubrovnik, pesan o tre- 
šnji; d) Skup pesnih bo g- o mi lih; e) Pesan na slavu 
oslobodjena Beča: f) Muka g-, našega Isusa, tragedia. 
Umre g-. 1690. 

Iz Ivana Trogirskoga. 

P e vanje šestnaesto. 

Kad Koloman kralj nadje se 
S družbom lepom grada blizu, 
I bogate vidje urese, 
K^ za njega spravili su. 



249 



Uzderžat se mogo nije 
Van kraljevske običaji 
Da u licu neodkrije, 
Koju u sercu rados taji. 

Kad na vrata zatem stiipi, 

(Gde knez i ina sva gospoda 
Pred svem pukom, ki se skupi, 
Od grada mu ključe poda. 

Govoreč mu: A^edra kruno ! 
Za uzmnožit tvoju slavu 
Naš grad rodni sad podpuno 
Prima od tebe slobod pravu.) 

Reče: Ina nije u meni 

Zelja, nego pomnju imati. 
Da priatelji moji ljubljeni 
Budu slobod uživati. 

I tako se š njima odpravi 
Uprav lempla presvetoga 
Putom, koji puk napravi 
Kitam' dubja mirisnoga. 

Po prozorem redom stahu 
Sve gospoje i mladice, 
I cvetjem ga posipahu 
Lera, cedra i ružice. 

Kako da tem reti žele 
Gledajuči ljubko njega: 
Primi od naše vere bele 
Svedočanstvo belje od snega. 

I u ovomu ako cvetju 
Našeh perseh prilika je, 
Ke čas grabe pramaletju, 
Vera u perseh vidj kakva je. 

I ako je ova rosa bela 

Mlečnem snegom zarosila, 
Mleko od rukah nam je uzela, 
Sneg od lica ugrabila. 



250 



Za ukazati, naša vera 
Da je Lelja na daleko 
Od ružice, cedra i lera, 
I nadhodi sneg i mleko. 

Deca u četam' izredjeni 
Vapijahu na sve strane: 
Živi kralju naš ljubljeni, 
Živi kralju Kolomane. 

Druži noseč grane sitne 
Od lovora i masline, 
Uznošahu nedobitne 
One slave veličine, 

Kem se slavi, časti i resi 

Ko kralj hrabren i moguči, 
I gde sunce pod nebesi' 
Zrak prostire svoj goruči. 

Kad na vrata cerkve svete 
Dodje, vas sbor redovnika' 
S poniženstvom njega srete 
Kako kralja dobitnika. 

Zatem (kako vreme onada 
Od dragoga mira iskaše) 
Od jedina glasim' sklada 
Ovu pesan zapevaše: 

Stvoritelju, duše, hodi 

S večneh stranah od isgara 
I napuni sveh nas odi 
Lepem blagom tvojeh dara'. 

Od svetlosti ove velike 
Zrak blaženi nami udeli 
I potverdi po sve veke 
Koj si pošlo mir veseli. 

Neka u tebi i po tebi. 

Kako vernem jes dostojno, 
Doživemo naš pod nebi 
Život skladno i pokojno. 



251 



Kad ovako doveršiše, 

Knez i ostali svi poglavni 
Ruke na oltar postaviše 
Govoreči: Kralju slavni! 
Pod obranu jako tvoju 
Dobrovoljno podlagamo^ 
I u miru i u boju 
Nas i decu, koju imamo. 
Kunemo se večnim Bogom, 
Verli oltara komu ovoga 
Klanjamo se s časti mnogom 
Isukerstu, Bogu od Boga. 
I kralj stavi desnu ruku 
Na oltar sveti, i odgovara: 
Bog, ki je za nas podneo muku, 
Verh ovoga ki je oltara, 
Pravedan če svedok biti. 
Da od svačje ja ču sile 
Vas obranit i ljubiti 
Kako sinke moje mile. 
Zvek llaž^^^eh od trubalja' 
Cii se zatem udarati. 
Svaka strana bližnja i dalja 
Na ki odgovor sladki odvrati. 
Pod keh romom odvedoše 
Kralja, i knez i gospoda 
U dvor, komu sve razkošje 
I svaki ures blago poda. 
Vidi se mire pokrivene 
Svilam', kojem cene nije 
I okolo izvegene 
Stole ^ vele bogatije. 
Verh prestolja visokoga, 

Kralj gde dojde slavni se&ti. 
Kralja Atile ugarskoga 
Na pervom je slika mesti. 



252 



Pod nogami vide mu se 

Sva kraljestva ka predobi, 
Sve deržave koje iize, 
Svi rusagi keh porobi. 

Od šeset sinah koje ima 
Dva najstarja okrunjena 
Vidiš krunam" vlastitima 
Medju šobom razdeljena. 

Jer cem hoče oni oba 
Krimu stavit otca svoga, 
I kraljevat u isto doba, 
Iste tisnut ovi onoga. 

Aladana nemški bani 

Ugarskijem kraljem rese, 

Jiabu Uni inostrani 

Na prestolje isto uzpeše. 

Azdarigo, kralj moguči 
Od Gepidah, kad ugleda 
Razdeljenje u istoj kuči, 
Nepusti jim poc napreda, 

Neg Budimu pri staromu 
Pob\ im veči dio viteza', 
I Aladariu nevoljnomu 
Krunu i glavu nogam' splesa. 

Kaba jedva živ uteče, 

I svoje rodne put Scitije 
Ide živet na daleče 
Od smetene Ungarije. 

Vidiš opeta Valamira 

Ostrogotskoga od kolena, 
I za njime Teodomira 
Na prestolje uzvišena. 

Sždi za ovem Teodorigo, 
I kraljevsku prut uzdferži, 
Za njim stoji Atatrigo, 
Gde ostrogotska vlas doverši. 



253 



Vidiš za oveni Andoina, 

Longobardske bojne od kervi , 
Verh ugarskeh pokrajina' 
Krunu nosi ki najpervi. 

Alboino za oveni stoji, 
Kralj istoga od naroda, 
Verh ugarske krune koji 
Longobardom sverhu poda. 

Mauricia, iztočnoga 

Čara vidiš slavnu sliku, 
Verh prestolja ugarskoga 
Deržat krunu i šibiku. 

Za oveni buduč kraljevine 
Čari iztočni uzderžali 
Cio vek i po malo manje 
I pokojno kraljevali, 

Gospodstvo im ugrabiše 
Iz nenade Uni bojni. 
Ki od Scitije doc čiiiiše 
Puk iz nova neizbrojni. 

Poganstvo ima i nevera 

Promenjljivo serce odvece, 
Danas nece, sto hte včera 
A zautra čini tretje. 

Na očima našem tako 

Zver, koja se vetrom pase 
U hip, u čas, doba u svako 
Mas razliku stavlja na se. 

Sedam tako vojevoda' 
Iz Scitije dodje opeta. 
Ki ugarskog' verh naroda 
Stolovahu šeset leta', 

U vlastitom knežtvu svaki 
Kako koji zenilju obra, 
Karlo Veli dokle jaki 
Ote im knežtva i sva dobra. 



254 



Karla ovoga okrunjeiia 
Prilika se ista gleda 
Tako izversna ucinjena. 
Da mož' reti: zapoveda. 

Ungariju razdeljenu 
Ovi opeta svu sjedini 
I njegovoj podloženu 
Vidiš vedroj veličini. 

Tako u službii ohratjeni 
Druži verh njih stolovaše 
U svom teku izpunjeni 
Sto godištah dokle ostaše. 

Gejzu vidiš, gde proleva 
Suze i gleda put nebesi'. 
On najpervi od kraljeva' 
Rodneh kerstom čelo uresi. 

Vidiš za njim, Stepan sveti 
Mešte pruta kraljcvskoga 
Gde uzderži kerst propeti. 
Zaklad raja nebeško ga. 

Alemana Petra sliku 

Za oveni paziš, komu puci 
Kako verlom usioniku 
Izlomiše prut u ruci. 

Aba za oveni podiže se 

Krunu grabi koj pod šilu, 
Bez nje berzo nu nadje se 
Za usionos i on neniilu. 

Petra opeta usionika 

Vidiš za oveni kraljevati. 
Njemu oružje čara Enrika 
Ugrabljenu krunu vrati. 

Opet vidiš kraj Dunava 
Ceč verline ponovljene 
Gde mu mertva pade glava 
I bez krune i bez scene. 



255 



Andria za ovem sebi istomu 
Diže s glave krunu svetu, 
Salomiiim sinu svomu 
Koju stavljoi^još detetu. 

Za njim opet vidiš, Bela 

Gde Andriinu krunu stavlja 
I oko njega vojska cela 
Salomunu gde ju ugrablja. 

Salomun se za njim pazi 
Ki po smerti Bele istoga 
Na izgubljeni sto uzlazi 
Pod oružjem tasta svoga. 

Gejza drugi stoji u redu 
U ponosnoj bojnoj slavi, 
Nosi munju u pogledu, 
A u ruci mač kervavi, 

Kem terajuc Solomuna 

Pun neumerle dike i slave 

TJgarska mu osta kruna 

S mnogom časti na verli glave. 

Od masline listjem plodnem 
Mač kraljevski ovio je. 
Za ukazat^, da ugodnem 
Mirom sdružen kraljevo je. 

Brat Vladislav stoii za njime, 
Od gospode komu i bana' 
Zajfdno s prutom kraljevskima 
Kruna šilom bi podana. 

Kuni , Polj^ci , Ru^ani , 
Keh u verlom dobi boju, 
Leže pod njim poharani 
I uznose mu slavu svoju. 

Kad Koloman kralj razgleda 
Vladislava, cačka svoga, 
Vidje uzanj uporeda 
Okrunjena sebe istoga. 



256 



I naslikan gdd^je njemu 

Tverdi Zadar pod nogami , 

Lep i izverstan tako u svemu 

Da mož poznat kam^^jo kanii. 
Vojska ugarska gde ga obstire 

Sa sveh stranah, i gd^ svudi 

U obilnosti , ka mu izvire 

Iz pobicpa množtva Ijudih. fll 

Tverdi mi'i*'i gHe pufaju h| 

Pod udarci sgrade čudne, ^ 

Koji udarat neprestaju 

Cesto i naglo u noči i u dne. 



Jure Habdelic. 



Biaše svetjenikom u družbi Isusovoj. Napisa^ ov^ defa : , ^ 
a) Dictionarium vo cabulor um croaticoru'ml ^ b) Kerš- 
tjanski navuk; c) Pervi otca našega greh (1674). 

I. 

Predgovor k delu: Pervi otca našega greh. 

Malo je do se dobe slovenskem jezikom, za ktere bi 
ja znal, knjig stampano. Ali ni onem ogovorljivi jeziki 
proztili nesu. Nekomu teli takoveb knjig reči nesu bile 
prave slovenzke, nekomu bile su jako priproste, nekomu 
štampa n€ valjala, nekomu navuk nebe prikladen, nekomu 
litera ili slovo nepotrebno, mesto potrebnejega i prilične- 
jega be postavljeno, etc., zato pred vnoge sudce moraliu 
siromaške knjige doliajati, i od vnogeli sudcev (nesmem 
reči kriveh) vnoga osugjavanja i sentencie prijmati. 

Kaj se drugo moje ove knjižice nadejati moraju, 
ktere ja, kakti im vreme od vsagdcsnjeli mojcli poslov 
pritergavajuči, jedvaj k koncu dopeljab, pače i nedopeljah 
zevsema, pokedobe od čutov zvunzkeh tela človečjega 



257 

osmi del ostavih, zaradi drugeh, kotrekoh, zkerbi. Znam 
da bude, ki reče, ova je majdačka, ova zagorzka, kranzka 
ova, ova solarzka, ova nemška, tukavskaova reč. Nedvoim 
ni vu tom, da bude, ki reče: ovde H. ovde X. ovde Y. ov- 
de cs. zc. Bude ki reče: ovo bese ostaviti, ovo ništar neva- 
Ija, ovo priličneje bilo bi izreči etc. Ja pak, dobri moji 
sudci, na vsa ta vaša sugjenja drugo neodgovarjam , nego 
ono, kaj sam na jedne u Zagrebečkom Varošu hiže stene, 
velikemi literarni, napisano čtel: 

Z fundamenta izpeljana 

Hiža ova i zidana, 

Ako komu ne po volje. 

Nego mu se hoče bolje. 

Naj nam ovu tak ostavi, 

Svoju sebe naj popravi. 
Tak, komu knjižice ove nebudu po volje, naj je osta- 
vi, a svoje, ako je ima, naj popravi, ako ih nema, naj nove 
bolše zpravi, listov na hvalu Božiu, D. Marie poštenje i 
občinzku korist. Ništarmenje, komu se horvatzki hoče go- 
voriti, neka reče mesto lehko lahko, mesto osem 
osam, mesto jalen jalan, mesto neseni nišam etc. 
Ar n6 težko mesto E postaviti ili reči I, ali mesto E. A. 
Ja sem činil štampati onak, kak ande govore, gdč sem 
pisal. 

n. 
Iz dela: Pkvi otca našega Adama greh. 

Iz druge strane, br. 56. 

Vsegdar je pervo slovenskega orsaga, lujdi kakti pra- 
vega kerščanskoga catholičanskoga, ta hvala i dika bila, 
da su najpervo verni u prave Rimske vere bili, pak svo- 
jem kraljem. Banom, Generalom, Capitanom, i druge ze- 
melzke tot cirkvene tot svetske gospode. Ali tu hvalu i 
diku malo kaj nezgubiše, morebiti od vugorske i Erdelske 
mužadie peldu vzevši, ar malo pervo toga i tam se je bila 
velika mužka burka zdignula. . 

mxT. iittnk«. 17 



258 



i 



Loto adda 1573. naglo se zbuči mužadia proti gospo- 
de i plemenitem ljudem, ta zrok dajni, da ju gospoda na 
tlake i dohodke pe mezne takve nemilo naganjaju, kakve 
premagati nemore; zato z hukom oružje, kakvo je gdo 
mogel imati, zdignu, najpervo vu onom polju, ktero na ši- 
rokom medj vodami Savum i Kupum stoji; i berže časa 
spravi se oboružnoga, ali neumetelnoga Ijuctva do dest je- 
zer, i tak da bi se cez brege svoje Sava naglo razleala, 
tak ono Ijuctvo, kadgoder je išlo, plemenitaške dvore i 
hiže, je razbialo, robilo, žgalo. Megj temi pako dvori i hi- 
žami najpervi je bil plemenita vitežkoga človeka Jurja Pu- 
nekoniča na samoborskom polju, ki je malo pervo iz tur- 
skoga sužanstva bil vušal. Odonud pako proti Savi iduč, 
vsem su onuda stoječem velik strah zavdali, i ako su kte- 
roga plemenita človeka v ruke dobili , taki su ga nemilo 
zarazili. 

Gda bi do Save bili došli, poslali su zmegj sebe posle 
u kransku zemlju k mužem, i k drugem bližnjem suse- 
dom, ki bi im povedali, da ne moguce vec težkoče i nemi- 
lošče svoje gospode terpeti, proti njim su oružje prodi- 
gnuli. Zakaj zato i njim svetuju, da ako hote slobodni biti, 
i u lepe slobodščine živeti, da kaj berže, to berže, volju i 
oružje sobum slože. Kem poslom odluček, kakvoga su že- 
leli, daše neki, kteri su stali megj Sutlum, ka voda Staer- 
sku zemlju i Dravum od slovenskoga orsaga luči; neka 
listov cez Savu preidu, i nekuliko dalje pojdu, da se i oni 
hote po malom vremenu ali na ptujskom, ali na varaždin- 
skom polju š njimi skupiti i oružje združivši srecu kušati. 



Prešavši dakle preko Save, štogod je bilo lepših dvo- t 
rovah i marofah, navlaslito pako Franje Tahia, kojc je on 
dao lepo cifrasto načiniti, ognjem i oružem bez milosti po- ' 
terše i požgaše. U toj slepoj naglosti dodjoše blizu ure na 
dolnju Stubicu , gde izviraju hasnovitc toplice na pomoč 
mnogih bolestnikah. Onde tabor postavivši razposlaše nao- 
kolo svečicom omamljene seljakc, koji su bez ikakova raz- 



259 

loga dvore i imanja plemička žgali, robiii i na nista sprav- 
ljali ; a svaki dan pridruživaše im se množina mladih mu- 
žičali. 

I kada ih se je vec mnogo tisučah bilo skupilo , iza- 
braše si za poglavara nekoga Mateju Gubca, koji im se je 
nad sve ine činio i veštijim i mudrijim i prot gospodi raz- 
jarenijim, i koga su i kraljevskem časti nepametno nada- 
rili. Gubec muz postade dakle kraljem. Medjutim zagre- 
bački biskup Jure Draškovic, koji je to vreme bansku čast 
obnašao, vidivši, u kolikoj je pogibelji sva zemlja, sazva 
zemaljsku gospodu na sabor, da vide, kako bi taj mužki 
oganj za goda potišali, da neizide na veci plamen. Taj im 
dakle savet u pamet dodje, da sva gospoda i plemeniti lju- 
di oruže dignu, i da u vojnički savez pozovu one pokraji- 
ne, koje su nemački generali Vid Hallekus i Herbardt Au- 
sperg ravnali. Generali se neuzkratiše sa svojimi pokraji- 
nami, ako samo car dopusti, jer bez njegova dopuštenja 
nebiaše im slobodno na nikoga, a mnogo manje na kferštja- 
ne vojsku dici. U berzo dakle poslaše iz zemlje u Beč k 
čaru Keglevič Simuna i Berzea Ivana, da izprose mandat, 
u kom bi se zapovedilo generalom, da zemlji u tolikoj po- 
trebi serčano i marljivo pomognu. Nu doklam su posle du- 
Ije, nego je tolika pogibelj terpeti mogla, vani boravili, 
imajuči podpunu priliku, zauzme muz kralj Gubec grad 
Stubicu, i iz grada razposla na sve strane svoje posle ; da 
je Stubica u rukuh, da tko hoče dionikom postati i u bu- 
duče tolike sreče, u koju su se uhvali, da umah pohiti, 
ostavivši sve druge poslove i skerbi. I ne bez uspeha; jer- 
bo čuvši bezpametno ljudstvo o tolikoj sreči muza kralja , 
pohiti u mužki kraljevski tabor, zaboravivši i na decu i 
na žene i na maršicu. Draškovic biskup i ostale poglavice 
vidivši, da je odvlaka kao za sada jako škodljiva, i da nije 
više segurno čekati bečkih poklisarah i Krajinah, za koje 
su molili, hitro izabraše dva poglavara, koji ce na muze 
udariti, i to Mateja Kcgleviča i Gašpara Alapja, obadva 
velika gospodina i ubojnom poslu hrabra i mnogo razum- 
na; davši im osam stotinah koiijanikah, što su ih na 

17* 



260 

naglo mogli spraviti, i one haramije, sto ih je zemlja pla- 
ijala, zapovediše im, da na Stubicu udare. Razumevši to 
muz kralj Gubec, nista se neprestraši, več zapovedi svo- 
joj mužadiji . . , da taki oruže primi i s njim na gospodu 
podje, rekavši joj: Bratjo vitezovi! vi znate, zašto ste se 
u ovom taboru skupili, zašto ste kuče, žene i decu vašu 
ostavili. Znate, kakova vam je dosad sreča služila proti 
plemičem, koji su vas prije nemilo derali. Nu znati mo- 
rate, da sada imate priliku, kakove nikada niste imali, da 
dodjete na verh sreče vaše. Ovo je dan, ovo je borba, koja 
če vam oli večnu hvalu i diku, pače i željnu slobodu do- 
neti, ako žurno i hrabro bijuč se, gospodu svladate; ali če 
vas dovesti na velike i strašne muke, a vas vaš ostanak na 
večnu sramotu, ako ledja pbernite i pobegnete. Indi ako 
ste ljudi, ako ste vitezovi, koje ja cenim, serčano se oružja 
deržte, na neprijatelje udarite. Nestrašite se bliskanja nji- 
hovih mačevah, ili duga kopija; na svakoga je vas do dva- 
deset. Neču vas više rečmi zaderžavati, več je vreme, da 
se pobijemo. Danas nam valja ili srečno pobediti, ili svim 
vitežki poginuli. Tako govoraše svojim muž kralj Matej. 

A na drugoj strani razrediše zemaljski poglavari . 
svoju vojsku, tako da su u sredinu postavili pešake s puš- 
kami, a sa strane konjanike, koje su hrabrili, da se nista 
nestraše one mužke halabuke, buduč da se sva ta množi- 
na bolje razumije u pluge, motike, čepe i kose, nego u 
oruže, i da če se, kada opaže gole sablje i kervave rane, 
od straha tako razbežati, da neče znati, kuda i kamo ima 
bežati. 



Pavle Vitezovic. 



Rodi se u Senju, a odhranjen biaše u Belgiji. Od starine se 
zvaše Ritter. Vrativši se u svoju domovinu postade podžupanom 
ličkim, a posl6 zagrebačkim. Temeljito izobražen morade uvidčti, 
od kolike bi koristi bilo, da i njegova domovina dobije tiskarnu : 
zato se nehtede umiriti, dok uije izposlovao, daje u Zagrebu per- 



261 

va tiskarna ustrojena. Gn napisa više stvarih hervatskim i latin- 
skim jezikom: latinska su mu dela još u rukopisu^ a od hervat- 
skih su slčdeča natiskana: a) Kronika, aliti spomenek svega 
sveta vekov; kojesu zatim drugi (Rafaj do 1744. Laurenčic i Ker- 
Čelič do 1762.) nastavili; b) Oddiljenje Sigetsko; c) Sibil- 
la hervatska; d) PrireČnik. Umre pako u Beču g-. 1713. 

Iz dela: Oddiljenje Sigetsko. 

Putnik i Jeka. 

Odkud je ov hamet? odkud to grobovje ? 

Jeda li to zamet sigetov je? Ov je. 
Deržim na priliku kot da glasi ječe. 

Ter mi negdo neku reč izreče? Reče. 
Ovde neko božje stvorenje se krije ; 

Odgovara glas kako prije: I je. 
Javi se, tko si god, čijaj' to reč bila, 

Ka mej' na ov prihod zabavila? Vila. 
1 ljudi su novi, i vile ovdeka: 

Neka ime povi, ako je ka? Jeka. 
Toli mi, Jeko ti, drag i planin slavo, 

Došla si naproti? Jeko zdravo! Zdravo. 
Stupi bližje vilo: vidiš me, kako sam 

Nameril se v delo ovo sam? Ovo sam. 
Stupi, daj se gledat, neuhajaj mimo: 

Al rec', gde ču ja stat? to prosimo! Simo. 
Nut zapovedi tč tvojih rečih slčdim: 

Ovo sam: ali te još nevidim! Vidim. 
Znam, stare navade da i sada imaš: 

Ki te vidit rade neproštimaš! Stimaš. 
Ludo je prositi (veli se reč zdavno) 

Sto nij' moč dobiti; toj' opravno! Ravno. 
Neg' ti dar obetam, slavna Jeko moja, 

Pusti me, da pitam za nekoja! Koja? 
Pitat ču, sto j' bilo: ti kazat obetaj: 

Tere sebi. Vilo, dar dopitaj! Pitaj. 
Al sto ču činiti za pomen, naredi, 

Gde češ govoriti od obsedi? Sedi. 



262 



Neg' bih još rad znati bez side i ruha, 

Sto imam deržati rad posluha? Uha. 
Cudan tij' ratin svet, i čudne navade, 

Po ki h na "vo Siget grad dopade! Pade. 
Kad ovo zagledah, hodeč po 'vih puti' 

Od čuda udom dah svim prenuti! Nuti. 
Od kako jaki grad (čudno spomenutje) 

Mora terpiti sad razsutje! Razsut je, 
Ke su mu puštjali rati v ovoj stranki. 

Kruto ti su mali ti ostanki! Tanki. 
Gde mu j' perva sila? gde mu je spodoba? 

Ka ga j' na to dela zla hudoba? Doba. 
Sam turški poglavnik pride pod te zide. 

Is njim mnogi vojnik za naprede. Pride. 
Čudno ti j' činila sreča, sad se smije. 

Ona turška sila da ga bije? I je. 
Trave počernihu od kervi velike: 

Svud se (znam) točihu kaplje prlke? Rlke. 
Tulika grad herveč turška veličina. 

Sta pokaza največ 'z nepočina? Čina; 
Kako grad užgaše? to su čudne stvari. 

Jeda oganj daše Janičari? Čari. 
Kuliko vrag more i s rukom i s usti! 

Ali te prikore Bog pripusti? Pusti. 
To su, ki nas straše biči brez utehe 

Ničemurne naše za pregrehe! Grehe. 
Dobro se deržaše v sigetskoj trudnosti, 

S njimi, ke ravnaše Ban, mladosti! Dosti! 
Odo j' pomoč još tvoril? gde kako sena stog 

Sred plamena j' goril ta Siget nebog? Bog 
Ka hi sila Banu, al sreča ne bolja? 

Da dodje k lom' stanu, gde j' ncvolja? Volja. 
Kakov se činjaše Turkom taj Ban tužan. 

Kada prot* njim staše oboružan? Ružan. 
Kako je odganjal Turke? je li kanec. 

Oda j' Siget pomagal verno braneč? Raneč. 



263 



Da Ban bije jako, videči Kuri Zimo 

Kiid je jahal (ako pitat smimo)? Mimo. 
Dobro se je čuvat, sto se mnogi boje; 

Težko je kupuvat zdravje svoje. O je! 
Je F car na sve strane, i na sve prilike 
Dopeljal izbrane sve vojnike? Nike. 
On iaki Deliman, vazdar na boj ganjen, 

Je li od smertnih ran' bil obranjen? Ranjen. 
Mora svak' dojfna dvor smertnoga umora, 

U je gdo preko g6r', il prek' mora! Mora. 
Kogano junaka 'z naših glas povida. 

Ljutoga i jaka kot medveda? Vida. 
Sto je njemu bila Hajkune hrabrena. 

Da se reče vila oružena? Žena. 
Česa je bilo njoj, da se j' pom^fi^^' ., 

I po vojski turskoj projti smila^ Mila. 
I onaj' tu pala od kervi, i pota, 

Niirse je pvišljala slepota? Lepota. 
I njoj m%č smert zada kod drugih vojnika :. : 

Sto je mužu sada ta vladika? Dika. , 
Mnogo j' učinila (neka rečem potom) 

Al je to dobila lepotom! I potom. 
Dična j' stanovito Ijubav te gospoje: 

Al za istinito ako to je? To je. 
Da bi se sad' Jakih tako žen' iskalo: 

Kuliko b' se takih žen' imalo? Malo. 
Po svoj toj tverdini grad ujiše zmije. 
Ter se u zidini Turčin smije! 1 je. 
Vidim (tugo naša!) v gradu, ne kot prija, 

Gde alače Paša i delija. I ja. 
Vrednoga on ubi zaisto kerštjana, 

Koga vezir ljubi 'zpod tumbana. Bana. 
Gde ga pogodi on, da opade niče, 

Zernom, al oštrinom sulice? U lice. 
Ja mnjah (kot glas hodi, ali ni j' svedoka) 
Da ga zerno zgodi pokraj boka: Oka. 



264 



Ali to u dike božje pustimo dvor : 

Ti na reči neke još odgovor! Govor. 
Ko se j' od hrabrosti hervatske zgodilo 

Hotenje, se j' dosti vidilo ! I dilo. 
Ima grad turška vlast, koga nij' kupila. 

Niti ga je na čast sprosila. O sila. 
Hvaliti na veke, ki deržabu boje, 

Bana, i vojnike deli vredno je? O je! 
T/ vitezi mili po zemlji sa svime, 

Glasno su pustili svoje vrime! Ime. 
K^ je god sastala tu smertna prilika, 

Palme je procvala svim mladika! Dika. 
Za veru se bihu, za kii glave daju: 

V kom se nastanihu sada kraju ? Raju. 
Ka jim je gospoja zelen venac 'zvila, 

I pešam od boja njim spravila? Vila. 
Znam, da su starice njih majke cvilile, 

I žalost sestrice imile? I mile. 
Bog mi jim daj pokoj; večne sveče plamen, 

I stvori š njimi svoj dobar znamen ! Amen. 



Mavro Orbin. 



....-- --^ 1 

se proslavi kao talijanski spisatelj. Naški napisa: Zarcalo du- 3 



Rodi se u Dubrovniku i stupi u red Benediktinacah. Veoma 



hovno, u 15 razgovorah. kojeje preveč iz talijanskoga (izd. u 
Mletcih 1703). 

Iz dela: Zarcalo duhovno. 

Iz razg^oTora tretjeg^a. 

Učeni k. Buduči ja razumio, da je naš život kratak 
veoma , uzo bih da mi skažete uzrok, zašto pervi naši ro- 
ditelji, i svi stari, ki su pred nami bili, živeli su toliko, i 
tako dugo vreme. . Ah koliko bih dobrovoljno uzo znati 



265 



razlog od toliko duga življenja od ovieh, ki još u početak 
prid nami biše ? 



Meštar. Nekoji ljudi htedoše reči, da godišta, koja 
sil iipisana u bibliji, nisii bila ovako duga, kako su ova 
naša sadanja, nu da su bila duga kao jedna naša sedmina; 
nu to je više nego laž. Govoriti ču dakle s Nikolom Lira- 
nom, koji stavlja o ovom pet razlogali. Buduči Adam od 
Boga «tvoren, biaše takodjer učinjen uniitra u svom životu 
izverstnim načinom zdrav ; i zato biaše lasno, da dugo ži- 
vi; i ova dobrota zdravlja dolazi i ostaje večma kod onib, 
koji su blizu, nego koji su na dalekii. Drugo biaše trezno 
življenje; gde dan današnji više Ijudili ubija sladokus ne- 
go nož ; i rad neumerna jela i pila umreše mnogi, kao što 
veli razumnik. Tretjim razlogom biaše dobrota jestojske i 
hrane : jerbo su prije potopa stvari, koje je zemlja radja- 
ia, bolje bile nego po potopu. . Cetvertim uzrokom biaše 
znanje: jerbo Adam poznavaše sve stvari i poznavaše v^r- 
lo dobro krepost i izverstnost travah i plodovah, koji su 
mu bili za hranu potrebiti. Peti razlog biaše u naredbi 
božjoj, da se ljudi berzo uzmnože i napune zemljii. To je 
onih pet razlogah, sto ih stavlja onaj naučitelj, i oni su me- 
ni veoma ugodni. . 

U cenik. Ah bože! koji je to nauk, što sam ga od 
tebe čiio i naučio ; vere mi, sto godinah bi vas sliišao, i još 
neznam, da li bi se umorio ili nasitio. Još bi od vas želio 
znati, zašto sveto pismo govori, da je život ljudski kratak, 
gde no ipak vidim, da je naš život mnogo dulji nego ikoje 
druge životinje. Reci mi, koji je tomu razlog? 

Meštar. Stvar je stanovita, da je naš život dulji ne- 
go svih ostalih životinjah, izuzamši, kao što Aristotel veli, 
slona, i kako drugi govore, jelena. Nu ipak ima pismo ver- 
lo dobar razlog, kad veli, da je naš život kratak. To je isti- 
na, ako mi budemo sudili i mislili po vremenu prošlom: 
jerbo je ono vec prošlo , i ako se ceni po svoj njegovoj 
duljini nije nista više, nego dan, koji je jur prošao. Ako 



266 

je dakle sve vreme, sto je prošlo, nista, koliko če manji 
biti naš život toli kratak? Kralak je naš život takodjer, 
ako ga biidemo prilikovali vremenu, koje ima doči : jerbo 
cemo u nebu uvek živeti, i tu če biti život bez sverbe; a ji 
ovaj če se naš sveršiti, kao što se vidi. Dakle je naš život 
bez dvojbe prekratak , osobito pako ako ga izjednačimo 
sa sadanjim vremenom. David veli, da godištah naših, koja \ 
u ovom tužnom životu boravimo, neima više od sedamde- * 
set, a neki da dopru jošte do osamdeset. Nu recite mi, mo- 
lim vas, nestratimo li polovicu ovoga vremena spavanjem, 
jedenjem i pijenjem? Zato nam neostaje od njib više nego 
ceterdeset; a od ovib opet stratimo deset u detinstvu; od 
trideset, što ih je ostalo, znaj, da stratimo dvadesel u igri, 
u pokrepljenju, u nemočih, u gospodarenju i u nastojanju 
oko tela i u ostalih poslovih bez broja ; zato nam ostaje 
samo deset godinah, a koliko i od tih straiimo u gresih i 
uvredahBoga? Ako dobro promotrimo naše stvari, tako 
čemo najti, sinko moj ! da smo u osamdeset godištah jedva 
jedno godište Bogu služili. Zato naš život nije kratak, več 
je prekratak. 



Andrija Titaljic. 



Biaše rodom Višanin iz Komiže. Posveti se svetjeničkomii 
stališu. Napisa: a) Iztomačenje pesnih Davidovih u versih, 
u Mletcih 1703; b) Ostan božje Ijubavi u Mletcih 1712. 

Iz dela: Ostan božje Ijubavi. 

Iz peTanja desetoga. 

Dakle umro je, dakle pade 
Dakle uvenu žilj prebeli, 
Ki se iz raja nami dade 
Za naš večni miriš mili. 



267 



Dakle izdahnii naš Spasitelj, 
Naše dobro, naša slava, 
1 naš drugi Odkupitelj, 
Sunce pravde, svetlos prava. 
Jaoh, plačite, sad plačite 
Vi nebesa lepa gori. 
Jasne zvezde procvelite, 
Plačte rajski sveti dvori. 
Vi Siona nebeskoga 

Duše svete, slavne, obrane 
Sad od serca svi plačnoga 
Plačte, i cvelte na sve strane. 
Od svetoga gori grada 
Pocernite zede bele. 
Da jur s teška cvela i jada 
Svetli u njemu dvori cvele. 
Ter ni u slavi, ni u dici. 
Vi gradjani nekažte se, 
Nu žalosni svi kolici 
S cernem ruhom odijte se. 
Jaoh, umro je, umro sada 
Vaš Gospodin, vaša slava. 
Žarko sunce svega grada. 
Čast izbrana, dika prava; 
A vi na svet verni zbori, 
Jaoh, što sada vi činite? 
Evo Isusa smert umori : 
Plačte, uzdešte i cvilite. 
Gde ste sveti redovnici? 
Gde pastiri verneh stadah? 
Kamo izbrani spovednici? 
Gde množ lepa sveta grada? 
Hodte, i hodeč svak vas cvili; 
Pod križ sveti hodte ovdeka 
Evo dobri pastir mili, 
Evo naša slava i dika. 



268 



Hodte ljudi, hodte žene, 
Hodte dobri,- hodte oholi, 
Ter svi od svesti ponižene 
Pod križ sveti padte doli; 

Plačte, cvelte, dvižte gori 
Vaše plačne oči milo. 
Znajte, Isusa smert umori: 
Vijte mertvo sveto telo; 

Pokajte se, jer s vašega 

Greha i s vaših zlobneh dela' 
Zlim načinom ubi njega 
Strahovita smert nemila; 

Milujte ga, jaoh milujte , 
I udarajte persi rukom: 
Ljubte, hvalte, slavte, štujte 
Svi serčenom njega odlukom. 

Miluje ga sve stvorenje, 

Sunce, stene, vas svet ovi, 
Svi plač kažu i cveljenje, 
Svih bolezan tužna lovi. . . 

Dakle sunce, vas svet ovi. 
Sveta templa lepa sgrada, 
Tverde stene i grobovi 
Biljeg daju plača i jada; 

Nu kako neč ti cveliti 

Vernih dušah tužni sbore? 

I vas kolik obratiti 

Od groznih se suza' u more? 

Videč, nema da stvorenja 
Svoje plačne glasu daju, 
I da kažu sva zlamenja, 
' Tugu i žalos da imaju. 



Ignjat Gjorgjic 

rodi se u Dubrovniku 13. veljače, god. 1676. od otca Bernarda i 
raajke Franjice Zlalarireve. Iziičih perve nauke kod Jezuitah da- 



I 



I 



269 

de se na gerčko knjižtvo^ da odatle pribavi g"ladji i krasniji nzor 
svojim latinskim i slovenskim pesmam, koje su mu od perve mla- 
dosti omilile. Izperva prionu uz Ijnvezne i satiričke pesme. U svo- 
joj 22. godini stupi u Rimu u jezuitsku družbu, i tu se tako izka- 
za, da su ga starešine učinile učiteljem retorike; nu buduč da mu 
poglavari nisu bili po duši, vrati se pod izlikom slaba zdravlja u 
svoj dom i tu ostane neko vreme, dok se nije god. 1706. obukao 
u benediktine, na otoku Mletu blizu Dubrovnika. U tom redu po- 
stane u berzo predstavnikom, pa posle opatom. I njegov rodni 
grad odlikova njegove lepe zasluge na književnem polju, tim, što 
ga je učinio savetnikom i bogoslovcem republike ; a Akademia 
„degli oziosi" zvana izabra ga za svoga upravitelja. Kašnje se 
porodi neka razpra medju mletskimi redovnici i dubrovačkom re- 
publikom, i to dade povod, da je Gjorgjic od starešinstva bio 
prognan zato, što je cerkvene sloboštine proti deržavi branio. 
Nu on upotrebi i vreme svoga prognanstva na svoje znanstveno 
obogatjenje. Napokon se vrati papinim posredovanjem u svoju 
domovinu, gde su ga sugradjani slavno primili, i gdč je zatim do 
smerti oslao, umre pako 21. sečnja 1737. 

Dela mu pokazuju^ daje bio Čovek verlo (bistra uma, i veo- 
ma prostrane znanosti, i da ga je oduševljivala viša nabožna čut 
i osobita Ijubav prama rodu i jeziku slovenskom. Napisa pako više 
toga stranom u slovenskom, stranom u latinskom i talijanskom 
jeziku. Ovde čemo napomenuti sledeča dela: 1) Pesni Razlike, 
pisane prije nego pojde u kalugjere; 2) Uzd asi Man dal č ne p o- 
kornice; 3) Salter slovinski; 4) Život sv. Benedikt a 
opata; 5) Marunko i Pavica; 6) Inspectiones anticri- 
ticae in adriaticum D. Pauli naufragium; 7)RerumilIy- 
ricarum seu lUjrici Historia; 8) Viri illustres patria 
Rhacusini ex Patavinis monumentis; — 9) II Novizzo 
Benedittino; 10) Raccolta di varie lettere erudite; Dis- 
corsi accademici; Poesie varie. i. o. d. 

I. 

Dzdasi Handalene pokornice u spili od Harsilje. 

Uzdisanje tretje. 

U pogerdjenju. 

Vekostvorac ljubi i čuti, ^ 

Večnom' njemu slično što je ; 
Sve, što može poginuti, 
Pred Neumerlem preprosto je ; 



2 70 



Večnu clušu čuti i ljubi , 
Ku za osvojit, sebe izgubi; 

Kdj za život dat, u znoju 
I u kervi svoj ugasi. 
Ah vidj, dušo, cenu tvoju, 
Ah spoznaj se, kolika si: 
Jer vas ures od nebesa" 
Zamena je tvoga uresa. 

Ah i ures tvoj ostavi, 
Kem zamamit mogla je Boga 
Negda slepa pri Ijubavi 
Od uresa telesnoga 
Mandalena, svoga lica 
Zatravljena Ijubovnica. 

Ali u kratko pozna vreme, 
K6 leposti jesu prave: 
Ter suzama tekučeme 
Smaknu s lica sve naprave; 
Da nje krepos višja ustane 
Verh taštine poplesane. 

\ide nebo, kad joj s cela 
Od napravah oblak minii : 
Kad nje prodje zora bela, 
Tad je rajsko sunce obsinu : 
Voče u duši provre, kade 
Nje leposti cvet opade. 

Ter ko mesec, kad prosterle 
Nanj su svoj mrak kobne seni, 
Sve priteže k sebi unierle , 
Da ga paze začudjeni: 
Tako i ona tamna i bleda 
Raj priteže, da je gleda. 

Skupneh kapalj' vlažnu šilu 
Sgar levaše hridna spila, 
Ko da i hrid plačnu uz vilu 
Bese cvelit naučila: 



I 



f 



271 



I greznjaše strana svaka 
Klicnem daždom bez oblaka. 

Romonito čem padaše 
Voda niz verh pukloj steni. 
Sva na jedno protecaše 
U naravni sud kameni. 
Kom' činjahu svud okoli 
Tverdu ogradu stanci goli. 

Evrenkinja jednom mlada 
Kon jezera toga sede , 
Ter unj upre puna jada 
Ucveljene svoje poglede. 
Veleč : suze, jaoh, smutjene 
Tebe uzmnože, skratja' u mene. 

Plače daždom hrid u spili. 
Da ti raztet budeš s toga, 

jezeru, druže mili 
Moga cvela pokornoga : 
Plačem i ja; nu smutjeni 
Gine u suzah život meni. 

Ti kamene plačeš tako, 
Zasve plakat neimaš trebi, 
Jer ti veran doba u svako 
Zivio si kralju od nebi, 

1 jedina bi tva želja 

S željom tvoga stvoritelja. 

Tebi on reče: zemlju resi 
Veličinom verhu tvoga: 
Ti se uzdignii put nebesi', 
I proslavi stvorca Boga: 
Ni se tužiš, sto te udara 
Samosilnos zleli vetara'. 

Zapovedje, da te izgerdi 
S svom strabočom divjač tmasta, 
I da t' čine zaklop tverdi 
Zapleteneh žile od hrasta': 



272 



Naredi ti: stavan sždi; 

A ti obshiži, sto on naredi. 

A ja, vajmeh, pak izpusti' 
Uzdah iz dno serca svoga: 
Reč utopi njoj sred usti' 
Reka plača nenadnoga : 
Ter u misleh zadubena 
Osta verhu stene stena. 

Na skut ruku svou nasloni, 
A na rviku plačno lice, 
Pazeč vodu, gde romoni 
Protecuči niz litice: 
Kad u vodi toj pazeči 
Naz^e sliku svoju po sreči. 

Lice u licu kad neugleda', 
Kem od lepeh seva u broju. 
Neg obraza suhor bleda , 
I bez slike sliku svoju : 
Splete ruke, glavom stresi, 
Pak vapiti podiže se: 

Gde ste, o mladi, ah tecite 
Taste duše k ovoj strani; 
Vašu lepu da vidite, 
Ka vas nekad sladko izrani, 
I kušati vas usili 
Dragu u plamu nemir mili. 

Ah ka nesves vas obseni, 
Da živete s mene u vaju! 
I dvorite zatravljeni 
Jednu lepos, kii haraju 
Pfervo tuge, paka vreme, 
Smert na sverhu, cerv za teme 

Lepos svaka na svet odi, 
Poprav ima ret se u stvoru 
Zid na snegu, sneg na vodi, 
Voda u reci, reka u mdru, 



273 



Sgledna svetlos, ka skratja se, 
Beguc ures b^rz na čase. 

Grob pozlaljen: štetna mama, 
Medni čemer, smert žudjena, 
Pena, magla, vetar, slama, 
Plam, hip, san, glas, prah, dim, sena, 
S malo slave i godišta' 
Zemlja iz zemlje, nista iz nista. 

Eto vi isti svedočite 
I nehteči ovu istinu; 
Do nebesah kad slavite 
Pesnim lepos, kii jedinu: 
Ah, vaša ista hvala kaže, 
Da je za malo, sto je najdraže. 

Vi zovete zorom čelo. 
Vi danicam' oči mile: 
Vi glasite , da je veselo 
Sunce u licu dične vile: 
Nu dan jedan, znate, u moru 
Gasi zvezde, sunce, zoru. 

Pripevate persi od snega: 
A sto od snega berže mine? 
, Usti od cvetja živučega: 
A sto od cveta lašnje izgine? 
Posmeh vedri: a vedrinu 
S neba oblači časom skinu. 

Nu sto je gore: jur dvoriste 
Vi beguče me razblude, 
Dare darim priložiste, 
Molbe molbam, trudim trude, 
^^ Kii za steči platu na nje, 

^kV Neg bez stvora prazno ufanje. 
^ Jer vi znate, zna i Bog s nebi. 

Zna i duša ma skrušena. 
Da u meni veku ne bi, 
Neg li od bluda sama sena, 
Herv. čitanka, lo 



274 



Svet me sudeč za bludnicu 
Ne po delu, neg po licu. 

Nu još da bih blaga odvede 
Vašoj želji, mladci ognjeni, 
I da s jedrom punem sreče 
Prebrodiste val Ijuveni, 
Recite mi: ka bi bila 
Vašem' trudu plata mila? 

Jedna rados, kii greh poda, 
Drača u cvetju, ke če opasti, 
Cvet prošasti s malo ploda. 
Plod otrovni s malo slasti; 
Slas, ka berzo gre na manje: 
A za slasti pokajanje. 

Ako čistom, vi velite, 
Bez Ijubjenja dekla ka je: 
U istinu svi sudite, 
Da Ijubjenje gnjusoba je : 
Ah ter hoteč uplivate 
U gnusobu, kii poznate? 

Tem neimate opravdanja 
Dragos ištuc gnusnu u kalu, 
I topeči bez prestanja 
U jaz pogan mudros palu, 
Mudros: slavan, lep, i mio 
Od božanstva zrak i dio. 

Nu sto korim ineh sada 
Ja prikorna, vajmeh meni, 
Cem zanes^ tac nekada 
Mene ures moj Ijuveni, 
Da potratih u napravu 
Razbor, krepos, večnu slavu. 

Zrak beguči lica moga 
Za uzmnožit moč zadosti. 
Pustih dušu, pustih Boga, 
Pustih izgled sveh leposti', 



/ 



275 



Ki dvorove od nebesi' 
Rajom , a raj sobom resi. 

Miljah, da ovi svet ne gine 
Za me svojoj u pr omeni, 
I moj iires pun taštiiie 
Sam bog bese slepoj meni: 
Ures za mu čas jedinu, 
A čas deržah za krivinu. 

Zaman razbor: sto je gizdavo 
Odi, reče, vek ne sceni: 
Ah sto činiš ? to nje pravo; 
Zaman razlog vika u meni: 
Man spoznanje reče moje : 
Sve, sto rešiš, za malo je. 

Jer ke iztrajah vreme! Koja 
Blaga, pomoči, i hitrine! 
Da naravna dika moja 
Prestavljenom dikom sine. 
I da lepe sa sveh strana' 
Lepša gledam, svem gledana. 

Smetah nočne me pokoje, 
I prevratjah vas mrak tmasti 
Misleč, ko bih lice moje 
Uredila dan došasti: 
Još i speči snjah gizdave 
Dvorbe, gledanja i naprave. 

Hteč, spleteni da moj prami 
Prame od zvezdah predobiju: 
Da se zora sobom srami 
Videč mene rumeniju: 
Draže zrkke da zaskoči 
Sunce u suncu mojeh oči'. 

Eto svetli kralj od dana 
Jasnem kolom iztok zlati: 
Eto ustajem i ja iz rana 
S zercalom se svetovati. 



18 



276 



Ko da izliitrim nevidjeni 
Sklad razbludan novi u meni. 

Ko da činom svesti morim, 
A posmehom duše vezem, 
Ko da ranjam, kad govorim: 
Kad pogledam, ko da užežem: 
Ko da II robstvo serca uvodim; 
Plenim, vladam i gospodim. 

Dvorkinjirah kolo okoli 
Druži i služi mene od svudi: 
Svaka ures moj oholi 
Sklada veštoj u razbludi; 
Vadeč zlatne iz pobrane 
Drage masti, vode izbrane. 

Drazem' vodam' pervo umivam, 
Sneg naravni piiti bele: 
Povratjam se, promenjivam 
Izza vodah vode mile : 
Ali u temu ni je mi dosti 
Zadovoljnom sjat svetlosti. 

Neg iz suda mirisnoga 
Presadjivam hitrom vlasti 
Još na lere lica moga 
Od snežane ler pomasti, 
I nad rušam' mojim' istinim' 
Silni trator nicat činim. 

Pak na prame ruku uzdižem, 
I njih mucec sebe trudim. 
Pravim, delim, skubem, strižem, 
Spuštam, pleteni, vezem, rudim, 
Dokle učine u dva dela 
Zlatnu diigu suncu od cela. 

Kolikratih neiduči 
Na moj način red mi od lica, 
Moj obratih gnev goruči 
Put pravedneh dvorkinjica': 



277 



I pedepsah sve, sto moje 
Urešenje skrivilo je. 

Kolikratih na zercalo 
Moj se užeže bes ognjeni; 
Jer nebeše prikazalo 
Sasma iigodnu mene meni, 
Ter pometnuh gnevno odveče 
I potlačili cklo merzeče. 

Sva beh ure s : nu ma slava 
Još na ureseli gradi urese : 
S cenom svetlos od naprava' 
Cena s redom nadteče se: 
Mesta uresim ni je vec, i ja 
Još bit žiidim gizdavija. 

Zlatno cvetje, zlatom svito 
Trepti zlatnem' nad kosama: 
Uši i gerlo ponosito 
Gore u zraceh zlatna plama: 
J zlatom se obkriižilo 
Beleh rukah srebro belo. 

Svom tančinom pogled vara 
Koprenica, kom put rešim: 
Ruho oblačim, koje odzgara 
Izatkanem' sja čudesim. 
Na kom dobi sa sveh strana' 
Istu narav igla znana. 

Biserom se pobjen vije 
Oko bedar' pas zamerni : 
Na grimiznoj svili krije 
Tkane cvete grad biserni: 
Oblica je biser doli, 
Da ga stiipaj pleše oholi. 

Puna blaga beh svakoga, 
Uz to blago da se ukaže. 
Koliko je blaga od toga 
Mč leposti blago draže: 



278 



A pod blagom tela moga 
Mraše od tiige duša uboga. 

Mraše u meni duša žedna 
\ ečne slasti božanstvene : 
Gladna darim, ke pravedna 
Jur uživa dopuštene: 
Mrazna, cerna, gola odveče 
Sveh krepostih bez odece. 

Od zercala ogled zlati, 
Pred kem spravljah red od tela, 
K mojoj duši da tko obrati, 
Kakva bi se, jaoh, videla; 
Gde nje oci nazrele bi 
Gerdji od pakla pako u sebi. 

Jer stvor eni ceč jednoga 
Večni jazi greha bese, 
A hud pako serca moga 
Sve krivine sagradiše, 
Navaljujuč smeče u smeci, 
I zla na zla priložeči. 

Ah jaoh, tada videla bi 
Ma naprava, ko nju izgerdi, 
Gde priteče, gde prigrabi 
Strahovitos svakoj Serdi : 
Gde nakazni iste hude 
Predobite njom se čude. 

Ceca moga rumenila 
Gde se žari kužnem plamom: 
Ceč beloče moga tela, 
Gde tamnosli bledi samom: 
Ceč uredbe moga prama, 
Gde goručem' vre zmijama. 

Nju oholas s jedne strane, 
S druge zloba raznosaše: 
Njoj verh glave poplesane 
Naježena nesv6s staše: 



279 



Njoj deraše unuternja 
Ljubomornos pakla cernja. 

Grehu vruča, dobru mrazna, 
Čem za dobro, sto je zlo, siidi; 
Pometaše bezobrazna 
Strah od neba , sram od ljudi' : 
Podušena u berlogu 
Živa grešim, mertva Bogu. 

Tac ma duša s svoga uresa 
Od večne se sreče oddeli: 
Parja otčinstvo od nebesa'. 
Slična ružnoj Jezabeli, 
Ka nemilo pade štrena 
O napravah zabavljena. 

O napravo večna od raja, 

m6 duše raju pravi, 
Za te plahos ma nehaja: 
Ali ti me ne ostavi , 
Neg obrati milo meni 

Tvoj blag pogled razvedreni. 

Zudeh nekad, o gizdavi 
Nad svem' ljudskem' sinovima, 
Da te lepos ma zatravi: 
Nu stravljena tvojim' zracima, 

1 požudna tvoga plena 
Bih u plenu zaplenjena. 

Eto razkošne i vesele 
Dni pometnuh, ter mii zloču, 
Kom ti u kratko skrivih vele, 
Smersit dužem plačom hoču. 
Za naresit moč se u veke 
S tv6 vidjene, Bože, slike. 

Za pomasti me žudjene 
Eto umivam suzam' lice: 
Za odeče mč zlatjene. 
Naga umiram sred litice: 



280 



Za ražstat se s mom taštinoni, 
Sahnem gladom, strahom, tminom. 

I ako tašteh ceč razbluda' 
Sebe mučeč i moreči 
Za bit lepša, neimah truda 
Ponet svaki trud največi: 
I reh: staros čekat necu, 
Ako i umrem, lepa umret ču. 

Staros želim sad, za moči 
Bolje smaknut dike štetne: 
Da telesnoj pri gerdoči 
Svoju gerdoču duša odmetne: 
I po dugu nepokoju 
Prigerliš me ti za tvoju. 

Svet mii izgerdi dušu prije, 
Ja ču telo gerdit ovo: 
On izgerdi, što je božije, 
Ja ču gerdit, što je njegovo, 
Dokle plati s prave osvete 
Sve, što je zloče, sve m^ štete. 

Tako izreče: ter u ruke 
Stišt^ naglo bič kervavi 
I hrabrene puna odluke 
Piit merzeču bit se stavi: 
Toli silno, da ne udara 
Tako u hridi munja odzgara. 

Tuče i dere, što dobita, 
Dažd6 rane s desna, s leva, 
Zvižde uvit gvozdovita, 
I potopom kerv proleva, 
Doklegod joj pade od muke 
Snaga iz tela, bič iz ruke. 



281 



II. 

Saltjer slovinski. 
1. 

Pesan TIH. 

Gospodine, ki sve vreme 
Nas miidrime 

Vladaš zrakom znanja tvoga; 
Čudno ti je nada svime 
Tvoje ime 
Po deržavah sveta ovoga! 

Zlatnem' krilim prosvetliše, 
I prikriše 

Zemljii, o slavni Gospodine, 
Ter od neba vele više 
Uzletiše 
Tvojeh slavah veličine. 

Pače nek bi jur prestale 
Sve zahvale 

Kem' se osvetni diči pakd: 
Mlečna usta dece male 
Na tve hvale 
Podigo si i potakb. 

Gledam, gledam (ah čudesa!) 
Tva nebesa, 
Ruke tvoje hitra dela: 
Zvezde ohole s vedra uresa 
I iz ničesa 
Stvoren mesec pun svetlila. 

Tem, što je čovek, da svedj ima 
Nad inima 

U spomeni svojoj mesto? 
Sto je umerli, da tvojima 
Milostima 
Pohodiš ga toli cesto? 



282 



Ti si njega blag i mio 
Ponižio 

Rajskeh dvoran' malo manje : 
Slavom ga si ti krunio, 
I iiznio 
Tvoga stvora na vladanje. 

Pod noge si vergb svoje 
Ti sve , sto je 

Smirnem' ovcam' krotkeh stadah: 
I živuče s tem svakoje. 
Skupno koje 
Pase plodneh verh livadah. 

S berzem' jatim letušteme 
Ribe neme, 

Keh vodeni jaz zatvora : 
Ke putima studeneme 
Svako u vreme 
Setaju se sinja mora. 

Bože, o Bože naš presveti. 
Kom' živeti 

Svako bitje deržano je ; 
Ah, čudno ti seva i leti 
Po svem svetu 
Nedohitno ime tvoje! 

Otcu i sinu bud podana 
Slava izbrana, 
Budi i duhu, ki raj vlada : 
Kakva njima s perveh dana' 
Bi davana, 
Podaj jim se svedj i sada. 



Pesan IX. 

Večnu slavu tvoga uresa 
Sa svem sfercem svud pronit cu; 
Svakolika tva čudesa, 
Gospodine, razglasit ču: 



283 



Biljisat cii do nebesa', 
I u tebi se veselit ču, 
Pojuč hvalu neizrečenu, 

Previšnji, tvdmu imenu. 
Neprijateljska sva vojnica 

Razperšana nazad pade: 
Plam osvetna tvoga lica 
Sveb obori , sveh popade, 
Ter iičini tva desnica 
Sud podoban meni tade, 
Kad zasede, Sudče pravi. 
Na prestolje večno u slavi. 

Glasom kark gromovitern 

1 me smaknii protivnike : 
Potištenem skrl zabitem 
Njih spomenu mertvu u veke : 
Slom\ mačem ognjevitem 
Zlobneh mače svekolike, 

Ter iza dna sve njihove 
Podre tverdje i gradove. 

Njih spomena, njih zahvala, 
Kom se uzpeše k zvezdam gori. 
Za malo je poperšala, 
Jakno žamor vetra n gori: 
S bukom, s treskom bese ustala, 
S bukom, s treskom pak se obori, 
I njih slava sveh godišta' 
S njima ujedno dospe u nista. 

Ti nad rajskem, Bože, skupom 
U vek živeš slavan sveme: 
Ti neumerlem plešeš stupom 
Potlačenu smert i vreme: 
Ti, da sličnem das odkupom 
Pomoč brižnem umerleme, 
Prestolje si spravio tvoje 
Za suditi, sto pravo je. 



284 



Za dat izgled svetu hiidom', 
Čem tva pravda stoji iiza te: fl 

I odredit tankem sudom ■ 

Svakom' delu slične plate : ■ 

Da tko stegnut jakem trudom 
Za utec se zaziva te, 
Vazda pomoč nadje u lebi 
Pri nevoljah i potrebi. 

Tem svi, ki tve imfe znaju. 
Nek ufanje u te stave; 
Jer smeteni ne ostaju, 
Ki te ištu, slede i slave: 
Verne tvoje dugo u vaju 
Tvoje ruke vek ne ostave; 
Neg jih veče iz dubine 
Više uzdižu, Gospodine! 

Hod' te, umerli, da gizdavi 
Pesan vaša romon tvori 
Na čas Višnjem', ki boravi 
Na sionskoj svetoj gori: 
Pojte svakoj po deržavi 
Mudros kralja, ki svet stvori. 
Da na slavno penje oholo 
Nebo i zemlja zamni okolo. 

Jer pravednu kerv neostavi, 
Da osvetu zaman iste: 
Niti ubozeh zaboravi; 
Niti njihov glas potište; 
On videči bes nepravi. 
Ki podložne svoje pritište; 
Sve na razlog stavi zlima, 
Sto činiše protiv njima. 

Molih jednom njega ognjeno, 
I reh: Na moj plač se smili, 
Vidj, ko me su nesmiljeno 
Moji zlotvori ponižili: 



285 



Ti, ki, da te slavlju obceno 
Raja u vrateh, Bože mili, 
S vrata' iizdižeš od smerti me; 
Ali i sada slobodi me. 

Tako vaj)ih: i od me boli 
Berzo izbavljen reli ii slavi: 
Nabode se puk oholi 
Na isti poraz, ki mi spravi: 
Ovo je uza, kii mi doli 
Moj zasednik sakri, i stavi; 
Nil zameršen iz nenade 
On najpervi u nju upade. 

Moč vekiište pravde slavne 
Tad se iimerlem očitova. 
Kad pun grešnik himbe izdavne 
Ostk ulovljen usred lova : 
I u tuge neprestavne 
Pade, ke mi skrovno osnova, 
Kažuč, da tko razspe sije 
Hudi sebi sam najprije. 

Pravo je, da se tako upravlja 
U jaz pakljen zlobnik tmasti, 
I tkogod se zaboravlja 
Od mogiiče višnje oblasti : 
A tko oholas s strane ostavlja, 
Nece u zabit večnii pasti, 
I poginut iivek neče 
Serce smerno i terpeče. 

Probudi se, ah probudi : 
Nemoj, hudi da se uzmnože: 
Pred tve lice zovi, i sudi 
Ljiidsku oholas, slavni Bože : 
Ter nek vide, da su ljudi, 
I tvom' jarmu vrat podlože; 
Tvom strahočom njih veomi 
Nesmoterno skuči i slomi. 



286 



Slavan budi, rajski Otče, 
I ti davni Sinko od sgara; 
Siavan duše, svetli uzroče 
Sveh milosteh, sveh dobara': 
Ko bi, odkada vas svet poče, 
I kako je prem sadara, 
I ko bit če, doklegodi 
Bog stvorenju uzgospodi. 



Pesan X£.VII. 



Gospodin se velik kaže, 
I dostojan svake hvale 
U svdm gradu, koga draže 
On obljubi, neg sve ostale: 
Ter da nam se želje utaže; 
Jur njegove mire pale 
Eto opeta diže uzgori 
Na presvetoj svojoj gori. 

Eto gradja jur počina, 
I na temelj stavno seda : 
Eto sionska jur višina 
Nov na sebi ures gleda: 
Eto od zemlje sva širina 
Močna kralja grad spoveda, 
U veselju ki zamera 
Jeruzalemu od severa. 

Poznat če se svoje u vreme. 
Da u tem' dvoru Višnji stoji. 
Kad otole pred svakeme 
Pomagat nas uznastoji. 
Zgradu gledat slavnu sveme 
Ide u skupu kralj svakoji. 
Ter pred čudim', ka vide se, 
Snebiva se, smela i trese. 



287 



Pače boles pretežka je, 
Ko rodilju ka sveh hita ; 
Mislec jakos, kii nam daje 
Tverdja toli plemenita: 
Mne, da na njih jur ustaje 
Neka otole moc skrovita; 
K^ jih ima stert do skora, 
Ko plah vetar plavi od mora. 

U ovem gradu sad gledamo 
Sve sto čusmo po besedi, 
Bog, Bog, koga sama imamo. 
Snažni u njemu gospod sedi: 
On utverdi, dobro znamo. 
On prelepu gradju uredi. 
Nek protivne bez zapreke 
Nepomična žive uveke. 

Jer nam veče s tve Ijubavi 
Poda milos dara ovega. 
Ki prosismo, čacko pravi, 
Usred templa svedj tvojega. 
Pravo je, da se tvč proslavi 
Ime dokraj sveta svega. 
Do neba se ter narica 
Puna pravde tva desnica. 

Sionska goro jad oteri. 
Pravda je s tobom božanstvena: 
Uzigrajte srečne kčeri 
Zidovskoga od plemena; 
Tverdem zidom, puče, obsteri 
Verh od Siona uzvišena, 
I po redu brojom nove 
Zidjaj torne zgar njegove. 

Tuj svu pamet uložite. 
Da se miri vešto uzvise: 
Mesta kucam razredite. 
Da njih lepos uzmnoži se; 



288 



I svil zgradu naresite ; 
Nek došasti red čudi se, 
Koliko ste pomno u svemu. 
Poslovali Previšnjemu. 

Jer Bog je ovo naš Bog davni. 
Ki svom bitju neima mere, 
Koga život ncprestavni • 

Preko sveh se rekah stere. 
On gospodar naš je stavni. 
Ki rad naše pravde i vere 
Vladat ce nas po sve veke. 
Kako izbrane podložnike. 

Piiče, koji nad sve ine 
Nadeljen si višnjem dari 
Slavna trojstva veličine 
Časti, hvali, blagodari: 
Kako od perve bi starine, 
I s početka sveh od stvari"; 
Tako u vreme hud sadanje. 
Za nedoči vek na manje. 



/m. 
Iz života siavnoga proroka i kralja Davida. 

II, Buduči on najmladji medju bratjom, bi od otca 
postavljen za nastojnika više domačeh stadah: gde za 
kreposno danke provoditi i hvaliti naredno Previšnjega, 
nauči vešto udarati u Saltjer i skladati bogoljubne pesni. 
Ne manje ukaza tuj velekrati svojii izboritu snagu i serce 
junačko, udiruči bo mu na ovce razlika grabeča zverenja, 
011 golem riikami opiraše se njim, zadavljivaše lave i med- 
vede, ter jim iz kervavih čeljustih šilom izkidavaše plen 
popadeni. 

in. U to Saul, koji lada više puka Izraclskoga kra- 
Ijevaše, sgodi se, da ceča svoga neposluha pade u omrazu 



i 



289 



Bozju, kroceč česa zapovedi Bog svomii proroku Samuelu, 
da podje u grad Betlem i da u otcinoj kuci pomaže sve- 
tom pomasti Davida na mesto Saulovo za kralja. Tako bi 
ucinjeno, i ta stvar polaja se za koje doba. 

|)p4 Netom Bog oslav\ Saula , narip\ ga duh nečisti, 
koji ga tolikom unuternjom zlovoljnosti predušivaše, da 
ga čestokrati vadjaše izvan sebe; zato bivši mu napome- 
nuli dvorani, da David sasma hitro u Saltjer udaraše, 
dozva ga taj čas u dvor Kraljevski i njegovim udaranjem i 
pesnami uze, kad bi ga zlovoljnos pritisla, unuternju mu- 
ku razgovorno osladjivati. 

iy. Ne do vele doni sgoda, da se Filistei, ili deržav- • 
niči Palestine susedi Izraelskoga kraljevstva, podignuše se 
s oružanimi četami na Saula, kdjim Saul s vojnicom svo- 
jom pospešno izteče suprotiva. U palestinskoj vojski ima- 
še gorostasan zatočnik, po imenu Goliat, koji za mnogo 
danah izlazaše na polje, dozivajuči na mač i na kopje, 
ako bi jim išlo od serca, viteze Saulove) Nitko nesmiaše 
iziti na pozov, pripaden strahovitim uzrastom i mogučom 
desnicom verlovitoga Goliata; tako da Saul biaše ličbom 
obečo onomu, tko bi toliko snažna Izraelskoga protivnika 
pogubio, svoju hčer za ženu i s hčerom bogastva neizre- 
čena. Sam David nadje se, za sve da u pervi cvet mladosti 
i još neveš vojevanju, koji se uslobodi izteči na zatočište 
suproč gore rečenom bojniku, ter s pomoči nebeskom, u 
koju se samu uzdaše , pogodi ga kamenom iz prače u sred 
čela, i tako na zemlju oborena istim ga njegovim mačem 
poseče, ter njegovu glavu prikaza Saulu. Ovo bi najp^rvi 
uzrok, s kojega Saul poče Davida nenavidet i progoniti, 
pokli Evrenkinje deklice, radostive ceča rn% doveršene i 
predobita neprijatelja, izvodeči kola, behu Saula pri Da- 
vidu pogerdile i začele u tancu ovaku pesan: 
Svdm tisuču vitezova' 
Ako Saul sabljom strati; 
Smaknii siiblja Davidova 
Toliko jih desetkrati. 
Za koju stvar on od tada nastoja Davida i svojom ru- 

Herv. čitanka. 19 



290 

kom i tudjom pogubiti: nu zamani, jer svemoguca obra- 
na s Davidom bese, koja nadahnii još i Jonatu, pervoro- 
djeiioga sina Saulova, da ga sa svom diišom obljubi i da 
mu bude pomnjivi stražnik i pomočnik uz otca, neka^nebi 
ni jednom skrovnom zasedom izginuo. kJ-^ •( 

X. I drugi izgled od blagoce i milosti opet ukaza 
David prema opakom Saulu. Ovi zaboravljen od prednje- 
ga dobročinstva Davidova, i podžežen zlim duhom, kojim 
u svesti patijaše, bese se podignuo iz nova s bojnici za tra- 
žiti njega po pustinji od Cifa, u kojoj bese ocutio, da u 
istinu boravljaše. Ali netom uzaznk David kraljevu Ijutu 
odluku, podignii se slobodno u družbi Abizea, svoga se- 
strica, a sinaSarvie sestre svoje; ter preko gluhe noči pri- 
stupi k taborom progoniteljskim i uvuče se u šatore Sau- 
love necuven od nikoga. Tuj našadši kralja, gde spi i vi- 
deči Abizea sasma naoštrena zapogubit ga, uzderža desni- 
cu svoga druga govoreči: Ustavi se i neprostri ruke na 
kralja , božjom pomasti zabelježena, i znaj da doklegod 
on od svoje nepogine, neče po meni nikada poginuti. Ne- 
ka me tera i progoni , odlučen sam prije svaku nevolju 
podneti, neg ubojstvom kralja, s nebesah pomazana , ne- 
besa uvrediti. Oddeli se dakle i s sobom poni otole kopje 
i sud vode, koja stahu Saulu nakon glave, ter kad se po- 
dalje odmaknil, zivnu sluge Saulove i vrateči jim, sto bese 
iz kraljeva šatora izneo, ukaza očito, da on Saulovu smert j 
i krunu, kako ga zloglasnici potvorahu, neiskase. -\ 



IV. 
Iz života sv. Benedikta opata. 

Predgovor 

k drugom delu. 

Iz jednoga stabra vele granah prostire se, koje sve 
zajedno živuči, i jedna s drugom gerleči se, ures rodno- 
mu dubu, piču žudjenonm težaku, i sencu preugodnu put- 



291 

nikom udeljivaju. Taka je i Ijuijav božja, koja zvat se mo- 
že stabar od inih krepostib; zašto iz nje niču svekolike , 
svekolike njom živu, i po njoj svekolike imaju ures i senu. 
Svaka krepos, koja nije na svcrhii božanstvenu odredjena, 
reti se ima tasta sena od kreposti, i prava taština, koja 
kako grana presahla u dubu nemože dati ni jednoga ploda 
našoj duši, ni uresa našemu izvanjemu delovanju. Ali gde se 
nahodi IjubavBoga, tu sve kreposti stanuju, kako dvorkinje 
za služit svojugospoju, kako hčeri za sadružit svoju majku, 
i kako grane za okruniti gizdavim vencom od zeleni svoj 
stabar blagodarni. S božjom Ijubavi stanuju (rekoh) sve 
kreposti, i toliko su jake, koliko je Jaka ta Ijubav : koja 
kad preko mere umerle u našem sercu uzraste, moguca je 
uzdignuti zemaljskoga čoveka u neko verbunaravno bitje, 
i njega obratiti (rečju) u Boga. Evo razloga od moje bese- 
de. Pričica je od Razumnih: da unuternjim nekim i otaj- 
nim načinom mi živimo večma u onoj stvari, koju zestoko 
ljubimo, neg li u istim nami: o njoj mislimo, o njoj bese- 
dimo, k njoj herlimo, kod nje uživamo, a od nje na daleče 
čeznemo, venemo, izdišemo, kao razdeljeni od duše, i živi 
bez života. S česa se to uzroči? Ne u istinu s drugoga po- 
četka, nego li jer Ijubav skrovnom šilom ujedinjiva dve 
duše jednako zaljubljene, tako da mogu se jedna duša reti. 
Isto sledi medju nami i Višnjim Ljubovnikom. 

Buduči dakle u sercu moga čačka Benedikta temelji- 
to i žestoko usadjena ova Ijubav božja, vir od svih doba- 
rah, majka prave svetinje i odhraniteljica božanstvene mi- 
losti; nije čudo, da presvetla četa krepostih obra dušuBe- 
nediktovu za svoje občeno prebivalište, i za svoj dvor go- 
spodični. Na isti način čudo nije, da Benediktovoj desnici, 
reči, pogledu, htenju b\ udeljeno sgara neko (za ovako 
reti) bvemogučtvo, kojim on tolika čudesa tvorio je ; da 
samo ono nije učinit mogao, što nije hoteo, a ono nije ho- 
teo, što nije bilo izvan reda naravi. Govori sveti Gčrgur 
papa, snebivajuci se, da se nadje po veliku čudu slvar je- 
dna sama, koju Benedikt hote, ali nemože izvcršiti. Nu u 
tej istoj stvari, koju izveršit nemože, steče slavu neizmer- 

19* 



292 

nu: pokle on delajuci čudesa bez prestanka, učini, da se 
za čudo broji isto njegovo nedelovanje čudesah: zato nije 
rečeno bez razloga, da Benedikt u svojili delih b\ svemo- 
guč; pokli Ijubav neizrečena, koju svomu Stvoritelju sve- 
ga iz serca nosaše, ujedim ga toliko s Bogom , da mu Bog 
po svojoj milosti osobitim načinom dopusti ono mogučtvo, 
koje on ima po naravi, že^ 

Ceča toga u ovom drugom delu odredio sam preka- 
zat njegovu bogoljubnos i ostale duhovne kreposti; a u 
tretjem čudesa i milosti prezamerne, kojim on s Neba na- 
punjen M, prepovedajuci razlike prigode , po kojih i kre- 
posti njegove, i Višnji dari, moči če se očito zameriti. Nu J 
te molim, o moj razumni štioče, da ako sto moja slabos 
propusti, i nebude tebi zadosta sve sto upišem o Benedik- 
tu, staviš na pamet sve inokupno kreposti inih svetacah, i 
da rečeš sam u sebi: ove su kreposti bile i u Benediktu, a 
pokli o njemu reče Gofredo od \andoma, svet i vredan " 
pisalac i grimisni poglavica svete cerkve: »Pozna se za 
stvar istinitu, da Benedikt nasledova svekolike Svete, i 
svake časti dostojne Otce, koji, odkad je svet, na svet izido- 
še; nesumnji bo se od nikoga, da on ili jednaka s njiho- 
vim, ili njihovim prikladna dela tvorio je, zato s razlogom 
bi proglašeno u drugom delu Razgovorah svetoga Gergu- 
ra, učitelja hvaljenega, i pisaoca života Benediktova, da 
Benedikt ne samo ima u sebi duh i krepos svih pravedni- 
kah, nu da M kreposti i duhom svih pravednikah na- 
punjen." 



Drug^og^a dela 

Poglavje peto. 

Neki pošten, nu potreban čovek, i zato dvakrat do- 
stojan miloserdja pridje jednom k blaženomu Benediktu, 
ter mu prekazk, da neimajuči ceč ubožtva odkud vratiti 
dug, u komu se nahodjaše, bese zato nemilosno pritišten 
od svoga zajamca: Požali ga serčano dobrostivi čačko, i 



293 

iiprasca ga, u koliko se taj dug saderžaše Odgovori ne- 
voljni potrebnik, da vas njegov dug bijaše a dvanaes zlat- 
nih penezah.VDobrovoljno bi te smirio (reče tada Bene- 
dikt) i iidelio ti pomoč moju , da u pobrani manastira 
imam toliko ; nii ne gubi ufanje, i nakon dva dni vrati se 
k meni, jeda u to Višnji Udelitelj svih dobarah smiluje se 
spustiti s nebesah u moje ruke kojigodi način, za moč te 
utešiti. Oddeli se on pun ufanja; a milostivi Cudotvorac 
preko dva dni neustavl se od molitve. Kad se tretji dan 
povrati prosjak Benediktu, eto iz nenada k njima berli je- 
dan kaludjer, doglašujuči svomu poglavici, kako trinaes 
zlatnih penezah bijahu se našli od ruke neznane posadje- 
ni verbu žitnice manastira. Zahvali Višnjemu Benedikt, 
koji dobro poznk , da po delu umerlomu nebeše to zlato 
donešeno, i on čas pokloni svekoliko ucveljenomu dužni- 
ku, veleči; dvanaes da za dug, trinaestim ti uteši se, i 
znaj , da pomoč božja s verhom dohodi k onim, koji se u 
nju uzdaju stanovito. Tako blagodarno i milosno serce 
Benediktovo dostoja imati istoga Boga za blagajnika, nu 
ne samo ovi put, neg i unapreda večekrati. 

Godišta Gospodinova 539. četverto godište nakon do- 
šastja slovenskih narodah u Italiu, kad pod sablju Gotah 
ostk oborena rimska kruna, i pod bojnom vlasti naših pra- 
dedah potlačena latinska slava donosaše pred noge nedo- 
bitnih Slovenah harače i od suzah i od zlata. Ovi puci ve- 
ku nepodložni zajedno s inim svetom carstvu rimskomu 
bese od Boga dohranjeni, za predobiti Italiu, dobitnicu 
sveta, i za primati poklone od nje, kojoj se sva kraljevstva 
poklanjahu. S razlogom dakle slovenski narod uzeše ime 
od slave, buduči nadtekli slavom preslavni Rim, slavu gra- 
dovah, i svu njegovu slavu svojoj slavi neprimernoj uha- 
račili. U doba (rekoh) slovenskoga gospodstva u Italiji to- 
liko glad priklopi latinske deržave, da u samoj Pizenskoj 
deržavi, koju Markom zovemo, ne manje od petdeset tisuč 
mestanah u kratko vreme izginil. Takodjer i oko gore Ka- 
zinske, na kojoj Benedikt prebivaše, tako bese hrana uz- 
dražila, da nenahodjaše se načina za živeti. Ali slavni Be- 



nedikl vas goreči miloserdjem prema iskernjemu, sve sto 
jestojske dohocljaše mu pod ruke, vadeči je iz ustah sebi, 
iidelivaše iibozim: tako da jiir biiduči manastir vas ogolio, 
neimaše u svojoj spremi razmi jedan malahan sudac, i ne 
pun ulja. Zgodi se, da jedan potreban cerkovnjak, zvan 
Agapito, dodje k njemu malo ulja proseči, a on ureda za- 
povedje jednomu od svojih podložnikab, da sve sto ulja bi- 
jaše, bez kerzmanja pokloni ubogomu cerkovnjaku. Ogluši 
se redovnik na reči Benediklove, i ne obsluži sto mu bese 
naredjeno. Nu ko to uzazna Benedikt, težko pokara i ne- 
posluh i nemilos njegovu, i naredi, da sud s uljem, koji 
po neposluhu i po božjem uverenju ostd bese u manastiru, 
kako stvar prokleta i neko)ina, veržen bude niz Hridi po- 
norite, koje pod prozorom stana Renediktova u kamenite 
grebeni strabovito staliu prosedene. Tako bi učinjeno. /Vli 
nut stvari čudnovite! Sud s malo ulja u sebi naglo zajta- 
risan u stene, ne samo nesmervi se, nu isti kami, s kojim 
se" udari, ostk ulupjen, j akno da sud od gvozdja, a hrid od 
voska bijaše. Ta stena i dan današnji pazi se na gori Ka- 
zinskoj za večno zlamenje čudotvorstva Benediktova. Ko 
sledi to čudo, Benedikt učim dignut iz stenah sud, i daro- 
vat ga onomu, koji ga prosaše. Iza toga slavni starešina 
skupi svoje redovnike na molitvu u neki stan, na kraj koga 
jedna bačva prazna, i pokrivena od sgara po sreči naho- 
djaše se. Dočim tu svi skupa pošilju vručeuzdahe put ne- 
besah, i Benedikt nada svima gerli dušom svojom nebeš- 
kega ljubo vnika, eto iz nenade počinje vret preko krajah 
rečene bačve čudna poplavica ulja, koja podižuči pokriv 
s velicim klokunjima sa svih stranah na zemlju romonito 
protecaše. Ustavi se tada od molitve Benedikt, ustavi se i 
uzmnoženje ulja: ter se tim ukaza svetu, da sve sto se da- 
riva za božju Ijiibav ubozim, sve se dava na onu preko- 
risnii kamalu, na kojoj se sto za jedna dobivaju, i k toj se 
dobiti još nadodava kraljcvstvo nebeško. Ne bi zadosta viš- 
iijoj blagodarnosli , sto za malo kapalj ulja podeljenih jed- 
nomu potrebniku, i)ijaše odgoNorila toliko obilno Bene- 
diktu, nu jošler nadari njegov manastir neizmernom pi- 



295 

čom poslanom iz raja. Bijaše opeta nastalo jedno gladno 
godište, i jiir u kuči Benediktovoj nenahodjahu se za hra- 
nu svih njegovih redovnikah, nego li samih pet krušča- 
cah. Vidje dobri cačko sToje ljubljene sinke žalostive ce- 
ca toga, i ovim rečima sede njihovu boles zamirivati. Sinci 
moji, \išnji strašive nepomagh, i po putu uzdanja shize 
nam iz riikc božje svaci dari. Vi ste se smutili, jer se vi- 
dite bez hrane, ali iitažite sumnju, pokli obilnos, koju da- 
nas neimate, imat čete sutra. Tako reče, i tako se prem 
dogodi: jer siitra dan pred vratmi manastira osvanuše dve 
sto vrečah punih muke, i neb\ načina za uzaznat, tko jih 
bese poslao, tko li jih tu ostavio. Kroceč česa svak osudi, 
da božanstvena dobrota bijaše miloserdje Benediktovo tim 
uzdarjem počastila. 



Ivan Gundulič sin 8iškov. 



Kao unuk hana Frane Gundiiliča nastupi stope svog-a pro- 
slavljenega deda. Po velikoj dubrovačkoj trešnji biše muze skoro 
sasvim zaspale ; nu ovaj slavni muz na novo ih probudi. Od njega 
imamo: a) C e tiri drame (Radmio, Raklica, Oton i Sunčanica) : 
b) Suze Radmilove; c) Razlike pesni. Umre g*. 1721. 

I. 

Iz Ottona. 

€in drug; i. 

Prizor pervi. 

Oton, Vladimir, Enriko i dvorani, koji noše 
krunu, zlatne odeče i mač. 

Oton. Me odluke sreča sledi, 
Svud čestite vence viti 
Mojim četam vas svet vidi 
Tisuč slavneh od dobiti'. 



206 



Jiir najzacliiji sada dio 
Nevgrnijeh odmelnika' 
Pod sablju se podložio 
I pod stege moih vojnikah. 

Zakoni se naši slave 
Pod kek složen svet počiva, 
A cesarske verh moe glave 
Nedobitni lovor seva. 

Neke peva, neke slavi 
Ovi slavni dan čestiti 
Svakoj našoj po deržavi 
O vitezi plemeniti. 

Tvoja pomnja nek uzbude 
Vladimire moj hrabreni, 
S bojnem igram da sve trude 
Svak' ukaže bojnik meni. 
Vlad. II sred mira, il sred boja, 
Slavni kralju i čestiti, 
Ničja verna kako moja 
Neče težka sablja biti. 
Oton. Ja vernije neču imati. 
A slavnije ti od moje, 
Koju heču ti prikazfti 
Na vitežke bedre tvoje. 

Mac, dva deda keme moja 
Svetu zakon postavise, 
I kervaveh kroz sto boja' 
Svoj glas stavan ostaviše. 
Vlad. Uspomena dara tvoga 
Za izgled če meni biti. 
Sred boja se junačkoga 
Za hrabreno podnositi. 
Oton. Ti, Enriko, slavne odeče 
Ljubovci češ moj odneti, 
Nek dobiti naše i sreče 
U njih dodje proslaviti. 



i 



297 



€ i n tretji. 

Prizor šesti. 
Oton na prestolju. 

Oton. Tko šibikom carskom vlada, 
Za podložni tko puk trudi, 
Pre neg zakon ti ikada 
On s izgledom zakon budi. 

U kreposteh puku svomu 
Izgled budi tko gospodi, 
Ak' u zlocah svet se plodi. 
On sam greši u svakomu. 

I kad zlocu terpi i vidi, 
A proč zloci svu nebudi 
Oštru pravdu, on greh sledi 
Pače muku, pače žudi. 

K meni hodte, tecte k meni 
O sirote ostavljene 
O pravedni, o padeni, (sic) 
Udovice ostavljene, 

Odkrij meni tuge vaše, 
Ako u tugah tko stanuje, 
Pravdu vami carstvo naše 
Nedobitnu odlučuje. 



II. 

Iz Sunčanice. 

Cin cetverti. 

Prizor deseti. 
Kraljica, dvor k in j a i glasnik. 

Glas. Glas veličak nosim tebi 
O kraljice ponosita, 
Ko po htenju kralja od nebi 
Vojska je od gusar' predobita. 



298 



Nu veoma tvoja dika 
Bogovima svem zahvali, 
Inostrana jer bojiiika 
Na pomoč smo našu imali. 
Kralj. Sve po tanko kaži meni 
Sto si očima ti vidio, 
I ki je vitez to hrabreni 
Na pomoči vašoj bio. 
Glas. Ne dobro se večer bismo 
Mi odovle oddelili, 
A to prije, jeda bismo 
Zle gusare dostignuli. 

Ali u to berzi iigoda 
Vojevodi glas donese. 
Da gusari dva dni hoda 
Dalek od nas nahode se. 

Na glas ovi svak se stavi 
Terčat kako da ima krila, 
Dokle jednoj pri dubravi 
Noč nas bese zaskočila; 

Tu verh polja širokoga 
Šatore se vergli ureda, 
I svak svoga vitežkoga 
Za poČinut konja odseda. 

Nu ko poče bela zora 

Kazat zdrake sred nebesi' 
Odsvud zamne polje i gora 
Trubljam', bukom i urnebesi. 

Obujmjeni naglo dosti 
Nadjosmo se odasvudi, 
I gde u snu bez milosti 
Gusari nas kolju hudi. 

Ni medju nam zajsto sveme 
Mogo bi itko živ iziti. 
Da nebude u isto vreme 
Jedan vitez priskočiti. 



299 



Zaislo Marte, Bog od boja 
U prilici bio je istini, 
Taka čuda jesii, koja 
On desnicom svom učini. 

On se iimešat sam nehaje 

S bojnom sabljom u desnici, 
Gde navala največa je 
Ujedno gde su svikolici: 

Paček smiono u slobodi 

Tera ih, goni, seče i bije, 

I nitko se nenahodi 

Tko mu se opret može i smije. 

Obratja se s desna, s leva, 
Nazad napred ide, svudi 
Od kervi se reka leva, 
Padaju konji mertvi, i ljudi. 

Nu naš u to vojevoda 

S bojnicima svem pristupi, 
Priskoči mu dobra sgoda, 
Da i on vojsku svoju skupi. 

Tad razb'jeni sasma vece 
Zli gusari tu ostaše, 
Tad očiti sred te smeče 
Sv^ nesmenstvo ukazaše. 

Staviše se svikolici 
Bez obzira za bežati. 
Njih sa mačem u desnici 
Neprestajemo mi terati. 

Paček konja neuzpreže 
Naš slobodnik glasoviti,^ 
Dokle s onem, koji bese 
I vojvodu mi neuhiti. 

Veče hvale mi mu dasmo 
Nego sto nas sveh slobodi, 
Kad svezana ugledasmo 
Harnauta gde nam vodi, 



300 



Harnauta cerna istoga, 
Koji daviieh bžše leta' 
Vladimira sinka tvoga 
Zarobio još deteta (sic). 

Paka svaki pun slobode 
S vojvodom ga sta moliti, 
Bojni vitez jeda hude 
Sv^ nam ime slavno odkriti; 

Reče vitez: o hrabreni! 
Ah da tako podobno je, 
Veoma bi drago meni 
Bilo odkriti ime moje. 

Nu taka je sada sila, 
Da je budem ja tajati, 
Sunčanica dokle mila 
Uzbude me usaznati. 

K njoj se jedan tim odpravi, 
Ter joj reci s dobre volje 
Da se danas primit spravi 
Glavu od Janka vojevode, 

Zato nek me u radosti 

I ona primit bude i sresti, 
Jer cu u grad slavan dojti 
Ko dobitnik ja ulesti. 
Kralj. Neumerli o bogovi. 

Slavit ču vas ja u veke 
Za dar, za glas slavni ovi 
Za milosti ovolike. 

Da bi sto u vek ja ufala 
Nesam mogla cec veselja 
Danaske sam ujedno imala 
Slavu od sveh neprijateljah. 

Hodmo verni s dara ovega 
Da bogovim zahvalimo, 
Pak viteza slavna tega 
Ko dostoji da primimo. 



301 



K o r. 
O nekrepka i nezdrava 
Ljudska svesti i pameti, 

^Kd himbena, ko neprava 
Jesu dela tva na sveti. 
Nepravedan zakon stavlja, 

Deluj tko hoc' hudo i prško, 

- Samo ime nosi od kralja, 
P Dostoji ti svekoliko. 

Eto na k^ sada smetje 
I nemire jes' dovela 
Sunčanicu plaliu odvece 
Njena pamet prem nezrela. 

Na neprave ona odluke 

- I zakletve svoje pazi, . 
" Neznajuci, pak u ruke 

Da božije sve izlazi. 



Antiin Gledjevic. 

Rodi se od pučanske dubrovačke obitelji. Njegovih pesmo- 
tvorah ima dosta mnogo, nu svi bijahu u maloj ceni kod njegovih 
zemljakah, morda zato, sto je mnogo satirah sastavio, zbog kojih 
je i uze dopao, i koje je sam prije smerti spalio. — Do danas nam 
je od njega sačuvano : nekoliko manjih pismotvorah; zatim tri 
drame: a) Olimpia; b) Damira; c) Zorisiava, i dve satire. 
Umre g. 1728. 

Iz Zorislave. 

€in drug^i. 

Prizor sedmi. 

Poklisar bosanski, i kralj ugarski na prestolju. 

Poki. Kralj, ki sercem jako ljubi 
Podložnike verne svoje. 
Da ih netre i negubi. 
Na ognjene merzi boje 



302 



I Miroslav, kralj čestiti, 
Koga verne sve su odluke, 
Zeli u miru dni voditi, 
I negubit svoje puke. 

Gledat polja on nežudi 
Ljudskom kervi oplakana 
I s telesi mertveh ljudi 
Na sve strane posijana. 

Tem govori: razverzimo 
Naše vojske za utec štetu, 
Tere po tri oberimo 
Mi viteza, da se sretu. 

I ako moji budu ostati 
Predobjeni s tega boja, 
Kraljevstvo cu mč ti dati, 
Cvetislava bit ce tvoja. 

Ja poklisar, kralju tebi, 
Njegovu sam volju odkrio. 
Razmisli ju dobro u sebi. 
I odluči sto bi hteo. 
Kralj. Mene pakoj jako trudi, 

N'je počivat drago meni, 
Jer tko slavan biti žudi. 
Mesta otima, zemlje pleni. 

Od nebesah svete primam, 
Kem se vertet svedj trebuje. 
Isto more za izgled imam 
Ko počivat neumije. 

Poklisaru, nu ti mili 

Smiri serčbu serca moga, 
A dobrota ma me sili 
Pristat volji kralja tvoga. 
Ja cu isti put slediti. 

Da pogodba jcs jednaka, 
Kraljestvo cu nasloniti 
Na hrabrena tri junaka. 



i 



303 



Poki. Prevesele duge s luka, 
Navesnice od pokoja, 
Iz svojijeh mir če ruka' 
Prosipati blaga svoja. 
I s^rčba če vedra lica 
Od masline kitne u seni 
Pod drag romon zlatneh žicah 
Pokoj kušat svem žudjeni. 



Ardelij Della Bella. 



Biaše rodom Fiorentinac. Kao Član driržbe Isusove dedje u 
Dalmaciju, gde je hervatski jezik tako dobro proučio, da je iiašu 
književnost lepimi deli obogatiti mogao. G. 1728 izdade : Dizio- 
nario Italiano — Lafino — Illirico , s pripojenom malom slovni- 
com, a po njegovoj smerti splitski kanonik Matija Čulič njegove 
„Razgovore i pri po vidanj a. Umre g. 1737." 

Iz dela: Razgovori i pripovidanja. 
1. 

Iz razgovora XVOI. 

Promišljuje sveti Auguslin, da najskladnija prilika, 
koju Duh sveti nam dava, da možemo Boga poznati, bi, 
kada ga prozove jasnoščom svetlosti višnje, zercalom pre- 
čistim i prebistrim. ReČ Božanstvena jes jasnos jednodob- 
na s svetlošču, a jere Bogjes svetlos vekuvišnja, ona jošte 
jes vekuvišna. Jes zercalo od Oca, i slika njegove dobro- 
te, podpuno njegovo slikovanje, i njemu u svem prilično, 
od iste sučnosti i izversnosti. Zato nije na kojimudrago 
način zercalo, nego zercalo sasma bez trohe, zercalo pre- 
čisto. Zercalo jes naravi golotne, to jes kristaline, da u se- 
bi lasno prima svetlost, ali toliko je čisto i bistro, da ne- 
ma u sebi nijedne slike, ni prilike, nego tvoju sliku samo 
prikazuje, kad jesi pred njime. 



304 

Zercalo precisto jest Bog. Ako ga hoees u ovomc ži- 
votu gledati kako je u sebi, u svomu božanslvenomii bitju, 
zaman ga odkriješ, samo u raju on če se nama odkriti ka- 
ko je u sebi; ali ako ga hočeš poznati prema tebi, i ka- 
ko je s tobom , gledaj tebe istoga , i tako češ ga nači 
prema tebi, kako jesi ti prema njemu. 



2. 
; Iz pripoTidanja IV. 

Vekovito blaženstvo na nebu izabranim spravno, toli- 
ko je neizmerno, i neizrečeno, da premda bi se naticali svi 
besednici najglasovitiji, premda bi o njemu besedili svi je- 
zici ne samo ljudski nego još andjeoski, sto bi drugo učinili 
nego ukazat morsku pučinu u jednoj časi, i svu sunčanu 
svetlost u jednoj iskri? Ali jere jedna stvar od nas nepozna- 
na nemože se od nas ni ljubiti; nu vidjimo jeda stvari na- 
šima očuljenjima podložne i nami na ovemu svetu ugodne 
mogu nami dat na znanje sto je raj. 

Stavimo dakle pred oči naše sve što najzamernije i 
najcenjenije ima u sebi svet. Zlato, srebro, drago kamenje, 
bogate rude, obilna blaga ; priložimo sve što ljudska pohle- 
pa može žuditi, krune, šibke od zapovedih, kraljestva, 
carstva; priložite sve časti, sva veličanstva, koja može va- 
ša pamet premisliti; jeda mogu zajedno sva ova skupjena 
i naherpana, na kojigod način zabiležiti raj? Nemogu ne, 
čujem gde mi sveti Bernardo odgovara: Zemlja je, zemlja 
sve što vidimo. Nije, nije prilike medju ovim zemaljskim 
ubožtvom i rajskim blagom, jere sve časti, sva blaga, sva 
raskošja svetovna, gledane po sebi čine se štogod, ali ra- 
ju prilikovane? Sto drugo nego tašča cena bez bitča i lepo 
nista. 



305 



3. 
Iz razg^oTora XIII. 

Stavni temelj, verhu koga možemo graditi nase uzda- 
nje, jest moc i hotenje onoga čeljadeta, u koga se uzdamo, 
to jest, da nam može i hoče dati pomoč. Inače se zaludu 
utičemo onomii, koji nas može pomoči ali neče, ili hoče, 
ali nemože ; tako jedno bez drugoga nije zadosta. Nu tko 
če posumnjati o mogučnosti božjoj .' Tvoja su dela, prostor 
morski i zemaljski, veličina nebesna, lepota sunčana, sve 
sto kreposti i uresa ovaj svet saderžaje; čija su to dela, 
nego tvojih rukuh,koje su sve bez truda stvorile ? On, ka- 
da hoče, čini, da puk izraelski izmedju razdvojenih mor- 
skih valovali kano izmedju dva zida prolazi; on čini, da 
obilne reke na udarac šibke iz tverda kamena izviru; on 
čini: danarazsap njegovih neprijateljah ili na obranu pri- 
jateljah, daždi oganj iz oblaka; rečju, svakolika se narav 
njegovu svemogučtvu klanja, i na najmanje njegovo trenu- 
tje ponižna služi. 



Bernardo Zuzzeri. 



Od družbe Isusove/^ rodjen u Dubrovniku 1683., umro u Ri- 
mu g-. 1762. Bio je u svoje vreme najglasovitiji hervatski propo- 
veduik. Od njega se nalaze samo one prepovedi, koje je u Du- 
brovniku od g-. 1735. do 1741. pred skupštinom dobre smerti der- 
žao, tiskom izdane u Dubrovniku 1793. pod naslovom: Besede 
duhovne otca Bernarda Zuzzeri, u 4. str. 424. 

1. 

BrižljiToiBit matere za život svog^a deteta. 

(Iz besede XIX. str. 121). 

Na nogah sama preko goleti duge i prostrane derzeči 
svoje detešce u naručju putovaše neka uboga seljankinja, 
kad iznenadne, ko u letno vreme prigodi se mnokrat, poče 

Herf. čitanka. 20 



306 

nebo oblačit se, i pretiti u lini čas munjam čestim i gro- 
movima težku navalu od godine. Tužna mati uze pešit po- 
spešnije za u mesto gdegod pokriveno moc detešce uklo- 
niti, koje polugolo i nejiiko staše na očitoj od života pogi- 
beli. Ali eto izviše nje naježena cernjavina strašnom melj- 
bom spuštava joj na sve strane krupe grada cesta ko^a^ 
menja podobna za dete slabo u naručju ubiti joj. Sto ce 
ovde jadna žena učiniti? Majke, koje slušate, i koje ste za 
detčicom vašom zatravljene, navlaštito kad u ono lepo do- 
ba od pravednosti miluju vas, i vise vam o perseh, sto bi- 
ste tada izmislile za ukloniti pod koji pokrov vaše dete po- 
gibelnom takom godinom zatečeno? Nije kuce, nije spile, 
nekaže se na daleko jedan dubac, da pod granam uljud- 
nem sakrije ga i obrani; a u toliko grkd raznesen vibrim 
silnem lupa i mlati. Ab, sto neče iznac bitra Ijubav dobre 
majke! Detešce je na stermenit jedan brežak položila, gde 
se nesu mogle vode zaležati, pak klečeči rukam u lle uper- 
tem liik je i pokrov više njega svojem telom učinila, i u 
tem stanju od života, da nepuzma nevoljno dete, razkrila 
mu svoje persi i počela sladko dojiti ga, cem vetri, grad i 
munje svud režabu na okolo, i s tezem osta lepo obranje- 
no, da ni jodno zerno od grada ne samo nije moglo uvre- 
diti ga, nego odviše ni tegnut ga, dokle prodje sva ona 
sila od godine. 



2. 
OfI malih poeetakah radjaju se i največje stvari. 

(Iz besede XXII. str. 128). 

v 

Čudna je stvar za videli i za razmislil, kako mnokrat 
iz početak slabeli veoma i malabneb,izlaze zla velika, raz- 
spi občeni i pogube neizgovorne. Haračon; vodab ne svo- 
jeb uzoboljcna jedna reka tiska i lupa sve zastave, kojem 
je zaprečena, ter preko njib razvaljcnrb na polja i na lu- 
ge razleva se; nasje<leiijem od peržiiiab neplodiieb rodnu 
plodnost od zemaljah podušuje ; nadpleva setbe i vinogra- 



307 

de; dubje davno i siromaške kučarice izkorepljiva ; uznos- 
na paka plenom selah i deržavah potopljcneh moru nosi 
drugo more. Nii ove reke pfervo vrelo i početakpervi raz- 
gledajmo. Mati joj je lužna golct jedne hridi razpuknute, 
a premalja jedna mala lokva, koju če za rug pastirsko de- 
te igrajuči se preskočiti. Iz vira ovega tako krotka, tako 
nejaka reka pije ko iz početka svoga svu obješ svoju i svu 
verlinu. — Munje na nebu i treskove, na svetu trešnje , 
vetre u moru i valove, neradja li vapa i para od zemaljah 
tanka u sebi, a podobna za u smeču stavit zaratjenu me- 
dju sobom s pervem stvorim istu narav? Toliko je istini- 
to, da nije potreba od pripravah velikeh za učiniti zlo ve- 
liko, i da ovo izhodi mnokrat iz početka veoma tanka i 
malahna. 



3. 

. SvalLo stTorenje siluzi Bog^u za pokaranje 

g^reSnika 

(na str. 135). 

Tko je, ki nežna, da stvorenje svako služi višnjoj 
pravdi za greh pedepsati i saterti ? Služi joj zemlja treš- 
njam svojem oreči gradje i gradove; služi joj more na- 
bunjenem valovima ljudi i dreva proždiruči; služi joj isto 
povetarce grkdim, strelam i vetrima, i kugam na krileh od 
vetarah tamo i amo prenesenem. Nista ne manje oganj bio 
je svedjer, i biti če bič osvete božanstvene poglaviti. Oganj 
od perveh još vremenah zadazde ozgar s nebesah za sa- 
terti zajedno s nečistem prebivavcim poganeh pet grado- 
vah. Takodjer oganj na sverhi sveh vremenah opalit če 
tužnu zemlju ko od grešnikah prebivalište. A na drugom 
onom svetu muči ognjem svemoguča pravda svoje u pa- 
klu neprijatelje, i ognjem čisti duše svojeh izabraneh jo- 
ster sasma neudušene. 



20 



308 .v . 

4. 
) Sila og^a. 

(Onde). 
Nu se sadar zadubimo misli našom u goruču žestoči- 
nu ognja našega običajnega. Ako gori u našeh kučah, da 
nas razgrije i pokrepi ostinute, pazite ga, gde razmeče 
oko sebe perleče strele, svoje iskre, raznosi ostre plame 
naokolo, da nedopusti k sebi bliže pristupiti. Ako igda 
upreta se u malo germa gaja koga ostarana, razširi se u 
jedan čas, posvoji upored mlade livoje i stare hreke, ter 
u gustini predobite one šume gospodiijnei*, riga i vije gu~ 
ste oblake cerna dima, izmeče izposred iljih sive munje 
čestih plamah, i put neba, ko da zvezdam preti, uzdiže 
se; ni neprestane, dokle sve ono lepo zelenilo, sve ono 
davno dubje od starih vekah netaknuto svojom šilom ne- 
razmetne, i u pepelu sasma pusto neostavi. Ako u pečih 
užežen bude, tere onde ima u čemu za koje vreme gojiti 
se, ah! kako strašan, razserčen ukaže se! Razjedjenim cer- 
Ijenilom vas razžaren sad se mota sam u sebi, sad nadim- 
Ije, sada valja naokolo kervave plame: popada, sto nahodi, 
sve satire, sve razčinja; razleva srebro i zlato i sve mede 
kako tanku vodu, isto tverdo stenje u prah obratja, Nu da 
kadgod zatvoren plane, stoterostruko jed i snagu tad uz- 
množi. Iz medenih vojničkih cevih strahovitimi gromi, ko- 
jimi se sve zemlje naokolo razlegaju, gvozdene riga treske, 
i premda težke, preko mere po daiečinah izvan' reda pro- 
stranih dotiska jih tako bitno, tako snažno, da razkerše u 
jedan čas živac kamen. Izpod zemlje kad zajekti neter- 
pljiv ikakve zapreke, uztresa grade i planine, izkorenjiva 
turnje i tverdje i prama nebu kako za rug uzmetnute raz- 
valjiva. 

5. 
Junaetvo i čednost vojvode Eug^enija. 

(Str. 140). 
U prošasta godišta naša Bog vojskah smilovao se 
vferhu oružja kerštjanskoga , i medju ostalimi milostim 




309 

udelio nam je vojevodu ko drugoga Judu* Makabea, da 
satare ohole sile i Božjih i naših neprijateljah : i zato 
cerkva sveta mačem ga je zlamcnitim uresila, priličnim 
maču onomu , kojim desnicu Jude nepredobitnu oružja 
otajnoj u prikazi sveti prorok Jeremia: Primi sveti mač, 
dar od Boga, kojim češ oboriti neprijatelje pvika mo- 
ga (2. Mak. 15. 16.) Domišljate se svi bez dvojbe, da je 
veliki Eugenij oni vitez , o kom vam govorim . Po njemu 
je dugimi tminami i sramotnimi potamnila otomanska me- 
sečina; on jošte mlad junak streljd je u pleča Mustafe ča- 
ra poterana; on je razskubo i poplesaopod svojimi nogami 
u istom šatoru i vezirskom i carskom oblastne repove od 
vojske i rata; on Dravu, Dunaj, Tisu reke kervju pomo- 
renih janjičarah zapenjene, on deržave nove i kraljestva 
podložio je cesarskoj vlasti; ter krajine kerštjanstva pro- 
stiruči preko mere, na sto i sto tverdjah šilom posvojenih 
uzdignuo je dobitne orle, a na džamiah preko broja razo- 
renih križ presveti. Kad ovi svemu kerštjanstvu i cesar- 
stvu slavni vitez ovih godištah najzadnjih izza vojskah kod 
Petrova Varadina, i kod Dunaja razbijenih razvali otetim 
Temišvarom i Beogradom Otomanska vrata, mišljaše se k 
svomu I^arlu čestitomu u grad Beč povratiti. Mudri cesar 
hoteči mu i svoju harnost i svoju Ijubav ukazati, sprav- 
Ijaše svakom časti i gradjanskom i vojničkom i cesarskom 
primit svoga vojvodu, koj novu svetlost, novi dragi biser 
biaše austrijanskoj njegovoj kruni priložio. Ali on lepšu 
kažuč u sniženstvu svoju krepost, radostan ne radi svoje 
nego radi kerštjanske i cesarske slave, nepoznan muce 
projde kroz grad, i potajno uleze u dvor svoga samoderžca. 



Rod penezah. 

(Tretje šest niesecah, beseda XVI. st. 177). 

Stari Gerci, mudroznani, bili su čudni svedjer, da su 
koristne neke istine pripovestim hitrim i pričicami navo- 
dili, neka se dobrovoljnije čuju, i tako bolje u pamet ulezu. 



310 \ 

\ 
Ovu istimi, o ?iojoj vam besedim, lepo sii iiakilili: Bila se 
je porodila i jiir odrasla za udaju neka Lužna devojčica, - 
suha, gerda, pogrešpana, koja se je Muka zvala. Po žen- ^ 
skoj čudi hotela se i ona udati: ali po svem svetu nije joj 
se mogo muz iznači, jer nitko nije hoteo imati Muke ni za 
zaovu, ni za nevestu, ni za ženu, U isto doba nahodio se 
sred prodoli kamenite mladic neki, cern, opečen i usušen, 
Trud imenom; koi želeci sadružiti se, nije mogd žene iz- 
nači , jere na last sve prignute od Truda su se uklanjale. 
Dakle nebuduči ni za Muku verenika, ni za Truda vere- 
nice, sto učiniše? Sastaše se oni zajedno i veriše. Nu od 
ove ženitbe Truda i Muke koja su se paka detca porodila? 
Hočeteli verovati? Penezi su se od njih porodili. Zato po 
pričici običajnoj govorila je sva starina: Nummus dolo- 
ris et curae filius. 



7. 
STerha ovog^a života poeetak je drug^og^a. 

(Beseda XX. str. 191.) 

Kad večerom zapade sunce, i nasernupoviše nas noč- 
ne tmine, jeda scenite, da tada mrak i tmuša prostim se 
po svih stranah, i vas svet da prikrivaju? Jednom samomu 
delu od sveta, našemu ovomu poluokolišu tad se smerkne: 
a u isto doba drugomu, koji je pod nami, sine zora, i dan 
novi objavlja se. Sličnim načinom, predragi moji, kad je 
naš život jur na sversi, i ret ču ovako, na zapadu, ter po- 
čnemo iž bližega drugi svet ugledati, s jedne strane bez 
i jedne dvojbe smerknjiva se, i ovoga sveta naše sve tašti- 
ne, ovoga tela sve razblude, koje su nam do tada laživim 
svojim svetlilom slabe oči bleštile , ukazu se sve pod se- '< 
nom cerne noči pokrivene: a s druge strane svanjiva nam, 
jer svet drugi i velika večnost, kojoj smo jur na vratih, 
svojimi nam zrači u oči upire od pameti, i raztvara ih, da 
spoznamo, sto u životu tužni nespoznasmo, i da se o stva- 
rih mnogih uglavimo, o kojih se iiigda nehlesmo uglaviti. 



311 

8. 
Ki'Ati*iiia života i ber^iiia, kojoiii prolazi. 

(Cet\erto šest mesecah, beseda XIII.) 
Vise prilikuli iiahodim u svetom pismu, kojiini se 
kratčina zivola, i herzoča, kojom proJeti, veoma živo tu- 
maci. Pervu nam sveti Jakov u svojoj knjiži donosi: Videt 
cele kadgod, cim zora sine, da se pruži verhu polja ili uz- 
digne verhu reke tanka magla, kao prami dugi bumbaka 
hela i razeešljana: nu sve ovo drugo nije nego para od vo- 
dah i od zemaljah, koja na pervi zrak sunca, ili na pervo 
velarca poperšanje izpred očih razčini se. Taki je, veli, i 
ljudski život, magla koja se širi i uzdiže, ko da zvezde ho- 
če nadskočiti, a u kratko doba iznenada sva izvetri. 

Sveti Job paka svoj život od blizu godištah tri sto- 
tine prilikuje teklicu, koji terci na ulake : paee veli, da su 
njegova godišta berzinom pretecala tek takva teklica. Do- 
bro znate, da ulak, koji glase nosi od prevelika utištenja, 
. boduči konje na promenu, leti veče nego terči, zderuci 
putc tekom plahim, ide svedjer ob dan i ob noč bez pre- 
stanka. Obdan i obnoč bez prestanka leti i naš život 
na zemlji takvim mahom i berzinom, da tja ostavlja izza 
seb(; vetre iste i treskove. 

Ako dakle život od trista godištah scenjen je tako 
kratak, koliko če kratji biti život od šestdeset samo ili se- 
damdeset godištah, do kojih malo jih dopre, i od kojih tko 
je dobru polovicn jur preterčao, koliko mu malo ostaje? 
znate li, šlo je? Govori nam sveti Agustin: Ovi naš život, 
čim živemo, i godišta, koja nam ostaju, čim pomišljamo, 
čini nam se dug i prostran: nu kad se na sversi iznadje- 
mo, i pred očima večnost raztvorena ukaže nam se, kako 
če se kratak tada činiti! Pokle dakle, vapi nam sveti Ger- 
gur, svaki dan ili hočemo ili nečemo, leteči nam hitno 
vreme k smerti približamo se, nemojmo serdca prilepiti k 
svetovnim imanjem, častim ni razkosam, koje nam beže 
izpred očih, nego slavimo sve misli i jjomnje na večnost, 
koja nas čeka, ako srečna jednom, svedjer srečna, ako 
jednom tužna, svedjer tužna. 



312 

Služio se ovom misli za veliko svoje dobro neki ple- 
meniti gospodin, Toma Moro, veliki tajnik i mučenik u 
Englezkoj. Biaše on zatvoren u tamnici veoma tesnoj ne 
za drugo, nego za vernost svoju prama Bogu i prama cer- 
kvi. Mogaše se iz tamnice osloboditi, i vratit se na gospod- 
sku svoju zabavu s podpisom samim svoga imena na na- 
redbe kralja Ariga, naredbe protivne Bogu i duši kerštjan- 
skoga tajnika. Ne, reče dobri Toma; iste kralj, da podpi- 
šem, ali mi božji zakon uzderžava ruku ; ne nigda u veke. 
A ti češ živ izagnjiti u ovoj tamnici. Neka izagnjijem. Tvo- 
ja če se dobra kraljevskom rukom ugrabiti, i na ličbi kao 
kakva odmetnika prodavati. Neka se ugrabe i prodadu. 
Tvoji sinovi bez odeče i bez hrane prosjači če izostati i 
skitači po Englezkoj. Neka ostanu; život, svetlo ime, si- 
novi, časti i imanja što su drugo, nego beguče sinutje: a 
Božja milost i ona slava, koja me Čeka, neče nigda po- 
ginuti. 



9. 
Meljubi se jako, što se stalno nepoiseduje. 

(Beseda XV. str. 240). 

Nazad mnogo letah biah pošao kod Praskati grada 
videt neki perivoj medju razkošami jesenskimi gospode 
rimske, scenjen nekad od najlepših iLudovisiov imenovan. 
Pred dvorom on čas sred prostrane ravnice stupovim ob- 
kružene velik hladenac meče u visinu reku vode. Dvor uz- 
dignut i grad Rim i sve pod sobom rimsko polje lepim 
vidom tja do mora gospoduje. Izza njega duga ogradja po- 
rad cvetja obzidana, i dve dubrave na razkerštje od šet- 
njicah širokih razdeljene: pruža se paka čudan prostor 
spred zatvoren glavicom kilnom svakoga dubja, s verh 
koje ori se i reve nesvest vodah, koje doli medju kipi i 
hladenci mramornimi na razbludu se igarah mnogih raz- 
deljuju. Ali sve zapušleno i poverženo. Dvor razrušen, 
dubrave i šetnjice zaraštene, neohaštrene; hladenci i kipi 



313 

otučeni, vodotočja razpuknuta bezredno vode na svc stra- 
ne polevahu. Upitah tada: Zašto je lepo ovo mesto tako 
riižno pometniito ? Odgovoriše: Bilo je puno letali pod 
pravdanjem, pak gospodar, koi ga je posedovao, nije ga 
mogao priljubiti, videči ga, da ima proči u tudje riike. 

Ah predragi, recite mi, tako vas Bog pomogao! sva 
dobra koja imate na zemlji, nijesu li svedjer u pravdanju 
medju životom i medjii smerti? Neznate li stanovito, da 
vam če jih smert oteti, i da če proči u druge ruke? Zašto 
dakle obljubit jih, i na nje serdce tim načinom prilepiti, 
da se mnokrat na večno svoje bitje zaboravite ? Uglavimo 
se, uglavimo, da sve prohodi zajedno s nami: prohodi čast 
i scena, koja se iste mnogimi misli i trudi; prohodi imanje 
naše, koje če drugi uživati; prohodi svako uživanje, na 
koje se hlepi goručom željom; prohodi isto telo, koje se 
mnokrat goji, premda s Božjim uvredjenjem: a mi u toliko 
u sve vreme života morimo se, i dangubimo stisnjivati vo- 
de, koje teku, i hvatat vetre, koji nam beže. 



10. 

Mepostojanost ovog^a STeta. 

(Beseda XVIII. str. 246.) 

Podjimo u misli do pod gore Vesuvija prije nego li 
je ona peč jazovita počela izmetat poplavice živa ognja. 
Svuda naokolo videt čete sve lepote, koje može plodna 
zemlja pod nebom tihim, i s njom zajedno hitrost ljudska 
sastaviti: glavice obsterte i polja razlikim zelenilom; set- 
be plodne i vinograde; medju njimi gradje ohole, perivoje 
na razbludu uredjene; šetnjice dubjem kitnim u duljinu 
tja daleko upravljene, da jih jedva može isti pogled izme- 
riti; igre vodah tekučih verhu hladenacah mramornih, i 
množ drugih na svaku ruku uresnih ponosnostih. Ali vam 
tužne i zle glase nosim : u prah čete se obratiti. 

Čim govorim, izpod zabitnih svojih dubinah jekti go- 
ra i trese se: raztvora posred verha svoje čeljusti ognje- 
nite, riga reke od sumpora i pakla raztopljena, uzdiže s 



314 

gromovi strahovitimi guste oblake razžarena pepela, da 
prigrabi sunce i svetlost, ter sile svoje žestočinom sve raz- 
činja naokolo, i pod pepelom sve pokopa. Gde ste sada le- 
pe gradje? U pepelu, pod pepelom. Gde ste uresni peri- 
voji? U pepelu, pod pepelom. Gde plodno dubje, gde ze- 
leni vinogradi? U pepelu, pod pepelom. Sva prostranost 
poljah pod pepelom bez ijednoga bilega ni najmanjega le- 
potah priašnjih, po kom bi jih mogo spomenjivi koji put- 
:^ nik razaznati i ukazati, gde biahu. , 

Dopustite mi sada, da veržem jedan pogled na vas 
svih, puče Ijubežljivi. Vidim mnogih medju vami kao 
stavne gradje i temelje, na koje se naslanja sve vladanje, i 
vlastito kučah vaših, i občeno svega grada; vidim neke ka- 
ko plodne vinograde, koji pomnjomsvojom raznoseči i do- 
noseči preko mora inostrane tergovine, sebi i puku obil- 
nost plode: neke pako u pervom cvetu mladosti kako ures- 
ne perivoje. Nu od svih ovih sto ce biti nakon malo? U 
prah če se obratiti. 

Pomislite, da se ja imam nakon šestdeset letah ili što- 
god veče u ovu cerkvu, na ovo mesto od istine povratiti. 
Kad bih pitao onda, što je od gospodara onoga uznositoga, 
koi se scenio perva glava ? Reklo bi mi se : Nije ga veče, u 
prahu je. Gde gizdava ona mladica cvet miline i lepote? 
gde je oni veseli gospodičič? gde je bogati oni tergovac? 
Ah, nije jih, u prahu su. Mogle bi mi se ukazati dve do 
tri kofice gnjusna praha, i reč mi se: Evo, evo sve čeljadi, 
koja je utaj dan godišta, kad si reč Božju pripovedao, svii 
cerkvu napunjavala. Nu nemojmo se oddeliti tako berzo od 
pepela onoga, koga nam je vergla na glavu cerkva sveta, 
i zajedno nam priglavila: Spomeni se, čoveče, da si prah, 
i da češ se u prah obratiti. 

11. 
Beseda VIII. od treeeg^a se»i nieseeah. 

Uzrok je najpoglaviliji iieurednosti života g^Iedati smert daleko. 
Veče piitah u ovih mojih besedah, koje činim pred 
skupštinom dobre smerli, vraljam se na one reči svetoga 



i 



315 

kralja i proroka: Tiiga je veoma blizu. I da vam rečem 
pravu istinu , povraljani se dobrovoljno, jerc dobro raz- 
mišljene prije svega su od največc koristi. U njih nam se 
napominje, da smert, naša tuga največa, svedj nas stiže i 
jur blizu nahodi se. Ah, predragi u Isusu, da je smert na- 
mi pred očima, da ju razgledamo ne s daleka nego kod 
nas pripravnu s njezinom kosom: kako bismo veoma lasno 
serdce od sveta razlepili i spravljali se lim načinom, da 
nam se po njoj vrata raja raztvore. Zna svaki od nas, da 
ima umreti: ali svak gleda smert ko još dalekii; zato seje 
nestraši, zato joj se malo pripravlja. Dopustite mi dakle i 
danas, da ovu istinu tako koristnu uznastojim pomnjivije 
tumačit vam, jeda nam se svim usadi sred pameti, i uzslu- 
ži nam za vladanje delah naših i života. 

Cešče krat varkom nekom veoma lepom i ugodnom 
prevari nam iste oči hitrina veštih slikarah, jere učini, da 
se u zabitnoj dalečini vidu našem prikaže, sto je na blizu 
i pred nami. Razgledajmo kakvu sliku, u kojoj se prilikuje 
dubjem kitno i razkošno koje mesto. Videt čete perve du- 
be masti punom i tmastijom potegnute prema nami tim 
načinom, da biste rekli, izlaze van slike, i pružaju se, da 
nas svojimi granami sretnu. Za ovimi dohode drugi manji 
slabijom masti i lagahnijom naslikani , tere paka slede i 
još manji svetliji, koji se od oka uklanjaju, i čini se, da 
uteču do dna istoga sve šetnjice. Izza dubacah ovih videt 
čete reku ili jezero naslikano, i na kraju istom malen bro- 
dič, koi, može biti da biste se i zakleli, daje daleko pol 
dana hoda od pervih onih dubovah. Nu sada k ovoj slici 
pristupite, pružite malo ruku, i rukom se po njoj od ver- 
ha do dna prošetajtc. Spazit čete prem očito, da sve ono 
nije drugo nego ravnina od platna naslikana bez ikakove 
ni dalečine ni zabiti, premda se oku prikazuje razluka me- 
stah ne malahna, i pruženje prem duboko. Svu ovu pre- 
varu naših očih učini priloženje i odloženje mastih medju 
sobom razlikih, sada gustih, sad lakših, predglede iste 
medju sobom hitrimi tminami razdeljujuči, i svetlije nazad 
svedjer terajuči. 



316 

Predragi u Isukerstu, prošlo je vece od pet tisučah 
godištah, da hinbeni od pakla neprijatelj drugo nečini, ne- 
go se svedjer večma u ovakovu slikanju iztančiva, kojim 
čini, da nam se čini prem daleko, sto je blizu, pače kod 
nas. Svojimi čadjami pakljenimi i svojimi tminami, koje 
nam meče pred vid slabe pameti, tera nazad i izpred očih 
našu smert odmiče nam, kako da je svakomu od nas prem 
daleko. Jur od pervoga početka sveta s Evom i Adamom, 
našimi pervimi roditelji, poče ovimi tminami služiti se, 
smert jim daleko prikažujuči, da jih na greh porine. On- 
da mu ova prevara izide veoma lepo; zato sledi i sada sa 
svom masti, sasvom hitrinom našu smert slikati nam u za- 
bitnoj nekoj dalečini, neka svetovnimi izvanštinami, koje 
su nam pred očima, zablešteni nikada pomnjivo neradimo, 
da joj se spravimo. A duh sveti nebeškimi svojimi zrači 
nastoji nam razsvetliti ovc tmine, i prevare slabih oČih 
razčiniti; zato viče: Spomenite se, da smert terči, da vas 
stigne, i bliže je vas, nego scenite; pogledajte, jer je došla 
jur do vratah i spravna je zakucati. 

Mi isti negovorimo li češcekrat medju nami: Sto sam 
činio u detinstvu, čini mi se, da je bilo jučer. Kako je 
prošlo ovo godišče kao trenutje naših očih! kako leti ovo 
vreme! Ah, predragi, vreme nam je svedj letelo, i svedjer 
če jošte leteti; ter po načinu, kojim su se plaho i hitro 
izmaknula ona leta, koja smo dosle doživeli, izmaknut če 
se i ostala, i nač čemo se, ako na vreme neuzmislimo, na 
onom času napokonjem iznenada prevareni. 

Sve je, otče, istina, sto govoriš: ali smo mladi jošte, 
a po milosti Višnjega u dobroj snazi nahodimo se. I to je 
tmina i prevara od najgorih , kojom hitra napast smert 
nam našu izpred očih oddalečiva.Daklepružite malo ruku, 
i dotaknite telesa m^rtva mladicah i mladicah, koja ste 
ovih godištah vi videli protcgnuta. Sto vam se čini? Nije 
li hudobsko zasenjenjc to obcčanje duga života na zemlji? 
I ovi su bili mladi, snažniji može biti, nego li ste vi sada; 
i oni su može biti smert gledali u zabitnoj nekoj dalečini, 
a bila jim je na vralih, pače posred kuče nas^rnula. 



317 

Zato veoma lepo mudri Scneka govori: Svi se radja- 
mo jednim načinom, a razlikimi umiremo; za ulezti na 
ovi svet, jedna samo vrata nahode se, a za iziti raztvoreno 
ih je na tisuce. Još si u snazi: to če reči, da nečeš ovčas 
pasti mertav od slabosti. Još si mlad: to če reči, da za sa- 
da nečeš umreti od starosti. Ali neznaš, da se od same 
starosti neumire, inako nebi bila starost tako redka medju 
nami, kako očima vidimo. Smert ima množ načinah neiz- 
brojnu, da te doteče iz prinevarke. Voziš li se kad po mo- 
ru? Plahi sever ili jug valoviti da te od kraja malo odtis- 
ne, nemože li te podušiti? Idešli kudgod ulov? Malo znoja 
povetarcem hladnim osušena nemoze li ti kervu telu preu- 
zeti? Jašeš li kad na konju? Smantranje slabe glave ili 
strah od živine poplašene nemoželi te stermoglav i nena- 
dno oboriti? Nu, zašto brojim, sto nije načina za prebro- 
jiti? Jedna trešnja, težka nedragost, nemoči na svaku ru- 
ku, pitje isto i jestojska nemogu li nas i u mlado doba 
umoriti? Zivemo, verujte mi, smertju odasvud obkruženi, 
i mnokrat u telu istomu motri nam se bliža smert i ne- 
poznana. 

Kako dakle, tko je zameršen u tudje stvari, tko je 
dušu deržao dosle u tobolcu, tko je bludnostju još raztro- 
van: u jednu reč, tko je Bogu po smertnom sagrešenju ne- 
prijatelj, kako, velim, može, videči tako blizu izdavnoga 
neprijatelja, gde mu preti na svaki čas porazit ga, i poko- 
pat telom u grob, a dušom vele niže, mirno trajat svoje 
vreme, uzdajuči se bez razloga, da ga če čekat do staro- 
sti, dok razputi nesrečnu dušu tako ružno zanieršenu? 
Ah nesvesti! ah smamljenje, koje je propast vekovitu na- 
punilo ! 

Bivši mnogim trudom i rekom kervi najhrabrijih ju- 
nakah predobita, i saviše uharačena Kartagina, grad po- 
nosni, mati svetla Annibalah i Azdrubalah, munjah i tres- 
kovah vojničkih, pod kojih oružjem biaše se Italia u raz- 
spu svojih gradovah jiir do opustošenja dovela, a Rim boj- 
ni vas uztreso : zboraše se u rimskom veču, bi li ju treba- 
lo sasma satert i sraziti. Večnici mladji, kako slabii u pa- 



318 

meti, tako ii jeziku pospešniji, skociše on čas, da besede, 
i svimi razloži nateču se, da ju je treba u svom bitju uz- 
deržati, jer veljabu: Nije pristojno blagodarnosti i veličan- 
stvu Rimljanab tako silno izkorepit grad od najlepših sve- 
ga sveta; a slavno jim je, da svet gleda, kraljicu jim od 
Afrike uharačenu, koja ako se razori i pogine, praznovat 
če u lenosti bez rata ikakva rimska mladež, i nepredobit- 
no jim če se ono oružje zaherdjaviti. Svi razloži od do- 
bra občenoga, a u serdcu behu i drugi od vlastitoga; jer 
kako mladi i za rat još podobni veljabu u sebi : Ako pade 
Kartagina, dospet če nam slava i dobi't. 

Stari Kalon pako nemareči imati one večnike za ne- 
prijatelje, i deržeči pred očima dobro občeno svega puka, 
koje dokle se zaderžalo kao zamerak svili naredbah, uz- 
deržalo se samovlaštito ono gospodstvo, i pružilo dokraj 
sveta svoje oružje ; a kad se vlašta korist ovoga i onoga 
uvukla im posred veča, skeršilo se i dospelo; stari Katon, 
rekoh, buduč došo jur namišljen, i nemoguči od starosti 
veoma u dugo besediti, da ga mladi šilom rečih nezabuše, 
poče delom razložiti. Izvadi pošteni starac iz rukava več- 
ničke suknje smokvu, lepu, žrelu i nista suhu: ukaza ju 
svim večnikom. Nije se pouzdao nitko na ovu prikazu tako 
čudnu nasmijat se; jer se starost u ono doba poštovala. 
Reče tada: Kad scenite, da je ubrana ova smokva? Nemo- 
že biti vele vremena, rekoše mu, buduči da je jošte neu- 
vehnuta. A on priloži: Imate znati, daje ova smokva sa- 
zrela i ubrana bila u Kartaginskom perivoju, i nijesu tri 
dana, da je dignuta sa svoga duba, i ovamo u Rim done- 
šena. A mi čemo ostaviti i na nogub i s oružjem tako sil- 
ne neprijatelje Rimljanab, koji su nam tako blizu, i mogu 
prije tri dana iznevarke zateči nas? S ovim delom, s ovo 
malo rečih razboritih predobi mudri starac i pritegnu na 
svoju miso veči dio večnikah. Ah kerštjani! tko je u 
smertnom kojem grehu, i s dušom u opačinah zam^rše- 
nom, vidi smert (ako blizu, da ga može na svaki čas pri- 
klopiti i osuditi; da kako može podnet, nahodeči se u bi- 
tju duše tako tužnu, gledat uza se veoma silna neprijate- 



319 

Ija, i nenastojat s Bogom oncas pomirit se i spravit se, da 
mu večnoga kraljevstva neugrabi ? 



12. 
Beseda XII. ix eetvertoga sest iiiesecah. 

Život je ljudski priličaii prikazi, 

Jur je proso cio mesec, da u bogumiloj ovoj skupštini 
zapiistio sam običajna mojih besedah prikazivanja : smert 
i pakd, kratčimi našega života, večnost, koja nas čeka, i 
take druge slične stvari, strašne u sebi, ali onim, koji jih 
pomno čuju i razmisle, od koristi prezamerne. — Eto sa- 
da na moju starinu povracam se, i rečim svetoga kralja i 
proroka želim svim napomenuti, da vreme našega života 
nije drugo, nego beguča prilika, i da svaki od nas po svom 
bitju uveden je u veliko sveta ovoga predočište, da učini 
kratko od sebe prikazanje, a pak ili hoče ili neče, da se 
veoma berzo oddeli. 

Idu sada neki dnevi, koje poklade svet naziva i u 
koje ljudska svevoljnost, da se jače razplanduje, pred pu- 
kom večer prikazne uvodi pripovesti, koje komedije zove- 
te. U gradovih velikih, gde je puno penezah i objesti, ako 
u koje prikazalište ulezete , da komediu uživate, videt 
čete medju ostalimi kralja iziti. Koje kaže veličanstvo u 
svem uzrastu i prilici! Ponos uztegnut, hod uznosit, reči 
i pogled, svi ndčini na kraljevsku. Čudna razkosa u halji- 
nah, šibika u ruci zapovedna, na glavi kruna; ruho zlatno 
niz s\'e rame spuštava se, i tja za njim smuča mu se na 
ponosriv^st; pred njim straže idu oružjane, da mu put Či- 
ne; za nj. n slede dvorni sluge, svi na razbludnu odeveni ; 
oko njega j^ spodičiči, koji se kažu pervo plemstvo od kra- 
ljevstva; govori mu se poniženo i klečeč; on u toliko za- 
poveda, i slušai je na trenutje. Ako preti, svak se uztre- 
se; ako koga naa\ riva, ljubljena je blagodarna ona ruka ; 
ako pedepše, pohvaljena je šiba ista, koja udara. Ah, lep 
ti bi bio ovi život, kad bi sledilo svedjer tako. Nu sto bude 



320 

nakon malo? Kad se na sversi spusti zastor, dospelo je sve 
njegovo kraljevanje. Smeče sa sebe ono svoje pristavljeno 
veličanstvo, vrača se pešice doma, možebiti i bez službe- 
nika, kralj za ono malo časah, a veoma lasno tuga velika i 
nevolja za puno letah i godištah. Nije li ovako , predragi 
moji? 

Nu metnimo sada na nas pogled. Sto smo drugo u 
sve vreme života, nego kao na svet uA^edeni prikazaoci veo- 
ma kratke komedie. Moja gospo, koi te je od nje dopao 
dio? Koju prikazu u njoj činiš? Gospodju, mladiču; i zato 
zlatan križak s kamički svetlimi na persih, mahramice na 
carigradsku navezene, svilni uresi i haljine, glava i kose 
naprahane i za čudo nakitjene, čutjena si od tvojih, kučom 
vladaš i slušana si, u sceni si pred svakim, i od svakoga 
pohvaljena. Bio bi lepahan ovi život, kad bi sledio svedjer 
tako. Nu kad dospije komedija, od tebe paka sto ce biti? 
— Drugoga onoga dopao je dio gospodara; i tu prikazu 
čini od sebe. Vlada, preti, zapoveda, svak se klanja, kud 
prohodi, prima molbe, časti i preporuke; imeni svetlimi 
nazivan je, ume se činit slušat, kad je potreba i za nevo- 
Iju, Bio bi lep i ovi život, kad bi sledio svedjer tako; nu 
kad mu se na oči spusti oni cerni zastor, od njega sto če 
biti? — Ti paka tergovca nam prikazuješ, i dio, koi te je 
dopao, ne zlo uzderžiš. Vas zaduben u dobiti puno blaga 
imaš po tergovištih i po liikah naokolo penezah mnogo 
prikupljenih, da svoje bitje utemeljiš i uzvisiš. Nije z6 ni 
OVI život, kad bi sledio svedjer tako: ali kad se reče nakon 
malo: Dospelo se, i gol i bos u grob ulezeš, od tebe sto če 
biti? — A ti najposle, što i koga u tvom životu prikazu- 
ješ? Vidim te, da kip uzderžiš i priliku mladiča otresena; 
na tebi su inostrane plave kose narudjene i naprahane; 
vas si živ, i nemožeš igde pristat, sad na igri,/ ud po šet- 
njah, sad u družinah veselih; kad pute obho'^iš navlaštito 
na pokladc, pogled Ijuveni i sve gizde sad'- žaju te; glava 
ti je puna ufanja bogalslva i srečah novih, ' je češ steči. Ču- 
dna života, kad bi sledio svedjer tako: ali da se doverŠi ko- 
medija, i glavom udrcš o kamen ukopni,od tebe što če biti.' 



321 

Ah misli, misli prevelike, ako ju razbilj razgrizcmo! 
Vele je kratji bez ijedne dvojbe ljudski život prema več- 
nosti, koja nas čeka, neg najkratja komedija prema životu 
i najduljemu. Kako dakle za prikaznom ovom prilikom 
kratkom i tastom zaneseni o večnosti nemislimo? 

Koju prikazu čudnovitu i obolu od sebe je Kleopatra 
činila u velikom svega sveta predočistu! Bila je scenjena 
da u lepoti tja nadhodi vas spol ženski svih vremenab ; u 
mogucstvu je verhu Egipta svega gospodovala, to jest ver- 
bu veče od sto tisucab skupnib mestab i gradovab. Po re- 
ci Nilu izišla je Marka Antonija sresti verenika na galiji 
svud naokolo subim zlatom oklopljenoj : vesla srebrom 
sva obsterta drugako se nekretjabu i nevožabu, neg izme- 
reno na padanje zveka bitra sviralab i trubaljab; svilni 
stegovi razmotani i zvezdami zlatnimi urešeni vijabu se 
po svib stranab , i trepteči s povetarcem igrabu se; kup- 
Ijaše vetre skut razpregnut skerlatnib jedarab vladanib 
tracim svilab razlikib , koje deržaše za ponosnost i za 
razbludu sto izabranib devojčicab , cvet najlepši svega 
Egipta. Kleopatra pak na kermi na prestolju plemenitu 
uzvišena, podnebjem zlatnini pokrivena, nakitjena pre- 
dragimi kameni tako se sijaše, ko da je božiča od vodab! 

Nu vidimo istu Kleopatru nakon malo, kad se kome- 
dija doveršila. U cvetu najlepšem mladosti jedovita, puna 
neufanja, razdražuje dve Ijute zmije, da ju ujedu posred 
persib i ubiju. Razgledajmo ju otrovanu. Gde je ono giz- 
davo telo, gde je lice, gde je lepota^ Gad, smrad i pepeo. 
A kamo je ona živa duša i obertna odletela? Odletela? 
Propala je na vrat dole posred pakla. Koliko je jur godiš- 
tab? Na stotine i stotine. Da koliko če još vremena vreti 
u ognju? Svedj u veke. Nu sada prikladile trideset godiš- 
tab nje života sa svom tužnom večnostju, u koju je poto- 
nula, nisu li prema njoj kratja, neg veoma kratka ko- 
medija prema životu najduljemu? 

Ab! predragi, nu mi pravedno, sto vas pitam, odgo- 
vorite. Kad biste videli nesvestna mladca, da sve obilno 
svoje očinstvo trati i meče, da učini lepu komediju; prigle- 

Herv. čitanka. 21 



322 



I 



dišta i prizore na ponosnost od pervih majstorali izhitre- 
ne ; od haljinah najoholije razbludnosti; udaraoce, pevali- 
ce i pevaoce bez ijedne štednje tja iz mestah dalekih do- 
vedene tim načinom, la tratnjom penezah uzmnožitom 
ostanu mu ruke od svega očinstva prazne, sto biste mu 
tada rekli, da učinite, da se osvesti, i da se s pameti sa- 
stane? \'i, koji ste razboriti, rekli biste mu: Ludorio, ako 
stratiš sve imanje u jednu samu od mala časah komediju, 
ostat če u tvojoj kuci za sve vreme života tužna i puna 
plača tragedija. Cim češ živet paka, i svo|u detčicu prihra- 
niti? Koliko češ godištali videt suhih, mlednih i gladnih 
za kratko vreme jedne taste ponosnosti, kojom si drugih 
razveselio. 

Ah! radi Boga uzmimo i za nas ovi razlog. Ako pre- 
kratki, koi imamo, vas stratimo oko radnjah vremenitih, 
oko razbludah, oko grehah, za život vekoviti što če nam 
paka izostati ? Kad se doverši ova kratka komedija, ostat če 
nam veoma duga u velikoj večnosti tragedija. Isti stari, 
premda neverni, razumnici vape nam, da naš život drugo . 
nije neg san i prikaza tasta i kratka, i još bolje para, koja 
se uzdigne iz zemaljah, i u trenutje oka razČini se. 

A mi u toliko, kako Seneka dobro veli, živemo, ko 
da neimamo nigda umreti, i ko da smo za svet ovaj svi 
stvoreni, i zato ištemo na njem žile pružit, i k njemu se 
pritisnuti: a mremo na svaki čas, svedjer večma našoj 
sversi u velikoj večnosti približajuči se, za koju se misli 
veoma malo. Ah slepila! ah nesvesti! Jednom se nazbilj 
raztreznimo, i uzmimo ovi kratki život za pripravu, da se 
dobro u sva godišta vekovita naselimo. 



(Inflrija Kačic Miošic. 

Rodi se n Brislu, selii primorja inakarskoga, g. 1690. od 
kolšna gospodskoga, kojino je ogranak kiiezovah Kačičah Maka- 
raninah, starih knezovah, još po iiadarenju cesaraMaksiniiliana I. 
Od svoga detinstva pokaza biljege ostre pameti u Čverstoputnu 



323 

tčlu; zato ga uze ujak njeg-ov.otac Fra Luka Toinaševic^ malo- 
bratjanin sv. otcaFranje, deržavnik, s dogovorom bratje redovni- 
kah na nauku u stari samostan Zaotružki, gde je jošbolje po- 
kazao, da mu je pamet zemlja za mnogostručni plod. A buduči 
16 godinah, nadahnut milostju božjoni, odkri zelju svojim rodi- 
teljem, da bi se redovnikom zavetovao. 

Roditelji njegovi (kojim ostajaše doma Šimun, brat Fra An- 
drijin) privolile na njegovu zelju, sdružiše svoje molbe s njegovi- 
mi kod redovničkih starešinah, od kojih bi zagerljen i metnut na 
kušnju. A buduč daje podpuno zadovoljio zakonom kušnje, stare- 
šine ga odprave u Budim ugarski, da nauči onde mudroznanstvo i 
bogoslovje. Rekoh u Budim, gde onda bijaše serce svega reda ma- 
lobratjanskoga, razpružena po svoj Ilirskoj, koje se posle razse- 
Če na deržave : ugarsku, bosansku i dalmatinsku, i ova se posled- 
nja prozva sv. Odkupitelja. Onde prost od oka ujakova, neštose 
uzbuni, te pobegne natrag doma. Ali ujak njegov, što nemogaše 
razlogom, doverši konopom, te ga odpravi berže bolje opet u Bu- 
dim. Onde ga uzderža strah od strica, dok je podpuno doveršio 
sve nauke mudroznanstva i bogoslovja, koji su se onde predavali. 
Svaka godina u nauku bi okrunjena slavom i darom,' i u svakoj 
biaše pervenac ili uz pervenca. Njegovi ga učitelji jošte Ijubljahu 
i za njegovo redovničko ponašanje; neomerči bo čela ni obraza, 
niti okaija redovničke odeče. Vrati se u otačbinu umetan i nau- 
Čan. Zato ga postaviše hvaljena i čašljena na stolac mudroznan- 
stva u samostanu makarskom, i tu složi knjigu: „Elementa pe- 
ripatetica juxta mentem subtilissimi doctoris Joan- 
nis Duns Scoti." S ovoga stolca uzadje na drugi, bogoslovja 
u Sibeniku, gde je uzl^io na veliku visinu. Buduči je Fra. Andrija 
sveršio opredeljeno vreme svoje službe, okruniše ga kao naduči- 
telja (Jubilatus), i oprostiše ga od te službe. Ali on nedangubljaše 
nikad, nego iztumači naški pet knjigah Mojsijevih i nekoliko pro- 
ročanstvah iz sv. pisma, te jih složi u jednu knjigu, kojoj nadenu 
ime ,,Korabljica." A sveta stolica rimska imenova ga poslani- 
kom apostolskim u Dalmaciji, Bosni i Hercegovini, koju je službu 
obnašao dragovoljno, bogoljubno i dobrotvorno za mnogo letah, 
Obilazeč kao poslanik apostolski Dalmaciju, Bosnu i Hercegovi- 
nu iztraživaše predaje, stara pisma i svakojake uspomene o na- 
rodu slavenskom. Skupi svašta, sveža u snop, i one Čase, koji su 
mu ostali od njegovih redovničkih poslovah, uloži u slaganje raz- 
ličitih pesamah za svoj razgovor vlastiti, pa posle jih složi u je- 
dnu knjigu i naštampa pod imenom: „Razgovor ugodni naro- 
da slovinsko ga," koja se razasija po sv6m narodu slaven- 
skom i zove se obično „Pesmarica." 

Umre u 70. godini u Zaostrugu, sterven žalostju nad r«isre- 

21* 



324 

čom, koja se dogodila trojici primoracah izpod Neretve, te se na 
putu s njim utopili. 

[1. 

Iz Razgovora ugodnoga naroda slovenskega. 

1. 

Pe§ima od Rralja Tladiinira. 

Gorko cveli sužanj Vladimire, 

U tamnici kralja bugarskoga. 

Gorko cveli, danak proklinjaše, 

U koji se na svet porodio. 
Sceni jadan, da nečuje niko ; 

Al to čuje Košara devojka. 

Lepa kčerca kralja bugarskoga, 

Koji bese roda slovenskoga. 
Pita njega Košara devojka: 

Sto je tebi moj sužnju nevoljni! 

Ali ti je majka omilila? 

Ali ti je žao zavieaja? 
Ali ti je gladak dodijao? 

Ar tamnica jadna kuca tvoja ? 

Ar na noguli negve do kolenah? 

Ar na rukuli težke lisičine? 
Ar si čuo, moj sužnju nevoljni! 

Da s' udaje verna ljuba tvoja. 

Ter proklinješ danke, i godine 

I staricu jadnu majku tvoju? 
Govori joj sužanj Vladimire: ' 

Prodji me se Bugarko devojko! 

Nije meni žao zavieaja, 

Niti mi je omilila majka. 
Nit' je meni gladak dodijao. 

Ni tamnica jadna kuča moja, 

Ni na noguh negve do kolenah 

Ni na rukulj težke lisičine, 



325 



Nit' s" iidaje verna ljuba moja! 
Jer se dosad nišam oženio, 
Niti cu se jadan oženiti; 
Jerbo cu ti berzo poginuli 

U tamnici kralja bugarskoga 
Samuela, da ga Bog ubio. 
Na veri je mene prevario, 
U tamnicu tamnu postavio. 

Još mu veli Košara devojka : 

Ta reci mi moj sužnju nevoljni 
Od kuda si? od koje li zemlje? 
Od koga li roda, i plemena? 

Govori joj dete Vladimire : 

Ja sam sužanj od Hercegovine 
Dvorio sam kralja slovenskoga 
U Trebinju gradu bijelomu. 

Sto me pitaš za rod i za pleme , 
I to ču ti povediti pravo ; 
Ja sam, seko, roda gospodskoga; 
Ar sam sužanj kralja bugarskoga* 

U mene je blago nebrojeno. 
Moja bi me izkupila majka; 
x\r me kralju neda na odkupe. 
Nego išče rusu glavu moju. 

Tešila ga Košara devojka: 

Nemoj cvelit moj sužnju nevoljni! 
Ja sam kčerca kralja bugarskoga 
Samuela gospodara tvoga. 

Razpletat' ču žute kose moje. 
Ljubit' ču mu skuta i kolena. 
Noge ču mu suzam' polivati, 
Živim ču ga Bogom zaklinjati. 

Da te pusti iz tamnice tamne, 
I pošalje staroj majci tvojoj 
Nek se tvoja obveseli majka. 
Kad ugleda Vladimira sinka. 



326 



Pak odšeta belu dvoru svomu; 
Ter se sama sobom razgovara: 
Sto sam goder vidila jimakah 
Slovenskega roda, i plemena, 

Ja nevidi lepšega junaka, 
Ni lepšega, ni pristaljega, 
Nit' ga može poroditi majka, 
Od mladoga sužnja Vladimira« 

Pak uleze u dvore bijele. 
Ljubi babi skuta i kolena. 
Noge mu je suzam' oblivala, 
Ovako je babi govorila: 

Daruj meni sužnja Vladimira, 
Za mojega verna zaručnika. 
A tako ti svetle krune tvoje, 
I tako ti sinka Radomira, 

Čini mi se, moj mili babajko. 
Da če biti roda gospodskoga, 
Dvorio je kralja slovenskoga. 
Lepo zbori, ponižno govori. 

Oprosti ga iz tamnice, babo! 
A tako ti serdca konja tvoga 
I tako ti britke čorde tvoje; 
Jer je lepo momče Hercegovče, 

Na to se je kralju nasmejao. 
Košari je tiho govorio : 
Nije ono momče Hercegovče, 
Več je ono kralju Vladimire. 

Ja nemogu drugo učiniti. 
Valja mi ga tebi darovati; 
Sva je tvoja slika i prilika. 
Slavi njega Kerbava i Lika. 

Kad razume Košara devojka, 
Da če biti kraljica slovenska, 
Od dragosti suze prolivaše, 
Svomu babi rtike celivaše 



327 



Od tamnice ključe uzimala, 
Tamnici je vrata otvorala, 
Vladimira sužnja dozivaše, 
Ter ovako njemu govoraše: 
Ustani se, kralju Vladimire! 
Ter otari gorke suze tvoje, 
Evo tebe zaručnica zove. 
Lepa kcerca kralja bugarskoga. 
Kad je sužanj reči razumeo, 
Niz obraz je suzam oborio, 
Blagosivlje Kosaru devojku 
Veče nego svoju milu majku. 
Pak izadje iz tamnice tamne, 
I otidje k dvoru devojčinu. 
Lepo ga je taste dočekao. 
Za zdravlje se š njime upitao. 
Zove k sebi bugarske terzie, 

Da mu kroje sa zlatom baljine. 
Oblači ga u skerlet i zlato. 
Sinu sužanj kano sunce žarko. 
Plemenit je sobet učinio. 

Gospodu je na sobet sazvao. 
Venca njega s Kosarom devojkom, 
Povrati mu krunu, i kraljestvo. 
Tu veselje veliko bijaše, 

Nemože se, pobre, reči više. 
U dvoru su bubnji i svirale; 
A pred dvorom divno kolo igra. 
U kolu su bugarke devojke, 
Kolo vodi seka Kosarina, 
Lepe ona pesme izvodila. 
Svaku pesmu seki pripevala. 
Da je komu pogledati bilo 
Samuela kralja bugarskoga, 
Kako svoga zeta celivaše, 
Celivaše, i blagoslivljaše: 



328 



Hodi s Bogom drago dete moje, 

Na putii ti dobra sreča bila. 

Puno sam ti sinko sagrešio, 1 

I staricu majkii razcvelio, i 

Deržeči te u tamnici tamnoj, 

Moreči te i žedjom i gladom. 

Uzmi sinko zaručnicu tvoju, 

Povedi je k' belu dvoru tvomu. 
Pozdravi mi slovenskii gospodu, 

I staricu milu majku tvoju; 

Kojuno sam verlo uvredio, 

Brezzakonje svako učinio. 
Svim deliam pesma na poštenje. 

Bog nam dao zdravlje i veselje. 



2. 
^esma o Tojvodi Janku i isv. Ivanu Kapistranu. 

Divan čini Otmanovič čare 

Po imenu Memede Sultane 

U bijelu gradu Carigradu, 

Koga bese skoro osvojio. 
Gospodu je na divan sazvao, 

Sve po izbor Paše i Kadije, 

Useina velikog vezira, 

Mufti odžu i Janjičar agu. 
Car se šeta uz divan niz divan, 

A gospoda podviv riike stahu. 

Svetlu krunu k' vedru nebu baca, 

Ter se čare s krunom razgovara: 

Vera moja, svetla kruna moja! 
Ili ču te berzo izgubiti, 
Hi carstvo moje razširiti. 
Sto mi babo nije ra/.širio. 



329 



Još se s' svojom sabljom razgovara: 
Ova sablja osvoji Carigrad, 
I pogubi gerčkoga cesara 
Od iztočnih stranah gospodara. 

Osvojit ce i Bosnu ponosnu, 
Višje Bosne ravnu Ungarijii, 
Dalmaciju do sinjega morja, 
ItaKju do Rima beloga. 

Osvetit cu starca babu moga, 
Po imenu Murata silnoga, 
Koji bese Beograd obseo, 
Ali njega uzeti nemože, 

Nego svoju svu izgubi vojsku; 
Ter sramotan u Jedrenu dodje. 
Da bi mene rodila Vlahinja, 
A ne mlada kaduna Turkinja, 

Ako sada nepogubim Janka, 
Koji moga potera babajka, 
I izseče Janjicare Turke 
Pod bijelim Beogradom gradom. 

Još je Memed tiho besedio: 
Na noge se Paše i Kadije! 
Bferzo silnu vojsku sakupite. 
Mlade pešce i berze konjike, 

Sest hiljadah mojih Janjičarah, 
A toliko, i veče sejmenah. 
Cet^rdeset tanenih galijah. 
Sto i trijest tankih ormanicah. 

Otic čemo uz Dunaj vodiču 
Do bijela grada Beograda. 
Berzo cemo osvetiti njega, 
I svu ravnu zemlju Ungariju. 

Kada Paše njega razumeše, 
Silnu vojsku berzo sakupiše; 
Ter odoše k' ravnoj Ungariji, 
I pred njima Memed ponositi. 



330 



Al je malo vreme postojalo, 

Glas dopade kralju ungarskomu, 
Po imenu mladu \ladislavu, 
U Požunu skoro okrunjenu. 

Zlo ga kralju igru zaigrao, 
I na glavu krunu postavio! 
Eto na te Memed čare silni. 
Nit ceš uteč , ni odneti glave. 

Kralj Vladislav mlado dete bese 
Vojevati jošter neznadoše; 
Nego moli vojevodu Janka, 
Da kraljuje i zanj' bojak bije. 

Još Vladislav Janku besedjaše : 
Kaži, pravo desno krilo moje! 
Smedemo li čara dočekati, 
Dočekati i š njim bojak biti. 

Veli njemu Sibinjanin Janko: 
Ovde ima fratar Frančiškane, 
Po imenu Ivo Kapistrane, 
Koji čini čudesa velika. 

On če tebe svetovati lepo, 

Možemo li s Turcim bojak biti. 
Kad je kralju reči razumeo, 
Ivanu je tiho besedio: 

Slugo božja, Ivo Kapistrane! 
Kaži pravo, tako bio zdravo. 
Smedemo li čara dočekati, 
I na njega skladno udariti ? 

Ali mu je svetac besedio: 

Nebrini se, svetla kruno moja! 
Ja ču poči, s Turcim bojak biti, 
Za Isusa moju kerv proliti. 

Janko ima dvajest hiljad vojske. 
Malo manje ja ču sakupiti, 
Križ Isusov na nje postaviti. 
Zvati če se od sada Madjari: 
Božja vojska imenom Križari. 



331 



To govori, na noge se skače, 
Ter otidje preko Ungarije, 
Mnogo hiljad sakupi jiinakah 
Sve čobanah i mladih težakah. 

Sastade se s vojevodom Jankom, 
Ter je njemu tiho besedio: 
Potrebno je, Sibinjanin Janko! 
Da načinjaš od boja džemije, 

Berze šajke, tanene galije, 

Koje mogu s' Turcim bojak biti 
Na Dunaju studenoj vodici 
Blizu bela grada Beograda; 

Jer če Dunaj vodu zaprečiti 
Turške šajke, tanene galije; 
Ter če nami pute zatvoriti. 
Da nedamo pomoč Beogradu. 

Zavest čemo niz Dunaj vodiču. 
Razbit čemo turške ormanice, 
I dat čemo pomoč Beogradu, 
Na sramotu čara silenoga. 

Kad je njega Janko razumeo, 
Ivana je lepo poslušao. 
Od Budima šajke dojedriše , 
Iz nova se mnoge sagradiše. 

Sto i šeset malih i velikih, 

Koje mogu s Turcim bojak biti, 
Medju njima Jankova džemija 
Strahovita kano Sultanija 

Maleno je vreme postojalo. 
Glas dopade vojevodi Janku: 
Generale od vojske ungarske! 
Turška vojska pod Beograd dodje, 

Obsede ga sa četiri strane; 
Od iztoka Turci Janjičari, 
Od zapada cerni Arnauti, 
Od Dunaja tanene galije; 
A od Save ohole balije. 



332 



Dunaj vodu šajke zatvoriše, 
Verugam' se težkim izvezaše, 
Beograd je u nevolji težkoj, 
Nemože mu dobra pomoč doči. 

Kad je Janko glase razumeo, 
Ormanice bese oružao. 
Na nje metje ognjene topove, 
I oružje, sto je od potrebe. 

Sveti Ive slavnu misu reče, 
Kad je reče na kolena kleče, 
Blagosivlje vojevodu Janka, 
I njegovu sablju madjarkinju. 

Pak se skače na noge vitežke, 
Uze barjak u desnicu ruku, 
Na barjaku ime Isusovo, 
Ter pred vojskom k' Beogradu podje. 

Zavedoše šajke ormanice, 

A niz Dunaj vodiču studenu, 
I pred njima vojevoda Janko 
U velikoj od boja džemiji. 

(JCada li se blizu sastadoše 

Bojne šajke turške i ungarske. 
Potrese se Dunaj voda ladna 
Od onizih bojnih lumbaradah. 

Evo brate boja žestokoga! 

Na Dunaju ognja paklenoga! 
Stoji javik ranjenih delijah, 
Lomljavina tanenih galijah. 

A kad li se lepo sastadoše 
Ormanice turške i ungarske, 
Nepucaju puške ni topovi. 
Več zvekeču sablje i kadariy 

Sekoše se po beloga danka 

Na Dunaju dve ognjene vojske, 
Dunaj ladni vas kervav bijaše, 
U njega se kervca salevaše. 



333 



Bese Janku sreča pristupila; 

Jer potopi dvadeset galijali, 

I osvoji mnogo ormanicah, 

Dvajest hiljad pogubi Turakah. 
Dok se Janko s Turcim progonjaše, 

Sveti Ivo na kolenim kleče; 

K vedru nebu ruke vizdizaše, 

Ter za Janka moli brez prestanka. 
Moli Ivo i domoli Boga, 

Razb\ Janko na Dunaju Turke. 

Zdravo dodje u Beograd s' vojskom, 

Na sramotu čara silenoga. 
Kad to vidi Otmanovic čare, 

Poče biti s lopovim Beograd. 

Vas se beli grade tresijase 

Od topovah turških i ungarskih. 
A kada li probiše bedene, 

I široke laze otvoriše; 

Prokušaše sreču od mejdana, 

Udariše Turci sa svih strana'. 
Dočeka jih na oružju Janko, 

Turke seče nemilo i jako. 

Koliko jih na grad udaraše; 

Onoliko stermoglav padaše. 

Ali Turci nigda neprestaju, 
Juriš čine, laguni podkapaju. 
Težko oni viču i alaču, 
Listve noše, na bedene skaču. 

Kano soko Janko priletjaše, 
Ter po poli Turke presecaše. 
Bedeni su s glavam' okitjeni, 
I svi s turskom kervju poliveni. 

Te žalosti car Memed gledaše, 
Bradu guli, suze prolivaše. 
Kruto ječi, jedva izgovara, 
S Janjičarim' ter se razgovara: 



334 



Deco moja Turci Janjičari, 
Sve uzdanje čara čestitoga! 
Kako s jutra zorica zabeli, 
Na Beograd snažno udarite. 

Ako nami Bog i sreča dade. 
Ter Beograd s jutra osvojite; 
Izsecite malo i veliko, 
A Janka mi živa uhvatite, 

I papaza Fra Ivana fratra ; 

Mučit ču jih godinu danakah; 
Jer su meni puno dodijali, 
I svu rusu bradu ogulili. 

Kada li je zora zabelila, 

Sa svili stranah udariše Turci, 

Prisloniše skale uz bedene, 

S golim' sabljam' skaču na zidove. 

Mili Bože tuge i žalosti! 

Da je komu progledati bilo : 
Gde se brani malo i veliko. 
Slepo, hromo, staro i bolestno. 

Janka niko poznat nemogaše, 
Vas u kervi ogreznuo bese. 
Behu mu se umorile ruke 
Presecajuč Janjičare Turke. 

Ali ko če sili odoleti? 

Ko r izseči svu carevu vojsku? 
Perve šance Turci osvojiše, 
Ter barjake na nje postaviše. 

Na zidove druge udariše, 
Na šilu ji pobre osvojiše, 
Mertvi Turci za skale služahu, 
U grad živi pri konjih skakahu. 

Cveli Janko kano zmija Ijuta; 
Pogibosmo, Ivo Kapistrane! 
Lepo ga je svetac slobodio: 
Ne plaši se, generale Janko! 



335 



Branimo se do merkloga mraka! 
Pak češ vidit čudo od Turakah. 
Kako žarko opočine sunce, 
Jašit čemo bakovite junce. 
Kad li poč^ misu govoriti 

Za gradjane Bogu uzdisati, 

Zgodiše se velika čudesa, 

Leti strela ozgor od nebesah. 
Na oltar je pred Ivana pala. 

Lepa dara našem' Bogu hvala. 

Sveti Ive uze ju u ruke, 

Na njojštije: j^Dobit čete Turke.« 
Ovo pismo svi gradjani štiše, 

Ter jedino Bogu zahvališe. 

Sablje ostre, gorke suze taru, 

Jao sada Otmanovič čaru. 
Kako žarko opočinu sunce, 

Sve se skoči malo i veliko. 

Noše grede, daske opaljene, 

Seno, slamu, goru svakojaku. 
Užegoše, na Turke baciše, 

Vojenici straga zatekoše. 

Koji Turčin od vatre bežaše, 

On od sablje uteč nemogaše. 
Koji pobre od sablje bežahu. 

Oni živi u vatru skakahu. 

Sve izgori, niko neuteče, 

Kano miši izgoreli ječe. 
Posle toga juriš učiniše, 

Na topdžije i na lumbardžije, 

Ter oteše carevo oružje: 

Ognjenite šibe i lumbarde. 
Sjajni mesec pomerčao bese 

Od cernoga praha i olova. 

Štogod Turak' oko grada bese, 

Sve Ungarci pod mač okrenuše. 



336 



Kada li je danak osvanuo, 
Govorio Ive Kapistraiie: 
Ko je goder serdca junačkoga. 
Neka sada nasleduje mene. 

Dunaj cemo vodu prebroditi, 
I na carev dundar udariti. 
To je čuo vojevoda Janko, 
Ter je svojoj govorio vojsci: 

Ko se nadje od sve vojske moje, 
Da prebrodi Dunaj vodu ladnu, 
I udari jurišem na Turke, 
Mojom sabljom odsec cu mu glavu. 

Zadosta je našega junactva, 
Koje nocas jesmo učinili, 
Neka Turci s mirom doma idju, 
I ne dajmo srecu za nesreču. 

Sva je vojska Janka poslušala; 
Ali nehte Ivan Kapistrane, 
Ni njegovi križari junaci; 
Nego Dunaj vodu prebrodiše. 

Pet hiljadali ni manje, ni više, 
'Z svega glasa Isus! zavikaše, 
Ter udriše jedino na Turke, 
Na vas tabor čara silenoga. 

Za šest urah s Turcim bojak biše, 
Od praha se nista nevidjaše, 
Od topovah nista nečujaše. 
Turci zovu svetca Muhameda, 
A kerštjani ime Isusovo. 

Ali ko ce s' Bogom bojak biti.' 
Ko r božiju vojsku predobiti? 
Pobegoše Turci Janjičari, 
Ar jih seku božiji križari, 

Oteše jim aznu i zairu, 
Cadorove, i alaj barjake, 
Sve oružjc, ognjene topove, 
Tambalasc, bubnje i svirale 



i 



337 



Tu gospoda mnoga izgiboše, 
Sve po izbor age i spahije, 
Mladjan vezir s' agom jaiijičarskim', 
Ine vojske ni broja se nežna. 

Ar uteče Memed čare silni, 

Udje ranjen, vesela mu majka! 
Ovo uvek nek se pripoveda, 
Kako Ivan Turke predobiva. 



3. 
Ceisiiia od kralja ungariskoga liUdovika. 

Sanak snila ungarska kraljica. 
Lepa ljuba kralja Ludovika, 
U Budimu gradu bijelomu 
Sanak snila, u sanku vidila: 

Da se vedro nebo prolomilo 

Nad Budimom, nad bijelim gradom. 
Da je sunce na zemljicu palo, 
Da je jasni mesec pomerčao, 

Svetle zvezde mesec odbegnule. 
Ter su kraju neba pribegnule; 
Da su utve Dunaj preletile. 
Ter su pale na polje Muhačko. 

Sveznavari sanak tomačiše, 
Tomačiše , al nedomisliše; 
Nego jedna mladjana devojka, 
U Budimu gradu odgojena, 

Kraljici je sanak tomačila. 
Ter joj bese tiho besedila: 
Sto no jesi u sanku vidila, 
Da se vedro nebo prolomilo 

Nad Budimom nad bijelim gradom: 
To ce Turci Budim osvojili. 
Sto r je sunce na zcmlju padnulo: 
To ce Turci kralja pogubiti. 

Hhx\. čitanka. 22 



338 



Sto r je jasni mesec pomercao: 
To ce njemu potamniti lisce. 
Sto li zvezde mesec odbegnule, 
To če njega odbegnuti sluge. 

Sto li utvc Dunaj preletiše, 

Ter padoše na polje Muhačko , 
Ono Turci Dunaj prebrodise, 
Na Muhaeu tabor učiniše. 

Koliko je Mubač polje ravno, 
Svega su ga Turci pritisnuli: 
Pred njimam je Otmanovic čare, 
Po imenu silni Sulemane. 

Istom ona sanak tomačeci, 

Knjiga dodje kralju ungarskomu, 
Od silnoga čara Sulemana, 
U knjiži je kralju govorio: 

Kad razgledaš belu knjigu moju, 
Pošalji mi ključe od Budima, 
Ili hodi, da se ogledamo 
Na Muhaču polju širokomu. 

Kad Ludovik belu knjigu primi, 
Kupi vojsku po Budimu gradu, 
Po Budimu i okolo njega 
Skupi vojske trideset hiljadah. 

Ali jadan samosvetan bese, 

Mudrih Ijudih nauk neprimaše. 
Za glavare nemetje vojnike , 
Vec biskupe, fratre, redovnike. 

Koji nisu Turak' ni vidili, 

Kamo li su š njima bojak bili. 
Mlada kralja na zlo nametnuše, 
Ungariju u zlo oboriše. 

Nijc sal)lja za popa, ni fratra ; 
Več krunica, i križ izpod vrata, 
Discipline i pokora težka 
Redovnika!« dela su vitežka. 



339 



Fratar ima čuvat manastira, 
Biskup čiiiit delo od pastira; 
A gospoda sablje pripasati, 
I vitežki vazda vojevati. 
Kralj Ludovik mlado momče bese, 
Vojevati jošter neznadeše. 
Nehte slušat ungarske gospode ; 
Vec biskupe uze za vojvode. 
Zove k' sebi Tomorea fratra 
Frančiškana po imenu Pavla, 
Arcibiskup' od Koloča grada, 
Ter je njemu tiho besedio: 
Ti češ mojom upravljati vojskom, 
Slušat čete pešci i konjiči, 
Sva gospoda, i svi vladaoci 
Od prelepe zemlje Ungarije. 
Pak podiže svoje vitezove 

Trijest hiljad mladih Ugričičah, 
Ter otidje na polje Muhačko. 
A kada je Turke ugledao , 
Bijaše se kralju poplašio. 
Govorio ungarskoj gospodi : 
Svetujte me, moji vitezovi, 
Možemo li s' Turcim bojak biti ? 
Smedemo li na nje udariti? 
Vele njemu ungarska gospoda: 
Ludoviče naša kruno svetla! 
Nemoj gubit i sebe i vojsku, 
I svu ravnu zemlju Ungariju. 
Trijest hiljad več neimaš vojnikah, 
Trista hiljad imade Turakah, 
Udarit če deset na jednoga, 
Pogubit če Turci do jednoga. 
Počekajmo tri bijela danka; 

Jer evo nam dobra pomoč idje. 
Zampuljane od Erdelja bane, 
I š njim vojske trideset hiljadah. 

22' 



340 



Ide tebi pomoč od Hervatali, 
Sa petnajest liiljadah junakah, 
Pred njimam je od Hervatali bane. 
Po imenu vitez Frangipane. 

Trijest hiljad idje vitezovah, 
Od Prusije i od Bohemije. 
Pred njimam je junak od starine, 
Brandeburgo bane od Prusije. 

Fra Pava mu biskup govoraše. 
Na zlo kralja ter nagovaraše: 
Ne plaši se svetla kruno moja! 
Dobit čemo čara Sulemana. 

Desnica je naša od mejdana, 
Nečekajmo pomoči od banah; 
Več udrimo slobodno na Turke, 
Ter mi naše posvetimo ruke. 

Bit če tvoja dika i pohvala 
Predobivši silenoga čara 
Brez velike od banah pomoči, 
Koja ti je namislila doči. 

Posluša ga, ujede ga zmija, 
Ter udari na carevu vojsku, 
Sve do po dne kraljev mejdan bese; 
Po po dnevu Turci predobiše. 

Izgiboše ungarska gospoda 

Braneč svoga kralja Ludovika, 
I pogibe fratar frančiškane 
Arcibiskup od Koloča grada. 

Još i biskup od Bosne ponosne 
Arcibiskup od Strogona grada, 
I ostali mnogi redovnici 
Poznadoše što če reči Turci! 

Tu pogibfe kralju od Budima, 
Utopi se u vodu studenu. 
Uteče mu sluga Mijovile, 
Ter pobežc k' belomu Budimu, 



341 



Ter dozivlje budimskii kraljicu, 
Pak joj tiho govorio bese: 
Beži jadna kuda goder znadeš, 
Pogibe ti kralju Ludoviče. 

Govorila Budimka kraljica: 
Ne budali, slugo Mijovile! 
Nisi jadan kralja ni vidio; 
Več napijaš vino po Budimu. 

Ali veli sluga Mijovile: 

Zlo ti vino, a gorje ti bilo! 
Nije mi se izlomilo perje, 
Napijajuč vino po Budimu: 

Več se moje izlomilo perje 

Bojak bijuč s carevim delijam^ 
Kada ga je ona razumela, 
Niz obraz je suzam' oborila. 

Pak pokupi i srebro i zlato ; 
Sitni biser i drago kamenje, 
Ter pobeže k' Požunu belomu, 
Gde se krune kralji od Budima. 

Na putu joj losa sreča bese: 
Pustahije na nju udariše; 
Oteše joj i srebro i zlato, 
Sitni biser, i drago kamenje, 

Osta plačuč u gori zelenoj , 
Kukajuči kano kukavica, 
Suze roneč jadna udovica. 
Ej nevero od Boga prekleta! 



342 

Iz Eorabljice. 
1. 

Pobeda Jude I9Iakabea za vladanja Ijiisie. 

Timoteo, koji bi pridobiven i razbiven od Jude Ma- 
kabea, hotijuči osveliti svoju vojskii od Jude posičenu, 
skupi iziiova vojsku silovitu , i čini doti mnogo iljadah 
konjikah iz Asie, s kojizim se dili u zemlju žudinsku pre- 
tiva Judi i bratji njegovoj. Ali Juda, i njegovi vojnici uli- 
zavši u cerkvu božju, padoše prid otarom, i počeše prositi 
pomoč od Boga, da jim dade kripost i jakost protiva ne- 
prijateljem. Buduči se dakle priporučili Bogu, i u njegove 
ruke melnuli, izadjoše iz Jeruzolima, podjoše suproč voj- 
sci neprijateljskoj. Sunce istom izteklo bese, kada se dvi 
vojske sriloše, i udariše, jedna se ufajuči u mogučstvo 
božije, a druga u množtvo vojnikab i jakost njiovu. Vidiše 
neprijalelji pet konjikah oružanih doči s neba na zemlju i 
hoditi prid vojskom žudinskom. Dva branjaju Judu od stri- 
lah i kopjah neprijateljskih, jedan stoječi s desnu a drugi 
s levu stranu Judinu; a tri idjuči prid vojskom, striljajuči 
žestoko protivnike ; koje potiravši siči počeše brez pri- 
stanka. 



I bi posečeno tada vojske neprijateljske dvadeset i 
pet hiljadah i pet stotinah pešakah, i šest stotinah konji- 
kah. Timoteo uteče i pobeže u grad tverdi filistejski, Ga- 
zeru imenom, u kom zapovedašeKerea, brat Timoteov. Ali 
ga Juda s vojskom obsede, i peti ga dan, osvojivši sve što , 
u njem bijaše, poseče; a Timotea s bratom našavši sakri- 
vena u nekom zdencu, izvadi i glave im odseči učini, pak 
se slavodobitnik povrati u Jerusolim, i zahvali Bogu na 
milosti, koju mu bese poklonio. 

Godine 3841. rnnogi narodi, židovski neprijatelji,ho- 
teči ih izkoreniti posve, složiše se zajcdno, a to bijahu Ara- 



343 

p i, Amonitani i Moabovci, te skiipivši vojsku, počeše ro- 
biti zemljii hebrejsku, a pred njimi bijaše vodja, imenom 
Timoteo, ne onaj, o kom je bio gore govor, jer je onaj po- 
secen, kako je rečeno, nego drugi toga imena. Budiiči su 
dakle sa svib stranab udarili neprijatelji na Izraelitjane, i 
počeli ib seči, robiti i voditi u siižanjstvo, trebalo je da 
Juda na mnogo mestab pošalje pomoč svojoj bratji; i tako 
bi odredjeno , da Juda i brat mu Jonata s osam biljadah 
vitezovab predje Jordan i dade pomoč onim, koji su bili u 
Galatskoj zemlji; Simun, tretji brat, da ide samo sa tri 
hiljade u Galileju, dat pomoč Galilejanom; a da Jozep i 
Azarija imadu čuvali Jerusolim i zemlju židovsku od Fili- 
stejanah. 

Simun svojom malom vojskom razbi na mnogo me- 
stab neprijatelje , pokupi njibovu odoru, i oslobodi Gali- 
lejane od njihovib dušmanab. 

Juda Makabeo sa svojom vojskom i s bratom Jona- 
tom, prešavši Jordan, uputi se preko pustinje, i dodje u 
galalsku zemlju, u kojoj Hebreji podnose mnoge progone 
od neprijateljab svojib, i buduči osvojio Bosor, grad veliki, 
upali ga i poseče sve mužko, sto u njem bijaše. Od reče- 
noga grada oddeli se s vojskom kDatemanu, koji su nepri- 
jatelji bili obseli; ali kako ugledaju Judu i vojsku njegovu, 
pobegnu bez obzira, za kojim Juda i vojska njegova buduči 
potekla, osam se biljadab neprijateljab poseče. Oslobo- 
divši tako Juda Izraelitjane od njibovib progoniteljab, po- 
vratit se s velikim bogatstvom u Jerusolim. 

Ali Lizija, namestni kralj i vladalae svega kraljestva 
Antioka Eupatora, nemoguči podneli Judine sreče, ni ju- 
načtva po svetu razglašena, i želeči osvetiti pervu sramotu 
svoju, namisli ga posve izkoreniti, le diže protiva njemu 
osamdeset biljadah pešakab, nebroječi množiva konjani- 
kah ni bojnib slonovah. No Juda, znajuči za njibovo pu- 
tovanje i za množtvo, koje se bese proti njemu diglo, neiz- 
gubi se u slobodi, nego preporučivši se Bogu, veselo se 
uputi sa svojom malenom vojskom, udarit se s njim, gde 
se sretnu. I posle nekoliko vremena svoga putovanja, 



344 



sreloše vojsku neprijateljsku, na koju kakono serditi lavi 
udariše, i s pomocju bozjom berzo ih razbivši, posekoše 
jedanaest hiljadah pesakah i biljadu i šest stotinah konja- 
nikah, a ostali utekoše sa svojimi glavari u planinu. — 



'2. 
llli'ain §aloinuiiov. 

Godine 2992. poče Salomun zidati hram božji, dug 
lakatah dvadesel, a širok trideset. Kada ga bese digao u 
visinu devetdeset stopah, učini tavan, od kogaopet ga po- 
če zidati u visinu dvadeset stopah, tako da su se činila ^ 
dva hrama, jedan na drugom, i tako sva njegova višina " 
bijaše sto i osamdeset stopah. Uzidan bese savkolik od ste- 
nah živicah, tako lepo ukresanih i od mudrih majstorah 
izdeljanih, da se nije moglo znati, gde je sastavljen, nego 
se je činio celi hram od jednoga kamena salivena. S nutra 
bi oklopljen plemenitimi daskami od cedra, a daske sve- 
kolike u čisto zlato obučene. Grede takodjer, tavan i nu- 
tranji hrama pokrov zlatnimi pločami čini obuči i oklo- 
piti; i tako se je sav hram činio da je od zlata čista uzidan. 

Pod njegov bijaše od plemenita mramora; čavli od či- 
sta zlata bijahu svikolici. Učini, izvan ostalih stvarih, za 
službu božju potrebitih, oltar od tuča, dvadeset lakatah u 
duljinu, dvadeset u širinu, a deset u visinu. Učini šaliti 
sud od tuča, koji se zarad veličine zvaše more. Višina to- 
ga suda bijaše lakatah pet, širina deset, a trideset okoliš; 
ovaj je sud deržalo dvanaest volovah od tuča; u njem su 
svetjenici prali ruke, kada su u hram, da čine službu bo- 
žju, dolazili. Stenodeljacah (klesarah) bijaše osamdeset hi- 
ljadah. Saraorah, rečenihArgatah, bijaše scdamdeset hilja- 
dah. Zapovednikah upraviteljah tri hiljade i tri stotine 
bijaše. 

Kadionici, svečnjaci, lepsije, tanjuri, noži, nožice, bo- 
ce, gostarice,8inije i ostalo, stoje zaposvetilišta trebovalo, 
sve bi učinjeno od čista zlata i srebra. I premda sv. pismo 



345 

nemetje broja rečenili slvarih, koje na sluzbu božja Salo- 
mun iičini, glasoviti ipak i verni Josip (Flavij), pisalac, 
čudne stvari kaže, to jest da je izvan velike sinije od zla- 
ta, iičinio drugih manjili deset hiljadab od cista zlata; ka- 
dionikah zlatnih dvadeset hiljadab; deset hiljadab zlatnih 
svecnjakah ; osamdeset hiljadab cašah, sve od zlata; sto 
hiljadab tepsijah od zlata, a dvesta hiljadab od srebra; 
osamdeset hiljadab zlatnih tanjirab, a dvakrat više sre- 
bernih. Ovo se čudo nenabodi u svet. pismu, ali je stvar, 
koja se može verovati, jer sv. pismo govori ovako: »a bija- 
še množtvo sudovah bez broja." Hram poče Salomun 
zidati četverto godište svoje vlade, a dospe u sedam go- 
dištah. 



3. 
Boj Davida s Oolijatom. 

Podneti nemogahuFilistejani, da je puk izraelski stao 
u slobodi, nebuduci njim podložan, kakono je bio u prošlih 
vremenih, te da ga podlože pod svoju oblast, skupe veliku 
vojsku, ter se upute porobit izrajelsku zemlju. Kralj Saul 
s druge strane skupi silovitu vojsku, da se pobije s Fili- 
stejani. Nahodeci se u toj vojsci tri starija brata Davidova, 
trebalo je da se David vrati kuči svojoj, i da pazi ovce. 
Saulova vojska utabori se blizu filistejske, da udari na nju, 
kad vidi prigodno vreme; ali izadje čovek gorostas iz fili- 
stejske vojske, imenom Golijat, visok šest lakatah i pedalj, 
vojnik star i junak glasovit, koji poče zvati u Saulovu voj- 
sku, ovako govoreči: »Nijc jjotrebe da se vojske biju, seku 
i kerve; neka mi izadje tkogod od vas na mejdan, te ako 
me pogubi, sviFilistejani imadu biti vaše sluge i podložni- 
ci, ako li ja mejdan oderžim, Izraelitjani imadu biti fili- 
stejski podložnici." Ceternaest danah tako izlazaše, ali se 
nenadje nitko od Saulove vojske, koj bi mu izašao na 
mejdan, premda Saul mnogo blago, još i svoju kčer obeča- 
vaše, koj bi ga pogubio. 



346 

Medjuto Isai želeči znati, jesu li mu sinovi u životu, 
posla Davida u vojskii Saulovu s hranom, sto če blagovati, 
i s darom, koji je imao vodji njihova prikazati. I buduči 
došao u vojsku u isto vreme, kada su se približali da se 
pobiju, izadje strahoviti Golijat preda nje, koga ugledavši 
Izraelitjani, svi nazad odstupiše, a on osta na mejdanii, 
psujuči i rugajuči se njim, David medjuto, našav bratju i 
lepo ih pozdraviv od otčeve strane, poče ih pitati, sto kralj 
obečaje onomu čoveku, koji pogubi Golijata, a oni mu ka- 
zaše, da obečaje blago mnogo, kčer za ženu i kuče izba- 
vljenje od svakoga danka. David, nemoguči podneti oholo- 
sti Golijatove, poče hoditi po vojsci i govoriti, da on hoče 
izači na mejdan i s njim boj biti. Ali Eliab, brat stariji, 
slušajuči sto David govori, poče ga žestoko karati, a tako 
i ostala dva brata, govoreči mu: rŠtosiovamo došao? ko- 
mu li si svoje ovce ostavio , da ih vuci i medvedi raztežu 
po planini ?moga mi mejdandžije, koji če s gorostasom boj 
biti! odmah da si pošao k ovcam." Ukloni seDavid od bra- 
tje, ali nehtede poči k ovcam, nego po vojsci idjaše govo- 
reči, da bi on dobrovoljnoGolijatu na mejdan izašao. 

Kralju Saulu buduči dokazano Davidovo govorenje, 
učini da dodje pred njega, te razgledavši ga od pete do gla- 
ve, reče: «Podji, sinko, s Bogom, ti si još malahan, te sa- 
svim nemoguč boj biti s Golijatom,koji je strahovit vojnik, 
i od mladosti naučan boj biti." Odgovori mu David: rJa se 
ufam u Boga izraelskoga, koga vojsku onaj rieznabožac 
psuje i pogerdjuje, da ču ga s njegovom pomočju predo- 
biti: lavi i medvedi u moje se ovce zaletjaju grabeči ih, ali 
ja iz ustah njihovih ovce otimah, a nje, kakono male ja- 
ganjce zadavljivah i razkidivah.Nemože Golijat biti jačji ni 
žeštji od lavah ni medvedah ; daklc ako mi dopustiš, ja ču 
na njega udariti." Začudjen Saul mnogo, gledajuči slobod 
jednoga deteta, staše izvan sebe, pak mu reče: «Hajde u 
ime gospoduje, Bog ti bio u pomoči"; i svukavši haljinu 
svoju, postavi ju na Davida, davši mu još mač svoj i ostalo 
oružje, obuče ga lepo. Oružavši se David, poče kušati, ka- 
ko se ima pod oružjcm vladati, no nebuduči običajan pod 



347 

oružjem hoditi, iičini mu se neobično, te reče kralju: siJa 
nemogu na ovaj način boj biti.« Pak bacivši oružje, uze 
štap svoj običajni, i izabravši u potoku pet stenčicah oblih, 
metnu ih u torbicu pastirsku, i pracicu u ruku, izaclje 
proti gorostasu, koji ugletlavši ga, diže se, i izadje suprot 
njemu. Ali videči ga bez oruzja sa štapom u ruci, reče: 
,i.Ieda sam ja pas, da češ se štapom branili od mene: hodi 
amo, hodi, danas ču učiniti da se najedu orli, gavranovi i 
lisice mesa tvoga." Neprestraši se David nimalo, nego mu 
slobodno reče: «Ti protivameni ideš s mačem i kopljem, a 
ja protiva tebi u ime gospodina vojskah, Boga vojske iz- 
raelske, koga ti pogerdio jesi: on če isti dati danas tebe u 
ruke moje, ter ču ti odseči glavu, i dati telesa filistejska 
za hranu pticam nebeškim i zverini zemaljskim, neka vas 
svet pozna, da je pravi Bog u Izrajelu.« Razumevši Golijat 
njegov slobodni govor, razserdi se žestoko, i poterča proti 
njemu, da ga pogubi, ali David, deržeči pripravnu pračicu 
i ,u njoj stenu, i videči svoje vreme, poteze ga se iz prači- 
ce tako lepo umerivši, da ga sred čela stena udari, te bu- 
duči mu prolomila kost i u moždjane se zadela, smert mu 
naglu uzrokova, ter pade na tle mertav. A David, pristu- 
pivši k njemu, i neimajuči mača, izvadi njegov, i odseče 
mu glavu. 

^ 

Aleksandro Veliki ti Jeruisoliniu. 

Aleksandro Veliki, kralj macedonski, poznan bi od 
vladalacah gerčkih za vodju sve vojske njihove, s kojom 
podje u Perziju protiva Dariju Kodomanu, najposlednjemu 
samoderžcu Perzije i drugih kraljevinah mnogih njemu 
podložnih. Misleči dakle Aleksandro, na koji bi način re- 
čenoga samoderžca predobio, ukaza mu se u snu poglavica 
svetjenikah židovskih, u svetjeničkih haljinah, koji ga po- 
nukova i sloboditi poče, da se neboji nista, i da slobodno 
uleze s vojskom u Aziju, jer te je Bog odabrao da osvojiš 
i satreš cesarstvo perzijansko. 



348 

Dlgavši dakle Aleksandro vojsku, uleze u Aziju, i u 
malo vremena svu ju podloži. Uleze po tom u Ciliciju i Si- 
riju, i razbivši na sve strane vodje Darija kralja, predobi 
najposle i njega, ucinivši se gospodar njegovih velikih 
deržavah. Obsede zatim grad Tir, izpod koga posla pokli- 
sare u Jernsolim k Jadn, poglavici svetjeničkomii, da mu 
ima poslati carinu, koju su kraljem perzijanskim bili obi- 
čajni davati. Ali odgovoriv mu veliki svetjenik Jado, da 
toga učiniti bez greha nemože; jesmo, reče, utverdili za- 
kletvom vernost uzderžati kralju perzijanskomu. Na to se 
razserdi Aleksandro preteči mu, da ce s vojskom u Jeru- 
solim, kako osvoji grad obsednuti. 

Aleksandro poslije sedam mesecih obsednutja osvoji 
grad Tir, a po tom učini se gospodarom sve Palestine, i 
spominjuci se odgovora velikoga svetjenika Jada, povede 
vojsku k Jerusolimu, da pedepsa rečencga svetjenika i 
ostale glavare židovske. Jado , poznajuči, da nije verstan 
s njim boja biti, uteče se k Bogu sa svim pukom svojim 
plačuci i posvetilišta mu prikazivajuci, da ih od napasti 
oslobodi. Noči došle ukaza mu se Bog govoreči, da se ne- 
boji nista, i da otvorivši vrata, izadje predanj u haljinah 
velikoga svetjenika, sa svimi ostalimi svetjenici, na svetje- 
ničku obučenimi, i sa svim pukom, obučenim u belo. Ja- 
do, po naredbi božjoj, otvorivši vrata jerusolimska, izadje 
pred Aleksandra sa svim pukom u belo obučenim, a pred 
njimi svetjenici, obučeni na svetjeničku svikolici, a medju 
njimi veliki poglavica Jado, u haljinah pristojnih veličan- 1 
slvu duhovnoga poglavice. 

Kada Aleksandro ugleda vojsku u belo obučenu, i 
svetjcnike u svetjenickih haljinah, a navlastito Jada po- 
glavicu, komu na glavi bijaše mitra,na čelu ploča zlatna, i 
na njoj ime Boga izraelskoga, začudi se verlo; krotak i po- 
nižen pak pristupivši k Jadu svetjeniku, pozdravi ga le- 
po, poklonivši mu se sa svom poniznostju. Začudiše se 
njegovi glavari verlo, videči Velikoga Aleksandra, pred 
kojim su kralji i cesari derhtali, pokloniti se jednomu sve- 
tjeniku židovskomu, i zato mu Parmenion, najdražji i naj- 



t 



349 

pristupniji poglavica reče: j^Slo ce reci, kralju iieumerli, 
da se do zemlje litede pokloniti svetjeniku židovskemu, 
koga si bio namislio za neposluh pokarati?" »Neuklanjam 
se ja, reče mu Aleksandro, svetjeniku židovskomu, nego 
Bogu, koji se je u prilici njegovoj meni ukazao u onih 
istih haljinah, i dao mi pomoč za osvojenje svega, sto sam 
osvojio.« Pošto to reče, zagerlivši se s poglavicom Jadom, 
uleze s njim mirno u grad Jerusolim, i ulezavši udilj u 
hram, prikaza Bogu posvetilišta po načinu, kako ga nauči 
veliki svetjenik Jado. Pokaza mu po tom Jado knjigu Da- 
niela proroka, u kojih proreče, da če jedan poglavica 
gerčki osvojiti cesarstvo perzijansko, a to bijaše Aleksan- 
dru verlo ugodno, poznajuči, da prorok Daniel o njem 
prorokuje. Sutradan učini dozvati preda se sve svetjenike 
i poglavice, te im reče, da pitaju od njega milost, koju 
hoče. A oni mu odgovoriše, da nežele drugo, nego da ih 
pusti u miru živiti i svoj zakon obsluživati. Aleksandro 
dobrovoljno sve im dopusti sto su želili, te im poverh to- 
ga carinu, koju su davali perzijanskim kraljem, dignu, pak 
se sa svom vojskom diže mirno iz Jerusolima. 



Petar Kneževic. 



Rodi se u Kninu. Biaše redovnik reda sv. Pranje. Napisa 
a) Muku gospodina našega Isukersta i plač matere 
njeg-ove, tisk. 1753; b) Pisme duhovne, 1765; c) Osmi- 
na redovnička duhovne zabave, 1766. 



Iz dela: Muka gospodina našega Isukersta. 

Reči pisaoca. 



Sajde Pilat potom toga, 
I videči svezanoga, 
»Koja tužba, reče njima, 
Suprot tomu od vas ima?« 



350 



Svi rekoše: »ida zločinac 
Posve nije, i još hinac 
Ovde nebi svezan bio, 
Nit' bi ga se tko dodio. 

A sad ovo svi velimo, 
I čisto ti govorimo. 
Da ga smakneš i umoriš, 
A drugo nam negovoriš. 

On bo veli, da je od Boga, 
I sin da je Svemogoga; 
On zakone stavlja nove. 
Ter se našim kraljem zove. 

Je li pravo da se ovaki 
Covek pusti preopaki? 
Jer s' otežeš? dobro pazi, 
U zlo koje neugazi. 

Ova, koja prikazasmo, 
I na znanje tebi dasmo, 
Sve su stvari od istine; 
Sudi dakle nek' pogine.« 

Pilat reče: »Kad velite. 
Da je krivac, i želite. 
Da pogine, vodite ga, 
I po pismu sudite ga." 

Tad glas opet svi digoše, 
I s vapajom njem' rekoše : 
»To se nami nepristoji. 
Več u samu tebi stoji.« 

Pilat onda njemu reče : 
»Odkad ime tako steče, 
Eto tebe kraljem tvore, 
Je r istina, što govore?« 

Buduč dotle muce stao 
Isus, i reč nerekao, 
U mučanju tad prcstade, 
Ter nui odgovor ovaj dade: 



351 



Is 



us. 



Ar si od sebe to poznao, 
Ali ti je tko kazao ? 
Kralj jesam li ti me upita? 
Jesam, al' ne ovog' sveta. 

Sveta da sam kralj ovoga, 
Imao bih i ja koga, 
Koji bi me sad branio, 
Ter nebi ovde svezan bio. 

Ali sam se rodit hteo, 
I čovek se učinio. 
Da neleži svet u tmina, 
Vec nek' pozna, sto je istina. 

U pravici tko god hodi, 
Mene sliša, i nahodi : 
Ovako je, kako velim, 
Jer spasenja svakom' želim." 

Reči pis aoca. 

Kad čil Pilat: «Nebučite, 
Reče, da li premislite, 
Nije tako to suditi. 
Več treba je izviditi. 

Vi velite, da ga umorim, 
I da drugo negovorim, 
A ja vami velim opet. 
Ter cu kralja vašeg propet?« 

Kad Pilata razumeše. 

Do nebesah glas pružiše: 
wDrugog kralja mi neimamo, 
Cesaru se svi klanjamo. 

Da nemojder več kasniti, 
Ni toliko lastan biti; 
Hoče pravda mesto svoje, 
Sudi dakle, jer pravo je." 



352 



Pilat poce tad misliti, 
Kako ce ga izbaviti; 
Reče slugam": j^Uzmilc ga, 
Tere bičim' izbile ga!" 

Tada sluge njeg' sgrabiše, 
K stupu svezav, lako biše, 
Da ga bese kerv oblila, 
I još zemlju natopila. 

Odert tako vas bijaše. 

Da se svaka kost vidjaše; 
Nit' mu ostade nigder celo 
Za rat igle slavno telo. 

Pak mu ruke oprostiše, 
I nanj opet navališe, 
Bijuc', ružec' i psujuci, 
I za rugo nanj pljujuci. 

Tim spletoše čudnu krunu, 
Preoštroga ternja punu, 
Ter ga s njome okruniše, 
I na glavu stapim' sbiše. 

Ušlo ternje u moždane 
Jur bijaše na sve strane, 
I živ samo tad ostade. 
Da put umre, jer nedade. 

Tako strašno izranjena, 
I tom krunom okrunjena 
Pilat puku tu stoječi 
Ukazh ga, govoreči: 

«Evo čovek, koji svoga 

Neima obličja jur Ijudskoga, 
Zarad Ijutili smertneb ranah, 
Buduc odert sa svili stranah. 

Sto saviše več želite? 
Jur kakav je, svi vidite: 
A da rečem po razlogu, 
Prava smaknut ja nemogu.« 



353 



A kad vidi majka deva 
Sinka svoga jedva živa, 
Svega kervjii oblivena, 
I nemilo nag^rdjena, 

Od žalosti umirašc, 

I bez svesli jur bijaše; 
Koje kako malo steče, 
Naričuči jedva reče: 
I 

Gospa. 

»Ajmeh, sinko, serce moje, 
Tako li je telo tvoje? 
Tako r mi te nagerdiše, 
I za rugo okruniše! 

Evo cvelim i uzdišem, 
Evo jedva dušom dišem: 
Znam da sam ti tužna mati, 
Ar neznam ti pomoč dali. 

Glava, sinko, kakva ti je! 
Svak bi reko, tvoja nije. 
Kakav obraz, diko moja, 
Kei'vav, i pun mertvog' znoja! 

Ej, Pilate, jadan bio. 
Sto si sada učinio? 
Pravda tvoja ter to li je, 
Da se dere, tko kriv nije? 

I neharni vi žudije, 
I nemili kervolije, 
Sto mi od sina učiniste, 
Zašto r mi ga nagerdiste? 

Nije li vas milovao, 
Nije r čuda delovao, 
Nije r mertvim život dao, 
A betežne ozdravljao? 

Gde je zakon, Ijubav gde je? 
Harnost vaša taka li je? 

Hferv. čitanka. 23 



354 



To li njemu povratiste. 
Posle dobra, kog primiste? 

Sad komu ou, kud ču, sto ču 
Na toliku reci zlocu, 
Videč propast puka moga, 
A prognata od svakoga? 

Cveli, kukaj, tuguj, plači, 
Stogod imaš, sve potlači. 
Sto ču tlačit', sto r m' ostaje. 
Kad mi tebe sad nestaje? 

Sto se dobra htet' mogaše, 
U tebi se nahodjaše, 
I brez tebe, dušo moja, 
Nije mira ni pokoja." .... 



Petar Vuletic. 



Biaše rodom Kasteljanin. Napisa delo: Josip pravedni, 
u k p 6 vanj a. 

Iz dela: Josip pravedni. 

Iz peTanja drug^og^a. 

... — Dva godišta po ovomu 

Kralj Faraun, kralj čestiti. 

Vidi stvari u snu svomu, 

Ke nemore razumeti. 
Zato smeten porad' toga 

Poče vele tužan biti. 

Misleč, da bi naša' tkoga, 

Koj če te sne stomačiti. 
Sve pokupi razumnike, 

I mudarce u polaču, 

I zakona naučnike. 

Da mu te sne iztomaču. 



355 



Svak njih kralju tomačaše, 
Po razumu razlikoniu, 
Slo mudrije tko mogaše 
Za ugodit kralju svomu. 

Tomacenja prcmda mnoga 
Razumnici izvedoše, 
Da li serce kralja svoga 
Upokojit' nemogoše. 

B\ prigoda ova lepa, 
Da neharni sluga oni' 
Spomenu se od Josipa; 
Reči ovake kralju doni: 

vFaraunu, kruno slavna, 
Stvar ce draga tebi biti, 
Ka se sgodi meni odavna, 
Sada cu ti sva praviti. 

Ja bih našast u krivini. 
Dva godišta jur ce biti, 
I tvoja me milost čini 
U tamnici postaviti. 

Onde srečom nameri se 

Zudijo mladič lepa obraza, 
Koji k meni pridruži se, 
I mloge mi stvari skaza. 

Tako jednom i meni se 
Nekakove stvari sniše, 
I kad jutrom probudi se, 
Sve mu pravih, kako beso. 

I reče mi, da ču opet 

U milosti tvojoj biti, 

A drugomu, da če propet 

Bit' na križu i umreti. 
Sto nam rečfe, sve se sgodi 

A drugčije nista neM, 

I onde se još nahodi; 

Cin' ga, kralju, privest' k sebi.« 

23* 



356 



Kad je to kralj razumija, 
Služhenikoni zapovedi, 
Iz tamnice da žiidija 
Predanj vode, da ga vidi. 

Službenici potekoše 

Iz tamnice da se izvodi. 
Tu t' mu vlasi ostrigoše, 
I umiše svega u vodi. 

Tu svukoše š njega halju, 
A drugu mu obukoše, 
Narešena tako kralju 
U poštenju privedoše. 

Vidivši ga kralj celova. 

Na prestolju svom sedeči, 
I lepo ga pomilova, 
Ovako mu govoreči: 

»Nu, moj dragi, brez svakoga 
Straba meni sada pravi 
Stvari skrovne od sna moga, 
I od misli mene izbavi. 

Ovako se meni šnjaše, 

Da kod Nila, slavne reke. 
Sedam tustih kravah staše, 
Keli tustini nij' prilike. 

Pretelina b\ tolika, 
Kii živine te imahu, 
Od tustila da velika 
Jedva soboni pomicahu. 

Sedam kravah pak meršavih 
Izhodjahu vanka reke, 
Tako mlednih i herdjavih 
U Egiptu nebi u veke. 

Ke od glada jedva uzgora 
Svoje kipe uzderžahu, 
Od nevolje i prekora 
Globima se šebečahu. 



357 



Nasernuše pak meršave, 
Na tleh luste oboriše, 
I zelene jak' biis trave 
Do merve jih sve proždriše. 

Po snu ovom vidih drugi, 
Sedam klasih rodna žita, 
Ki napravni, jedri, dugi, 
Jedna lepšja stvar od sveta. 

Drugu sedam klasih staše 

Tastih, praznih, i brez zernih, 
Klasi prazni pogucaše 
Klase pune tja do sternih.« 

Kralj dospevši govoriti. 
Reče Josip njemu ovako: 
« Kralju slavni i čestiti, 
Kog' je ime vele jako! 

Sedam punih klasih žita, 
I pretelih sedam kravah, 
Svakomu je stvar skrovita, 
A meni se znati dava. 

To če reči, da sebice 

Sedam godišt', ki' če priti, 
Hoče obilnost od pšenice, 
I od svake hrane biti. 

Obilnosti, ka če doči, 
Nigdar ima tvoj Egipat, 
Mesta ljudi neče moči 
Najti, gde če žito sipat'. 

Sedam prazneh klasih žita, 
I meršave one krave, 
Zlamenuju gladna leta, 
Ka če obastrit' sve deržave. 

Za godištim' obilnosti 

Sedam godišt' verla glada 
Naskočit če u nagiosti 
Narod, koji hude tada. 



158 



Glad cf ovi tolik biti, 
Ki ce terpit' ona leta, 
Da če mil se nahoditi 
Uspomena vekovita. 

Zato. kralju, sad je vreme, 
Čin su leta obilnosti. 
Da s razumom ti tvojime 
Najdeš muza od vrednosti , 

Koji če pojti na sve strane 
Od Egipta kraljevine 
Pripravljati svake hrane. 
Da puk gladom nepogine." 

Kralj i š njime koji sede, 
Prismetjeni svi ostaše, 
Kada vredne te besede 
Od Josipa poslušaše. 

Zato kralj mu reče ovako: 
5iSlišaj, sinko moj ljubljeni! 
Tko če biti mudar tako, 
I duh imat božanstveni? 

Ja nad tobom nebih moga" 
Mudrijega nač" čoveka, 
Koj bi zdravlju puka moga 
Potrebnoga našao leka. 

Jere tebi Bog ukaza, 

U napredak sto če biti. 
Milost moga ti obraza 
U vek nečeš izgubiti. 

Evo tebe uzvišujem 
U čestitoj niojoj hiži, 
I s odlukom naredjujem. 
Da me nitkor nije bliži. 

Na reč jednu usta' tvojih 

Da se vas puk prignut' ima, 
Podložnikom od sveh mojih 
Gospodin si nada svima. 



I 



359 



U kraljestvu jurve momu 
Nitkor nije tebe veci. 
Nego ja sam preslavnomu 
Na prčstolju mom' sedeči. 

Naredjiijem tebe sada 
Verh egiptske pokrajine 
Od iztoka do zapada 
Poglavicom nad sve ine.« 

Kralj svoj persten s persta svuče, 
I Josipu njega dade; 
U slavne ga svite obuče, 
Zlatan verug na vrat klade. 

Čini njega paka sesti 
U zlatjene sve kočije, 
I da dvornik po svih mestih 
Pred njim teče i vapije : 

Da je Josip starešina, 
Igospodin od oblasti, 
I jia svoja svak kolena 
Da pred njime ima pasti. 

Još se zakle kralj pred svima, 
y>Da. po ime moje rodno? 
Ni nogom se maknut' n' ima, 
Ak' Josipu nije ugodno." 

Kralj mu ime drugo stavi. 
Od Josipa u Faneka, 
To shranitelj sveta pravi 
U jezik bi naš izreka'. 



(lergiir Varesaiiin. 

Pravim imenom Gergiir Zečevič iz Vareša, reda sv. Fr. 
provincie bosanske, biskup od Ruspa, i namestnik apostolski 
u Bosni i Herceg"ovini. Pisao je: 1) Cetiri govorenja c u- 
doredna; 2)\erhu kraljestva Marijina, iz talijanskoga 
od A. Bopgie, 1799. 



360 

Govorenje 

od slepoce grešnika V. 

jj Jona sadje na dno ladje iliti djemije, i spavaše slad- 
ko." — Ovako se stije u knjigi Jone proroka. 

Kad pobeže prorok Jona iz svoga u tiidji vilajet za 
nepoč' pripovedatjkako mu Bog zapovedaše, u veliki grad 
od Ninive, dojde k morn, plati vozarinu, i uljeze u jednu 
ladju, koja idjaše onamo u Tarzis, grad od Cilicije. Koja 
kako se od kraja oddeliše, i naveze na debelo more, evo 
odmah duhnuše protivni vetrovi, nadvedoše se tavni obla- 
či, počeše sevat' ognjevite mimje, pucat' strahoviti gromo- 
vi, i padat* grhd i kisa zajedno. Odkud uzbuni se more, i 
uzavri tako, da diziici ladju na valove, htijaše jih potopiti 
svekolike u dubine svoje. Onda oni žalostni mornari i put- 
nici , koji š njima bijahu, svi od straha više mertvi nego 
živi, dole klekavši, serce, oči i ruke k nebu uzdižuči pla- 
kahu, uzdisahu, i velike zavete činjahu za izbavljenje i 
oslobodjenje svoje. Sam Jona niti se brine, niti preda, nit' 
promišlja pogibelji, koja mu nad glavom stoji, nego sašav 
dole u ladju sladko spava i počiva. 

J a ueznam , slišaoci dragi, što se vam čini od sna i 
spavanja ovakova. Nu ja po sebi sudim, da je zla prilika: 
jer da jedan spava, koji nikakvc brige neima, niti se na- 
hodi u žalosti, ni u pogibelji nikakvoj, osuda nije nikako- 
va. Ali spavati, ter sladko spavati i herkati, nahodeči se u 
brizi, i u očitoj pogibelji, kao naš Jona, oh, to je čudo ve- 
liko! Ja po sebi, rekoh . sudim, da je zla prilika ovo Jo- 
nino u očitoj pogibelji spavanje: jer prilikuje i prikazuje 
nam vidjenim načinom žalostni stanak otverdnutoga gre- 
šnika, koji nahodeči se u neprijateljstvu s Bogom i zato u 
očiloj pogibelji telcsnoj i dušcvnoj, i videči pretnje i po- 
li aranja, koja Bog šalje na grešnika, na mesto doz vati se u 
se, i ostavili grehe, to se večma zavozi, i greh na greh 
perti, i tako sam čini nepoznanii i nerazumnii od istih živi- 
nah nerazložilib. x\ nut poslušajte pomnjivo, je li ovo istina. 

Za poznati, da je ovo istina, to jest, da grešnik, na 



361 

mesto, sto bi se imao obr.ilil' i gfrelie ostavit', videči pret- 
nje i pokaranja božja, vecma ii grehu tverdne i slene; nut 
promislite, koja i kakva pokaranja Bog posla na Faraiina, 
kralja egipatskoga, ne bi H se dozvao, i pustio iz sužan- 
stva piik izraelski, a on ni na jedno od njih nehte se obra- 
titi. Evo, najpervo čini Bog po Mojsiji i po Aronu sve re- 
ke, i sve vode njihove u kerv obratiti , da neimadu čim 
žedju ngasiti. Ali na to neobrati se Faraun, ni večnici nje- 
govi, premda sedam danah podneše ovo pokaranje, i ža- 
lost ova u svoj zemlji egiptskoj. Iza toga dakle poslh Bog 
toliko množtvo žabah, da jim se sve kuče napuniše, i sva 
mesta njihova, tako, da niti bi mogli sesti, ni leči, gde jih 
nebijaše. Pače ni jetja ni pitja uzet' nebi mogli, u kom jih 
nebi bilo ; zato jesti i piti gerstilo bi jim se, a od kverko- 
tanja u šibikah uši bi jim zaglunule. I sa svim tim neobra- 
tiše se. Zato zapovedi Bog Aronu , da udari šibkom po 
prahu, i kad udari, vas prah zemlje one okrenii se u ko- 
marice, koje njih i životinju koljuči nisu jim dali ni oči 
otvoriti. Sa svim tim više otverdnuti, posFa jim Bog neiz- 
merno množtvo mušicah od svake versti, koje kao rojevi 
pritisnuvši nje i marvu Ijuto dlahu i kerv jim pijahu. Nu 
neobrativši se, posla Bog kužnu bolest u životinju njiho- 
vu; a i po njih istih čini, da se otvore gerdne rane. Vi- 
deči nista ne manje, da se i na to neobratjaju, pusti iz ne- 
ba vatru strahovitu, i zajedno grad tako krupan , da jim 
satre sve sgrade, i pobi svu životinju, koja od one kužne 
bolesti hiše ostala. Još i travu i žetvu po poljih žamete. 
Ali i opet u otverdnutju ostavši, čini Bog, da kobilice , ka- 
kono oblak svu zemlju prekriju i opuste sve, što od grada 
hiše ostalo. Pače još i mladice od voča i od dervja izgri- 
zoše. Sa svim tim još u svojoj zloči stoječi otverdnuti, spu- 
sti Bog za tri cela dana strahovite i preguste tmine u svoj 
zemlji egiptskoj, koje bi svaku svetlost i največu vatru du- 
nule. Zato nit' je tko koga mogao viditi, ni jesti, ni piti, 
ni spavati, ni s mesta se nikamo pomaknuti. Sto je pak 
još gorje i žalostnie, čutili bi u onom strahovitom mraku 
zviždanje zmijah i zavijanje drugih kervoločnih živinah. 



362 

Lupaiije lakocljer vetrovah, orenje kamenja, i prikazivanje 
svakojakih strahovitih prikojasah. I sa svim tim još u zlo- 
ci svojoj ostadose. Najposle dakle Bog ucini, da u jednu 
noč pomru ne samo sva deca njihova pervorodjena, poči- 
navši od sina Faraunova do najmanjega siromaha, nego 
jošter da jim i od životinje pomanjka svako, koje se pervo 
imalo. Nu jeda se harem iza toga ohratiše? Neobratiše ni 
iza toga. Sto jim se dakle najposle dogodi? Evo sto. Tera- 
juči Izraelitjane preko mora cerljenoga ostadose jim telesa 
potopljena u duhinah morskih, a duše u mukah paklenih. 

Priličnim načinom i sad Bog nemanjka opominjat' 
grešnike, da se dozovu, i da se vrate s puta izgubljenja na 
stažu spasenja, šaljuči sad bolest, sad progonstvo, sad voj- 
sku, sad glad, sad kugu, sad potop vodeni, sad sušu, sad 
pomor životinje, sad druge tuge i nevolje. Ali oni sledeči 
otverdnutje Faraunovo, ni na jedno od ovih ponukovanjah 
neozivaju se,večsve jednako i više u gresih stoje. Nu zašto 
ovo? Zašto neveruju, dok na sebi neizkušaju najposlednje iz- 
gubljenje svoje; kakono je izkušao neki ribar, od koga piše 
sv.Petar Damijan, da pošavši s ladjicom ribu lovitpovede so- 
bom sinčiča, koga ostavivši u ladjici, sadje u vodu lovit: i 
buduči ulovio ribu veoma golemu, baci ju u ladjicu k de- 
tetu, pak opet poče lovit. Ama ona riba gledajuči u ono 
detešce, ono se prepade, i zavika otcu govoreči: Cako 
moj ! čako ! Riba gleda u me, i hoče da me proždre. Otac 
iz vode smejuči se, i odbijajuči detetu na ludost, reč^ : Ti 
češ nju proždreti a neče ona tebe. Opet dete drugi put, i 
tretji, zove otca, govoreči; a otac opet smije se, i na lu- 
dost detinju odbija; kad evo iznenada u čas digavsi se ri- 
ba, zgrabi ono detešce, i š njiin skoči u vodu, i yec pigda 
više niti se vidje riba, ni dete. I onda žalostan 9,tac pozriv 
de zlo i izgubljenje svoje. 

Priličan dogadjaj ovomu dogodi sq jednoj mi^teri, kpje 
detešce ohnoč u bešici plačuči i čičeči, veomc^nezali joj se 
da ustane, i da prigleda, šlo mu je, misleči, da je ono de- 
tinji plač obieaj^n, kap vekavši, \\ch'd plače, kad se nt^pl^- 
če, utešit če se, štono reči običaju Ijene i nemilostiye pia- 



363 

lere. Ali dete bez prcslaiika plačuci, i vec budiici mii sa- 
dah od plača smanjkao tako, da se malo Čujaše da plače, 
usta mati, i ode, da vidi, sto mu je. Ali evo, o žalostna do- 
gadjaja! jedna mačka, buduči mu sve temešce do mozga 
progrizla, možak mu vadeči jedjaše, a detcšce izdiše. Onda 
neharna ona mati nemila poznade svoju Ijenost i otezanje, 
al zaludu. Ovo i ovake dogadjaje promišljajuči grešnici 
otverdnuti, imali bi se na vreme dozvati i obratiti na tolike 
vike i ponukovanja od svojih pastirah duhovnih, a ne če- 
kati, dok jih stigne najposlednje pokaranje božje , kad vec 
nebude vremena od pokore, ni od miloserdja. 

Nemože se nigda izkazati zadosta ludost, il' da bolje 
rečem, zloča i slepoča otverdnuta grešnika, koji nepro- 
mišlja pogibelji svoje, koja mu sveudilj za vratom stoji, 
več da metnemo ovu priliku. Jedan putnik umoran vidi 
jednu staru sgradu veliku, svu razpalu, koja svaki čas ima 
se sgrominjati, i na zemlju pasti. Da li od truda san nad- 
hervavši ga, uljeze i zaspe onde. Evo drugi tkogod prola- 
zeči onuda, vidi ga, i uljeze, da ga probudi, i uzamši ga 
za ruku, reče mu: ej ti, sto tu činiš ? ustani berže, izajdi 
odtle: čuješ, kako zviždanje vetra stoji, eto če se sad sva 
ta sgrada saterti i svaliti. A on neče se ni maknuti, več 
još odgovara: ajde ti za poslom tvojim, a ostavi mene u 
miru, da spavam. Recite mi, molim vas, nije li to velika 
budalaština, pače slepoča, i tvferdoglavstvo onoga putnika? 
Ter tko mu nebi rekao: ej, je 1' to tako? Spavaj, jarane ; 
ako te pritisne, ti se gledaj: hočeš li zlo? eto ti ga. 

Život je ljudski, sinci moji, baš kao sgrada stara, i 
razpala, koja se berzo ima zoriti, i na zemlji pasti. Sa 
svim tim spavaju grešnici, i produljuju san svoj u gresih, 
i u zločah svake versti, ipremdajih biide pastiri duhovni, 
vičuči brez prestanka s apostolom sv. Pavlom: ustani, ža- 
lostni grešniče, i razdremaj se od toga sna smertnoga, vre- 
me je več razbuditi se i ustati iz zločestog običaja od za- 
kletvah, od psovanja, od opijanja, od mromoranja, od zlo- 
bah, od nenavidosti, i od drugih uvredjenjah božjih, i svo- 
ga iskernjega. Ali nu, o žalosti, na sva ova vikanja i opo- 



364 

minjanja ogluniiti i otverdnuti stoje grešnici, čekajuci naj- 
poslednje izgubljenje svoje. 

Dostojna je stvar u istinu gorka plača i kervavih su- 
zah, viditi čoveka grešnika toliko olverdnuta , da se iičini 
ne samo priličan, nego j oš gorji i nepoznanii od istih ne- 
razložitih živinah. One bo još izdaleka zasete, i iiklonjaju 
se od pogibelji svoje, a on nepoznaje i nebeži od pokara- 
njah božjih, zato tiiži se Bog po Jeremiji proroku, govo- 
reči: Horao ili jastreb od razbonosti zraka nebesnega za- 
seti i poznade vreme zimno, zato beži i uklanja se u topla 
mesta od pogibelji zimne. Takodjer gerlice, lastaA^ice, čap- 
Ije, i ždrali , i druge mnoge ptice razlike, i paze vreme 
svoje, kad imadu poči i ukloniti se od pogibelji zimne, kad 
li opet izači, i gnjezda načinjati, za leči se: a sami grešnik 
nepoznaje sudah božjih, nit' se uklanja od pokaranjah nje- 
govih. O žalosti! o nesreče njegove. 

Piše naučni Tertulijan, i govori, da mnoge živine ne- 
razložite poznaju neke trave, koje jim za lek služe, i njimi 
se leče. Jelen, kad je ranjen, i divokoza, ter ako ostane u 
njih strela , odmah traže i pasu neku travu, koju Latini 
dictamnum zovu, a naški jasenak veli se, i odmah se iz- 
leče, i strelu iz sebe izmetnu i izbace. A čovek ranjen to- 
likimi i tolikimi smertnimi ranami od greha, netraži leka 
spasonosna od svete izpovedi, ni od pokore, več leži i spa- 
va pod ovimi gerdnimi ranami svojimi. Lastavica, kad joj 
ptiči u gnjezdu oslepe, odmah traži rosopasti, i donevši ga 
izleči jih; a čovek zaslepljen ne jednim, nego razlikimi 
greši, netraži leka duhovnoga za progledati i viditi svoj 
žalostni stanak večnjega izgubljcnja. A sto čemo više? vi 
isti očima svojima vidite, da mačke i pšetenje, kada jim je 
zlo, odmah traže i pasu travu piriku, i njome se leče. A 
grešnik žalostni boluje bolestju duhovnom greha otrovno- 
ga po toliko i toliko vremena, i nemari tražiti leka, da se 
izleči, i u milost božju povrati. Kako dakle nije gorji, bu- 
dalastii i nepoznanii od istih živinah nerazložilih , koje 
bolje od njega poznaju, što je za bolje njihovo. A nut' još 
poslušajte i ovo, pak dospevam govorenjc sadašnjc. 



Piše sv. Jeroniin u životu sv. Pavla , pervog pusli- 
iijaka, da sv. Antun opat, iduci tražit ovoga svetog pusti- 
njaka po strahovitoj puslinji, daleko od svakoga prebivanja 
Ijudskoga srete se s jednini strašilom, koje od pasa do go- 
re vidjaše se čovek, a od pasa dole koza. Ovo videči za- 
čudi se čovek sveti, boječi se, da nebijaše djavo, prekersti 
se, nebi 1' pobegao. Da li ono ne samo da nepobeže od kri- 
ža, nego još bliže k njemu prikuči se, i dade mu nekog 
voča, koje onde raste na nekom dervetu, palma zvanu, kao 
da se pokrepi, i za put ponese, i kao za neko prijateljstvo. 
Onda sveti ustavi se, i upita ga, tko on bijaše? Odgovori 
ona nakaza: ja sam umerli, i jedan od onili divljih Ijudib, 
koji u ovoj pustinji prebivamo, koje ludi narod derži za 
bogove šumske i poljske, i nam se klanjaju, i za take nas 
štuju. Molimo te, da se za nas Bogu pravomu moliš, koga 
znamo, da je na svet došao za spasenje ljudsko: jerbo je 
glas njegov i njegova imena izašao po svoj zemlji. Kada to 
čil od njega sveti starac, grozno proplaka, i udarajuči šta- 
pom u zemlju, zavapi : Jao tebi neverna Aleksandrijo, koja 
za bogove strašila štuješ. Sto češ sada reči? Evo živine po- 
znaju i izpovedaju Isusa, i milosti njegove prose, a ti se 
strašilom klanjaš, i za Bogove jih deržiš. 

I ja dakle s razlogom sada mogu vapiti: jao Vam, o 
grešnici otverdnuti; jao Vam! koji neshišate, što Vam se 
kaže i pripoveda od smerti, od suda strašnoga, od pakla, 
od zasedah djavolskih, i od pokaranjah božjih, koja sver- 
hu Vas stoje, da se obratite, i pokoru činite, nego sledite, 
i u otverdnutju svojem stojite. U kom ako Vas smert zate- 
če, nečete se moč nigda više obratiti, ni sahraniti. . . . 
Istinite bo su reči sv. Augustina: Kako tko žive, onako če 
i umreti. Bože sačuvaj svakoga opaka življenja, da opako 
i neumre. Od čega nas oslobodio Bog svemoguči otac i sin 
i duh sveti. Amen. 



366 




Matija Aiituii ReTto^^ 



Rodi se u slavonskom selu Sviiijaru. Kano rodjeni gfrani- 
čar stupl u vojničku službu i s vremenom dotera do kapetani- 
je. Za sedmoletnoga rata tako se odlikova, da mu je podeljena 
plemenština s naslovom ,,Ehrendorfski.*' Za rečenoga rata na- 
pisa u Saskoj svoga Satira, za pouku svojim zemljakom, i da- 
de ga u Draždjanih naštampati, g. 1761. Po doveršenu ratu vrati 
se u domovinu, i dobije mesto u Samcu (Brod. reg.); tu napiše 
slavonsku gramatiku. Osim tih glavnih delah prevede još 
Ezopove basne, Postanak naravne pravice, OvČarni- 
cu i napisa za decu mahi knjižicu, pod naslovom: Nek je sva- 
š t a. Dneve svoje starosti proživi u Vinkovcih ; umre pako oko 
g. 1800. 



L 

Iz Satira. 
1. 

Predgovor k. drug^oiti izdanju. 

Dundjerin neki na jednoj Cerkvi lep načini thoran , 
kojega kada doveršio bijaše, sajde na zemlju, i metnuvši 
ruku na čelo, poče ga od svijiih stranah promatrati, ovako 
u sebi govoreči: Sada neka dojde tko mu drago, neče na 
ovomu thornu nikakve mahane nači. 

Dvoje dece, kojah na cerkvenoj ulici, jedno drugem 
prah u oči sipajuči igran se, motreči Dundjerina okolo 
thorna obiodečega, jedno reče: Sto ovaj okolo thorna, 
giedajuči njega obihodi? Valjada mu je thoran gerbav. 
Još ovo i nesverši svoje govorenje, a drugo povika : Na 
kjivo tojan! Na kjivo tojan! 

Tu Dundjerin pogleda u decu, pak opet u thoran, i 
vidi, da nije niodkod na krivo; ali za izvaditi njima iz gla- 
ve tu zlu misao , upila njih: je 11, deco, na krivo thoran? 
rekoše: Jest! Eh, dohro, sledi Dundjerin, mi čcmo njega 
sada popraviti. 

On uzamši klupko kanafa, penje se po svojih skelah 



367 

gori na thoran , pak svezavši jedan kraj za križ, baci 
khipko na zemlju, njima govoreči: Uzmite to uže, pak 
vucite onamo na pravac, odkuda je thoran gerbav, a ja 
cu ga ramenom pioduperti, i kada bude dosta, onda mi 
kazite. 

Deca vuku za kanaf, a Dundjerin podupervši rame- 
nom thoran, stenje, kako da bi mu težko bilo, pak pita 
njih: Je 1' dobro? Onih rekoše: De još malo. Drugi put 
upervši reče: Hoču 1' još? Rekoše: Dobro je. Dundjerin 
upita: je 1' dobro? odgovoriše: jest. 

Tada on otergavši kanaf od križa, sajde na zemlju, 
veseleči se, sto je tako lako izpravio thoran, a deca po- 
vikaše: Mi nacinismo tojan! Mi nacinismo tojan! Ele 
Dundjerin njima odgovori: Volim da ste ga i vi načinih, 
nego da je gerbav. 



Štioče slavonski! znam, da ti jedva čekaš, da saznaš, 
u sto nišani ovaj tesar, ovo dvoje dece i ovaj njihov toranj; 
nu biidi uzterpljiv, dok ti to kažem. 

Poslednji pruski rat , koji je počeo godine 1756. 
a sveršio se 1763. nebijaše za ono sedam godinah svoga 
trajanja nista drugo, nego učiona, osobito za mlade Ijude ; 
tu bo se ukaza prilika, da zahman prodju zemlje i grado- 
ve i oni, koji bi to želeli, ali bez velikoga troška nebi mo- 
gli učiniti. 

I kako ljudi govore, da u vojsci ima svašta, tako se i 
onde dogodi: neki stekoše blago, neki izgubiše i ono svo- 
je, neki pako promatrahu izvan svoje dužnosti lepe zem- 
lje, jake gradove, plemenite varoši , lepo uredjena sela i 
občine. Promatrahu njihovu uredbu, njihovu službu božju, 
njihov posao u polju, vladanje u domu, timarenje marhe, 
prohod rukotvorja, jednom reči, promatrahu sve ono, sto 
je nedokučivi uzderžatelj zemaljskoga klupka i svili stra- 
nih umerlomu čoveku za njegovu potrebu, hranu, branu i 
odeču ostavio. 

Ovako dakle svakolika motreči, komu nebi na pamet 



368 

pala njegova otačbina, tko nebi na vagu nielnuo svoju vla- 
stilii zemlju i prama drugim ju procenio , kakova je i ka- 
kova bi mogla biti, da se najprije s puta ukloni dervlje i 
kamenje, o koje su se ljudi dosad potipali, to jest, da se 
uklone s puta predsude i zli običaji, koji su od davnih ne- 
kerštjanah ostali, te duboko ukorenjeni ovako plemenitu 
zemlju naružili. 

Ali kako su se one zemlje onako lepo uredile? mor- 
da šilom, bojem, zatvorom? Nista manje nego to štioče! 
jerbo gde se kraljem i principom dužna vernost i pokor- 
nost od podložnikah pravo izkazuje, onde netreba svega 
toga; nego bijaše u svakom veku Ijudih i domorodacah, 
koji su hodajuc po drugih zemljah, u herpu sabirali, gde- 
god su sto lepšega i koristnijega smotrili; ili su sami ka- 
kovo rukotvorje dobro razumeli, pak su u materinskom 
jeziku knjige pisali i otacbini poklonili, kano sto su basne 
za decu napisali Esop i Fedro; cudoredne pripovedke za 
male i velike Pidpaj bramin; komedije i utvorenje Ovid; 
gospodarstva i timarenja marhe Virgil i Kolumela; satire 
Horacij i Juvenal i mnogo drugih, od kojih bi dugo bilo 
govoriti. Neki pako prenesoše iz drugih jezikah, iz go- 
tova mnogo toga na svoj materinski jezik; i sve te njiho- 
ve knjige i lepi izgledi hiše napisani na slavo i za lepo ure- 
djenje njihovih zemaljah, kao i na korist njihovih domo- 
rodacah. 

Bivši i ja u rečenom prošlom pruskom ratu s ostali- 
mi, ni pervi ni poslednji, ni najbolji ni najgorji, nego u 
sredini, kao sto nišam išao rad vlastitoga dobitka, tako se 
nišam za dobitkom ni žestio, več sam dužnost svoju, koli- 
ko je od moje strane mogučc bilo, činio i izpunjivao. Za- 
dovoljan s onim, što imam, nasladjivah se promatranjem 
lepše uredjenih zemaljah, nego što je moja domovina, Sla- 
vonija, pak mi žao bijaše, što sam prevaren; prije bo sam 
mislio , da neima urednije zemlje od nje, a to sam mislio 
zato, jerbo drugih nišam bio vidio. 

Promišljavajuči, što bi ja, kada se rat sverši, i ako to 
doživim, svojoj otacbini iz tudjih zemaljah donio, čim bi 



joj se barem za (o udohrio, sto me ima i sto sam se u nje- 
zinii krilu odgojio, — sto li bi svojim domorodcem kano 
pazar poklonio: evo pade mi na pamet, da im dovedem 
Satira, to jest, da impod ovim imenom knjižicu sastavim i u 
stihove složim, jerbo su i onako svi moji domorodci pevači i 
od naravi pesnici, sva svoja junačka dela u pesmali pevaju 
i u uspomeni derže. Ista deca za marliom hodeči iznenada 
prave stihove i pevaju: Dobro mi je i boljem se nadam, u 
cem hodim, u tomu i spavam, i tako dalje, Ova če knjiži- 
ca, pomislih si, bas zato njim po čudi biti, jerbo je kano ti 
u pesme razdeljena i u stihove složena. 

Iz toga uzroka napisali godinel761. u Saskoj rečeno- 
ga Satira, i dadoh ga u stolnom gradu Draždjanih nati- 
skati. . . 

Ali sto misliš, štioče, kako je primljen ovaj Satir do- 
šavši u Slavoniju? Od hiljadu i pet stotinah knjižicah neo- 
sta mi u dve godine niti jedna, kojom bi bio mogao poslu- 
žiti kojemu prijatelju, da me je lunolio; medjutim i od hi- 
ljadu i pet stotinah štiocah nenajdoše se nego dvojica, ko- 
jim se je Satir činio na krivo, kano deci tesarov toranj. 
Evo sam ga dakle njim za Ijubav popravio, i sretan ču 
biti, ako i oni poviču: Mi načinismo Satira, jerbo vo- 
lim, da su ga i oni načinili, nego da svet ostane onako 
gerbav. 

Pervi od one dvojice, kojije bio duhovnik, zvaše seMo- 
mus , a drugi bijase moga vojničkoga stališa, po imenu 
Nesmir Kudilovič, nu neznani odakle je rodom, tko li mu 
je otac. Onaj pervi, bivši pun sam sebe, i mislivši, da sve 
zna, tako danikomu nista nije ostalo, usudi se dvema stvar- 
ma pecnuti me, rekavsi: odakle vojniku panieli, da znade 
Satire pisati; a drugo: sto tko zna, valja da je onim bi- 
rao; buduč da sam ja znao izpisati prelo, kolo i divan, va- 
lja da sam tu svagde i bio. — Nesmir Kudilovič nahodi 
na meni samo jednu mahnu, i to jest: kao da je to suprot 
vojničtvu i da smeta junaetvu, sto sam ja kao vojnik u Satiru 
po gdekoji redak svetoga pisma dotaknuo. U kratko odgo- 
vorih obojici; nu prije nego ti kažem kako, treba znati, 

HerT. čitanka. 24: 



370 

tko su bili ti Satiri, sto sii čiiiili, i zašto se nekojim knji- 
gam, kano i ovoj, nadeva ime Satira. 

(Ovde pripoveda o Satirih i satiri, zatim oprovergava 
svoje protivnike, najprije pervoga, komu veli, da netreba, 
da čovek sve ono čini, sto zna, pa zatim drugoga, komu 
medju ostalim ovako govori:) 

Indi Kudiloviču! ja se tebi ncču zaklinjati; tko neve- 
ruje svetomu pismu i božjoj reči, neveruje ni zakletvi. A 
sto veliš, da je suprot vojništvu i junaštvu pisati svete 
stvari, to govori iz tebe nenavist; i iz toga se može očito 
videti, da nisi imao u rukub od vojnikali i junakali, večih 
nego sto sam ja, mnogo vrednijili i plemenitije sastavlje- 
nih knjigah, koje su i mene istoga na pisanje Satira po- 
dražile. 

Nekaraj me dakle, sto sam onaj odvišak vremena, sto 
mi je od moje dužne službe ostajao, na pisanje šaljivih, ali 
uz to istinitih stvarih, na hasnu svojih domorodacah po- 
trošio. Neki pišu historije, neki o kucnom gospodarstvu, a 
neki naučne knjige za ucione ; neka hude dakle i Satir 
slavonski, da se kadkada i hum provetra i pamet opočine, 
čilajuc šaljive stvari, bez omraze. 

Ako li neznaš za šalu, a ti nečitaj Satira; knjige su 
kao i jela, neka sladka, neka kisela, a u nekih ima i pa- 
prike, kako tko miluje. 

Evo indi štioče slavonski one knjižice Satira. Kazah 
ti uzrok, zašto sam ju ovako imenovao. Primi ju dobrovolj- 
no, kako sam ti ju i jadobrovoljno napisao; služi se njom i 
budi zdrav. 



2. 
lx Satira. 

Iz drugoga dela pes m a deveta. 

Izmed ovih različitih stanjah 

I njihove sAake vcrsli znaiijah, 

Najsrecnije jesl slanjc Icžačko, 
I priprosto ono naselačko. 



371 



Evo kako Virgilius piše, 

Doklc jošter na 'vom svetu biše: 
Jedan, veli, pošteni naselac. 

To jest: težak ili poljodelac, 
Koji rodjen u nizkomu stanju 

I odhranjen u tverdom deržanju, 
Koji dosta za bogatstvo prima, 

Potrefcita za obranbu ima, 
Koji priprost, pravedan u delu, 

A svest ima i čistu i milu, 
Koga nit' strah, niti briga smeta, 

Niti kakva u imanju šteta, 
Koji slabim u kuči imanjem, 

Jošter manjim i potrebovanjem, 
U poslovili njegovega stanja, 

Zadovoljnost najde kod oranja. 
Onaj samo u jednomu danu, 

I veselim sercem poslovanu. 
Višje, veli, razkošja uživa, 

I u miru u njemu prebiva, 
Nego onaj za života svega, 

Kog' je zvezda vergla sverhu njega, 
I kog' sreča jeste odsudila. 

Da u gradu kakvi zanat dela, 
I koji se odhranio mehko, 

Pak je mlahav u životu rekoh. 
Jerbo onog' isto zdravje budi 

U prozorje, kad ustaju ljudi, • 
Pak on ide s plugom na oranje, 

Kao da bi išao na igranje, 
I njemu je lahk posao svaki, 

Pod kojega polovicom taki 
Bi gradjanin stcnjati morao, 

Koji nije nikada orao. 
On vručinu i zimu jednako 

Terpi uvek, i podnaša lahko. 

24* 



372 



Obiknutjem jerbo je okalnit 

I od sunca po malo spalit, 
Gde gradjanin odmah bi rekao , 

Kad bi nesvest i slabost stekao, 
Da ce onde taki izdahnuti, 

Niti bi se mogao ganuti. 
Njegovo je jelo sve ii kratko, 

Priprost ježek, al ga jede sladko; 
Nit on traži kakvoga zacinja, 

Neg sto kuhač, glad, njegov nacinja; 
On nepije Antispasmotikom, 

Neg znoj tera kopajuc motikom , 
Pak se njemu tako jesti raci, 

Rekao bi da su sve kolači; 
Zedju gasi u zdencu dubokom 

Ja li bistrim kojim god potokom. 
Pak ustane, kada sverši jelo, 

Prikerstiv se, opet primi delo. 
A gradjanin nad zdilom uzdiše, 

Zamisliv se, po tanjurii piše, 
Zalogaje po zdili premetje. 

On bi jeo, ali mu se nece. 
Jedan misli: nišam pazario, 

Pak kako bi za jelo mario? 
Nepokupi nikad veresije, 

A u zemlju nista se ne seje. 
Drugog' želja veči biti muči, 

Tretji račun i za jelom uči; 
Jer strah lomi smetnut biti s časti, 

Pak če onda siromah propasti! 
Toga svega težak netrebiijc; 

Sto on radi, to svakom' trebuje. 
Njegova je kruh i hrana, roba, 

Koju mora imali ulroba; 
I zato ju uvek prodat' more, 

Jer jest' valja, drugač bil nemore, 



373 



Kad' II večer veče rosa pade, 

I kada on svoje vreme znade, 
Kada sunce za goru pobegne 

1 kad se dim nad selo podigne, 
Onda i on s posla ide kuči, 

Pak još peva, sam piitem iduči; 
Dočeka ga tude gazdarica, 

A penjii se uza njega deca. 
On več deli kom' mladu ptičicu, 

Komu vočkii, kom' cveta kiticu; 
A oni ga lepo zapituju, 

I novine od kuče kaziiju: 
Jesi li se umorio, dado? 

Sva je marva i podpuno stado ? 
Zatim odmah za večeru sedu, 

Pak sto Bog dk, ono sladko jedu, 
I sto njemu gazdarica spravlja; 

Nije skupo ; al on nezabavlja. 
Najede se zapaprene repe, 

Pak več legne pod rutavo čepe. 
I brez brige do zore počiva, 

Dokle njegov oroz nezapeva, 
I dokle ga on sam neprobudi : 

Ustan' gazda! otidoše ljudi. 
O! da srečnog i brezgrešna stanja! 

O! blaženog', mirna uživanja! 
Da ti znadeš moj dobri težače, 

Tvoju sreču, pošteni zemljače, 
Drugačije bi hvalio Boga , 

Koji ti je udelio mnoga. 
Ti si jedan spajia maleni, 

I bas onaj težak pohvaljeni, 
Od kojega i muke i truda, 

Uživaju druga stanja svuda, 
1 od koga i cesar i papa, 

I svi drugi, štogod svet zaklapa. 



374 



Pomažii se i hrami imaju, 

I zato te dostojno štimaju. 
Tebi zemlja za tvoj trud i miikii 

Uvek daje, i pružati rukii, 
I platjati trostriiko nadnicu, 

I dobitak vratja i glavnicu; 
Nemoj na nju oruzja potezat, 

Neg' zubaču za plugom natezat, 
Dat ce ona brez svakog hinada, 

I još višje, sto se ti nenadah. 
Kada dakle vec zora zabeli. 

On, ustavši, za poslom se deli, 
Pak posluje dok se neumori, 

II dok njega sunce neobori. 
Pod hrast koji u debelom ladu, 

.Ter težaci pomoči se znadu; 
Onde legne na zelenoj travi, 

Pak počiva, to je pokoj pravi. 
Vetrič puše, pak ga razladjuje, 

Listje trepti, pak ga zabavljuje. 
Voda šusti, pak ga nasladjuje, 

Slavulj peva, pak ga uspavljuje. 
Dokle simce jedno malo projde, 

I žestina velika mimoide, 
Onda opet na noge ustane 

Lagan, frišak, pak raditi stane. 
Njem godina uvek štogod nosi. 

Sada voče, sada seno kosi, 
Sad piliče, sad u vertu zelje, 

Sad jagnjice, nek' ima veselje. 
A kad hude i nastane leto. 

On ugleda klasovito žito, 
Sad u snopje lepo povezano, 

Sad u kerstje redom ponižano; 
Tada istom tovari na kola, 

Upregavši [)o čeliri vola: 



375 



I 



Pak ga vozi na armane kuči, 

Njega veršit, il batinom tuci. 
Volovi mu od ponostva hriplju, 

A kola mu pod terhaom škriplju. 
On se isto u tom nasladjuje , 

Jerbo hranu kuči dobavljuje. 
Jesen njemu napuni pivnicu 

Novim vinom, v očem komoricu, 
U vertlu mu svake versti zelja; 

Kud če boljeg od toga veselja? 
A kad bude jedno malo posle, 

I veliki urade se posli, 
Deca su mu nemirna u kuči, 

Sve pitaju: kad če bravce tuči? 
Pak se onom sve raduju danu, 

Kao otac, kad žetve nastanu. 
Narav njemu pravi komediju, 

I u letu kadkad tragediju, 
Za koju on ni krajcare neda. 

Nego stane, pak badava gleda, 
I koje su barem istinite, 

Od naravi same načinite; 
Koje čovek nežna izvadjati, 

Bas ako če slo put pogadjati ; 

Jednom rečju: njem' nefali nista. 

Sto svet ovaj esapi za vesta, 
I sto drugi razkošja imade. 

To i težak na svoj način znade. 
O seljane dakle i oraču! 

Zašto iražiš kruha nad pogaču? 
Zašto želiš promeniti stanje ? 

Biti večji a imati manje? 
Budi s tvojim zadovoljan stanjem, 

Spori hranom, i malim imanjem. 
Nerazsipaj kroz cesto godenje; 

Med Ijudma je ovo govorenje. 



376 



Kad tko česlo prijatelje časti, 

On ce i sam u potrebu pasti. 
Covek nežna došaste godine, 

Biti žita, ili hrane ine ; 
Nastoj dakle, da sastavis hrami, 

Da II kuci neimas mahanii. 
Nek' zateče i staroga žita. 

Nisu uvek sve jednaka leta. 
Al nevalja opet škertu hiti, 

I svakom se živu omraziti, 
Pak nikoga kruhom neniiditi, 

I na konak u dom neprimiti. 
Neoteraj ubogih s vratah. 

Za obilnost, koja ti je data. 
Posluj Boga za svog stvoritelja, 

I hoj ga se, delah platitelja; 
Pak cesara za upravitelja, 

I zakona hožjeg hranitelja; 
I njegova poznaj namestnika, 

Bedovnika i svakog misnika, 
Koji tebe na put nastavljaju, 

Božju službu i zakon kazuju, 
I cesarske kažu zapovedi, 

Sto se kada njem za bolje vidi. 
Čuvaj jezik od psovanja vere, 

Nemoj jiiti odveč preko mere, 
Nepsuj dušu skupo odkupljenu, 

Na priliku božju satvorenu, 
Nemoj tudja nista prigrabiti, 

Jer češ po tom svoj dom oslabiti, 
.Jer grabljenje od takve je zloče, 

(>ak i dete za to terpit hoče, 
Nego s tvojim zadovoljan budi. 

Tvoji če se naplaliti trudi, 
Ako radis, sto se večma može, 

Pak govoriš: Blagosovi Bože! 



377 



Nemrazi se s tvojima bližnjima, 

Neosvetjuj, neg' oprosti njima, 
Osvetli je Bog seb' zaderžao, 

Njem' prikaži, neče ti bit žao. 
Ako tako ti uzživiš, pobro, 

Na 'vom svetu biti ce ti dobro. 
A kad jednoč prestaneš živeti, 

Za tobom ce ljudi govoriti: 
Bog mu prosti! dobar covek bese, 

Nikada se ni s kim nemraziše, 
Svakom dobar, a nikomu zao, 

Bog mu duši večni pokoj dao. 



11. 

Iz Ovčarnice. 

Iz članka petoga 5. §. 

Koja je paša ovcama škodljiva. 

Nije svaka paša ovcama jednako probitačna. Jedna 
nezdrava paša može jeh u frižko posmicati. Od berekab, 
ždrilab, i ostale mašinom pokrivene zemlje, gdi visoka i 
debela trava raste, valja jeh odbiati, navlastito pak gdi se 
gusčja trava, novčja trava, kamenska detelina, metilja- 
va trava, i svaka ošlra trava nahodi, u kojoj se pauci, 
metilji, skakavice, i ovim prilične skoti zaderžaju; takojer 
od velikih lugovah, gustih germovah, i ostrih ternjakah 
valja jeh odbiati, a mesto oviuh njima izvisita berdušcah 
prigoriti, gdi kratka i lipa trava raste, i lad od ritkih 
stabalah, i visokih šusnjarah nahodi se; na isti način one 
ne verlo masne njive i sternjaci posli žetve dostojni su 
njihovog pohodjenja. 

* • 

Ali valja, koliko je moguče, gledati, da one jednaku 
hranu dobiju, a ne, da se jedan dan odviše prenajedu, a 



378 

drugi dan opet glad lerpe. Tz loga istoga iizroka valja 
srednje pašnjake i zahirati, i tako ih potrebovati, da uvek 
mogu zadovoljni! hranu ovcam dati. 

Ovde se dakle iziskiije podeljenje paše na taj način , 
da niarha neide sama, bludeči svaki dan po svem okolišu 
amo tamo, nego da se jedan dan tera na jedno mesto a 
drugi dan na drugo, i da se tako promenjuje; jerbo če na 
ovaj način svaki dan nači frišku i novu hranu, huduč da 
se ona od korena odgrižena travica, dok opet ovce na nju 
nastupe, podigne, iz korena potera, i tako za novu hra- 
nu služiti može. Po ovom če se podeljenju svaki okoliš 
najbolje potrebovati i izmoči če za uzderžanje velikoga 
stada; inače nije moguče verovati, koliko ono ovČje tam- 
banje svaki dan po jednom mestu rastenju trave smeta, i 
kako nerado ovce idu na ovakova popašena mesta, i kako 
se nerado na njih zaderžaju; samo predju preko njih i 
hite na drugo mesto. 

Ova dakle ovčja paša nije onakov posao, koji bi se mo- 
gao spustiti na samu volju ovčarah,nego je veliki deo gospo- 
darske mudrine. Onim valja najprije i sto se može oštrije 
red i upravu prepisati ; zatim valja ozbiljno nastojati, da 
se to obderžaje, promišljavajuč, da svekolike i najhasnovi- ' 
tije uredbe nista neprude i uzalud se gube , ako pametan 
i pomnjiv kučni otac, koji ozbiljno želi dokučiti pravu ha- 
snu svoga kučnoga gospodarstva, nebude se neprestance 
brinio, ako nebude nastojao, da se marljivo izpunjuje ono 
velikom brigom sveršeno hasnovito podeljenje, i ako ne- . 
hude menjao paše, napokon ako nebude onih bezbrižnih 
pastirih, koji za hasnu poverena si stada nikakove pomnje 
nepokazuju, bez svakoga obzira proterao, i mesto njih 
drugih pomnjivijih i pamelnijih dobavio. 



i 

Aiituu Kaiiižlic. 



Rodi se u Poze«*!. Doveršivši perve nauke stupi u red Jeziii- 
tali. U našem jeziku napisa: Svelu Rožaliu Panormitan- 



379 

skn, koja je tiskana n Bečii 1780. i drugo veliko prozaičko 
delo: Kamen pravi sinutnje velike, u kojem govori o uzro- 
cih, radi kojih se je iztočna cerkva od zapadne odcčpila; to je 
delo štampano u OsČku 1780. 



I. 

Iz svete Rožalie. 
1. 

Deo U. §. II. 

Od onoga dana nastojah o tomu. 

Da ja budem zvana lepa, draga momii. 
Najveca me briga užeže, kad stiže 

Jednu večer knjiga, da se k nami diže. 
I misleci mnogo, kako je cud mlada, 

Niti prespal mogob, nakitit se rada. 
Sad da gledam sati, svecicii užegoh, 

Sad se opet vratih na perje, i legoh. 
Nit pravo počivam, nit sam pravo budna, 

I jer nepočivam pravo, sva sam trudna. 
Kud se god okretjem, ili se na levo, 

II na desno metjem, svakako je krivo. 
Ah usnut nemogu, sada se raztežem, 

Sad ruku, sad nogu zivajuč protežem. 
Sada se odkrivani, jer s' od muke znojim, 

Sad se opet pokrivam, sada ure brojim. 
Sada zapopevam, sad žmirim i sutim. 

Sada san zazivam, sad se na san Ijutim. 
Zazivam: Snu, gde si? jeda drag i mio, 

Svu dragu noč nisi meni vazda bio? 
Ah doleti amo, pol če noči proči ; 

da hočeš samo za tri ure doči! 
O sladki pokoju! usnuo si, sto li? 

Ah daj, nepokoju, mojoj lek sad boli. 
Gde mi se zabavljaš? spavni li mak bereš, 

1 za me pripravljaš, da postelju stereš? 



380 



O željni, o mili! dodji, zadosti je. 

Da mak usnut sili mene, treba nije. 
Dodji, snu moj! moje tebe oči traže, 

Neima ovde, koje ti se bojiš straže. 
Nit ima pred naših tužne brige vratih. 

Da te suhim straši licem i odvrati. 
Sto ti na put staje? nit sad kukuriče 

Pevac, nit pas laje, niti čeljad viČe. 
Nevidiš li mene! koja ti je draga 

I u jutru vene njoj, i pada snaga. 
Sto ti doči krati? posteljica meka 

K meni se uvrati, snu moj! tebe čeka. 
Ah nije te moči dozvat! kud mi ode, 

O muko! o noči cerne cerni rode. 
O muko! jer krepi pokoj, pokoj nisi, 

muko! o slepi! o snu gluhi! gde si? 
Ode! kod težakah još na daskah golih 

1 gnjilih ležakah svu noč herkat voli. 
Ili vreme krade službi dužnoj bditi. 

Nit joj lupež dade presti, vezti, siti. 
O idji brez traga! ti blago, ti vreme, 

I dražji od blaga, život kradeš š njime. 
S tebe nočne čete razbojničtvo vodi, 

I kradja na štete s dugom rukom hodi. 
S tebe obnoč klije oganj, s tebe plane. 

Nit se uterne prije, neg kad tužno svane. 
Ti si i drugih kvarah uzrok ; mnogi s tebe 

Gube sverh dobarah, telo, dušu, sebe. 
Kojim život zadje pr'je u večne tmine, 

Nego jim izadje sunce i prosine. 
Ti čutjenja vezeš, i razum, da š njime 

I volju, i svežeš čoveka sa svime. 
O nakazi ružnc! bas je prava vika 

Na te, da si tužne smerti živa slika. 
Jer čoveka tako smičeš bolji deo, 

Kad on spava, kako da bi mertav bio. 



381 



Mertav kako znamo, u krepostih svima, 

Sto diše, to samo od života ima. 
Sad opet zasutim, i da višo nije 

Od po noči, čutim koja ura bije. 
Sad mislim: stvar nije čovek neumerla, 

Jer je u snu pr'je smerti stvar umerla. 
Sad opet zazmirim, sad se dižem gori, 

K prozoru zavirim, je li vreme zori. 
Sada žeštje Ijuta, žeštje san proklinjam, 

I zoru sto puta da sine zaklinjam. 
Proklinjam: da znadeš, necu te ni molit, 

Jerbo se nedadeš, snu gluhi, izmolit» 
Nego ču ti moju dužnost željom platit, 

I na miru tvoju navergnuvši vratit. 
O lencino gerda! snu gluhi! noč prodje, 

A ti serca tverda i gluha nedodje. 
A po zlu pošao, sto nehteo, sreo. 

Kad nisi došao, nit me tešit hteo. 
Nit mira imao, nit sto ikad snio, 

Nit kad zadremao, nit, sto jesi, bio. 
Nit perja vidio, nit za pokoj znao, 

Nemir te sledio, nepokoj te klao. 
Neka ti se svako perce u tern stvori, 

Ili nek' te, kako tern, bode i mori. 
Kanio nočit' dodješ, nek' ti dracje beru, 

I kad spavat podješ, š njim postelju steru. 
Mak ti nerodio, i ako ti rodi, 

Led mu se zgodio, da vas po zlu hodi. 
Neka ti ga svega grad s vetrom povali, 

Nek' ti još mraz njega u klicah opali. 
Sve sto čini spali sladko i duboko, 

Nehtelo ti dati, da zatvoriš oko. 
Nek ti u glavi kuje nemir, nek' ti buči. 

Nek' te tuga kljujc, i nepokoj muči. 
Svako sto imade glas, neka te smeta. 

Ni dremat nedade, nakazo prokleta. 



382 



Nek" le smeta buka, praska, vriska, jeka, 

Skripnja, rika, tuka, lupa, vika, zveka. 
Zatim ja zazivah zoru, kako rekoh, 

Jer još neprosiva buduci daleko. 
Sini, zoro, sini! kad me beži sanak, 

Ti mi mrak izmeni, vodeč beli danak. 
Tako ti sunašca i danka, o zoro ! 

Nemoj mi serdašca kinit', sini skoro. 
Jeda te san tavni, da na ružah spava, 

On moj zlotvor glavni, jošter zaderžava? 
Tako ti sunasca i danka, o zoro ! 

Nemoj mi serdašca kinit, sini skoro. 
Jeda se odevaš i kitiš za gorom 

Ili se umivaš rumenime morom? 
Sto mi se umivaš : lepa si i cista, 

Sto mi neprosevaš? o lepoto ista! 
Tako ti sunašca i danka, o zoro! 

Nemoj mi serdašca kinit, sini skoro. 
Ah! ustani gori, i za svetlost tanku, 

Juternja otvori vratca malom danku. 
Tako ti sunašca otvori, o zoro! 

Nemoj mi serdašca kinit, sini skoro. 
Jeda ružičnoga kitiš iza dola, 

Još rumenka tvoga konjiča i kola? 
Jeda željna iči, na njeg' uzdu verze? 

kada ceš stici! kao da cuh, herže. 
Hoče li mi skoro noc žalostna minut;' 

Uzdisana zoro! kad češ mi prosinut.' 

Tako ti sunašca, i danka, o zoro! 
Nemoj mi serdašca kinit, sini skoro. 

Ali više puta večma je moguča 

Reč ostra i Ijula, neg molitva vruča. 

San u doba gluho, kad po noči prodje, 
Kao da je čuo proklinjanjc, dodje. 

11 mu zora reče, da se k meni digne, 

1 berzo poteče, dok i ona stigne; 



383 



Jer kad se umorih uzdišuči lako , 
Oči mi zatvon, ali neznam kako. 



2. 
§. III. 

O kako bi htela, da je kazat moči 

Sve sto sam ja snila onda od po noči. 
Sto? znate, o čemu tko večma se stara, 

To melje san njemu pred oči, s tim vara. 
\idla sam na gori jednu vilu lepu, 

Svu priličnu zori u čovečjem kipu. 
Stajaše pred vrati rumenoga jutra, 

Kao da nešto zlati zdvora i iz nutra. 
Sve se tu rumeni, neg samo sto vrata 

Cinjahu se meni, da su od čista zlata. 
Sto to mislim radi? jeda onud hodi 

Zora, kada mladi danak s jutrom vodi? 
Jeda kroz ta vrata sunce, kralj od danah, 

Idje s kolih zlata od iztočnih stranah ? 
Ružam odevena goraše ta vila, 

Obraza rumena, čela jasno bela. 
Očiuh je plavili, i od jasne rose 

(II je biser pravi) biserne su kose. 
Koje kada prosu, ugleda da doli, 

Kao biser, rosu kapajuči proTi. 
Sto če reko biti sad .' i vidim travu, 

I cvetje, da piti željno, diže glavu. 
Vidim liljan beli, kralj od cvetah, zeva, 

Tko zna zašto? vili jeda zahvaljiva. 
Sto ga kiti rosnim biserom i goji , 

Kad žedna radosnim kapljicama poji? 
Vidim, ruža pusta, koju suša mori, 

Oa rumena ušla kako diže gori. 
Ili se veseli, ili da još rosi 

Uzdišuči želi, i od vile prosi. 



384 



Vidim opet vile nove, koje jesu 

Sve jednake bele u licu i resu. 
Ako se vas dugi dan tko bude mučit, 

On jednu od drugih neče mi razlučit. 
Nit je od njih koja deblja, niti tanja. 

Nit je, (osini broja) višja, niti manja. 
Dvanaest tih vidih vilah, to jest Urah; 

Jedna drugu sledi i pred sobom tura. 
Svaka broj svoj ima na glavi od zlata 

To je biljeg njima, koga jesu sata. 
Onde one svako jutro rano dodju, 

Cekajuči tako sunce, da š njim podju. 
Da po dnevno vreme svaki dan ga vode, 

I po redu š njime na izmenu hode. 
A sunce dan celi, na dvanaest delah. 

Da pravo razdeli, pazi na broj vilah. 
Zatim čuh, da ptica slavicak se glasi, 

I s njim prepelica medju žitnih klasih. 
Onda mislim sto je .' raduju se zori. 

Zato opet moje oči digb gori. 
Vidim : nosi u krilu ona perva vila 

Malu svetlu vilu; jer je Svetlost bila, 
Koja, neznani kako, veča čudno biva. 

Neg da rastuč tako i svetlije seva. 
Onda svetla vila, neznani ili skoči, 

H odleti , krila nesmotriše oči. 
To znadem, da bele, kudgod leti, zrake, 

Prosil, kano strele, oko strane svake ; 
Znam, da se zabeli svagde, gde prosine. 

Zato cernih krilih pred njoni beže tniine. 
Beži od beloga cerno, čudo nije, 

Nego od svetloga, da se svetlo krije. 
Beže zvezdah čete s mesecom, nit smeju 

Ostat, niti lele, neg se muce krlju. 
Sto se, mislim, boje? sto mesec nesviti? 
Kud s Danicom svoje zvezde krijiič hiti? 



385 



Jeda se zakriva bežeč, da uteče, 

Da ga kano kriva Svetlost nezateče. 
Jerbo sveti zloči i delu opaku, 

Koje se u noči čini, i u mraku, 
I jer sunce ima na kraljestvo doči 

A kraljevat dvima nije ujedno moči. 
Zato mesec š njime na izmenu vlada, 

Sunce u dnevno vreme, mesec kad noč pada. 
Vidim još jednoga, ali kao u mraku, 

Obraza čudnoga, da leti po zraku. 
Vidim da mu visi još perje na glavi, 

Zato rekoli: ti si, nakazo, San pravi. 
Sarene imadc svite, jer zna šarat. 

To jest: laži znade različite stvarat. 
Čudo jer sve klima glavom, da nepade, 

Kao da mu se drima, sto li je, tko znade? 
Beži on, i koje neznani mesto traži, 

Vodeč sobom svoje Sanjke, svoje laži. 
U svemu su slična Snu otcu ta deca, 

Neg sto su različna medju sobom lica. 
Kakvo ga je koje, sve pamtit nemogoh 

Kano da se roje pčele bi njih mnogo, 
Jedne su radosna lica, jedne plaha, 

A jedne žalosna i bleda od straha, 
Jedne plemenita, dragost iz njeg seva, 

Jedne ognjevita, kao munja živa. 
Jedne kao od žuta voska da su bila, 

A jedne naduta, i još mokrih krilah. 
Jedne dragomila, jedne nešto tužna, 

Jedne, nišam smela gledat, strašno ružna. 
Beže Sanjke, reko, jer njih Briga rana, 

Ustavši, daleko tera od svog stana. 
Tera jih s halatom od poslovah sila, 

Idjuč za zanatom na različna dela. 
Jedni idju štiti, jedni s metlom mesti, 

Jedni s iglom siti, jedni s lanom presti, 
Hbrv. čitanka. 25 



386 



Jedni idju kruh peči, jcdni orat s plugom. 

Drugi hranu leči s rukoumju drugom. 
Medju to poleti, i lepa ozgora 

Vila mi doleti od jasnoga dvora. 
Na me se nasmije, k meni zaviriva, 

A kada se smije, zlatom vedrim seva. 
Ter k meni doteee, i s rumenim' usti 

Dobro jutro! reče, posteljicu pusti. 
Probudih se, sto je? rekoli, od prozora 

Vidim sobe moje, rumeni se zora. 
Kakva me probudi u snu, mislim, vila, 

Setjali se i sudih, da jest zora bila. 
Zora, a ne vila, jer i neme zore 

Zrakah svetlost bela probuditi more. 



3. 
§. 11. 

Gde ova gora? u kojili je stranah? 

Je li preko mora pustoš moga stana? 
Od vas sam daleko: tko još više pita 

Istinu mu rekoh , da sam izvan sveta. 
Preko njeg'vili medjali slavnom pridoli nogom. 

Kad mu okrenuč ledja, rekoh: ostaj s Bogom. 
U spilji prebivam, pred njom sada pišem, 

U njoj raj uživam, o njem živem, dišem. 
Pišem to na golu i suhomu panju , 

Nenavidnom stolu i vašemu stanju. 
Živem mirno: moje cerna od goleti 

Žalost daleko je, dalje od pameti. 
Nista me nesmeta, jer radost vesela, 

I sa mnoui se šeta pokoj vedrog cela. 
Nesmiu ni blizu puslog dojli luga, 

Koji seree grizu jadi, plae i tuga. 
Nista ovde nccvili, nit je sta da škodi. 

Neg veselje belih krilah leti i hodi. 



i 



387 



Ali eto sada placem; pišuc ovo, 

Siiza vniča pada i poniorsi slovo. 
Siizo moja! iko le, hudiiol ja ii miru, 

Izli: ah nehote kaplje po papiru! 
Ah ljub a v je, koja kvase kroz oci. 

Goreč brez pokoja siizne iskre toči. 
D vručoj sladosti od nebeških kapljah 

Serce od radosti rajske se utaplja. 
Ah u pustoj šumi, špiljo moj pokoju! 

Sto ja nerazumih prije sreeu Ivoju , 
Cvet moje čistoee! (Bog bijaše dao!) 

Lepše J)i u samoče skulu bio cvao. 
Spiljo raju ! ovo tvoje ime budi 

Ime pravo i novo, komu se svet eudi, 
Ne ja. Raj jest toga sveta dobro izgubit. 

Raj jest čisto Boga i sveudilj ljubit. 
Ali kuda tako zanese me radost? 

Eto mene, kako meni otima sladost! 
U nju i pero zajduc sladko se prilepi. 

Da sverhe nenajduč mučno se odlepi. 
Ja š njim zaboravljam, sto napisal kanim, 

I vašoj pripravljam želji, da obznanim. 
Sad na šj^ilje ime nemojte se čudit. 

Niti težko breme mog života kudit. 
Kad se suho postim, ah sto ja uživam! 

Ja se s postom gostim, krepim, nasladjivam. 
Kao da pada prava novim čudom mana, 

Sladka meni trava, i koren jest hrana. 
Rajska u gorah pustih mene pila sladost. 

Med eutim u ustih a u sereu radost. 
Verujte, da niti žedna sam, nit gladna. 

Vodica za piti blizu mi je ladna, 
Pokraj špilje živi kristal bistro teče, 

Koji kano krivi žedju, da pit neče; 
Jer sve šuškajuči kaono se tuzi. 

Da se nepijuči žedja š njim nesluži. 

25* 



388 



Niti ju sto kada muti ; tu nepazi 

Pastir svoga stada, da preko nje gazi, 
Nego ako moje puste drugarice 

U planini koje k njoj dolete ptice. 
Da se kuplju i piju, navlastito ptičak, 

Kraljic pticah sviuh, i slava slavičak. 
Kljun u nju zamoči, pije, diže glavu, 

Opet pije, i skoči na zelenu travu. 
Pak se vrati k vodi , gleda gde jilitko, 

Pazi i obhodi, da nevidi nitko, 
Pokraj brega doli skoči, krilca stere. 

Glaviču zamoči, kupa se i pere. 
Odpočine merva, pogleda i pazi, 

Kao videči cerva, da po bregu plazi. 
Pak glavu na krivo, sad nagiblje amo. 

Sad s desne na levo, prigne opet tamo. 
U pogledu onom vidi radost neku, 

Svoju u vodenom ogledalu sliku. 
Kao da se neče kupat, vodom berca. 

Gleda kako teče, i s kljuničem šterca. 
Od neke dragosti opet zaroniva. 

Da se u radosti ladnoj nasladjiva. 
Okolo se okretje, i kano da pliva, 

S krilcami trepetje, i umorno zeva. 
Odleti na stranu, pruža se, razkrili. 

Kljun tare o granu, glavom trese, i s krilih 
Tribi se i čisti, perje vuče i vadi, 9 

Da na red namesti, s kljunom češlja, gladi, 
Kao da zahvali za vodiču zdravu, 

Kako zna, nju hvali, i peva njoj slavu. 



389 



II. 

Iz dela : Ramen pravi smutnje velike. 

Iz dela XI., poglavje VI. i VII. 

1. 
Huhamed Car došaTŠi, obiside Carig^rad. 

Kada otverdnuti Gerci uzmnožavaše grihe, stiže sver- 
hu njih pedepsa Božja. Evo na drugi dan miseca Aprila, 
iliti Travnja, ukaza se pod Carigradom Memed, ilili Mu- 
hamed drugi, koga Bog obrao bijaše za službenika raser- 
gjene osvete svoje, za poniziti, i satarisati oholi, Cerkvi 
Rimskoj iznevireni, i u odmetništvu svomu otverdnuti na- 
rod gerčki. Imadijaše Car Muhamed vojske četiri sto hi- 
Ijadah, u kojoj se primlogi nahogjau kerstjani, i hristjani, 
kojc oni nevirnici u Europi, i Azii zarobiše, služeči se na- 
šom vlastitom snagom na rasutje naše. Imadiaše takojer na 
moru trista galiah, i dvista lagjah, izmegju kojih nikoje 
biau bojne, a nikoje za ostale potribe* S ovim množtvom i 
topovih do onoga vrimena ondi nevigjenih, a osobito s dvi- 
ma strahovitim, okruživši Carigrad poče zidove biti, i na 
puno mistah do temelja obarati. 

Nevoljni Konstantin mučno je skupiti mogao šest hi- 
Ijadah Gerkah, i tri hiljade Genuezah i Venecianah, koi 
se s obitilom svojom u Galati i u Carigradu namistili 
biau. France broječi po zapovidi Čara nenajgje ni s^dam 
hiljadah. Ovo malo vojske, nebijaše dosta, da se na straže 
razdili, buduči okoliš Carigrada od deset miljah; a kamo 
da odoli tolikoj turskoj sili. U ovoj potribi, i tisnosti ute- 
če se opet Car k Nikoli Papi: i sto se dogodi? Piše Me- 
niata: Latini nektiše u pomoč doči, nego brezposleni gle- 
daše pasuči svoje oči u izgubljenju Carigrada. A je da 
vridni biau Gerci, da im Latini u pomoč dogju? Gerci, koi 
pomamno, kako prie vidismo, progoniše ujedinjene s La- 
tinih; Gerci, koi na pogerdu Lalinah vikaše: nie nam po- 
tribna pomoč od Lalinah! Papa nišlancmanje svitovao je 



390 

poglavice kerstjariske, prem ako nebiaii toga vridni Gerci. 
Ali Bog, koi je vece bio odredio oholosl, i otverdnosl 
Gerkah pokarati, pripustio je, da ili oni megju sobom rat 
iniadoše, ili zasto bo se njima, i njihovim pridstolnikom 
omraziše Gerci radi svoih liikavslvah, i nevirnosli, kako 
se je dogodilo, kada su Krizari vojevali ; i zato ih nektiše 
pomoči: a ona pomoč, koju je Papa pripravljao, nemogaše 
njima n vreme doči. Megjii to sričom, od Genueskoga 
skupnovladanja poslan brod bojni, sliže za obranjenje Ga- 
late, i u njemu pet sto po izbor kriposnih vojnikah. Ju- 
stinian Genneski vitez, koi još prie bijaše s dvima brodo- 
vib došao, videči kako se hcrgjavo podnose Gerci, nie 
pasao oči gledajuči, kako Turci topovima ndarajii; nego 
obeča se sa svojima vojnici Čaru poslužiti. Nista nemo- 
gaše Čaru Konstantinu ugodnic dogoditi se, komu Justi- 
nianova viština u vojevanju i viteztvo poznato bijaše, i 
zato mu dade puno oblast za naregjivati ona, koja u ono 
vrime biau polribna, i korisna: ali če zaludo naregjivati 
on, zašto bo Gerci za izpunili broj svoih grihah, kada 
vojevaše proti Turčinu, podigoše se i protiva Bogu, bisnu 
omrazu na cerkvu Rimsku noseči, . . 

Sto pako ova dva Čara Konstantin gerčki, i Muha- 
med turški učiniše, kako li se podnesoše Muhamed u ob- 
sigjenju, a Konstantin u obranjenju Carigrada, buduči da o- 
va ispisivati nie moj posao; zato ču samo nikoja zabilje- 
žiti, koja če biti zadosta, za ukazat najposli, daje gereko 
odmelništvo pravda Božja pokarala. Poznajuči Muhamed, 
u kakvomu se stanju Carigrad nahodi, zapovid dade, da 
zagerme topovi, koji su i tako svaki dan, i svaku noč pu- 
cali, i da se čini juriš. Nemore se iskazati, s kakvom hi- 
trinom skočiše Turci za napuniti gradske jame, noseči 
snopje prutja, kamenje, grede, i sve štogod zgrabiti mo- 
gadiau. Drugi opet lerčali su noseči grede, daske, za uči- 
niti kule, i brez l)roja listve, da se po njima mogu na zi- 
dove, na torne uzpeti, i u grad skočiti. Tada na juriš na- 
rcgjeni navališe. jedni sabljom u ruci kroz probiene zi- 
dove ulaziše, jedni po lisi vab pcnjaše se, a o Iragii drugi 



I 



391 

na branitcije i^rada sirilama iidarasc ; svi da carski har- 
jak na Carigradski zid stave, vičviči, i jedan drugoga slo- 
bodeci, nastojaše. Ali ni gragjani se neuplasiše: i oni iz 
grada za odbili silii udariše topovima, strilama, puškama; 
uzilazocib Turakah sabljami glave odsicaše, kamenjem ve- 
likim listve obaraše, skakajuce na bedene vrilim paklom 
polivaše, šilu odbiše.Tako se viteško onda, i svaki dan ono 
malo vojske u Carigradu podnese. U ovoj prigodi oeito- 
vano bi, da o jednomu mudromu, i viteškomu vojničko- 
mu vladaocu srica visi. Gerci oni,koi prie nego stiže Justi- 
nian Genueski, na ugled Turcina zadertaše, kada smotriše, 
kako on svaka mudro naregjuje, megju Gercib pomišani, 
iz zecevah pritvoriše se u lave. 



Nitko se nenahodjaše bezposlen u vreme obsidnutja. 
Car Konstantin izpuni svakolika, koja bi se mogla zaželeti 
od vojnickoga vladaoca. Imadiaše i pomočnikah, kojim bi- 
jaše preporucio različna mesta u gradu. Medju tirni biabu 
vitezovi rodom Gerci: Theofil i Nicefor Paleolozi; Dimitar 
Kantakucen, Luka Notara, Grigorija, Francez ovib slvarih 
opisatelj. A rodom Talijani: Ivan Justinijan, Theodor Ko- 
risto, Francesko Toledo, Jakov Kontareno, dva brata Troi- 
la, Pavao i Antun, a osobito plemiči Mletcani. Koji pako 
nisu mogli oruzem služiti, kano kalugjeri, popovi, popadije, 
mužko i žensko, kerpali bi i popravljali probijene zidove, 
osobito obnoč. Kada bi to u jutro ugledao car Muliamed, za- 
čudio bi se, kako su opet celi zidovi, govoreči: da mi bude 
reklo biljadu takovih prorokab, kakov je svetac Mubamed, 
nebi verovao, da se može što takovo uciniti , sto sada vi- 
dim. Verliu ostalili nevoljab zadade čaru brigu, kada je vi- 
dio, daje blagajna prazna; a od lakomib Gerkab, koji su 
svoje blago sakrili, nemogaše nista dobiti; pa ipak jc va- 
ljalo vojnike platjati. Zato mišljaše, da mu je slo])odno iz 
cerkvcnoga posudja novce kovati, obečajuč, da če četvero- 
struko povratiti, ako Bog Carigrad sačuva. 

Osobito se car obradovU, i svi Carigradjani, kada su 



392 

im iz otoka Kija stigla četiri broda, kao četiri morska gra- 
diča, tri genovezka, a jedan carski. Ugledavši to Turci, 
udilj obkoliše svojimi galijami sva četiri broda. Pobiju se 
ove dve vojske ; od velike vike, biike i praske neznaše se, 
koja če nadvladati. Carigradjani gledajuči s bedemab ohra- 
brivabu Genoveze, a car Mubamed na oboli Ijut psiijuči i 
karajiiči slobadjaše svoje. Ali najposle razbiše kerštjani 
Turke. Falantela, dumenar genovezki, sažeže dve turške 
galije, a mnogo brodovab potopi. Onde poginil dvanaest 
biljadab Turakab, a Genovezi, osim nekoliko ranjenih, 
dojedriše svi zdravi u Carigrad. Veliko, nu kratko veselje. 

Sto učim Mubamed? učim ono, na sto Gerci nisu mo- 
gli ni pomisleti; on pokazk, kako je moguče i po kopnu 
broditi. Buduči car Konstantin put na moru gvozdenimi 
verigami preprečio, da se nemogu turške galije gradu pri- 
bližiti, mudri doista Mubamed zapovedi, da se na dve mi- 
lje u duljinu sve izravna, premda su tuda bila neka berda, 
potoci i reke, zatim odredi, da se grede i daske pometju, 
i lojem, uljem i smolom pomažu. Zatim naredi, da se iz 
mora podigne osamdeset galijab i sedamdeset brodovab; 
sve to prenese jedne noči po onom gladkom putu u luku 
Carigradsku. Kada su u jutro Gerci ovo čudo ugledali, svi 
se prepadoše, jerbo su s one strane zidovi slablji bili. Ger- 
ci i Genovezi namene noču galije i brodove pokvariti i sa- 
žeči, ali im posao neizadje za rukom, jerbo je neki sluga 
Genovez izdajnički Turkom dokazao, sto misle gradjani ; 
zato kada su ovi blizu pristupili, udare na njib čekajuči 
Turci, i nešto ih potope, a nešto poseku. 

Vidivši Konstantin, da nije moguče tolikoj sili odo- 
leti , zaište od Mubameda mir, obečavši mu davati danak 
kao podložnik, ako mu ostavi Carigrad i primi ga pod svo- 
ju zaštitu. Na ovo poniženjc odgovori obolo car turški, da 
Carigrad, pod koji je s vojskom došao, na svaki način nje- 
gov mora biti, a da če Konstantinu dati Moreu, a njegovoj 
bratji, sto su u Morei, druge derzave; ako li Konstantin 
toga ne primi, onda neka zna, da če sa svimi poglavicami 
i pukom posečen bili. Razumivši to Konstantin, odluči 



393 

poginuli, ako nebiide mogao Carigrada oderžati. Drugi 
pišu, daje Miihamcd smutjen poslao čaru Konstantinu po- 
klisara Izmaila, da ga ponukuje, buduc da se nemože 
obraniti, neka mu bez kervi Carigrad predade, a zato ce 
imati od miloslivoga čara deržavu Moreu i njegovo veko- 
vito prijateljstvo. To je istina, da se je dvadeset i peti dan 
meseca svibnja u turskom taboru glas raznio, da Carigra- 
du u pomoč ide mnogo velikih bojnih brodovah od pogla- 
vicah kerštjanskih; a tako isto da ide kopnom vojska ne- 
macka i ugarska, pod vojvodom Ivanom Hunjadom, ugar- 
skim na glasu vitezom. I zato Turci, toliko putah od Ca- 
rigradjanah uzbijeni, čuvši, da ovim još i pomoč ide, sta- 
doše na čara vikati, da vojsku izpod Carigrada digne. Isti 
Muhamed, boječ se bune, umisli, krenuti se izpod grada. 
To isto bijaše savet pervoga vczira Ali Paše, koji je bio 
potajni prijatelj Konstantinov, jerbo ga je ovaj podmitio. 
Morda bi Muhamed bio i pristao na savet svoga vezira, da 
^a nije odgovorio Sogan Paša: »Je da su, govoraše, Ugri i 
latinski brodovi sokolovi, te če sutra amo doleteti? neka 
dolete, počekati čemo ih i ogledati čemo se. Cestiti i ne- 
predobljeni čare! nemoj ovde zakopali svoje slave; nemoj 
svojih vitezovah, iiemoj sama sebe pred svim svetom osra- 
motiti. Carigrad na toliko meslah proderl več kao u ruci 
imamo; nemoj propuslili tako lepe sgode, koja ako ti se 
sada izmakne, nečeš je morda nikada uhvatiti.« 

Ovo govorenje podžeže serdce Muhamedovo, te zato 
promenl svoju pervanju odluku, premda su, kao što neki 
pišu, ugarski poklisari bili došli naveštjujuči mu rat, ako 
odmah sa svom vojskom neostavi Carigrad, i odredi, da 
se udari svom snagom i šilom na Carigrad. Poklisarom pa- 
ko, koje je zaderžao, nehtede nista odgovoriti, dok nevidi, 
kamo če sreča na stražnjem jurišu priskočiti. Dozvavši da- 
kle paše, zapovedi, da se svim vojnikom obznani i ocito 
kaže, što je on pašam i njim govorio: «Dodje sverha rata i 
truda; drugo nam neostaje, nego da u Carigradu na toliko 
mestah prodfertu i otvorenu pokupimo ono veliko blago , 
što su ga Gerci od toliko godinah skupljali. Svekoliko vam 



394 

ostavljiim i poklanjam, osiin hccleniah i kiicah, u kojc cii 
posle nadvladanja slavne vojnike primiti." Još pridk, da 
probudi serčanost vojnikah: j^Ona nebeška svetlost, kojii 
ste nad Carigradom videli, da je poletivši u nebo tretjii 
noč izčeznula, očito je znamenje, da sreča i Bog, koji je 
dosad Carigrad čuvao i branio, sada ga je ostavio.« Razii- 
mevši od pašah, da im car svekoliko blago poklanja, svi 
jednoglasno zaviknuše: na juriš! na juriš! 



2. 

&ako je Jfluhamed Carig^rad osvojio. 

Muhamed, hoteči još napastovati Konstantina, poruči 
mu, ako je željan još koji dan poživiti, neka se s dobre vo- 
lje predade. Konstantin mu odporuči, da je prije gotov 
život izgubiti nego Carigrad. Ovim tako slobodnim odgo- 
vorom razjadjen Muhamed dade zapoved, da se pod veČer, 
koji bijaše nedelja presvete Trojice, a dvadeset i sedmi 
dan meseca svibnja, ima u svakom šatoru i brodu naložiti 
oganj, od koga se je prosvitlilo onu noč sve polje i more. 
Ovo bijaše kao nadvečerje na poštenje proroka Muhame- 
da, da svi imadu sutra dan ramazan, to jest da imadu či- 
niti post i o])ičajne molitve, i da se imadu po zakonu prati; 
što su i učinili. Vidivši Konstantin onu neobičnu svetlost, 
sete se, a i Ali Paša mu poruci, da se Turci pripravljaju 
na veliki i poslednji juriš. Zato i Konstantin naredi sve, 
stoje znao i mogao, da odoli lurskoj sili. U tu sverhu uči- 
ni na dan turskoga posta, to jest dvadeset i osmi dan me- 
seca svibnja, u gradu občinsku molitvu. Episkopi, arhi- 
mandrite, kaliig_jeri, popovi idjahu noseči svete ikone. Njih 
sledjaše vas puk, žensko i mužko, malo i veliko, svi gro- 
znimi suzami obliveni, vapiuči: Kyrie eleison! Kyrie elei- 
son ! ali zaliido moliše nehlevši se prije miloserdjem bo- 
žim poslužiti; nisu bili dostojni, da im Bog biide inilosti- 
vim otcem, nego kaznečim sudcem, jerbo nisu hoteli svete 
pravoslavne rimske cerkve za maler imati, v-eč su joj i ovo 
isto vreme otverdnuto neposlušni J)ili. 



I 
I 



395 

Doveršivsi Konstantin ohcinsku pohožnost, sazva po- 
glavice vojske i grada i ostale vrednije Carigradjane, i 
ovako ih stade sloboditi: «Sutra nam je vojevati za narod 
naš, za carstvo,za otčevinu,za rodbinu, za se, za žene naše 
i za decu, i sto je verhu svega toga, za pravosla^nu veru 
Gospodina Isukersta, proti neprijateljem njegova imena. 
Svaki napose od ovih uzrokah kadar je i drašivice iizbu- 
diti, da se sereano uslobode, i da krepko dočekaju nepri- 
jatelja i na njega udare. Zato nedvojim o vami, vitezovi 
moji ovde sabrani ! da niste pripravni sledeč dela slavna 
vaših dedovali za ime Isukerslovo i najposlednju kap ple- 
menite i vitežke kervi dragovoljno prolijati. Još nismo, 
hvala bogu i bogorodici ! u tolikoj pogibelji; ali buduč da 
neznamo, sto nam je sudjeno, zato, bratjo moja, nastojmo 
prije s Bogom se pomiriti, da, ako li i pogine ovo umerlo 
telo, nepoginu neumerle duše naše. Nu nemojte, vitezovi 
moji, bratjo moja, nemojte pomisleti, da ja uplašen ovako 
govorim. Danas je, kako i sami znate, pedeseti dan obse- 
de, koju suprot tolikoj sili pomoči božjom nepredobiveni 
uzderžasmo. Svaki dan navaljivahu na nas ovi neprijatelji 
svom snagom; nu svagda im tako krepko i slavno odoli- 
smo, da nisu mogli ni jednoga tornja osvojiti. Ono množ- 
tvo, koga viku čujete,herdjavi su ostanci Janjičarah i kre- 
postnih spahijah, koji su, od nas posečeni, kervlju svojom 
sablje naše napojili, zidove naše natopili, i jame i jaruge 
telesi napunili. Nu ipak bratjo moja! neuzdajmo se u nji- 
hovu slabost, kao ni u našu hrabrost i snagu, nego se krep- 
ko ulajmo u obranu desnice velikoga i svemogučega Boga, 
koji nas je i do sada milostivo branio. On je, koji nam je 
za braniteljicu dao premilostivu i premoguču Bogorodicu. 
Ona je, koja je ovaj grad, na njezino poštenje od Konstan- 
tina Velikoga prikazan, ne samo jedan put od Saracenah 
obranila. Njezinom cemo pomoči neprijatelja svladati, ako 
i vi budete sledili mene boj bijucega za sahranjenje moga 
puka. Ako li je stiglo vreme pokaranja našega, hvala Bogu 
i Bogorodici! boj bijuci proti nevernikom steči čemo nebe- 
sku krunu i carstvo," 



396 

Ovini načinom učim Konstantin primerno onomu 
vremenu, nu olDilnije govorenje, koje se nemože, kao sto 
to svedoči slišaocl ranzes, bez suzah citati. I car proplaka 
od mila, kada je spomenio Bogorodicu, a ostali vojvode i 
vitezi i slišaoci zavapiše u jedan glas, da če njega slediti u 
svaku vatru i da če veselo za veru umreti. Zatim svi Ger- 
ci i Latini, Mletčiči i Genovezi zagerliše se medju sobom i 
blagosloviše se, ištuči i dajuči ne bez suzah oproštenje, i 
podjoše na odredjena mesta serčani kao lavi, nemisleči dru- 
go, nego predobiti il umreti. Konstantin pako, hoteči se na 
boj pripraviti, kako se pristoji kerštjanskomu vitezu, otide s 
kardinalom Izidorom i više drugih u cerkvu svete Sofije, gde 
se je, učinivši skrušenu izpoved, božanstvenim kruhom po- 
krepio. Posle se svrati u svoju veliku palaču, gde je, kao da 
je znao, da više nikada neče videti svojih dvoranah i slu- 
gah, tolikom kerštjanskom ponižnosti i Ijubežljivosti od njih 
oproštenje zaiskao, da se nitko nije našao, koga nisu grozne 
suze polile. Izpunivši dužnost izverstna keršljanina, pri- 
hvati se živo posla vojničkoga, koji se pristoji vladaocu nad 
čelom vojskom. Uzjašivši na konja odleti s nekoliko pogla- 
vitih vitezovah po gradu od mesta do mesta, prigledajuč 
svojima očima i naredjujuč sve, da dostojno dočeka šilu, ko- 
jaje nastajala. Zatim ode na vrata «Karsia," i uzišavši posle 
po noči, oko drugoga sata, na toranj, ugledh kroz pukoti- 
nu, da se približaje turška vojska. Pervi je car Muhamed 
na oholu konju, usred deset hiljadah Janjičarah, a za nji- 
ma stupaše sto hiljadah konjanikah, koji su se do mora 
pružali, da brane pešake; od tih bijaše s desne strane 
Muhamedu slo hiljadah polje pritisnulo, a s leve pedeset 
do luke, gde je u brodovih sve pripravno bilo, kako če se 
na bedemi uzilaziti. Ostale čete hiše poverene Sogan Paši. 
Uredivši na ovaj način strahovitu vojsku, izdade Muhamed 
oko tretjega sata zapoved, da sve, sto je slabo i herdjavo, 
na juriš muce ide. Prisiljeni udariše na zidove, jerbo su 
ih odzad Janjičari naterivali; gradjani opirahu žestoko, 
streljami, puškami, kamenjem i sabljami sve ih uništiše. 
Lukavo iičini Muhamed ovu naredbn, ncmareč, ako i po- 



397 

gine, sto nista nevalja, i namera mu bijaše, da se gradjani 
s njimi za dva sata boj bijuči izmore, i da se telesi onih 
ncvoljnikah izpune jame, po kojih ce zalim Janjičari kao 
po mostu odmah na grad navaliti. 

Posle toga, malo prije nego je sunce prosinulo, uda- 
riše u bubnjeve i talambase, i zatrubise u trublje. Sa svih 
stranali zagermiše ujedno svi topovi, tako da su se svi zi- 
dovi stresli. To bijaše znamenje, da sva vojska udari na 
Carigradjane, poMuhamedovu mnenju več umorene. Tada 
navale Turci, vičuči kao besni i slepi, svakoverstnim oru- 
žem, i s kopna i s mora na zidove. Muhamed ih naterava- 
še, leteč na konju kao munja, hvaleč, preteč i psujuč. Ni- 
kada se Turci a osobito Janjičari tako neodlikovaše. Ali se 
ni vojnici nikada nepokazaše tako žestoki u obranjenju 
grada, kao sto su to činili Carigradjani, a osobito Konstan- 
tin i Justinijan braneči se na vratih rKarsia« takovom 
snagom, da su Turci, izgubivši tude više hiljadah, prisilje- 
ni bili uzmicati. Dali je Bog uslišao molitve odmetnikah, 
u svom odmetničtvu otverdnutih? Konstantin sjedinjen s 
rimskom cerkvom, uzjašivši na konja i vidivši ovaj doga- 
djaj, slobodjaše svoj puk: Nu junaci! Bog za nas vojuje, 
neprijatelj beži. Je li su se Gerci Boga spomenuli ? mesto 
da Bogu zahvale, stadoše se iza svega glasa Turkom ru- 
gati, da kao strašivice beže. Cuvši Turci ovo ruganje od- 
metnikah, uzavri im kerv, i da pokriju i osvete ovu sramo- 
tu, skoče razjareni natrag i uzidu preko telesah pred so- 
bom padajučih Turakah na bedcme i tornje, nehajuč za 
udarce od streljali, pušakah, kamenja i topovah. Justinijan 
malo ranjen u stegno streljom i puškom, ostavi svoje me- 
sto, nikomu nista nerekavši, i ode. Smotrivši to Konstan- 
tin, doleti na konju, da ga vrati ; a on, koji se je prije ne- 
predobivenim vitezom deržao, nista neodgovorivši ode kao 
strašiva žena u Galatu, gde je od žalosti i sramote pogi- 
nuo. Izgubivši Gerci glavu svoju, Justinijana, izgubiše i 
serdce ; a Turci, videči, da se Gerci slabo brane, udariše 
opet i sve pod sablju okrenuše, tako da su vrata svetoga 
Romana i Drinopoljska napunjena bila telesi onih, koji 



398 

su bežeč sa zidovah stermoglav skakali i u onoj lisci zalu- 
šeni i pogaženi. Nemogavši Turci na vrata iilezti, naser- 
nuše kroz otvorene topovi zidove ; a medjutim osvojise jc- 
dan toranj i od morske strane. Konstantin slohadjase ono 
malo Gerkah s Theofilom Palcologom, Franjom Komne- 
nom, DimitromKantakuzenom i drugimi nekojimi vitezovi; 
ali tko bi mogao onolikoj sili odoleti? Konstantin se bac\ 
najposle s onimi vitezovi, koji su volili slavno poginuli, nego 
u pogerdno turško robstvo upasli, dvadeset putali medju 
Turke, odsecajuči njihove glave ; dobivši najposle i sam dve 
rane na obrazu, a jednu odzad, pade merlav sverhu snopa 
telesah, i s njim pade gercko carstvo. Ali ako je i pao, za- 
lo je ipak pao ne samo vitežki i slavno, nego i vele sretno, 
naime u krilu svete pravoslavne cerkve, s kojom se je bio 
sjedinio. Poradi onoga nastojanja oko sjedinjenja gerčke 
cerkve, nadari ga Bog osobilom milosti, kojom prosvet- 
Ijen i ganut, buduči da nista oskvernjena nemože ulezti 
u raj nebeški, očisti dušu svetom izpovedi, i tako po svo- 
joj smerti nije izgubio carstva Carigradskoga, vec ga je 
zamenio s carstvom nebeškim, i krunu je večnu zadobio. 

Tim načinom Carigrad, car gradovah, sunce od izto- 
ka, koji je od pervoga Velikoga Konstantina, sina svete 
Jelene, prikazan Bogorodici, hiljadu sto dvadeset i tri go- 
dišta stojao i slavno cvao — taj Carigrad pade žalostno 
potamnivši pod tursku oblast, godišta 1453. ne, kao šlo 
nekoji scene, na duhove, nego posle nedelje svete' Trojice, 
u utorak pred telovom, medju devctom i desetom urom , 
dvadeset i deveti dan meseca svibnja, za Konstantina dva- 
naestoga, takodjer Jelene nesretna sina. Ovako piše glaso- 
vili dvoranin i vitez Franzes, komu je više verovati, jcrbo 
se je onde nahodio, nego ostalim pisaocem, koji različno 
pišu o smerti čara gerčkoga ono šlo su culi. Dodaje Fran- 
zes, da je izgerdjeno telo carevo pripoznano po rumenih 
gumbih i po orlovih zhilom navczcnih, jcrl)o je lo bio urcs 
samih carevah. Muhamcd pako , holcc izkazali pošlcnjc 
njegovoj vojničkoj kreposti i osobitomu viležtvu, zapovedi, 
da se ima ukopati s poštenjem čaru pristojnim. Car Mu- 



399 

liamed dopusTi svojim vojnikom, da tri dana j^rad rohc i 
plene, a oni nadjose i pokupiše toliko blaga, daje od to- 
ga vremena ostala kod Turakali kao neka poslovica, da su 
naime onda, kada bi hoteli reči, da je netko vcrlo bogat, 
samo rekli, da je bio u Carigradu, kada su ga Turci ro])ili 
i plenili. Tada je u Carigradu posečeno ectčrdeset liilja- 
dah, a šcsdeset liiljadali je zarobljeno prodano. Cudan je 
dogadjaj Izidora kardinala, koji se je, prcobukavši se u 
odeču nekoga mertva vojnika, za malu cenu izkupio i iz- 
bavio. Mnogo učenih Gerkah pobeži ono nesretno vreme 
u zapadne derzave. Nikola papa dade po svoj Gerčkoj knji- 
ge tražiti i k sebi doneti, zatim ih dade na latinski jezik 
preneti. 



Baltazar Kociaiičic. 



Bijaše kanonikom u Zagrebu. Prevede iz latinskega „Filo- 
teu" svetega Franje Sal., i dade ju tiskati g. 1784. 

Iz dvadeset i cetvertoga dela. 

Od pajdašenj i samo če. 

Izizkavati pajdaštva, i nje bežati, jesu dva zkrajki vu 
pobožnosti Varaški, od koje ovde govorimo. Bežati pajda- 
štva, serdost, i zaverženje bližnjega zlamenujc, izizkavanje 
pako, manguvanja, i nekoristnost svedoei. Moramo ljubiti 
bližnjega kakti nas izte, da pako pokažemo da njega lju- 
bimo, zeztajanje z njim bežati nemoramo. I da gdo posve- 
doči, da ljubi sebe istoga, samomu sebi mora se dopazti, 
kada je z sobum; onda pak sobum je, kada je sam. Misli 
na tebe istoga, veli sveti Bernard, potlam na druge. Ako 
anda tebe nikaj neprimarja pojti vu pajdastvo, ali nje k 
tebi prieti, prebivaj sama vu tebi, i z tvojem zaderžavaj 
se serdcem. Ako pak pajdastvo nadojde, ali kakov razložni 
zrok, do vu nje ideš, pozava, pojdi vu ime Božje Filo- 



400 

tea ! dobrem okom, i dobrem serdcem tvoga bližnjega 
gledi. 

Hman pajdaštva zoveju se ona, kada iz kakvoga zlo- 
čeztoga nakanenja izhadjaju , ali kada oni, koji prihadja- 
ju, jesu malovredni, norazložni, prež straha Božjega; i 
od ovakovoga, kakti pčele onožinu obadov i os beže, treba 
se je ognuti. Ar kakti oni, koji su bili ogrizneni od ztek- 
leli cuckov, imaju pot, sapu i slinu navlastito detcici, i 
gingavem ljudem verlo pogibelnu, tak med ove malovred- 
njake, i bludne ljudi prež zkušnje i pogibeli velike, na- 
vlastito oni, koji su pobožnosti mlahave i gingave, nemogu 
prihajati. 

Nahadjaju se pajdaštva k vsemu drugomu nehasno- 
vita, zvan samoga razveselenja, kotera j edino, za odehnuti 
se jedno malo od velikeh poslov bivaju: nakuliko se oveh 
dotiče, kak ni potrebno prilepiti se preveč, tak vu njih 
vreme za razveselenje odlučeno more se potrošiti. 



Josip x4]itun Tlašic. 



Bijaše župnikom u Kanienici i arcidjakonom biskupije srem- 
ske. Svoje delo dade natiskati u Oseku g-. 1785. pod ovim naslo- 
vom: Innocentii tertii Pontificis Maximi Cojitemtiis miindi in car- 
men iiljricum versus. 

Iz pisanja pervoga. 

Nevolje starosti. 

Nece r moji mali dani 

Skoro biti razmetani ? 
Pusti mene 2)roplakati, 

I suzama žalost prati; 
Jest broj kratak mojih danah, 

I nul sit sam gorkih ranah. 



I 



401 



Berže idu moji dani, 

Ovim svetom okovani, 
Nego r tkalac plaliio reže, 

Kada kroji i nateže; 
Bez iifaiija svili nestade 

Dnevov mojih iznenade. 
Starost starcu obraz gerbi, 

Jer je starac prepun skerbi ; 
K zemlji jadnog priterava 

Muka strašna i kervava; 
Magle mu se stare oči 

I u danu i u noči; 
A iz glave cure vlasi, 

Zli su starcu ovi glasi; 
Derhlju ruke, derhtju noge. 

Starca muke sližu mnoge; 
Jadnom zubi potrunuše. 

Uši pako ogluhiuiše, 
Svi se članci, koji jesu 

U njegvome telu, tresu ; 
Radit više on nemore. 

Zalo mladji zlo ga kore; 
Lasno starca razljutiti, 

Al ga težko ušutiti; 
Berzo starac stvar veruje, 

Cversto derži kad što čuje; 
Skupost ljubi i tverduje, 

Rukom delit nemiluje ; 

Stogod vidi, rad bi imat, 

Tudje dobro želji primat; 
Pun je rečih i govora. 

Ali kada slušat mora, 
Onda su mu gluhe uši, 

Radi govor da uruši. 
Starac stare Ijude slavi, 

Mlade sečc i zlo davi ; 

Herv. čitanka. 26 



402 



Staro vreme k nelm cliže, 

A saclašnje tera niže. 
Sve se brini i uzdiše, 

Nemože se vladat više; 
Pade starac i oboli, 

Vec nemože da odoli ; 
Jer preljuta smert ga tera , 

Starac berže nek umira; 
Starac ode s ovog sveta, 

Nitko za njeg i nepita. 
Zlo na starca svako ide, 

To i ljudi sami vide. 
Zalo niti starci mlade 

Pogerditi nek nerade, 
Nit se mladi nek nepruže. 

Da kad starca kog naruže, 
Vece ovo neka čine, 

I sto niosru nek se brine 
Ljude stare da proslave, 

Jer su oni sede glave; 
Neka misle i nek paze 

Kiida idu i kud gaze, 
Jer sto jesmo, starac biše, 

I nut sada težko diše! 
Nam se može dogoditi, 

Da mi cemo starci biti, 
Pak nam bude to rečeno 

I po pravdi zlo vraceno, 
Kom se merom sto posudi, 

Tom se vrate merom trudi. 



Josip Keriiipotic. 



Rodom bija.še iz Liko. Posvoli so (liilioviioiiiu slalisu, i po- 
stade dvorskim kapclaiiom u IJečii. Napisa: a) Pes mu u sla\ u 



403 

Josipa Malenice 1783: b) Radost Slavonie, 1787; 
c) P lit u Krim Kataiiiie 11. i Josipa 11. «-. 1788. 

I. 

Iz dela: Put u Krim. 
1. 

Zabave u Kerzonu. 

A u svetle gosta dvore 

Katarina draga vodi, 

Predubokc vije zbore 

S njim, i vreme sve sprovodi. 
Goste zove ponosite: 

Dvije krune nasred stola 

Kano žarko sunce svete, 

A oko njih četa ohola. 
Iz čista su zlata siidi, 

Alabastra i kristala. 

Lepota se tote kiidi, 

Sva eburna pada hvala. 
Jela i pila, izabrana 

Iz naravi blaga i cveta, 

Visokih je gostih hrana. 

Ki s dva kraja verte sveta. 
Samovladi i knezovi 

Bistroumne razgovore 

I hrabreni vitezovi 

Oko stola redom tvore. 
Vruča Ijubav, živa radost 

Po svem dvoru slično peva, 

Sa svih gostih moč i jakost 

I milinja dika seva. 
Sluge su im odevene 

Svilom, srebrom, suhim zlatom, 

Službenice nakitjenc, 

Protuletnje gizde cvetom. 

26* 



404 



Sve je hitro i veselo, 
Šalu punu smeha vodi, 
U veselju sve je uzvrelo, 
Vladaocem da ugodi. 

A vojevode Potemkina 
Iznenada kita stiže, 
Narešena dvoraniiia 
Nečuveni glas podiže. 

Dve sta trubah i sviralah. 
Dve sta glasah medcnije' 
Mah na pole serca kala, 
Radost iz njih niče i klije. 

Sad uzvise gori jako 

Curlikajuc sladko i glasno. 
Sada spuste, i polako 
Prehiraju verlo jasno. 

Sad debelo preobralju, 

Sada tanko bez prestanka, 
Sad na srednji glase vratju 
Iz debela i iz tanka. 

Sad dva glasa draga i mila 
Jednoglasno napinjaju, 
Sad na dve sta opet dela' 
Do oblakah navijaju. 

Ili jedno ili drugo, 
Ili tiho ili kratko, 
II visoko ili dugo 
Sve je krasno, milo i sladko. 

Gore Alili, gore vile. 
Na igru ih serbe noge, 
Na busove plesat sile, 
Započimlju igre mnoge. 

Katarina niti mesta 
Od radosti nenahodi, 
S Josij)oin ju radost ista 
Igru gledat vuce i vodi. 



405 



Jos i seda brada i»ori 
Užežena u Ijubavi, 
Sebe i stara leta kori 
I bijela sneg na glavi. 

Pak dva a dva započese 
Hitro, berzo, vele jako, 
I pod sobom oganj krese, 
A čelo se dimi svako. 

Odtud jedan dvaest puti' 
Nogu nogom draži i bije, 
U zraku se igra i Ijuti, 
Nego k zemlji pade prije. 

Odanle se skupa derže 
Po trideset verteč stazah, 
U znoju se peru i perže. 
Plamen bije iz obrazab. 

Još svirale neprestaju 
Sladke glase i medene. 
To milije glasno daju 
Za razdražit noge trudne. 

S desne strane paunice , 
Iz svilenak' zvezde siju, 
I sijeve sokolice 
Zlatna krila steru i viju. 

S leve oboli paunovi 
Krasna boda i pogleda, 
I serceni sokolovi 
Po kozački love reda. 

Jedan prama drugoj stade, 
Cudan pogled na nju bita, 
Zlamenje joj okom dade, 
Je r igrati verstna, pita. 

Desnom nogom po tri puta 
Zasobice zemlju tuca, 
Ona odanle kano Ijuta 
Obedvima trikrat kuca. 



40G 



Na zlamenje sebi dano 
Poskakuje, dragu zove. 
Levom nogoni na prostrano 
Ravna i budi skoke nove. 

Umetno mu odgovara 

Svom na igru serčenosti, 
Istim' skoči zrake para, 
Na mesto se pervo mesti. 

Pak kakono vihar oba 
Radišaju u okrugu, 
Derhtje, šumi, zvoni soba, 
Dok izsuču igru dugu* 

Kolovodja viče: hap hap ! 
Noga tera tap tap Ijuta, 
Verlo tap tap tap tap tap tap, 
Po šestdeset stazah i kuta'. 

Ili jedan ili drugi 

Krasne u zraku vije luke, 
Nebeskoj je sličan dugi 
Cudoverstne sučuc struke. 

II na zemlji il u zraku 

Treptje, dertje, srnice, stupa 
Po svem telu žilu svaku 
Viditi je, igra i trupa. 

Katarina željno gleda 

Rukam' pleska, vice: pravo! 
Joso okom i nepreda 
Pleska i tera: pravo, pravo! 



2. 
Piit po Krimu. 

Još po mestih i gradovi' 
Nova Krima vlad ali ca 
S gostom Josom i s knezovi 
Sela kano soUolica. 



407 



Kad II Bakči-Suraj stiže, 
Gerk, Albancz i Tatarin, 
Vlah, Moldavac put prestiže, 
Gleda ures Kalarinin^ 

Svaki svojem u jeziku 
Katarina živi! viče, 
Pa svuda je čuti viku, 
Glas do neba zrake seče. 

Katarina odgovara 

Blagodarnom carskom rukom. 

Običajno daje dara' 

Oko sebe svim i svakom'. 

A plemiče i knezove 

Od tatarske kervi i roda 

K svomu carskom' stolu zove. 

Da još slavi slavu doda. 

Pak do slavna Sebastgrada 
Vodeč s Josom razgovora', 
Svud kud ruska oblast vlada 
Kraj cernoga ide mora. 

Serneč pred nju na prijeko 
Gradjani ju susretahu, 
Vičuč : zdravo, sladka majko ! 
Do zemlje se naklanjahu. 

Katarina razmotriva 

S ffostom Josom mesto oholo, 
Koje pere i umiva 
Cerno more na okolo. 

Pred vrati mu grada stoji 
Tverda luka u svoj snazi, 
Gde se odavni biju boji. 
Na prevaru tursku pazi. 

Još da novu hrabrenosti 
Proti Turkom slavu ima, 
Katarina sve jakosti 
Tv^rdi njega ladjam' t rima. 



408 



Pervoj Dru^i Joso ime 
D ru c; oj D r u g a K a t a r i n a , 
Tretjoj daje znano svime 
Ime kneza Potemkina. 

Prije nego se razstanu 
Dva od sveta poglavara, 
Na svakojii Kale stranii 
Moli Josu, i nagovara : 

Da u ladji, svoj o j slavi. 
Po cernomn moru šecu 
Muhamedu, h o loj glavi 
Oblast kažuc ponajvecu. 

Nit to Joso nzkratiti 

Nekti krasnoj svojoj seli, 
Ziidi željn priložiti 
Katarine serca želji. 

Da na more hrode tura, 
Katarina okom mianu 
Na mornara, koji: hura! 
Hura, hura ! glasno kriknu. 

Topovi su na svim trima 
Bojni krepko napereni 
Koji no ee branit Krima 
Turške gizde preteč seni. 

Kad po moru poploviše 
Tri ohola bojna broda, 
Verhom jadra nadhitiše 
Na visoko Sebastgroda. 

Ali slava Katarine 

Gdeno s Josom zbore stvara. 
Kad popliva, krila digne, 
Svom krasotom sva Iri vara. 

Cim iz luke zajedrišc. 

Krotko i tiho prije more 
Puno serde opazise. 
Vodne k M('l)n pruža gore. 



409 



Oda stranah letec svijuli 
Vetrovi se nagli Ijute, 
Jug se i sever bore i bijii, 
Morsko polje magle i mute. 

Iz prijeka vihar dimu, 

More od zemlje vrije cerne, 
Strašnoserdiiu diže bunu, 
Slap na ladje besan serne. 

Izmedju njih mahnit rije, 
Obratja ih na okruge, 
Mutnim' penam' jadra krije 
Previsoke ladje i duge. 

A valovi berdoviti 

Kao jurišem k nebu hite, 

Oblak herle zakvačiti. 

Da ga u bezdan morsku hite. 

S njim se bore, hervu, tuku, 
Težka sila doli pada. 
Bojne brode u grob vuku, 
Zakopaše žive sada. 

II po dolu il po berdu 
Vodenomu brod se tuče, 
Mniš preterza jelu tverdu. 
Na komadah trista puče. 

Ladjar smutjen preke smerti 
Vidi šilu i navalu 
Zeva ki ce sve prožderti 
Slap u slapu, val u valu. 

U čudu je Katarina, 
Na Josipa okom hita 
I na kneza Potemkina, 
Odkud sila dunu, pita. 

Zajedno se obaziru 

Natrag, napred i nastranu 
Zapaziše tavnu veru. 
Tvorec bunu koja banu. 



410 



Nevernoga Muhameda 
U žestokii jadu i serdi 
Car s caricom hitro ugleda 
Gde s Plutonom more serdi. 

Prohode ih merzle sterne, 
U besnijoj vide sili, 
Val sa svijuh stranah serne, 
Daske od ladje terga i deli. 

Al eto im sunce sinu, 
Mart i Eol i Neptuno 
Muhamedu serde sinu, 
Krote bes, ufajuc puno. 

Eol Ijute vetre veže, 

Mart na Pluta serdit udri, 
Neptun morske vale uzteže, 
Zadunajski stiže mudri. 



II. 

Iz dela: Radost Slavonie. 
1. 

DTorjanietvo zorino. 

Jurve bese berz-konjica 

Jasnim ružam zečka svoga. 
Krasna zvezda predhodnica 
Naresila iztocnoga. 

Hitro jezdi po iztoku, 
Zlatnim bičem popucuje 
Preletuje rek' bi u skoku, 
Bleska, zoru podvikuje. 

Biser krili potrepetja 
Na visokoj zornoj gori, 
Gde danica, jasna sveča 
Zlatoustiio progovori: 



411 



Ustan' zoro! sunce žarko 

Sad ce prosut zlatne zrake, 
Vazda oko moje jarko 
Smotri, tera nocnc mrake. 
Diz' biserne oči gori. 
Nočne straže pozdraviti 
Tebe žele jur na gori, 
I gizdavo nakititi. 
Evo tvoja zvezda rana, 
Kojano te navestiva. 
Kola vozi izabrana, 
Sevajiiči slično peva. 
Evo čete od ostalih 

Zvezdah verve sa svih strana', 
Svaka tebe sjajno hvali. 
Rešit herli prije dana. 
Na posluhu sve su hitre. 
Poslanice verno noše, 
U berzini smažu vetre 
II skup lete ili po se. 
Sad na mestu stalne stoje. 
Sada derhtju, mniš padoše, 
I od srama lice svoje 
Kriju, sjati prestadoše. 
Sad tanena seku zraka, 
J razsiplju iskre bele. 
Sad od sebe hita svaka 
Od suhoga zlata strele. 
Sad se sire izpod neba, 
I jutrenju pasu traže 
Sad sbusene, kad je treba, 
Vazda budne stražu straže. 
Svetle brazde repatice 
Po nebeskom polju oru, 
A s vlašiči medvednice 
Željno žele bit u sboru. 



412 



Hitro stižu jasna kola, 
Pod kojimi dva rumenka 
Uzherzuju verlo ohola, 
Vozeč zoru prije danka. 

Na glas njihov sjajne kose 
Bistro lice gori dižu, 
A vlašici ruže noše, 
I kititi zoni stižu. 

U Ijubavi užeženi 

Milo treptju na nebesih, 
Zora svite kad rumeni, 
Kudgod stižu na kolesih. 

Od došaštja iz nebesa' 

Gosta zbore bez prestanka, 
Podneblje se nešto stresa 
Udarit če prije danka. 

Na to gizde puna zora 

Ustade, odpri vrata danu, 
Pokaza se kod prozora 
Ruhu u belu i rumenu. 

Ogleda se na sve strane, 
Porumeni sinje more. 
Kraje južne i severne 
I zahodne stražnje gore. 

Al za malo u rumenu 
Pregizdava zora staše, 
Drugo ruho na izmenu 
Dvorjanici donošaše. 

Preoblače uzoritu 

Iz rumena u cerljeno, 
Ruše, rese plemenitu 
Jasno, belo i šareno. 

U to doba na prestolje 

Močno sunce prispe k zori, 
Zlati gore, more, polje, 
Zaručnici svoj govori: 



413 



Krasno su te dvorjanici 
Množtvom blaga nakitili, 
Sve milinje svoj kraljici 
I sve bitje priložili. 

Sve su zvezde pomerkniile, 
Ti si sama bela i cista, 
U tebi su utoniile, 
Lepota si blaga ista. 

A ona se gizda dična 

Porad sunca na prestolju, 
U krasoti sva mu slicna 
Izpunja mu željno volju. 

Kad se smije, biser-rosu 
Iz medenib ustali lije, 
Pak oblačkom tankim posn 
Sve sto žive i sto pije, 

Okom plavim milo gleda 
Okrug sveta na okolo, 
Sve razbudi, spavat neda, 
Sve razgleda ruho holo. 

Na to rana stiže četa, 
Puna gizde i krasote, 
Oči blisti, pogled smeta 
Od milinja i drago te. 

Jupiter se pred svim širi, 

Blag i moguc kralj od sveta, 
Serce i pamet tanko miri, 
Bistro vidi sva pokrita. 

Nepresežna blagodarnost 
Iz ustali mu rekom vreje, 
A iz čela moc i svetlost 
Sverliu jasna sunca seje. 

Svita mu je zlato čisto, 
Gde vezena i satkana, 
Zvezde na njoj kažu mesto, 
Iz kojih je iz ab rana. 



414 



Holi iy<'ga voze pavi, 

Iz repovali zlato siju, 

A iz krila biser pravi. 

Kad se u zraku pod njim viju. 
Apolo ga skoro stiže, 

Bistroumno carsko lice 

Vedri mu se, oči diže, 

A voze ga labudice. 
Mart strahovit odzad herli, 

Jase zmaje ognjevite 

Na proždor su žvalje odperli, 

Strahom Ijutim svetu prete. 
Na hajdučki starac nosi 

Stit, buzdovan, mač i koplje, 

Kad serdito bode i kosi 

Od junakah ženje snoplje. 
Iz uših mu munja seva. 

Iz očijuh plamen bije, 

Niti prava, niti kriva 

On poznaje kad zavrije. 
Kada svaki proježdjaše, 

Klanja im se jasno sunce, 

A zora im darivaše 

Svog uresa kite i vince. 



Arkaiigjel Katic. 

BijaŠe rodom Dubrovčaiiiu, redovnik reda sv. Benedikta, go- 
vorio je n vreme straha od kuge u Dubrovnikn tri govora, koja 
su g^od. 1787. tiskana. 

Iz besedah. 

Beseda driig^a. 

Biči rad koga uzroka dohodu.? 

Premda je to tako belodano očito, da je Bog tvorilelj 
svakoga dobra, koga imamo, sva koga zla, koga kušanio. 



415 

treba je dobro razaznat', i veoma pomnjivo razabrat" uzrok 
od uzroka, koga ima Bog, za poslat' zlo, za udelit dobro. 
Nije bo isti. Koliko je dobro od zla, toliko je uzrok od uz- 
roka razlican. Za ucinit' dobro, Bog je sebi uzrok; on, i 
niko ini, njegova volja, njegova neizrečena neizmerna do- 
brota. Sto je Višnji komu bio deržan? Je li bio deržan 
stvorit' svet? Je li mogo stvor inako uredit'? Ovo isto, sto 
sad stvoru dava, jer tako iste narav stvora, ko za ret': čo- 
veku dušu, brez koje nije čovek, suncu da sja, zemlji da 
plodi, — paček i ono, sto Ijudskoj duši verhunaravno da- 
va ovde na zemlji rad' kreposti uzmnožene od milosti, a u 
raju rad dostojanstva večnu slavu, za sve da se može reti 
deržanstvo, ali je deržanstvo, po reči Tomasa svetoga, 
usadjeno u samomu deržanstvu, koga Bog ima prema sebi 
istomu, to jest, učinit', kako je odredio da bude, na prili- 
ku, da je čovek uman, sunce žarko, zemlja plodna, da 
krepos milosti steca, dostojnos dobiva. Da za učinit' zlo, 
sto je Bogu uzrok? Covek sam, sama opačina njegova. Da 
pedepše, mi budimo Boga, mi činimo Bogu šilu, mi ga ti- 
štimo nista manje, neg' li zajamac zla dužnika tisti s mol- 
bam, s pretnjam, s karnjam, a na sverbu s pravdom. Ceča 
česa mudro seli Salvian: pravo govoreč, greh nas pedep- 
še, a ne Bog. Nije dakle gorjega neprijatelja nami do nas 
isteh. U dve reči: Bog za nadarit', gleda sebe; za pedep 
sat', gleda nas. Ovo ti, Dubrovniče, obečah danas iztoma- 
čit*, ovo ti idem prikazat. Bič nije samo mač, nu je mač 
od osvete. Budi pomnjiv. 

Zasve da nije ovde nam udeljeno na svetu obaznati, 
rad' česa Previšnji koga ter koga šibikom suprotiva uda- 
ra, ali za umnožiti dostojanstvo i krepost njegovu, kaono 
Joba i Tobiju, ali za pedepsati koji greh u njem: istina je 
ovo prava, nije sumnje, da biči, koje šalje Bog na narod, 
deržave, krajine, dohode svedjer poslani rad' občenih gre- 
hah, koji jih obstreše odasvuda, sasvim gospodski posvo- 
jiše. Na drugom svetu svaki če od nas nositi svoje breme, 
veliPavao sveti, ter kako bude zadostojio ovde, tako če bit' 
platjen onde. Ali na drugom svetu nije, niti se zna, ni 



416 

broji po napose skupština, puk, narod; nerazbira se onde 
Dubrovnik, Rim, Carigrad: jedan je puk blaženih, jedan 
je grad Jerusalem, grad radosti; jedna Babilonija, grad 
žalosti. Obcene dakle grehe, da jih Bog nepedepše na ovom 
svetu, propuštio bi sasvim. Ali ni jedan greh nedopuštja 
brez pedepse Previšnji ; tako bo je on u svojih odlukah 
zasekao, u svom večnom zakonu zapisao, po nauku Ger- 
gura svetoga. Nu pcdepsajuci na drugom svetu svakoga 
grešnika napose, nepedepše greh občeni, jer obceni greh 
nosi u sebi neku osobitu opacinu, jer nosi pogodbu i sa- 
druženje zlih hotenjah protiva Bogu, koja pogodba i sa- 
druženje, ako nisu otvoreno iztomačene rečmi, jesu zataj- 
no zderžane u delu. Tko nežna, tko nevidi razlikosti, ko- 
ja je medju nabunom puka protiva zakonu postavljenomu, 
i medju krivinom meštjanah, gradjanah, paček i množtva 
njih, od kojih svak po sebi i skrovito, kako bi komu pri- 
godnie, koristnie, zapoved je prestupio. Od leže i koliko 
verste je greh nabunjena puka, neg'li potajno grešna 
množtva; jer nabuna nije bez koga dogovora, i ako nije 
medju svakim po reči, medju svakim je po delu, buduč da 
ovi s izgledom mata, a oni nui odgovora, s nasledovanjem 
potverdjuje, čini mu se drug. Radi česa svetovna pravda 
vec pazeč krivinu radi načina njena, neg' li rad' broja 
krivnikah, pedepsajuči protivnike osobitom pedepsom ne- 
propušlja za dostojnu njihovu pogerdu, kako u grehu dru- 
gi bijahu, učiniti, da zajedno zaplatu. Ali božja toliko se 
vece serdi, toliko več jakost stiče, koliko se več uzmnaža 
broj grešnikah, paček nabuna njihova: nu obcene grehe 
pedepše šaljuč obcene biče na narod, deržave, krajine, za 
ukazati svetu, koliko je veče njegovo mogujstvo nad jako- 
sti svetovne pravde, svetovnih vladalacah. 

Zidovi Jerihovi padaju, oru se. Po čem? Nijedna sila, 
nijedno oružje nije jih oborilo. Dve stvari posao sgotoviše, 
rečeAgustin: jedna valjajuč iznutra, a druga zdvora. Zdvo- 
ra Israelske trublje radjahu, a iznutra valjahu, podko- 
pavahu greši i opačine gradjanah. Sam puk Israelski me- 
šte svih narodah inih svetu je bio i biti če svedok ovc istine, 



417 

rateci se on bez prestanka dobio bi, izgubio. Bi li imao 
pobiti, ali izgubiti, nijc trebovalo gledati, veli Zlatouslnik, 
koju vojsku ima, suproc kojoj ide, koliko jak on, koliko 
mu neprijatelj. Nili bi dobio po brabrosti vojnikab, ni po 
nejakosti izgubio. Tu se nebi ratilo oružjem, nego kre- 
postmi, i s dostojanstvom predBogom. Ako on veran Bogu, 
dobio bi po višnjoj kreposti ; ako protivan, izgubio od svo- 
ga greha predobijen. Izrael b\ pvik, komu se nije moglo 
doc' verha; sam greh bi podoban, pridobit' ga, sve sto je 
tuča i biča na njega navestit. Ovo je spovedio nevoljan iz- 
pod tegote suprotivah, udaracah: ti si sve ovo poslao za 
naše grehe; sagrešismo , uvredismo te; sto god si učinio, 
pravo si učinio. Tako se ovo očito sgadjalo Izraelu, da je 
poznao ne samo on, nu su znali i njegovi neprijatelji vre- 
me prigodno, za srečno nasernuti na njega, to jest, kad bi 
občeno Bogu sagrešio. Stupi s vojskom pod Betulju Olo- 
ferne, dozvk zbor, ter reče: Tko mu ume reti sto o puku 
ovom, tko je, sto je, kakvu vojsku ima, kakva vojvodu, ter 
nešalje poklisarah k meni, meni se poklonit' da nece? 
Ustk na noge Akior, vojevoda Amonitah, govoreč: svetu- 
jem ti, čestiti bane, da netičeš, nečiniš nista proč ovomu 
puku; izkušaj prie, je li Betulja svomu Bogu sagrešila. 
Znaj, ovo je puk sad nejak kao plašivo stado, sad jakostan 
kao lav silni. Ljudi ovih stranah jednoga Boga znadu; kad 
mu bijahu verni, nije jim mogla odoleti jakost jedna; za 
nje se čudesa tvorahu, njim je nerazložito stvorenje po- 
magalo, nebeška vojska branila jih je. Kad ga pak uvredi- 
še, izpred neprijateljskih četah bežahu, kao pred vukovi 
ovce, padahu kao drobne ptice, kad zategne ledeni sever. 
Nu kako se neče protiva občenomu grehu razgnje- 
viti višnja pravda, naoštriti mač, opojiti ga i razserčbi ne- 
beskom? Sto taj greh nosi na licu, na čelu^ Nepodnosno 
bezočanstvo i bezobraznost. Bud' da po nesreči razplodi 
se koji greh u mestu, gradu, deržavi, da jih op lete sasvim, 
tu nije več straha božjega, srama Ijudskomu. Jeda grešnik 
s opazom greši, da se nežna ; oli, da če se, ako se obazna, 
posramiti? Paček još i da je tako potajno učinjen, da se 

Herv. čitanka. 27 



418 

po iiiom putu obaznali iiemože, grešnik ga isti slobodno 
nesramno pripoveda i glasi. Te sto može gerdjc biti od 
ovoga ? To je kao ono kruna od greliali: nije kamo napre- 
di, reče Bog po Isajii o Jerusalemu govorec. Grešnik dru- 
žina iste i kupi: izružcii je, pogerdjen, tko merzi u taku 
družinu ulesti. Ludosti su, sni su, sto god prete, što god 
naricaju pripovedaoci i božji namestnici, kao ono pred 
gradjani Sodomskimi reči Lotove bijahu reči ludjaka. A 
što god iz daleka Bog gnevni kaže, oli se nerazume, oli 
se ufa, da neče dopreti, nece dopasti. I ovo če Bog ter- 
peti? Ovako bezočanstvo? Zagovori se Mojses s Bogom 
na gori. U to doba puk jevrenski u dolini hote, učini sebi 
inoga Boga, i mertvi hip. Greh, što se može, najteži. Oči- 
tova Višnji Mojsesu greh jevrenski, Podj', reče mu, sidi, 
vidi, što je tvoj, a ne vece moj, puk učinio. Smeten, veo- 
ma bolestan Mojses taj čas kleknii, prostre se, zavapi: mi- 
loserdje, proštenje, višnji Bože. Ako ga pogubiš, što če 
reti Egipat/ Da si ga namišljeno na pogubu izveo. Ovako 
on na gori. A kad side s gore, dvadesti i tri tisuče je od- 
metnikah pogubio. Sto je ovo? Sto ču promisliti? Ovaka 
promena? Tko se na gori tako serčano molio Bogu radi 
puka, oni isti u dolini puk seče bez milosti na tisuče! Ov- 
de jest koji velik uzrok, ovde se koji velik razlog saderži. 
Nu netrebuje vele truditi, daleko iskati, za iznači ga: na 
istom listu malo napreda kaže ga pismo sveto. Dokle je 
Mojses gore bio, mislio je, da je puk sagrešio, kao čovčk J 
rad' nesvesti, nejakosti ljudske; ali kad je sišao, poznao 
je, da je njegov greh od same samovoljnosti i opačine, u 
kom se bese jur uzbezočio, uzbezobrazio. Cii, vidje puk 
veselo tancati, pesni radostno pevati himbenomuBogu; po- 
znU dakle, da nije od greha srama, od Boga straha, da se 
bezočanstvo mešte srama, pokoj i veselje mešte straha na- 
mestio, ceča česarazumio je, da je treba miloserdje s oštri- 
nom, molitvu s sabljom zameniti. 

Sto ču ja sad o tebi reti, Dubrovniče/ je li tebe koji 
greh opleo, u tebi se razplodio? Jesi li ti u grešenju izgu- 
bio sram, izgubio strah, u opačinah se uzbezočio, uzbezo- 



419 

brazio? Ja te neištem saditi: nek' te sudi onaj, koji te veo- 
ma dobro zna, koji ima u listih od vekuvečanstva sve tvo- 
je iipisano življenje, delovanje do dlake. Nu ti neču zata- 
jiti (koja bi tebi korist bila, a ne šteda, da zatajim?), šlo 
dopircm vidjet' po zrači i svetlosti vere svete. Vidjeli ju- 
Čer angjela kod vratali, deržeči se za mač; vidim ga da- 
naske, da je liitio merila, da tebe hoče na nje staviti, za 
izmeriti te prilieno onomu, sto Baldasaru reče Daniel. Cu- 
jem glas, koji ponavlja one reči: sede sudac, otvoriše se 
pisma. Ciljem po Isajii proroku: hoče Bog suditi po meri. 
Cujem tebe, Dubrovniče, zvati na ovi siid, za da nebi re- 
kao, da ti je kriva mera učinjena: ja ovako tebi, a meni 
prorok Osea. Ah,ako je rekao Job: Covek nijedan, ako se 
iizateče s Bogom, neče se opravdati, kako češ ti, kad Bog 
stavi na merila tvoja krepostna, tvoja grešna dela; kad na 
desnu stavi dela miloserdja , a na levu lupežtine, grabše, 
prevare, nepravde i kamate; kad stavi dela bogoljubnosti 
prema pogerdjenju, potlačenju cerkve; izpovesti, priče- 
stjenja, reči božje, cerkvenih zakonah, božjih namestni- 
kah, psovakah, kriva svedočanstva i kletavah ; kad stavi 
dela pokore prema prožderlosti , mehkoputnosti * S koje 
če strane oteškati merila, s koje se uzdigniiti, pod nalo- 
gom i tegotom dobrih delali, ali opačinah? Prosti me, Spa- 
silelju, prosti, Bože, spoznajem sad svoj greh; nesam do- 
sad slobodno, kako je zapoved tvoja, kako je deržanslvo 
moje, stavio pred oči Dubrovniku, i prikazan mu njegov 
greh, premda sam večkrat njemu besedio. Kajem se; neču 
unapreda govorit iza zubah; govoriti ču mu danas na sva 
usta; reti ču slobodno, što me ti nadišeš, za slavu tvoju, 
za korist njegovu. Nemislim ja tako krivo, Dubrovniče, o 
tebi, nederžim, da se u tebi svaki greh tako razplodio, da 
je u svakom tako razprostranio, da je dopreo do kraja, do 
konca; vidim, da se u tebi tvore različna dobra dela, rad' 
česa u kojoj versti oteškati če na merilih pri opačir>i do- 
bro delovanje. Ali jest koji god greh, ako se nevaram, (ne- 
dopusti Bože, da što u krivo rečem, da se ja prevarim), 
koji mi so čini, da je dobro do konca, u kom se obvestiije 

27* 



420 

nesramno, koji se očigledno kaže i uznosi. Te koliko se 
nije zao jezik razplodio. Sto su sadašnji razgovori? sadaš- 
nji posedi? Nije vesela razgovora; poseda, ako se neizvcde 
na sredu, s cim je na ruku s iskernjem se narugati, inoga 
osramotili, inih časti, bitju, rodu štetu daraditi. Sto se 
pak nad tim neizmišlja, nenalaga, nepričinja, neprista- 
vlja ? Vadi se iz dnopakla čem potvoriti, obaditi. Radi če- 
sa po zlih jezicih nije device poštene, žene verne, sluge 
pouzdane, tergovca pravedna, cerkvenjaka, koji s Bogom 
žive. I ovo če Bog terpeti? Neče izvaditi mača? Neče uda- 
riti? Zao jezik izhodi od neljubavi, od omraze, iz otrovna 
serca ustaje. Da upitam dakle, koja je ovde, kolika Ijubav 
kerstjanska? Kako gradjani, prijatelji, rodjaci medju so- 
bom? Znam odprije, do skoro, da veoma ljubljeno, verno, 
i pravedno občaše gradjanin s gradjaninom, prijatelj s pri- 
jateljem, rodjak s rodjakom. Kako sad? Kako gradjani me- 
dju sobom;' Da bi Bog dao, da se neište poviše tudje štete, 
pogerde, poraze sebe obogatiti, uzdignuti, uzvisiti. Kako 
prijatelji? A nije li ovo reč občena: nije se več u koga uz- 
dati, najbolje je ne spoznati se s nikim ? Kako rodjaci? A 
nečuje se govoriti na sva usta: da je veče za ufat', da 
pouzdat' se u tudjina, neg u rodjaka? Neobče li sad me- 
dju sobom rodjaci, kao da su tudjini ? Da stupim, u koliko 
kučah vidio bih neprestavni nemir? Da proištem, medju 
koliko kučah iznašao bih svadje bezkončive? Brat s bra- 
tom negovori, sestra se s sestrom nesastaje, nežna jedan o 
drugom, kad mu je dan veselja, dan žalosti. T ovo če Bog 
terpeti? Neče izvadit mača, neče udariti? . . . 

Občeni su dakle ovo greši Dubrovnika? Ako občeni, 
dakle svači. To svak ovaki? U svem stadu nije bele ovce.' 
vočke zdrave u svem vočnjaku ? Ni u cerkvi, ni izvan cer- 
kve nije tako nepogerdjene duše? Težke reči, kriva suda! 
Tko misli taku reč od mene čuti, iz mojih uslijuh izte- 
gnuti? Ali neznam ja, da se u svakoj vfersti gradjanah ne 
malo dobrih kersljanah nahodi? Govorim dakle ja, ovo jo 
moja reč: tko nije u grehu kom, može biti deonik njega. 
Koja je korist, da cvile c^rkvenjaci oko božjih oltarah radi 



421 

ljudskih opacinah, ako nije u njih hrabroga apostolskega 
serca ustat' protiva grehu, a karajuc besedami grešnike i 
uztežuc nedostojnim odrešenje i bezočne iz cerkve odpra- 
vljajuč? Koja korist, da roditelj s rodjakom, s prijateljem 
uzdiše na svoje rodjenje, da se domačin tuži na službu, 
kad u njem nije serca u svom domu naoštriti se protiva 
nerednu življenju službe i rodjenja? Koja korist, da dobre 
duše, dobri kerstjani ternu radi grehah, koje vide, kad jih 
puštaju mimo sebe prohodit' bez usta otvoriti? Koja je ko- 
rist, merzeti, huliti tudj greh, a grehu se neoprečiti? Da- 
kle tko god moguc, a vele veče, tko god deržanstvo ima- 
juč, bivši radi toga odredjen, postavljen, propušta opre- 
čiti se grehu, bez sumnje čini se deonik greha. Nije dakle 
čuda, da kadkad Bog i dobre pored s opakimi pedepše, 
jer i u njih dostojnu pedepse krivinu nahodi. Govorim 
sve po nauku Agustina svetoga. U občenom sve Italije, a 
osobito Rima, pervostolnoga od sveta grada, težkom po- 
razu ako dostojno na opake udari Gotska sablja, ali zašto 
od njih dobri nebiahu razdeljeni, zašto po višnjem vlada- 
nju ne izbavljeni, upitan, reče Agustin: jer se opačinam 
onih ovi neoprečiše. Komu bi težko upertiti se; sramio se 
tko, o neugodnirn stvarima, plemenitim osobito, pregovo- 
riti; a tko godsestrašio izgubiti milost, steči neprijatelja. 
Svaki je dakle odtlobrih gledao, ternuo, mučao; i toliko je 
trake svud opačina prostirala, svak čas rast'la i uzmnažala 
se, dok se krenu višnja pravda, ter dozva iz daleka mesta 
divlji narod da pročeplje i porazi, nerazbiruč dobre od 
opakih, oholi narod latinski, ponositi puk rimski, Evo 
puta, evo načina tebi,Dubrovniče, po kom dopreti, pokom 
spoznati, je li u tebi koji greh občeni. Pače hodi da vi- 
diš, sto če mera izneti. Prava su merila u istinu, pravedan 
merilac bez sumnje; nečeš i nemožeš biti prevaren. Ti se 
nevažiš uputiti? Ti se strašiš izgubiti na sudu, kako ono o 
Efraimu reče Osea. Strašiš se čuti, što bi Baldasaru reče- 
no. Nesi od mere. Ako je tako, neumem ti inoga sveta 
dati, sam ovi, koji znam: hodi, klekni, vapi. 

Strahoviti Bože! rad' tvoje nezamerne dobrote ostavi 



422 

sud, verzi, sto ce merila. Zna Dubrovnik, da nije podoban 
odgovoriti na jednu od tisuce. Vidi, da je težko grešan, 
da je dostojan svakoga zla, dostojan, da ti kugu pošlješ 
na njega. Sto ces dakle ti .' Poslat' kugu, porazit' ga, iz- 
korenit ga? Neceš ti toga učiniti. Odkad to da učiniš ti? 
Ovako negda k tebi Abram, a ja sad. Te zašto neču? Ne- 
ceš, a ja ti opeta govorim, rad' onoga, sto si ti isti rekao 
po Oseji proroku. Ali si zaboravio? Nesi rekao: ja sam 
Bog, a ne čovek? Covek uvredjen nepazi svesti, samo gle- 
da svoju razserčbu: covek iste osvetu za smaknuti nepri- 
jatelja, od koga se straši. Ali moje razserčbe korist je za- 
mera. Tko mene može ustrašiti? Moj mac visi svedjer verh 
neprijatelja. Necu se opet vratiti, za pedepsati Efrajm. 
Zadosta je, što učinih do danas. Stalo mi je serce na me- 
sto, mislec u sebi: to da ja Efrajm satrem,ko uništih grad 
Adamu i Sebou u sodomskom porazu, da se nežna sad,gde 
su bili? Necu, ter neču; Bog ja, a ne čovek. Dopusti mi 
sad, na oči ovih u Oseji upisanih rečih da ti rečem: Ali ti 
nesi oni isti Bog sad, koji si bio tad? Sto se od tebe sgo- 
dilo? Skratio se od onda? Od Boga u čoveka preobrati©? 
Ali nije bio Efrajm tad, što je Dubrovnik sad? Uzopačio 
se Dubrovnik sad, bese se uzopačio Efrajm tad. Tebi nije 
moglo serce podneti, Efrajm staviti u pored s sodomskimi 
gradovi, a tebi če serce podneti, uništit Dubrovnik, komu 
si ti Bog, koji nosi u sercu usadjenu tvoju veru, kako či- 
niš puku, koji oli te psuje, oli te nežna, i nespoveda? On- 
da si rekao o Efrajmu: Jest čovek svet u njem, to mi je 
dosta, neču u grad ulesti kao neprijatelj i osvetnik. Uftim, 
Bože, da se i ovde tko nahodi svet, tebi ugodan, dostojan 
izprositi, da uztegneš ruku, utažiš razserčbu. Nu budi da 
se ni jedan nenahodi, još nahodim ja u što ufati. Za smi- 
lovati se, ti niti gledaš, niti imaš česa gledati, neg' li sa- 
ma sebe, svoju dobrotu, svoje miloserdje. Molim dakle 
lebe radi tebe, nevadi mača, ulezi u grad kao gost pleme- 
nit, kao gospar čestit, kao prijatelj blagodaran. Puk vas 
moli, vapi, da ulezeš, da ulezeš u dom svačiji, u svačije 
serce. Stupi, Bože, ulezi, budi s nami, ne oddeli se od nas. 



423 

Vid Došen^ 



I 



Priniorac od mora velebitskoga. župnik dubovički. Pisao 
je: 1) Aždaja sedmoglava, u Zagr. 1768; 2) Jeka plani- 
ne, bez imena s pi sa teljeva, u Zagr. 1767. 

Trublja. 

na ogled mejdana sazivajuca. 

Evo trublja glas uzdiže, 

Na sve strane nek odliže, 
Da na pomoč vojsku zove, 

I sakupi vitezove; 
Da tko krepko serdce ima. 

Bojno kopje hitro prima, 
Te aždaji na mejdanii 

Nek vitežki dade ranu. 
Bog je večni svet u sebi. 

Mudar, moguč sam po sebi, 
Tako, da se reč nemože 

Od njeg' dosta, da se slože 
Bogoslovci svi s pameti, 

I angjeli, još svi sveti, 
Svi nemogu drugo reči, 

Neg da nije moč doseči, 
Nit s pameti blizu doči, 

Jasnoj božjoj velikoči. 
Pred njim, iT s njim nebi veka, 

Duha, sveta, ni čoveka ; 
Dal' stvorenja sva sadanja, 

Pram Bogu su jučeranja. 
vSto več stoji šest hiljada'. 

To je, kan' da poče sada. 
Da hiljade tko hiljadi, 

I strostručit vas vek radi, 
Da s tim božji vek izpiše, 

Nebi kazo nista više. 



424 



Neg da počet nije moči; 

A kamo li na kraj doči. 
Da tko večnog' gospodina 

Miidrosl piše sto godina', 
Drugo nista nenauči, 

Neg zaliidu da se muči, 
Kad se kini ludujuči, 

Nedosežnost dosižuči. 
Angjeli su božji dosti 

Uzvišeni u mudrosti; 
Ar njihovo opet znanje 

Pram božjem' je mnogo manje. 
Neg kap mala rose čini, 

Prama morskoj svoj širini. 
Tko mogučstvo božje meri, 

Jedno čini, kan' da žmeri, 
1 s pameti da nemiče, 

Nit se misleč sta dotiče: 
Jer sabrati sve tabore, 

Sto svet ovi dati more; 
Uzet šilu iz propasti, 

I nebeške sve oblasti, 
Pak mogučstvo merit Boga, 

Bilo b' kao i brez toga; 
Pram Bogom je sve to niže, 

Neg mrav sitni kad gamiže. 
Da nebeskom v^rti šilom, 

I da stresa zemljom čelom. 
Da tko sreču, i radosti, 

I skup božjih svih krepostih 
Kazivati kako stane, 

Kažuč svega sveta strane. 
Koliko je nači blago, 

I sve sto je serdcu drago, 
Kazao bi Irule kerpe, 

I ubožtva strašne herpe, 



425 



Sto od truna manje valja, 

Pram bogatstvu večnog' kralja. 
Sad iiskoke ovog' kralja 
Prizovnuti amo valja. 
Te iipitat odpadnike, 

Strašnog' Boga odmetnike, 
Imaju li iskril vere. 

Kad se Bogu iznevere. 
Da njih takne i probiidi, 

Kažiic, kako svak poliidi, 
Kad od Boga svog' odpane, 

I zasluži večne rane. 
Tamni slepac jer nepazi, 

U tamnosti kamo gazi? • 
Tko se diže, i pram kome? 
I sto služi svak po tome, 
Tamnu zloču kada pruži. 

Jasnost božju da obruži: 
Kad iivredi večnog' kralja, 

Brez kog' ni trun svet nevalja.' 
Pak nemisli, nit se brini, 

Štb svog' Boga neproceni; 
Pak još zloče, i nemiri. 
Sto se Bogu izneveri; 
Pak još straha neimade, 

Krivac Bogu sto postade? 
Pred kojim no sva kolena 
Od višinah do dubinah 
Valja da čas svaki klonu, 
I od straha da potonu, 
Kad promisle i procene, 

Strašnog' Boga od višine, 
Kom' nebeški jasni dvori, 

I angjelski svi tabori 
Služeč dole derže lice, 
I padaju svi ničice. 



426 



A c^rv zemlje jadoviti. 

Besni čovek siloviti, 
Digne svoju holu glavii. 

Da obori božju slavu! 
Kao da se puž balavi 

Na to digne i postavi. 
Kad rogove digne gori, 

Nebo njima da obori; 
Zato nebo da obori, 

Rosom njemu sto podvori, 
Koja njemu krepost dade, 

Da gamizat moc imade. 
I grešnik se diže gori, 

Slavu Boga da obori, 
Milostivo koga stvori, 

I kom' svakim dobrom dvori, 
I od koga ruke prima, 

Da se ganut oblast ima, 
Pak kad ovu oblast stiže. 

Da po svetu pogamiže, 
Od svog' Boga on odbeže, 

I s cernim se paklom dize, 
Za da s kraljem na višini 

Rat žametne, i boj čini. 
Oružje ču indi sada 

Primit, da se sablast svlada, 
Naoštreno na sve strane. 

Za da Ijutje dade rane: 
Reči Ijute, i opore 

Primam, sablast da obore. 
Da gdegodi glavom gane, 

Nek na čelu prime rane; 
A kad besne baca pene, 

I jadovno ranit zine, 
Nek njn bojno kopje smeri 

U čeljusti, da se smiri. 



427 



Da pomamno iieudara, 

I nečini večnog' kvara. 
Ar boj biti s takvom šilom. 

Valja izac s vojskom čelom, 
I pokazat krepost žrelu. 

Za iikinut besnu šilu. 
Tkogod indi živ bit želi, 

I u propast rad neseli. 
Neka skoči, dok je vreme, 

I nek bojno kopje prime ; 
Bojno kopje od kreposti, 

Koje sablast može bosti; 
Pak aždaju po sred serdca 

Udre, da se zakoperca, 
I dok grune preko vrata, 

Kroz paklene jame vrata, 
U dubinu od propasti, 

Gde je mesto za sablasti. 
Da pram nebu smrad nepljuje. 

Nit na zemlji kuge bljuje. 
Neg se nitko pak neboji, 

Na mejdanu kada stoji, 
I kreposno kad se vlada. 

Da ga sablast preoblada: 
Jer dušmanin iz propasti 

Neima sile, ni oblasti. 
Da onome ranu dade, 

Tko se ženski nepredade ; 
Neima kopja, niti mača, 

Krepostnoga da nadjača; 
Dal' s prevarom istom radi, 

Da otruje, i osmradi, 

Dokle nagne na smrad persi, 
Da se na njeg' tko namersi. 



428 



Ukor I. 

o 
H o I o 8 t i. 

Svak od Boga i naravi 

Blatno telo zadobavi; 
Kome kad Bog dušu stvori, 

S njim ju sdruži, i zatvori. 
Nek po večnog' Boga sudu, 

U blalnome ovom sudu 
Privezani rob ostane 

Duša, dok s nje blato spane; 
I dokle se u grob sori, 

Da rob onda skoči gori ; 
Skoči gori , ili doli, 

Kud u robstu svom privoli; 
Nek naseli one strane, 

Koje blatu nisu dane. 
Je li blatu ili robu 

U blatnome svome grobu 
Oblast dana, da se digne, 

I visoke strane stigne? 
Hotio bi holi tako; 

Ali tegli naopako, 
Kada onim putem gazi, 

Kojim nitko neprolazi, 
I koga nam sam Bog škrati, 

I po Bogu narav mati. 
Kad odvetak starca Noja 

Besno nadu holost svoja. 
Grad visoki da sazidje, 

Da k nebesom po njem idje ; 
Da po čudu od višine 

Svud njihovo ime sine; 
Nek se čudeč zemlja stresa 

Videč bedem do nebesa'; 



429 



I 



1 nek bedem od višine 

Slava bude dedovine, 
Koja šilu tu osnova, 

Kod posledka svili vekovah: 
Tad Sabaotb Bog veliki 

Vral ulomi praznoj diki, 
Kad jezike njima smete, 

Ne brez holog' posla štete. 
Jer drug druga nerazumi. 

Nit odgovor dati umi; 
Sto potrebno njima bese, 

Za uzdignut svoj grad više. 
I ovako slava sveta 

Ostk uvek nedospela, 
I za rugo promenjena. 

Neka bude svim spomena, 
Da neterpi Bog holosti 

I svetovne izpraznosti. 
Indi boli uzrok traži, 

I sto misliš, pravo kaži: 
Zašto kad si tamno blato, 

I duši je robstvo dato, 
Ti za nizko tako testo 

Od višine išteš mesto, 
Koje narav blatu neda; 

Koje zaman rob izgleda. 
K sebi holi sad premesti 

Sliku ovu; pak se svesti , 
Da je bolje nizko biti. 

Neg visinu obljubiti: 
Coveka bo na nižini 

Svak neg bolog' večma ceni, 
Kao zemlju, koja leži, 

I po kojoj težak teži, 
Milujemo; jer nas brani, 

I od mertvog" glada brani, 



430 



Kad plod daje obilati, 

I težaka verno plati, 
I darove mnoge pruži, 

Koje narod nezasluzi. 
Tako biva i kod Ijudih, 

Kad je koji sladke čudi, 
Gerliti ga svaki stane, 

Kan' da njiine leči rane : 
Zašlo ljudi od nižine 

Svakom' Ijubav radi čine ; 
A koji se holo diže, 

Od njeg' mudri sirom beže, 
Da im bolost nezasmerdi; 

ir njih boli nenagerdi. 
Zemlja dok je na svom mestu, 

I u svome stoji testu. 
Smrad joj neče ime biti, 

Nit se ima cim kuditi: 
Ar po vetru kada hodi, 

ir kad pliva pak po vodi, 
Smetlište joj ime biva 

I mulj gadni, koji pliva. 
Sto se majki zemlji reče. 

Sin od toga neutece : 
Dok na svome mestu stoji. 

Ukora se on neboji; 
Ar kad leti, iT kad pliva, 

Smrad mu odmali ime biva. 
Ali ceš mi zajer reci, 

Za izmač se, i uteci, 
Da ti nisi prah zemljeni; 

Niti da si mulj vodeni. 
DaT planina od višine, 

Gdeno najpre sunce sine, 
1 rad toga kano bolja 

Od ravnoga biva polja. 



431 



Lčpo mi se poizmačfe; 

Al' daleko neodmacfe; 
Jer da h' bio i planina, 

Koja bi ti bila cena ■ 
Planina bi tebi dala, 

Da je tvoja cena mala, 
Rad pustoši i tverdine, 

Radi zime i rad tmine: 
Visoke su gore puste, 

I po njima jame guste, 
Da se od njih pamet plaši, 

I čovecja narav straši. 
Samo zverad nepitoma, 

Kojim s Ijudma nije doma, 
Cernu goru zato ljube. 

Da njih ljudi nepogube ; 
Njima bo je majka mila, 

Jerbo ih je odhranila; 
I studena nedra svoja, 

Mračne jame rad pokoja 
Majka plahom jatu dade, 

Utocište da imade. 
Kad se hitri lovci dignu. 

Da ga lako nedostignu. 
Te s tim li se gore diče 

Sto vas narod na njih viče; 

Da su tvferde i verletne ? 

I po njima staže smetne I 
Da putnici kad putuju 

Istu majku zemlju psuju. 

Da planinu rodi Iverdu, 
Kčercu majki na pogerdu, 

Koja drugog' zaručnika, 
Za koga bi bita slika, 

Nije verstna, neg medveda, 
Koji sferdit besno kida. 



432 



Ili lava, koji rice, 

ir divjaka, koji siee? 
Na planini od višine 

Malo kada zima gine; 
Snegovi su i ledovi, 

Vetrovi su i smetovi; 
Njoj su kose i kalpaci 

Tamne magle i oblači; 
Koje kadkad vetar skine 

S hole glave od planine, 
Nek visoku svoju glavu 

Kaže golu i celavu; 
Da nek bratja hole glave 

Vide, s kim se dično slave. 
Eto cerne gore brate 

Ogledalo lepo za te! 
Ako češ joj biti sliean, 
Imaš cime biti dičan; 
Imaš odkud uzet slavu. 

Za holitu svoju glavu. 
Da te zverad omiluju; 
^ A neka te ljudi psuju, 
Sto se s cernom gorom družiš: 

Majku narav da obružiš, 
Koja takvog' sina rodi, 

Da strašilo bit pogodi; 
Jer kada se holo pružiš. 

Da se s cernom gorom sdružiš, 
Ona tebi daje rugo, 

I od tebe prima drugo, 
Da se težko reci more, 

Koje od kog' biva gore. 
Kog' se vrednost znali neda, 
Na druga se njemu gleda; 
I cena se njemu vidi 

U svom drugu, koga sledi: 



433 



Kakva druga tko uzima, 

Takvu cenu i sam ima: 
Ti se lioli sam odmcčeš, 

Da drugovat s ljudmi nečeš; 
Dal' se deržiš cerne gore, 

Da ti cemi dati more, 
Da si majka, da si hrana 

Mnogom smradu i obrana; 
I u tome išteš slavu, 

Kad za gnezdo daješ glavu, 
Gde zmaj leži od holosti, 
I sablasli s njime dosti, 
Koje tvoju slavu pune, 

Kad te svojom zlocom krune. 
Pazi indi! je 1' to dika. 

Sto si cernoj gori slika? 
Svaka li je, mliš, višina 

Izverstnija od nižinah? 
Gledaj jele u planini! 

Gledaj vočke u nižini! 
Pod oblak se jela vije, 

Ali na njoj voča nije; 
Rodne vočke toga beže, 

Verh da im se gore diže. 
Dal' žemljice majke paze, 

Da visoko neodlaze. 
Da im dade krepost cveta, 
I plod voča plemenita: 
1 kad voče več sazori. 
Da visoko nije gori; 
Da se nebi polupalo, 

Iz višine kad bi palo; 
IV da nebi rad višine 

Osim svoje bilo cene, 
Neobrano kad iztrune, 
Nekoristno dokle grune. 

Herv. čitanka. 



434 



Ti ako čes vocka hiti, 

I koristni jilod doneti, 
Holilo se neuzdiži, 

Nil od majke zemlje beži; 
Za da hole rad višine 

Neizgiibis ploda cene, 
Koga moreš dati dosti, 

Kad se deržiš ponižnosti. 
Znaš li, deblo da brez ploda 

Koje neda dužnog* roda, 
Imade se izvaliti 

I u vatru uvaliti ? 
Radi indi plodan biti, 

I koristni plod doneti, 
Da na vatru nedopaneš, 

I brez ploda da neplaneš. 
Pak se i to jošter seti, 
Ako ceš se ponositi , 
Da sto dervo više stoji, 
^ ihora se vecma boji ; 
Jer ga veča sila bije, 

I lakše ga predobije. 
Da ga slomi. il' izvali, 

I na cernu zemlju svali. 
To i covek lako stigne, 

Kad visoko glavii digne, 
Da se vihor berzo digne, 

I k zemlji mu glavu prigne; 
I sto više bese gori, 

To se ružnje k zemlji sori ; 
Ružnje bo se iz višine 

Grune, nego iz liizine. 
Nek krilate i prelake 

Plice lete pod oblake, 
I visoke derže strane, 
Kojeno su njima dane. 



435 



A nek čovek zemlje pazi, 

I visoko neuzlazi ; 
Jer ištuči poletiti, 

Nece moči ni hoditi. 
Tko Jjez krilah letet stane, 

\erlo lako s noguh spane. 
Ptica sto se više dize, 

To je svoga grada bliže, 
TJ kome se lako pazi, 

Da u mreže nenagazi. 
Tako čovek sto je niže , 

To je svoga doma bliže, 
1 manje se srušit boji. 

Kad na nizku mestu stoji; 
Jer iz majke zemlje krila 

Nerine ga svaka sila. 
Ptica ako k zemlji sadje, 

Lako lovca sebi nadje ; 
Tako čovek leteč gori. 

Lasno nadje, sto ga sori. 
Kad mrav cerni okrilati, 

I stane se uzdizati. 
Misli, da je sin sokola, 

Koga noše krila hola: 
Al' ako se vihor stište, 

Zabaci ga u smetlište. 
To čoveku dogodi se, 

Kad leteti usudi se, 
Mli, da sunce ima brata, 

ir zvezdenog' da je jata; 
Ali kada pouzadje, 

Berzo vihor sebi nadje, 

U smetlište da ga struni , 

Nek s njim holu glavu kruni. 

Svak nek svoga mesta pazi. 
Za da na zlo nenagazi ; 

28 



436 



Zašto tudje tko posvoji, 
Malo kad se izpokoji. 
Sto je holost, sto 1' nižina, 

Kakva li je kojoj cena, 
Uzmi sliku . nek te gane. 
Kad se žito vejat stane. 
Cisto odmah dole pada, 

I luči se od svog' gada; 
A prah, pleva i smetlište 
Po vetru se dignut iste. 
Vas je narod ovog' sveta 
Kano jedna herpa žita; 
1 po tome znano biva. 

Sto je žito, sto li pleva: 
Tko ponižno k zemlji pada. 

Od holopti neima gada; 
A holito tko popliva. 

To je gadna sveta pleva; 
Nit hambara božjeg' iste 

Takva pleva i smetlište. 
Dim pogledaj kad se diže, 

I k višini pogamiže, 
Stogod više sebe metje. 

To vecma se sve razmetje ; 
I kad dodje do višinah. 

To mu onda biva cena. 
Da se za njeg' ni neznade, 

Kamo hode, i propade. 
Pazi, sto če tebi biti. 

Kad se s dimom počmeš viti: 
Sto po jednom putu hodi, 

K jednom mestu i pogodi. 
Kad češ s dimom gore iči, 
S dimom češ se i raziči; 
Višina bo mnoge stvari, 
IV razčini, il' pokvari. 



437 



Sto se oblak diže više, 

To dli manje lepe kise: 
Jcr vihori njime inašu, 

Dok zamute u njem kašu, 
Sneg, oluju, i metjavu, 

I učine posve spravu, 
Holi čaca da ošteni 

Plod, kao i sam nepošteni. 
Indi kaži, što nahodiš, 

Da visoko tako hodiš? 
Morebit si mu dre glave? 

T rad toga išteš slave: 
Ar mož'š li se setiti, 

Što ce reči mudrom biti? 
To je temelj od mudrosti: 
Sama sebe poznat dosti. 
Tko promišljat sebe stane, 

Valja, da mu na um pane, 
Da je zemlja njemu mati. 
Zemlja da če i postati. 
To je znati mudrost prava; 

A holost je tasta slava, 
Koju kada iste holi, 

Verlo lako grune doli. 
Tko če indi letet gori, 
Neveštije da se sori. 
Rud ga strašna smert porine, 

Na zavičaj od starine? 
Tko žemljice majke pazi, 

1 tko tiho po njoj gazi, 
Težko mu se tad nečini. 

Kad ga smertna rana. kini. 
Sto se malo niže spusti 

Cernoj zemlji u čeljvisti, 
I prostirač svoj priverne 

Zemlju, da se njom ogerne; 



438 



Kao koji leli gori, 

Pak se sruši, i obori 
Iz višine iz nenada, 

I u jamu zemlje pada, 
I za pokrov zadobavi 

Zemlju, koju več ostavL 
Gledaj pokrov tvoj holiti! 

Kako ceš mu odoleti, 
Da ti oci tvoje blati, 

Kog sad neceš ni gledati? 
Gledaj pokrov tvoj holiti! 

Kako budeš odoleti. 
Da ti slava hole krune 

Pod pokrovom zemlje trune, 
Koju besno tad ostaviš. 

Kad nesvesno sebe slaviš? 
Daj! dalje se sad pitajmo, 

I uzroke popipajmo: 
Morebit si u jakosti 

Samson drugi, i kreposti? 
Te ti jakost daje cenu, 

I diže te na visinu. 
Al' da b' jaki ti i bio, 

Tu bi cenu izgubio 
Kod volovah i bivolah, 

Vukuč s njima težka kola. 
Morebit si lepa lica, 

Kao sunce, il' danica, 

Te rad toga jasno sinu? 

I zadobi verstnu cenu? 

To je zajer tvoja slava. 

Ali slaba, i herdjava; 

Jer kod ženskih praznih glavah 

Od lica se iste slava, 
A razumni malo paze 
Lepo lice, iT obraze; 



439 



Jer nemore dati cene, 

Nit uzdigniil na višine 
Blato ozgor pogladjeno, 

A iiniitra nagerdjeno. 
Kožii s lica skinut podaj, 

Pak se motri i ogledaj; 
I vidit češ, da strašilo 

Pod kožom je prije bilo. 
Tko če stvari cenu dati, 

Svil ju valja razgledati. 
Zlo i dobro nek sastavi, 

Pak neka ju onda slavi. 
Jarac, kad se ponapoji, 

I nad vodom popostoji, 
Videč bradu i rogove, 

Neima li misli ove? 
^■>0 u gradu da bi bio, 

Gospodstvo bi zadobio; 
»Brada kaže pamet žrelu, 

A rogovi moč i šilu. 
»A Jko ima te kreposti 

Od pameti i jakosti, 
»More biti starešina, 

I gošpodin od višinah". 
Al' stan'! postaj kozja glavo! 

Još ti neznaš tebe pravo: 
Jer da bi se strag vidio, 

vSebe bi se zastidio. 
To holiti uzmi za se . 

Pak pogledaj dobro na se , 
Je r lepota sa svih stranah 

Slave vredna tebi dana .' 
Bolje inda, da mož'š znati 

Tebi pravu cenu dati. 
Znaj! sto verlo berzo gine. 

Nije verstno mnoge cene. 



440 



Neka ti je lepo lice, 

Samo jedne od groznice 
Lepotu če izgubiti, 

I rugobe slika biti. 
Sto je lepše od ljubice? 

I rumene od ružice ? 
Pak su opet male cene ; 

Jer im berzo lice gine. 
Cvet sad cvate, sad opada; 

I dopada ružnog' gada. 
Cvet je našeg' lica slika, 

Kažuč, sto je tela dika ; 
Časom cvate naše telo; 

A do časa biva gnjilo ; 
I iz pervog' biva cveta 

Stvar najružnja ovog' sveta. 
Sad krepostno stoji gori, 

A u grob se sad obori 
Gadnim cervom za večeru. 

Da ga toče i prožderu. 
Da bi lepše lice bilo 

Bogu večma zato milo, 
To bi uzrok pravi bio, 

Da b' lepotu svak Ijubio; 
Ali Bogu lepo telo 

Vec neg' ružno nije milo; 
Dal' se sgodi kadkad i to, 

Da je lice plemenito 
Serčbu božju probudilo. 

Brez lepote što b' nebilo. 

Večma lepi nego prosti 
Uzdižu se u holosti. 

Morebit si ti od grada, 

Koji s mnogo sveta vlada, 

Te rad glasne domovine 
Dižeš tebe na višine, 



441 



I za malo ceniš druge. 

Kan da J>i ti bili sluge? 
Mnogi tako, znam, trahunc 

I s tim Ijudma usi punc. 
Kan da bi njim domovina 

Bila jasna mesečina, 
Jeda b' po tom bolji bili, 

I visinu zadobili. 
AF stvar da bi pravo znali. 

Lasno bi se zauzdali, 
Nepotvarat tudjeg' zida. 

Da im merzlu slavu prida. 
Jer da bi se i sgodilo, 

Da b' njihovo gnezdo bilo 
Rim, Athena ili Troja, 

Ili glasna strana koja. 
To bi slaba bila slava, 

Kad je sobom slaba glava. 
Istina je, to se znade. 

Grad veliki da imade 
I gospode svetle dosti, 

I junakah od kreposti, 
I mudracah razboritib, 

I gospojah zazoritih, 

i čeljadi plemenite, 

Koja takva mesta kite; 
Ar i drugog' puka ima 

Svakojaka, i med njima 
I budalah, i strašivih, 

I lupežah, i laživih. 
Toga broje veča mesta 

Na stotine i na tri sta, 
Manja mesta gde nemogu, 

Ni desetka da izmogu. 
Sad mi reci, domoglasni! 

Sto ti veče mesto basni/ 



442 



Niider nadje ti poruka. 

Da sin nisi stražnjeg' piika? 
Mlim, pervoga da bi bio. 

To bi znanje več dobio. 
Da je tvoja domovina 

Znana drugim od starina. 
Nit se treba več mučiti, 

Znanu kome stvar činiti : 
Ako 1' za nju znali nebi, 

Da verovat neče tebi. 
Dal' neveštu kad stvar kažeš, 

Misliti če, da im lažeš. 
Sad sve ovo kad sastaviš, 

I promisliš, čim se slaviš, 
Lasno češ se naučiti. 

Sebe s gradom nedičiti ; 
Jer il' herdjav svoj rod kažeš, 

ir se ružiš, kada lažeš. — 
Al' pitanje sve do sada 

Ako holog' neoblada, 
I razgovor od razloga 

Nekaže mu puta svoga. 
Nek se barem s ovim svesti, 

Mudroznanac što navesti. 
Kad Diogen mudra glava, 

Znajuč, što je sveta slava, 
Drugim hoti nauk dati, 

Da njih holost neoblati. 
Od mertvačkih herpu kostih 

Stade motrit dugo dosti. 
Aleksander kralj ga pita: 

Sto češ glavo razborita ? 
Jer merivačke kosti gledaš? 

Jer li m^rtvim pokoj nedaš? 
Tad Diogen odgovara : 

r)Svet promišljam, kako vara, 



443 



»Da Filipa otca tvoga, 

Kralja negda uzniožnoga, 
5iRazsaznaii nije kosti 

Od ubogih i od prostih; 
»Koga negda svet proslavi, 

Onog' sin svoj sad ostavi; 
«Kom' gradovi i tabori 

I svet mnogi negda dvori, 
»Kosti mil se sada ruše 

I med proste razasuše; 
»Macedonsku koji kriinu 

Nosi, sad mu kosti triinii; 
»I na mesto one slave, 

Sad mu nije poznat glave, 
»Je li krunii kad nosila, 

ir golocu podnosila; 
»Je li kada tresla svetom, 

II' tišila driigog' mitom; 
»Je li drugog' kad strašila; 

ir se svakog' kad plašila.« 
O ! da bi se svaki boli 

Nadvirio u grob doli. 
Te da mertvih gleda kosti, 

Ogledalo pram holosti, 
Za da vidi, i poznade, 

Na što skoro doc imade. 
Mogao bi lako znati, 

Da se nece razaznati 
Od onoga, koji sada 

U holosti besno vlada. 
Nu hologa golu glavu 

Za njegovu pitaj slavu. 
Nek ti kaže, i svedoči: 

Kamo su mu hitre oči? 
Kamo mozag ? nos? i usta? 

Kamo s glave kosa gusta? 



444 



Kamo lice? gde sii zubi? 

Kako ova sva izgubi? 
Kamo jezik? gerlo? persi? 

Da sve cerna zemlja smersi, 
I u svoje uze testo, 

Svim jednako dajuč mesto. 
Odgovor bi glava liola 

Nema, mertva, šuplja, gola, 
I mučeči jasno dala, 

Smert sve da je pozobala. 
Pak joj opet nije dosta. 

Dal' i na te, koji osth, 
Pazi, da le skoro stlači, 

Dok te sa ninom izjednači. 
Niti misli, sto ti reko". 

Da bi bilo još daleko; 
Misleč, da smert onda bane. 

Od starosti kad tko pane, 
Ili bolest kad ga sruši. 

Kad ga gnjavi, i zaduši. — 
Sada indi sada boli! 

Pazi, gde te duša boli. 
Pak se leči, nedangubi, 

Prije neg te smert pogubi ; 
Jer kad primes večnu ranu 

Strašne smerti na mejdanu, 
Onda neima veče leka. 

Svili vremenah, svega veka. 
Da izleči smertnu ranu 

Po holosti tebi danu. 
S Bogom, boli! nozameri, 

Sto te bolje neizmerih; 
Merit če te božja vaga, 

Ar se pazi, da tad vraga 
Po holosti nedopaneš, 

1 s njim uvek nepropaneš. 



445 



Ukor II. 



o 



Tj a k. o lil o s t i. 

Pisaoci neki kažu, 

Koji slične pesnic slažu; 
Da u paklu potok vreje, 

Od kog' dok se iko napije, 
Uspomenu znanih stvarili 

Za uveke svu pokvari. 
To istina prem da nije, 

Da taj potok paklom vreje, 
I da ovil krepost ima. 

Popit razum da uzima; 
Istina je bas očita, 

Da bogatstvo ovog' sveta, 
Tko za njega mnogo mari, 

Razum smiiti, i pokvari; 
Da tko od njeg' piti stane. 

Brez razuma svog' ostane; 
Da več sebe, nit drugoga, 

Nit istoga pozna Boga. 
Od naravi to imamo. 

Da, ako li za se znamo, 
x\Iili pokoj i mir pravi, 

Radi, da svak zadobavi ; 
I da sebe svaki pazi, 

Da u nemir nezagazi: 
Raju bo je mir prilika; 

A nemir je paklu slika. 
Tkogod blago spravljat slane, 

Mirovati svak prestane; 
1 pakleni nemir kuša, 

Još dokle je s telom duša. 



446 



Paklenoga sužnjem dvora 

Najtežja je to pokora, 
Da nit' Boga uživaju, 

Nit ini muke kad prestaja. 
Te dve versti od pokore 

I lakomce sveta more ; 
Jer o blago tko s' omersi, 

Ljubav s Bogom on pomersi. 
I ovako kad odpane, 

I na Boga merzit stane, 
Od svog' pakla bileg prima, 

Nikad mira da neima. 
Lakomost je bileg pravi, 

Kog' lakomac na se stavi, 
Da za blagom sveta gine, 

I nikada nepočine : 
Pamet mu se uvek skita, 

Tražec željnog" blaga sveta; 
Sad po subu, sad po vodi 

Njemu želja pamet vodi. 
Da poznade i providi, 

Gde dobitak, gde 1" kvar sledi. 
Meri tverde sad planine, 

A sad more od širine, 

More li se kako preči, 
ir okolo kud običi. 

On hajduke cernih gorah, 
I talase strašnog mora, 

Cesto ima na pameti, 

Kako če mu s ve o te ti: 
Dal' od dobrih, i od, vernih 

Mli, da su mu svi neverni; 
I da če ga pogubiti; 

Ili barem porobiti. 
Još i čeljad sto imade, 

Mli, o glavi da nni rade ; 



447 



I od verne još družine, 
Pazi, da gde nepogine; 

1 da blago koje spravi, 

Njega s glavom nerazslavi. 

kervavo sveta blago! 
Ludom' ti si slepcu drago. 

Kad dar mira i pokoja 

Njemu neda želja tvoja. 
Pamet mu je sve navita, 

Promišljajuc blago sveta, 
Kako ga je težko steči, 

Lasno prosut i razteči. 
Vidi brigu, s kojoni pliva, 

Da svu korist predobiva; 
Jer promišljat kada stane. 

Koliko ga težko pane, 

1 dobiti i paziti. 

Mora mu se omraziti 
Vas dobitak i sladkoca, 

Videč, da je sve gorkoča; 
A sverli svega videč radost 

Manju, neg če biti žalost, 
Kad sve bude ostaviti, 

I s blagom se razstaviti. 
O pameti lakomoga! 

Jer negledaš bivstva svoga .' 
S mukom, koju pamet daje, 

Muka tela drug postaje: 
Još bo sunce, ni danita, 

Nepomoli svoga lica, 
Kad lakomi pute čine, 

Do zaboda i do tmine; 
Dal* i nočom od pokoja, 

Njih lakomost muči svoja. 

Da truditi neprestanu, 

Dal' na poslu nek osvanu. 



448 



Kad noc Ijude i zivinii 

Nudi, mirno da počinii, 
Tad lakomc želja vuče, 

Brez pokoja da se muce. 
O lakomi! sram vas bilo! 

Tako li je vaše delo, 
Da za pokoj zlatne cene, 

Manje znate neg- živine? 
V6 od jarma kad počine, 

I s konja se samar skine, 
Vi u znoju tad plivate, 

I kervi se zalivate. 
Francuzi se pomamiše, 

Kad latinsko vino piše, 
Da rad njega vojevaše, 

I kerv svoju prolevaše. 
Tu lakomi ludost čini, 

Kad kerv svoju manje ceni, 
Nego blago, koje bere, 

Rad kog' svoju sam kerv ždere. 
O lakomi! te gde biste? 

Gde r se onda dogodistc, 
Kad se Ijudma pamet dade, 

Da vas dio nezapade? 
To još da vam nije znano, 

Kakvo vam je blago dano, 
Kada pokoj, i slobodu, 

Zadobiste po porodu ; 
A vi tako ludi biste, 

Da tu srecu promeniste 

Rad varavog' sveta blaga, 
U kom sreči neima traga. 

Srebro li je, ili zlato, 
Mlite, nami dano zato. 

Da se njemu mi prodamo , 
A ne da ga uživamo? 



449 



O nosvesni sužnji zlata! 

robovi bledog* blata ! 
Naliodi se kadkad Ijiidih 

Brez razuina i preludih, 
Na galiju da se dadu, 

1 za uvek več prodadu, 
Koje potle s tirne kore, 

I bijuči iijili govore: 
A ozi meso ti prodano, 

I pod oblast drugom' dano» 

nesvestne verlo cene! 

jadovne tergovine! 
Ali nije tu ni čuda, 

Da je tako pamet luda. 
Kad tko samog' sebe proda. 

Na poslove težkog' broda: 
Jer na korist koga kralja 

To prodano meso valja: 
Al je čudo preko čuda, 

Da je tako pamet luda. 
Sužnju svome da se proda; 

1 u mertve ruke doda, 
Gde nit samom sebi valja, 

Nit na korist biva kralja. 
Tako čine blagozobi. 

Da su svome blagu robi. 
Kad kervavu svoju muku 

Pod lakomu vergu ruku; 

1 kad serdce s njom zatvore, 
Da se ganut vec nemore. 

Izpod ključa lakomosti. 
Da se ikad več oprosti; 

Te da pruži svoju ruku. 
Za načeti svoju muku, 

II rad svoje dobre volje, 
Ili Ijute rad nevolje , 

Herv. čitanka. 29 



450 



Vole sa psim' glad terpili, 
I s govedini' mlaku pili, 
Nego tverdc pruzit ruke, 

I zagrabil trudne muke. 
Zeljno telo da prilivale , 

I da najam njemu plale. 
I dok živu sve ovako 

Robovi su naopako, 
Kad su merlvog' svoga roba 

Sužnji živi do svog" groba. 
Al pustimo blagobere, 

Nek svak sebe ludo dere, 
I prodaje za necenu, 

Kano pustoš, il mcrcinu: 
Dat se barem to nemorc, 

Svog* izkernjeg' da obore. 
Od Boga je i naravi 

Put ukazan svima pravi, 
Da nam složnost bude mila, 

Kano stranam jednog' tela: 
Jedna bo smo svi občina; 

Jedna narav, i skupština. 
Dužnost indi tu imamo, 

Da izkernjem' pomoč damo; 
A ne da ga oborimo, 

Pogazimo i robimo. 
Da bi našeg tela strane 

Bile tako razuzdane. 
Svaka sebi da poludi, 

Jedna drugoj da nabudi : 
Noge da b' se pomamile, 

Našu jamu da b' odnelc ; 
A mae ruke da popanu. 

Da zadadu serdcu ranu ; 
Jezik da se krivo pruži. 

Da nas smerlnc krivec tuži ; 



451 



Da pameti oci lazu, 

I od svetla tamno kažu ; 
Pamet volju da b' varala, 
I za dobro zlo prodala; 
Volja pamet da poj^ubi. 
Da saseku jezik zubi ; 
Strane ove i ostale 

Tela na zlo da b' ustale, 
Jedna drugu da pokvari, 
Da pogubi, il prevari: 
Sto b' od ove smutuje bilo? 

Kamo li bi onda telo? 
Nebi drugo moglo biti, 

Moralo b' se pogubiti. 
Ovo biva i občini, 

Kad lakomu ludost čini; 
Kada jači na to pazi, 

Nejačega da pogazi, 
Da mu otme i izmakne, 

I nemilo njega smakne. 
jVIanji opet način traži. 
Po neveri i po lazi. 
Da on svoga poglavara 

U dužnosti svojoj vara. 
Laži kujuč na biljade, 

Lažuč nista da neimade; 
Sreča mu je i godina 

Kriva kod svog* gospodina, 
Da mu truda neizplati, 

Odkud dužnost može dati. 
A verstnici i jednaki. 

Na to dobro pazi svaki, 
Da bimbene nadju stvari, 

Jedan drugog' da prevari; 
Da se njima sdruže kese, 
. Dok il svoju sve pritrese. 



29 



452 



O občino i Ijubavi ! 

Tako li te sad svet slavi, 
Da dar božji, i naravi 

Za se baci i os ta vi? 



Jovau Raic. 



Rodi se godine 1726 u Karlovcih. Sveršiv škole u Komorami 
Soprunu ode g, 1753 rad daljega i.obraženja u Kijev Tu pro 

o a Leviti tr^'"- ^'T'^'"^' ^•^^"'" " Moskvi,'a por - 
ga se ^rati i, domovn.u. Au tu net.adje doceka, kakovu se ie na- 
dao, zato se vrat. opet u Rusku, a po imenu u Kijev. OvdTJstane 
neko vreme, pak onda otide u Carigrad s tom namerom da kup! 

fzvor za Wstor." fT' §r"' ^'"^^ J^' ""^''^ "^" neizcerpivi 
iz^or za historiju serbsku; ali se prevari u uadi: mouasi n^htedo- 

Gori7583?'':i"' r^r'" ^"^'"'" ^^^J''» -skrinjah ni oCrItl 
nL rr • !^ " Karlovce 1 postane učiteljem, a mal^ppsle 

Iz tL.! '"T"'.^'.^"^' J' ^" §'^^"'« boo-oslovi/e n;uke ,>Mlo 

z Tamisg-rada dodje na poziv hiskupa M. Putnika u \u^i ^f i 

tuje u učiteljskem zvanju tako uspešno delovao, da se [e hačko 

^Zz^T''''^ ""^^r^^" ^"^""^ ^^-'^ odliki^!;-"«;: 

do net^iLsi n ff "^^"^''-^f«'" Koviljskim.I biskupiju «u pon.ulise 
u DoreTi;., napisa toga verlo mnogo, a sve jeziJm, kao št" jo 

r ia rn^nn ^^^^S^P^f <^<Jene propovejJi t79'i: 3. Isto- 
rija raznib slavenskih narodov, u ^svezka i7i)2~b; 

^C^t^l^i:^^'''^''''^'^'' korejNemanjina 1798;' 
o. i.Aetn k 180^: 6. Pesne, bez imena.Mnikopisu ima više 
bogosloMuh 1 bistoričkih poAečib pisamajijK ^ ' 



Iz Istorije raznih slavensBh narodov. 

(Knjig^a VII. glava XII., §§.^18^1. 20. #. 22. 23.) 

V toje vremjaStefanBan,S(cf*rK^^ vel- 

•n» l)lagorazumen, Bosanskija deržavi oblad;^ Sej knjažc- 




Hii^ boj 



453 

nije Holiiiskojc priohrev , Ivoloiago ljudi };r;mi(';iiija mesta 
Štefana Čara Scrhsk3go iieprestaniio plenjahii i opitštose- 
\ahii, najpacezc oblzrlaliu juclol Trrl)inskija predeli; Ka- 
nala, Gaeka, Riidiiia i proeaja mesta ohižahii daze do sa- 
mago Katara. Siježe ])ivase,jako Štefan Car v preodoleniji 
strani Romanii zakosnevaše, pomjaniilija strani zašeitati 
nemogl. A ozvrasč sja že iz Romanii s pobedifelnojii rukojii 
o pokoreniji RosanskagoRana Štefana, i pročili, kotorijijego 
vlasti otmetnnša sja i izmeniša, sniotreti naeinajet. Vsemu 
ul)o priiigotovanmi bivšn, ustremi sja Car vediji s soboju i 
siipriižnicu svoju Jeb.'nu, dšeer Joanna Kantaknzena Carja 
Grečeskago, i otbodit v Bosanskija graničnija predeli bliz 
reki Drina s 50000 konnili i 30000 pehotnago vojinstva. 
Razumev že sija Štefan Ran, i toj vojinslvo svoje sovokupi : 
no jegda vide, jako nevozmožno jemu jest,protivostati toli- 
koj sile, mnogaja i velik aja drevesa ssek,prohodnaja mesta 
i razputnija stezi krepko zagraditi prikaza, a sam v veli- 
kih i gustih lesali i visokih gorah jako v prekrepkih gra- 
deh prebivaše. Ješee po vsjudu Bosanskih mest prohodi 
krepkimi karaulami utverdi, krome že teh prohodov vesma 
truden v Bosansknju zemljii vhod bjase. I togda Carevim 
silam krajine nevozmožno be vlesti v Bosnu, jestli bi vel- 
moži jego i boljari ot nego neotstuj)ili bili, i v taj s carem 
soglasije nevozimeli bi. Zane on nabljudaše ih,da ne kako 
ot nekojego velmož svojih carju predan budet. Car ubo uve- 
dav onih vsja krome vsakago prepjatija v Bosnu vhodit, i 
vsja ognem zapusteniju predajet, ni že sami mnogocenni 
dvor Bana pošcade.I takovoje strogoje ustremlenije sotvori 
navaždenijem ženi svojeja, toja ponuždenijem posla vojin- 
slvo svoje, i grad Bobovac (Travnik), v kotorom jedino- 
rodna dšči Štefanova Jeiisavet prebivala, razhititi povele: 
no poneže vesma ukreplen be, nevozmogše vosprijati jego, 
ostaviša. 



Svu bosansku deržavu proteee silnom rukom careva 
vojska, tija do granitnih stranah, zvanihDumna iliDumno. 



454 

Došav car u recenu Dumnjansku deržavu, prohtede mu se 
malo od napora počiiiiiti. Zatim posla jednu cest A'ojske 
u stranii, nazvanu po reci Cctini; a drugu cest posla uDa- 
čersku stranii k zemlji hervalskoj, da onde biidiice mesta 
oplene; sam pako podje s ostalom vojskom vi Zahumskii 
kneževinii; oružem zauze gradove nazvane Imota i Novi, i 
dobrom ih posadom ukrepi. Tada se čaru prikloni mnogo 
bosanskih i humskih blagorodnih vlastelah, a mnogo ih s 
njim i otide u Rašku oblast. To je povest gospodina Bran- 
koviča, koju je i Mavrourbin podobnimi rečmi u svojoj hi- 
storiji na str. 231 zabilježio; a I)u Fresne daje je u G. III. 
§. 60. str. 61. pokratjeno, nu pridaje još, daje car Stepan 
Banovu kčer bio zaprosio za svoga sina Uroša, tako da mu 
dade za bračni dar Humsku kncževinu, i buduč da ban 
nije privolio na njegovu prošnju, zato se je posle toga me- 
dju njimi neprestana vojna produžila. Udana bi pako ta 
Jelisava kašnje zaLjudevita kralja ugarskoga, i bijaše ma- 
terom Marije, žene Sigmunda kralja ugarskoga i kašnje 
čara rimskoga. A kada je vojevao na obeZente, ote^po opi- 
sanju Mavrourbinovu na str. 230^) mnogo zlata, srebra i 
dragocenih stvarih rimskim cerkvam: zato mu zagrozi pa- 
pa po svojih poslanicih svojim gnevom, ako nevrati ugra- 
bljenih stvarih; a kada ih je povratio, pomiriše se opet; nu 
o takovoj njegovoj grabeži nista ne spominju naše hi- 
storije. 

Doklam je car još u bosanskih stranah boravio, od- 
pravljeni hiše k njem poslanici mletačke i dubrovničke re- 
publike, da o tom svakako naslojc, da se mir učini izmed 
čara i bana; jerbo su si još udilj bili protivnici, i car je 
svu deržavu Stepanovu konačnomu opustošenju predao. K 
tom pridaje još Mavrourbin, da je čara, kada se je vracao 
u Rasiju, u Rašči, vclikom polju medju Blagajem i Mosla- 
rom, susrio posebni poslanik dubrovačkc republike, i da 
ga je pozvao u svoj grad. Odpustiv vojsku podje car ona- 
mo samo sa svojom dvorem, i onde bi primljcn sa svakom 
slavom i velelepjem i počašljen i odaren tri cela dneva 
neprestano. I posle toga sprovodiše ga na brodovih repu- 



455 

blike u Kotor njegov gnid, i odallc bc vruli preko Žele u 

Rasiju. ... 

Od dana do dana uspevajuc oružem svojim pobedo- 
iiosnim ukrepi Slepan carslvo svoje, le ga razprostrani i 
proslavi velelepo. Podje pako i k Belopoljskom gradu na 
reci Savi, i dohi ga od Ljudevita sa svimi podunavskimi 
deržavami pod svoju o])last, i obnovi taj grad i krepko ga 
utverdi. I tako uvede veliku lišinu u svojem carstvu. Ovib 
slvarih neopisuje nitko izmed latinskih spisateljab, osim 
r,rankoviča i serbskoga rodoslova.Nu oni nespominju mno- 
go toga, sto služi serbskoj slavi, kao sto se to može opa- 
ziti na mnogo meslah. Kašnje podiže više božanstvenih 
hramovah, navlastito pako hram svetoga Arbistratega Mi- 
haila na reci Bistrici bliže Prizrena; tu bo mu bijaše običaj 
molitve svoje Bogu uznasati. 

Neko vreme sabraše se svi velmože, knezovi i vojvo- 
de i svi načelnici serbskoga naroda, na blagdan svetoga 
Arbistratega. I po dokončcnju cerkvenib molitvah svetko- 
vahu svetčano; i tu uze car svojom rukom najpoglavitiju 
zastavu i ovako govoraše svim velmožam: Odgovorite nam, 
bouuljubezni knezovi, na koju cemo slranu odavlevojevati, 
da li na gerčku ili na alemansku zemlju? Oni pako razve- 
selivši se\'adoslnoodgovoriše: Na koju god stranu ti, slav- 
ni care,zapovediš, mi vazda spremni čekamo. To učim on, 
da natera strah u serdca svojih prolivnikah. A na toj za- 
stavi bijaše na jednoj strani velikom veštinom izvedeno 
carsko znamenje, dvoglav orao s ostalim ukrašenjem, a na 
drugoj strani slika svetoga Arbistratega Mihaila s golim 

mačem. . . j i vi 

Uredivši veliki i silni car sa redoma sve vladalacke 
poslove, poče promišljali i o budučih potomcih i nasled- 
nicih tolike slave; radi toga nameni sina si Uroša oženiti. 
On bijaše zaprosio Jclisavu,kčer bosanskoga bana, za dru- 
garicu svomu nasledniku i mladomu kralju Urošu, nu nje- 
zin otac nehtede pristati na Slepanove ugovore; i tako se 
razmetnu to prijateljstvo i proinem se u glavno neprija- 
teljstvo. Zbog toga opredeli Nikolu Bučina velikoga viste- 



456 



1 



ra, plemiča liotors*koga (po Du Fresiie-u svojega protove- 
stiara, a po Mavroiiihinn kaznacea), i posla ga k franciiz- 
koni kralju Ivami, da zaprosi jednu izmed njegovih keerih 
za drugarieu njegovu simi Urošu petomu kraljii. Ovaj oAer- 
ši poslanieki posao, predstaviv kralju carevu prošnju. A 
francuzki mu kralj odgovori, da ce s radoslju i velikom 
pripravnostju svoju kčer dati, ako samo rar Slepan sa si- 
nom si Urošem primi zakon zapadne rimske cerkve. Na- 
dariv joŠ velikoga vistera mnogimi darovi i častju odpusti 
ga, da se vrati. Car pako čim je sve to izvestno od vistera 
razumio . . ., umah posla svatovne Ijude k Vladu ili Blaj- 
ku. inače Lajošu vojvodi. Vlako-zaplaninske zemlje knezu, 
imajučemu kcer devu Jelenu, da ovu zaprose z.a mladoga 
kralja. Ovaj neoklevaše, nego s velikim userdjem pristade 
na volju carevu, i dade svoju Ijubeznu kčer, ffod. Gosp 
1355. ^ ^' 



Baltazar Adam Kerčelic. 



Rodi se g. 1715. iz plemenite obifeiji. Pos\eti se svetjenic- 
komu stahšu i postade zagi-ebačkiin kanonikom. Tako dedje do 
zgode, da je mogao iz pismohrane zai-rebarkoga kapfola za svoje 
historičke poslove ponešto cerpiti. Hislorička sn mu dela za do- 
maču povestnicu puno znamenita i o^o su im naslovi: De re- 
§nis Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae notitiae praeli- 
minares. Zagrab. 1770., i: Historia cathedralis eccle- 
siae Zagrabiensis. Zaorab. 1770. \aški pako izpisa: Ži- 
vlenje blaženoga Gazotti Angu.stina, 1747. Umre g-. 
1778. Svoju lepu knjižnicu ostali zagreb. akademiji. 
i' 

Iz dela: Zivlenje blaženoga Gazotti Auguština. 

1% kotrig;a scdmog^a. 

Na dvoja zmišljena diigovanja , ovde odgovoriti sem 
hotel. Pervie: da Sveti Augušlin zl)og pregonOv INlIadina. 
Zagreb sam oslavil, i odišel je. Ka/ zaislo nigdar i.igde 
štel nesem, nili pri kom ovoje napisano, nego da na za- 



457 

poved P;ij)iiiska vii Luccru isel je. K Uunii neznain, kak 
strah ^lladina iz Zagreba geiiuli Mi M i;a mogel, pokeh- 
(lol) Viigiislin serce i ljii])av kralja Karola hil je. Nego 
ako g(lo reci poufa se, fla lak nezaliNaleii kralj proli Aii- 
giistinii J)il je, da njega, po kojein koriiiiii kraljestva je 
zadobil, braniti ni bolel. Zalem ako iMIadina je se slrašil? 
Zakaj, prosim. Saraeenov nebi se bil bojal .' neg ako vee 
mu se je l)ilo bojali Mladina jednoga, Horvatom odnrno- 
ga , i njemu snprolivncm, nego Saraeenov, Tiirskomn za- 
konu prisežneh. 

Drugoč: da reci one: Nezabvalna domovina nebuš 
nigdar vidla niti kosti mojeb, Zagrebeem i biškiipije ove, 
bil bi rekel. Kaj prež zroka je izmisleno; iir Ljiibav nje- 
gova ociveslo drugo kaže, kako ti i ree domovina. Zagreb 
njegova domovina ni bil. Sudim k lomu, da njega na reči 
ove Orsag do morja nebi bil sprevajal, neg ako rečemo, 
da milostivneja proti njemu bila je biškupija ova, nego 
proti nje sveti Biškup. . 

Ali dajmo, da od Zagreba ovo bil bi rekel. Stimam, 
da s tem bolje vužgati proti njemu pobožnost bi se morala, 
i mi od pregjev naseli zgublenu milošču pri njem iskati bi 
morali, i vu nebu kraljujueega z pobožnostjum, na obram- 
bu našu genuti. Koju on niti domovine svoje, od koje reči 
one je rekel, nezakračuje. . 



Premda niti mi niti Dalmalinei neeuvamo njegovih 
svetih kostih, imamo ipak u Zagrebu oeilih znamenjah 
Ijubavi ovoga sveloga biskupa. Najprije imamo humeral 
njegov, koji, buduč da se na rame melje, morda nam je 
svedok skerbi ovoga sveloga otca, koju i sada za nas nosi, 
kao na ramenu svojem. Zalim imamo pribavljenih kostih 
drugih svetac ah , koje su u ovoj cerkvi kao neizgovorno 
blago štuju; one su zamena i zercalo Ijubavi sv. Augusli- 
na. vSama stolna cerkva jest neizmeran njegov ostanak. 
Osobiti ove cerkve zakon, u božanskih molitvah , misah, 
pevanju, knjigah, od onda do sada obstoječi, koji če, kao 



458 

šlo se nadarno, do konca obslojati, nije drugo, nego po- 
moč, obrana i vidivo njegovo čudo. 



Danici Emir Bogdanic. 



Rodi se u Verovifici. Kao inatliematik na glasu pi-oživi u 
Uijarskoj do dvadeset godinali.Latinsku kiijižeMiost s\oga vreme- 
na obogali s dva dela, a našoj oslavi samo jediio, pod naslovom: 
Dogadjaji sveta (u Beču 1792), i to nedoveršeno, jerbo ma 
je samo pervi dio izdao. 

Iz Dogadjajah sveta. 

Poglavje XIII. Od Teukrali ili Trojanah do razora grada njiho- 

vog- Troje. 

Teukria ili Idea po planini Ida, zatiem pako Darda- 
nia, Troas, i najposlie Phrygia mala nazvana, od ponoči 
udara na Propontis, od poludncva na Lielo more, od izto- 
ka na vcliku iMjsiu, od zapada na tiesno more Hellesppnt. 
Deržava jest plodna i ugodna, i radi mlogieh nzoritih gra- 
dovah, najviše pako radi Iliuma ili Troje na velikomu gla- 
su ; neumerli pesnici Homer i Virgilio učiniše nje uspo- 
menu viekovitu. Osim Troje, koja ležaše na poludnevnom 
kraju tiesnoga mora Hellesponta, bialiu u iijoj gradovi Aby- 
dus, Dardanum, Perkotc, Sigeum, Larissa, Rliocreum i 
mlozi drugi. Skamander ili Ksanthus i Simois, od koih 
nam stari veoma mlogo poiše, jesu mali potoci, i više vo- 
dotoeja sakupjenog dažda i odpusljcnog snega, nego zla- 
mcnujuče reke; obi izvirahu iz planine Ida, i slueivši se 
salivahu se j(;dnokupno suprot otoku Tenedos u bielo 
more. 

Pribivaoci J)ialiu ljubki i krofkočudui, doniorostva 
svojega ljubitelji i suprot ncprialelju bral)reni branitelji; 
na dvoru razbludni, kod kuče verlo prosli; kčeri kraljev- 
ske nestidiše se prešli, razj)lile ve/li, i mloga druga nizka 



459 

diola opravljali, svaki posao deržaše za iircs i pravo 
priporurcnjc kriposli njihove, lienost i bczposlenost za 
prikor. 

Bogovi njihovi hiahu PaUas ili Minerva, A cniis, Apol- 
lo Sminthiiis, Vesta i kasnie Cyhele ; u Ivcrdji Troje, koju 
oni Pergamus zvaše, staja cerkva velike leposti i u njoj kip 
Božiče Pallas po imenu Palladiiim; ovi Palhidinm deržaše 
u velikoj časti, buduci po misli njihovoj imašc ga iz neba 
i u njemu stajaše cest grada Troje i svega kraljestva Teu- 
krie; scieniše oni da nie moguce Troji pasti u ruke ne- 
prijalelja, dokgod nebesni ovi dar bude se u gradu medju 
njima nalazio. Rimljani isti koji vierujuči da je Aeneas 
Trojanin s ovimPalladiumom posle razora nesrečne Troje 
u Italiu došao i temelj Bimskoga naroda i vladanja polo- 
žio, imaše takojer u cerkvi Božiče Veste Palladium svoj, 
kojega, buduči deržahu za oni stari Trojanski Palladium, 
čuvaše ga pomno kako največo blago Rimskega puka» 
Apollo stajaše najprie samo u cerkvi otoka Tenedos, po- 
sle pako zidaše mu još jednu cerkvu u gradu Amaksitu. 



O umstvu i liauci njihovoj, a tako i o tergovini, nista 
se nemože krepko znati ; premda mnogi misle, da su davno 
tergovali , i tim načinom svoju deržavu na onu čast podi- 
gli, koja im je posle toliku nenavist i napokon isti razsap 
kraljestva uzrokovala. 

Vladanje bijaše u rukuh kraljevali, koji su se na pri- 
stolje dizali po baštini; sin za otcem, i stariji brat prije 
mladjega. O njihovih kraljevih prije Teukra nista se ne- 
žna. Teuker pako vladaše sretno, a po njegovoj smerti 
pade kraljestvo, buduč da nije imao sina, na kčer mu Azi- 
ju, ili kako ju drugi imenuju, Batiju. Dardan, kralj Samo- 
thrački, imajučiAziju za ženu, postade vladaocem Teukri- 
je, i od toga se vremena zvaše Teukrija po njegovu imenu 
Dardan ijom. 

Dardan stupivši na preslolje poče udilj koristne na- 
redbe u kraljevini uvadjali; razumevši pako dobro, da 



460 

svestne naredbe samo onda mogu imali svojii krepost, ka- 
da se slušaju, nastojaše, da iznadje ona sredstva, koja bi 
mogla narod privuci na sliišanje recenih naredbah. On 
mišljaše, da ova sredstva leže u bogomllosti i strahu kazni 
bogovali; zato dade sazidati hramove i iz Samolhracije 
bogove prineti, koje je umio piiku razložiti kano uzderža- 
telje i branitelje svili onih, koji njihovu volju i njihove za- 
povedi slušaju i štuju. Na ovaj naein davaše Dardan svoje 
zapovedi u ime bogovah, i one biahu na veliku čast sve 
njegove deržave od naroda štovane i izpunjivane. Dardan 
imaše i boj u Paflagoniji, koji je sretno sveršio ukrotivši 
Henete, najpoglavitije stanovnike u Paflagoniji. 

Erichtonij, najstariji sin Dardanov, vladašeposle otca 
veoma svestno i milostivo. On Ijidiljaše nauke i zato življa- 
še sa svimi vladaoci oko Teukrijo mirno i prijateljski. Da 
ublaži tegotno stanje svoga puka, učim u Idskih gorah na 
više stranah rude otvoriti i velikom pomnjom obradjivati; 
tim, i osobitom svojom štednjom postade on najbogatijim 
vladaocem u Aziji, premda nije ni dobarah ludjih derža- 
vah vojujuči robio, niti je svojih podložnikah velikimi le- 
tinami i sverhurcdnimi dohodei globio. 

Tros verze umah na početku svoga vladanja temelj 
glasovitomu gradu Troji. Sve ostalo, što se o njem može 
umeti, stoji u tom, daje imao boj s Tantalom, Sipilskim 
kraljem, i da je bio otac onoga glasovitoga Ganymeda, od 
kojega stari pesnici govore, da ga je bog Jupiter rad nje- 
gove velike lepote i snage, preobrazivši se u orla, ugrabio 
i u nebo odnio, te ga sobetnim dvoriteljem mesto vlastite 
kčeri postavio. . . 

Polag sve skerbi kralja Priama nemogaše niti Troja 
niti njegova kuca izbeči onu pogibelj, koja je u neprome- 
njivu redu stvarih čovečanskih od veka stala. Jcrbo su 
gerčki kraljevi, ili da na se potegnu tergovanjc na cernom 
moru, ili da se osvete zbog Jelene, žene Špartansko- 
ga kralja Menelaja, koju je Parid, zaljubivši se u njenu ve- 
liku lepost i snagu bio oleo, listom digli na Troju, i to 
pod predvodnietvom Mykenskoga kralja Againemnona. Do- 



461 



šavši do Troje, ležahu pod njom deset godinali, bijucl se 
sveudiljno sada s trojanskimi četami, sada })ako s cclami 
'' njihovih savcznikah, dok se je napokon Gerkom sreča po- 
kazahi; iihitivši j^rad iiciniso oni veliko prolitje kcrvi; kra- 
lja Priama ubise, plemeniti grad razoriše, kraljevinu dar- 



dansku uništiše godine 2998. 



Alexaii(ler Toiiiikovic. 



Bijaše redovnikom reda sv. Franje deržave kapistranske. 
Prevede delo Aiituna Katifora pod naslovom: Život Petra Veliko- 
ga Čara Rusie, i dade ga tiskati g'. 1794. 

1. 
Put PctiNi relikog^a po lluropi. 

Utišavši na srični način domača uzl)unjenja, počeo se 
je Petar na put, toliko žclit, pripravljati. Car Ivan umro 
je vece bio iz početka godine prošaste, i nije ostavio, nego 
li dvi kceri. Petar imao je od carice Eudoksie tri sina, od 
koib sam Aleksia pervorodjeni živio je. Eudoksiu, prie ni- 
koliko godinah, Petar bio je ostavio, i poslao u jedan ma- 
nastir, nežna se pravo, ili poradi kakve sumnje, ili jerbo 
je bila umišana u kakvomu dogovoru; i tako nijedna stvar 
nije ga više zaderžavala. Odluči dakle diliti se iz svoih 
deržavah, i putovati nepoznan po drugih deržavah, to jest: 
odredio je skinuti sa sebe veličanstvo čara, i obuci se sta- 
njem jednoga podloznika, buduci, da se nemože zanikati, 
da svaki princip izvan svoih deržavah podložit se mora 
gospodarom oniuli mistali, priko koih prolazi. Odredjenje 
istinito pogibeljno, i od koga se malo izglcdah nahodi u 
dogadjaih. 

Putovao je izvan svojih deržavah po Vziji i po Africi 
Aleksandro veliki, ali poradi želje dobiti druge zemlje: 



462 

pak ipak njegovo putovanje nije bilo, nego da kvari i raz- 
sipa tudjc kraljevine i deržave, bez popravljenja svoji b u 
Macedoniji. Nije tako naš Petar. On je putovao kano filo- 
sof, kako su cinili Pitagora, Sokrat i Plato, Hotio je puto- 
vati, da može kanoti ukrasti pravednom kradjom, štogod 
nadje dobra od čovečanstva kod drugih narodah, da može k 
svojim doneti. Naravnim je razumom dokučio, premda ni- 
je u knjigah štio, sto je Aristotel pisao: da neizlazi u obcv 
dobar vladar, koji nije drugomu vladaru podložan bio. 
Imenova dakle plemenito poklisarstvo, sastavljeno od tri 
osobe sebi najuzdanije, kojc biahu: Lefort, knez Go- 
lovin i Voskrifestein. Sam se pako ucini drugom isto- 
ga poklisarstva, vodeči sobom dobar broj plemenitih mla- 
dicah, izmedju kojili se svetljaše knez Sibriski, vodeči 
ložu od starih carah sibirskih. Cinilo se je, da ce vlada 
carstva pasti za to vreme na Roma do novs koga, koji je 
u Rusiji bio namestni kralj, i od najplemenitije kuce. Ali 
Petar, znajuči dobro onu uredbu vladanja, koju je Aristo- 
tel izrekao, da vladar nepredaje lasno jednomu čuvanje 
svih deržavah, imenova tri vladaoca, Leona Nariškina, 
svoga ujaka, kneza G ali čina, i kneza Pro zorovskoga, 
kojim preporuci svoga sina i vladu deržavah, davši vlast 
sverhu svih vojnikah generalu Al ek sij i Seinu. Da se 
pako streljci opet nepovrate na dogovore i na bunu, raz- 
deli ih po drugih četah, koje su čuvale krajine, ostavivši 
za Moskvu dvanacst hiljadah stranskih, kojim je zapove- 
dao general Gordon, Skocez rodjen, ali jednako ljubljen 
od svojih vojnikah i gledan od Moskovah. 

Uredivši ovako sve svoje stvari, odeli se car sa svo- 
jim družtvom, za koje htedc da se imenuje veliko po- 
klisarstvo, na početku Svibnja meseca g. 1698., i za 
nekoliko danah dojde u Riga, grad plemenit u Livoniji, 
koji je onda spadao na kralja švedskoga. Ruduči da je ovaj 
grad bio pervi izvan njegovih deržavah, nemože se izka- 
zati, s kakvom je žcljoni Petar o])hodio sve strane, da mo- 
že promotriti uredjcnjc putovah, uzidanje kucah, svako- 
verstne zanate, umetnost i hitrinu zanatlijah, a osobito ka- 



463 

lup utverdah i ogradali mesta. Zapovediiik isloga grada, 
siimiijajuci, mozcbil ne bez uzroka , neslo, usudi se pre- 
prečiti Petru izlraživanje, s izgovorom, da takvo hodanje 
i motrenje nijc dopustjeno u gradu na krajini, osobito kad 
nežna tko je i odakle je došao taj znalieni obterkalac. Ne- 
ka svatko sudi, je li se mogao Petar ustaviti da se neraz- 
jedi na ovu suprotivnost? 

Ali nije samo ovo jedina pogerda, koju je u Rigi prl- 
milo veliko poklisarstvo rusko. Bilo je u j^ogodbi ovih dva- 
juh dvorovah, kada bi prolazili deržavami jednoga dvora 
poklisari drugoga, da im se dade sve potrebito i za Ijude, 
i za živinu, zajedno s gostionicami, s vožnjom, i s brodovi 
badava. Vladalac Rige, koji nije mogao neznati ove pogod- 
be, neukaza im nijedne službe čovečanske, koja se čini 
plemenitim poradi poštenja. Ne samo da pred nje neiza- 
dje, več niti nepusti ni drugoga koga na svoje mesto. Da- 
de im gostionice za prebivanje, ali preproste i izvan grada. 
Kada je poklisarstvo poslalo k njemu jednoga od svojih 
plemenita, da mu dade na znanje svoj dolazak, i da zaište 
onu gostoljubnost, sto je biti morala po starom običaju, i 
po pogodbi bližnjemu vladaru i prijatelju, rečeni se zapo- 
vednik učini bolestan sa žalosti, koju mu je uzrokovala 
smert jedne njegove kčeri. Najposlije pozva k sebi u sobu 
poslanoga Moskova, i reče mu, da pozdravi od njegove 
strane poklisare, i da iste oproštjenje, sto nije od bolesti 
mogao sam doči, da ih pozdravi; doda poslije, da če dati 
uredbu stražanom svojim, da ih puste i u grad uniči, ali 
buduči da je ovo mesto na krajini, neka nemotre zidovah 
i ograde, niti neka se k njim nepribližuju, drugačje da če 
primoran biti vrata im zatvoriti. Ovo im isto obznani po 
jednom svom oficiru, koga posla, da ih od njegove strane 
pozdravi. Buduči mu pako poklisari odgovorili, da se ču- 
de, kako zapovednik može sumnjati na plemenite osobe i 
prijatelje, kakvi su bili svikolici od družtva poklisarstva, 
on im opet poruči, da imade više uzrokah opaže i sumnje, 
i naredi, ako bi koji od Moskovah hotio u grad uniči, da 
ga sdruže dva vojnika švedska s puškom na ramenu, i da 



464 

ga za clužc vreme nepuste ostati, nego li za dve ure. Sto 
se dogodi i istomu čaru, s velikom njegovom meržnjom i 
jedom. Još i dalje podje obest ovih gradjanali. Zeleči Pe- 
tar viditi neke brodove olandezke, koji sii bili u luči isto- 
ga grada na sidrih, iiputi se po očitom putii, koji onamo 
vodi. Buduči pako da je onaj put na mlogih mestih bio 
blizu zidovah gradskih, vikaliu stražani na njega, da se 
vrati natrag, dizuči pušku na njega. On odgovori, da mu 
kažu drugi put, koji onamo ide ; i buduc da drugoga puta 
nije bilo, jedva ga pustiše proči, sdružujuči ga medju to 
mlogi vojnici švedski s oružjem. Isti zapovednik potuži se 
na poklisare govoreči, da su nekoji od njihova družtva ho- 
teli nacertati i narisati osnovu zidovah, sto nije moglo biti 
s dobrom namerom; zato im obznani, ako tko sto takova 
u naprcdak pokuša, da ce morati životom platiti. Najpo- 
slije metnu stražu na njihov stan , da im nedade više u 
grad unilazili. 

Odidje dakle iz Rige veliko poklisarslvo rusko u ničem 
zadovoljno, i došavši 28. istoga meseca u Kraljevac (Ko- 
nigsberg) poglavili grad Pruske, bese primljeno sa svim po- 
štenjem po zapovedi obirača (izbornika) brandenburžkoga, 
koji je veče znao, da je isti car u onom družtvu. Ostadoše 
ovde do 12. Lipnja, i prikazavši obiraču darove od koži- 
cah kunskih i ermelinskih, i nekoliko komadah zlatom i 
srebrom tkanih, odidjoše zadovoljni od primljenoga pošte- 
nja. — U Amburgu stajahu malo vremena, prem ako su 
ih poglavari šilom ustavljali, želeči dobro pogostiti Ruse 
poradi velike tcrgovine, koju je onda terao ovaj grad sAr- 
kangelom. Ali je car ležio doci u Olandiju i Angliju, koje 
su deržave bile osobiti cilj njegova j)ulovanja. 

Prihližajuči se k Olandiji, ^Josla občini onoj od sjedi- 
njcnih dcržavali list, obznaiijujuci njihovim poglavarom 
uzroke, zaradi kojih je ovo poklisarstvo poslao. U isto 
vreme razstavi se od ostalih, i uzamši sobom samo sedam 
od mladje gospode, podje postom u Amsterdam, koji je 
neuzterpljivo žclio viditi. Zasitivši oči plemenitim onim 
lergovištem, predje u S ar dan, mesto bližnje, sam upra- 



465 

vljajuci ladju i ()1)iic'«mt na naeln mornarah olandezkih. On- 
de poznad«' nekoga ribara, koga je prijo nekoliko godinah 
vidio poslovati u Voronici, le zovnuvši ga imenom, reče 
mn, da hiholio prihivali u njegovoj kuci, zabranivši mu, da 
kaže komu, iko je on. Ali zaludo je bilo; jer puk se je vec 
sakupljao oko ovih stranskih, za koje su verovali da se 
medju njimi, da je i ear isti. Modjuto došavši vec na kra- 
jine njihove veliko poklisarstvo , primljeno bi s velikim 
poštenjem, a u Amsterdamu razsvelliše nocju grad i uči- 
niše umetne vatre. Koliko je Petar nastojao, da se derži 
otajno, svi su ipak govorili, da je on u onom družtvu. U 
Sardanu pripeti se dogadjaj, koji bi bio mogao uzrokovati 
smutnju. Neko dete bude jako tureno u onaj tišmi puka 
do Petra, i usudi se baciti mu trulu jabuku u lice; ali car 
razborno podni ovu besnost detete, bez svake uvrede. — 
Veliki ovaj vladar prebivaše u Sardanu svekoliko vreme 
svoga zaderžanja u kucici rečenoga ribara, te ju učini toli 
glasovitu, da se i sada ukazuje stranskim pod imenom 
Varstenburg, sto znaei kasteo kneza. Najvece mu raz- 
košje bijaše, svaki dan ici, gde su se pravili brodovi, i 
umešavši se sred poslcnike sa sekirom, teslicom u ruci, 
služiti onim majstorom, da može naučiti sto je i kamo se 
metje svaki komadič, koji ulazi u spravu od broda. Narav 
mu dadc pamet toli srečnu, da je dosta bilo jedan put mu 
samo sto pokazati, da nezaboravi nikada. Ilotjaše da ga 
imenuju P i eter bas, to jest maj štor Petar; niti mu 
je tko mogao bolje ugoditi, nego koji bi ga tako imenovao. 
One je milovao, koji su mu ovo ime davali, a ledja okre- 
tao onim, koji bi ga zvali Excellentia ili Njihovo Ve- 
ličanstvo. Poveril toga išao je cesto, gde su se pravila 
sidra, čela i jidra. Toliko je scenio jednoga mornara u Sar- 
danu, po imenu Masa, da ga je sobom odveo u Rusiju, i 
učinio ga kapetana bojna broda. I sam je služio na bojnu 
brodu, da prodje svc stupnje morskoga vojnika, kao sto je 
prošao kopna vojnika pod Lefortom. Tako u Sardanu, 
kako i u drugih gradovih olandezkih upozna se sa svimi 
onimi, koji su bili izverstni ili u nauku, ili u kakvu zanatu. 

Herv, citftnka. 30 



46G 

Oko polovice Sečnja, iikercavsi so sa poklisarslvom 
svojim na brodove, poslano od kralja cnglezkoga, prodje 
u Londin, gde oslado do konca Travnja. Ovde izvcrstno 
nauči posao pravili i dogolovili ])rodove. Nemoze so opi- 
sati veselje, kada jo vidio boj na nioru u Portsniuthu. 
Od potrebe bi bilo stajati nz njega, da so može viditi po 
očijuh i rukuh njogovib, slo jo cutio u sercu, glodajuci to- 
liki broj brodovab, njibove rodove, njibova gibanja i okro- 
tanja čudnovata. Više putali reče, da sceni stanje načelni- 
ka onglozkoga na moru za srocnijo, nego li stanje oara ru- 
skoga. Tako je bio zaljubljen u pomorsku vojsku. Sve osta- 
lo vreme, koje so je zaderžavao u Londinu, pohadjao je 
dučane od različitib zanatab, da može, šlo vidi koristna, 
za svoje deržavo uzeti izgled i kalup. Uzo i u svoju službu 
svakoverstno majstoro, koje ukerca na iVogatu, poklonjenu 
od kralja Guilielma, i posla u Arkangol. 

\rativsi se iz Londina,zaputi se sa svim svojim druž- 
tvom u Boč. No prijo nego se je zapulio, litede se na- 
sladjivati, jadroci s brodoni po moru modju Amsterdamom 
i Naerdenom. Uzdigavši se na pol mora vetar, mornari so 
počeše strašiti i na glas govoriti, da je brod u pogibolji. 
Ali Potar slobodeci ili reče: A kada ste vidili ili culi, da 
je koji samovladalac na moru poginuo.' 

Sestnaestoga Lipnja dodjo car u Boč. U pervom po- 
bodu, koji mu cesar učini, priobči mu glas, što jo od svo- 
jib dobio, da jo sultan počoo o miru raditi. Oba pako osi- 
guraše jodan drugoga, da če se pomagati protiva Turčinu, 
i da noč mira sklopiti jodan bez drugoga. U istom ovom 
pobodu, poslijo pervoga pozdrava i naklona, cesar glavu 
pokri, nutkajuči i čara, da so pokrije. Ali on nijo botio, 
što je onamo došao kano nepoznan, to je i cesar za celega 
razgovora stajao odkrivono glavo. Sostoga Sorpnja dado 
grof Starombcrg, p«'i'vi suda( veča bojnoga, vclikomu po- 
klisarslvu sjajnu čast, na koju su bilo pozvane sve gospo- 
dje, vitezi i plemiči dvorski. Tri dana poslije, kada je po 
slaroni kolodaru bila svolkovina sv. Petra apostola, koga 
JO inio car nosio, dadošo i iVioskovi čast obilnii u svojoj 



467 

palači, na kojii cesar posla svoje pevačc, dadc grad raz- 
svetlili i Liinehie valrc pravili, iVcpropusli car da nepo- 
liodi i nevidi svekoliko, slo je bilo vredno viditi u onom 
glavnom gradu riniskoga cesarstva, kano oruzanu, knjiž- 
nice, slikanu i ostale stvari. Dvadeset i pervoga istoga me- 
seca ucini cesar driigu čast svojim gostom u palači razkoš- 
noj, s umetnimi vatrami i s jckom od svihkolikili topovah 
gradskili. Nakon dvadeset i devetoga dana naumi car da- 
lje pulovali. Petdeset plemenite gospode, svikolici obuče- 
ni u kadili cernoj, nošabii česani odredjene darove: naj- 
lepše kožice ermelinske i zibilinske,i svakoverstnih koma- 
dali, tkanib zlalomi srebrom, osim bisera i draga kamenja. 
Po ovom poslednjem pozdravu i naklonu spravljao se 
je car u Talijansku, te su vee i senat mletački i papa či- 
nili priprave, da doslojiio prime i pogoste takova samo- 
derzca. Ali mu u lom dodje pismo iz svojih dčrzavab, po- 
slano od ondešnje vlade, te morade promenili odluku i od- 
putovali u Moskvu. 



2. 
Bitka kod Pultare. 

Bila je vec nastupila godina 1709., vredna uspomene 
u svoj Europi poradi preostre i jake zime, od koje se ne 
samo po Nemačkoj i Ugarskoj, vec i po Talijanskoj sledi- 
še reke i lokve. Ali kralj Karlo, hoteci izveršiti svoju od- 
luku, spremi se opet put, nemareči za zimu, i upuli se k 
Moskvi; ali jedva dodje blizu krajine velike vojvodovine 
moskovske, kad ga suslretne general Konne, i navali nanj 
tako žestoko, da ga je silno porazio, te malo da nije ostao 
isti Karlo, ili mertav ili zarobljen. Sad bijaše Karlo drugi 
put primoran ostaviti Moskvu, i poti u Ukrajinu, s nadom, 
da cc dobiti kakvu pomoč iz Poljske. Ali carske čete za- 
voriše sve pute, te nemogase pomoč od nikuda doči nepri- 
jatelju, koji zato osla u okolišu budizinskom sav mesec 
Travanj i više od pol Svibnja. Ali nemoguci više počivati, 

30' 



468 

sazva bojno vecc, lo odredi ol)sedniili Pullavii, s nadom, 
kojom ga pitao Mazeppa, da co onde naci sve polrebito za 
uzderžanjo vojsko, osiin novacah, koje sam sakri, kada je 
odlueio preči iia slraiiii svedskn. Pullava iiije p,rad od ve- 
like cene, ali car Pelar deržcc ga u ondasnjih (dvolnoslih 
potrebitim, da može ii njem deržali liambare, dobro ga u- 
tverdi i metmi za posadil pel biljadab verlih vojnikab,ko- 
jim je zapovedao general Allard Skoccz, koji osim sloje 
verno služio svoga vladara, merzio je Švede, koji su ga 
veoma uvredili, kada je bio kod njih u lamnici. 

Pelar veliki, premda je vidio srecu do sada sa svoje 
strane, promišljajiicl njozinii neslalnosl, da se mozebit 
opet nevrali na slranu Karlovu, htede mu poslati neke 
točke za njegova korist velikn, nebi li ga prignno, da mir 
učine. Posla dakle vratil mu sve ono, sto je za ovoga vo- 
jevanja osvojio u Ingriji i Livoniji, samu da mu ostavi gra- 
dove Petroburg i Slulelburg, sto je (;ar hotio imati za ler- 
govinu svoga naroda. Ovaj povralak loliko koristan zabaci 
kralj švedski oholo, odgovorivši poslanikom, da cc on po- 
godbu mira učiniti s čarom u glavnom njegovom gradu 
Moskvi, gde hoče da mu plate Moskovi trideset milionali 
rubaljah za trošak, sto je učinio za ovoga vojevanja. Onda 
car, kano smerstivši svoj šesir i čverslo metnuvši ga na 
glavu, reče : Dobro, dobro, brat K a r 1 o hoče u v e k 
da bude Aleksander; ali u meni. ufam se., da nece 
nači Barija. 

Vojska Karlova bila jc onda spala na malo više od 
dvadeset biljadab Ijudih, kad evo zapovedi generalu Rosi. 
da udari naPultavu, Ovoje grad u Ukrajini, malen. ali do- 
bro utverdjen, kao šlo smo rekli; sloji kraj reke \ orskle. 
koja oko njega teče, te je meslo močvarno, a malo dalje 
šumom zarašljeno, da je težko u grad uniči. Knez Menši- 
kov dodje ovamo s dobrimi četami konjaničkimi i pešački- 
nii, da brani grad od navale neprijalc^lja. Ostavši Švedi 
gotovo bez lopovah, trebah) im j«* da udare na ulverde 
gradske sa sabljom u nici. le osvojiše Iri. prenula ini ]iade 
oko tri hiljade Ijudih. Naproše ipak lako zestoko, da se je 



469 

Mensikov počco za grad hojali: ali razahrav se, smisli da 
kakogod u grad pomoč prchati, t«' u lom oknini svc svoje 
službe, šlo je cinio čaru, gospodaru i dobročinitelju svo- 
mu. Posla od svojih Iri valjane cele, jednu nad grad a dru- 
gu pod njega, da obadve ncpreslance vatru sipaju, kada če 
pomoč mostom u grad idazili. Ova se naredba nočju iz- 
verši. Nije se moglo viditi sto se čini od velike valre i 
praske pušakah moskovskih. Karlo, misleči, da su Mosko- 
vi udarili na njegove čete s dolnje strane grada, oterča 
onamo , da uzderži svoje, a druge posla, da uzderže one 
onkraj grada, Medjuto Moskovi noseči fašine, bacahu ih u 
vodene i blatne jame , te si tako učiniše most i unidjoše u 
grad, gde namestiše topove tako, da su mogli braniti most, 
i oLvoren put imati k svojoj vojsci. 

Osiguravši tako knez Menšikov grad Pultavu, car 
odredi zaveršiti več jedanpul ovu vojnu. Več je više putah 
bio razbio švedsku vojsku, izsekavši sad hiljadu, sad dve, 
sad više njih, sad manje, a ovoga ih puta htede sasvim sa- 
terti. Več mu obikoše čete, ncbojati se Svedah, pače ih 
predobivati. I više je u vojske (ar imao, a može se reči i 
serčanije ; a nasuprot tužna i nevoljna bila je švedska. Al 
u isto vreme kada je Petar veliki zapovedao preči Vorsklu 
malenu reku, da se pokaže neprijatelju i da odtera odPul- 
tave i iz svekolike L krajine, Karlo odredi udariti prije na 
Moskove, s nadom, ako ne drugo, harem da ih uplaši svo- 
jem besnoštju. S lakovom dakle nakanom uze samo tride- 
set od svojih, da prepliva tesan rukav od reke, da izvidi 
neprijatelja. Jedva do polovice dodje, kada ga zerno iz 
puške JMoskovah, koji su bregove čuvali, rani tako žesto- 
ko, te probivši čižmu, smerska mu petu. On nista nerekav, a 
možebit i neočutiv, nesvrati se s puta; ali kerv, koja je 
obilno curila iz čižme, pokaza pogibelj, kada se je več k 
svojim vratio. Moljahu ga njegovi, da se dade lečili, ali on 
neb lede ni čuti o lečenju, doklegod nije noga tako otekla, 
da se nije od velike boli mogat* na noguh dčržati, pa onda 
pusti, da mu se čižma razreze i rana leči. Onda vidiše sa 
strahom lečnici, da je ranil postajala rana mesotrovnica, le u 



470 

večii odredise odrezali mu nogii , da mu život sačuvaju. 
Nadje se ipak neki ranarnik, Neumann, veštiji od osta- 
lih, ili da reknem slobodniji, koji obcca da če ga ozdra- 
viti, ako mu dopusti, da ranu dublje zareže. Ti me imaš 
leči ti, reče mu iitešen Karlo, reži ])ez obzira, koli- 
ko ti zanat prepisuje. Ja se neb o jim, a ni ti se 
neimaš bojati. Pa pruživši nogu mirnije nego li oni, koji 
su onde bili,gledao je curiti kerv cernu i modru iz urezane 
rane, s takovom stalnoslju, da se je činilo, da gleda curiti 
kerv svojih neprijateljah. Ovoj siloviti lek ustavi mesotro- 
vnicu, da se je Karlo u malo danah mogao nositi na nosi- 
lih, da slobodi svoje vojnike u vojevanju. 

Dobi on ranu ovu 23. Lipnja. Sutradan car predje 
Vorsklu sa svom vojskom, i približivši se Švedom, metnu 
u red konjanike i pešake tako, da ga neprijatclj neprevari 
iznenada. Dvadeset i sedmoga istoga meseca prije zore 
Švedi htedoše preteči Moskove, te zaterkavši se iz svojih 
redovah konjanici, nasernuše na moskovske tako silno, da 
car nije o tom mislio. Konjanici moskovski učiniše svoju 
dužnost, ali bese primorani ukloniti se za svoja braništa, 
dokle pešači nisu došli u pomoč; onda počeše Moskovi 
prosipati vatru tako, daje desno krilo švedsko bilo sasvim 
razsuto, a general Slipenbach ostao sužanj. Na levo krilo 
došavši knez Menšikov sa svojimi, navali na braništa, koja 
je čuvao general Rose, i udari na nje tako serčano, da se 
je ovaj general morao predati na volju dobitnikovu. I ta- 
ko prodje perva vojna. 

Konjanici švedski uklonivši se natrag, sjedine se s 
pešači i stave se u red bojni sat daleko od Moskovah. Car 
zapovedi, da izidju dva reda pešakah iz braništa, ostavivši 
tretji red za čuvanje; i razredi svoju vojsku ovako, da pe- 
šači budu u sredi, a konjanici na desnom i na levom krilu. 
Tako se uredivši, poče druga bitka, tri ure prije podnc. 
Moskovi sipahu vatru tako žestoko i tako noprestance, da 
je za pol ure vojska nej)rijalcljsl\a ])ila svakolika razbije- 
na. Koji iiisu ostali mcrtvi na poljn nd bitke, dadu se u 
beg, ali za njimi podju Moskovi u poleni sa sabljom u ruci 



471 

i sa sulicami do l)li/,nie smnc. ('ar, koji je hio svagde iieu- 
moran, videči iieprijalelja bezali, naredi, da im se pokoj 
dade, i da se sačiiva život njegova brata kralja Kar- 
1 a. Kada mu se malo poslije javi, da se je našla nosionica 
kralja Karla, razkomadana na polju od bitke, uznemiri se, 
žaleči takovu nesgodu vladara, koga je cenio s naravnim 
prignutjem, koje imadu ljudi po naravi za štovanje kre- 
posti i u neprijatelju. Dade dakle naredbu, da se traži nje- 
govo telo medju mertvimi, i zapovedi u isto vreme svojim 
generalom, da idu u poteru za ostalom vojskom neprija- 
teljskom. Sjedini se s onimi generali knez Menšikov, koji 
izpitujuč nekoga pisara švedskoga uhvatjena , saznade, da 
je vojska švedska kod bregovah reke Dnepra u veoma zlo- 
čestom stanju, neiniajuči ni kruha ni praha, i da je onde 
kralj isti, pripravljajuči se da predje reku. Dosta bijaše 
ovo Moskovom, da lete u poteru za njimi. 

I doista kralj švedski činio se je porad rane još neza- 
lečene nositi na nosilih na pogibeljna mesta, u jednoj ruci 
deržeči mae, a u drugoj pištolju, da slobodi i užeže večma 
serea svojih vojnikah. da do sverhe junacki vojuju; ali vi- 
deči generali, da snaga kralju malakše, zaklinjahu ga, da 
se samo ukloni s polja, gde je toliki pomor bio, na šlo se 
najposlije sklonu, le hlede uzjašiti konja, i ukloniti se iz 
one bune, kad evo pade mu konj mertav od moskovskoga 
zerna. Zato ga moradoše metnuti na koeije generala Ma- 
jerfelda, te upregnuvši šest konjah, sprovedoše ga do Dne- 
pra, da predje na drugu stranu. Buduči da je ona nosio- 
nica bila više putah pala u onoj smetnji, rana mu se ozle- 
di tako, da nije od boli mogao više urah ni reči pregovo- 
riti. Ali kako mu je malo odlahnulo, spomenuvši grofa Pi- 
pera, svoga najvernijega službenika, pitaše za njega; ali ga 
uhvatiše generali moskovski iznenada kod Pultave bas on- 
da, kad je sažigao pisma od svoje kancelarije, te ostade u 
sužanjstvu sa svimi pismi i sa dva miliuna talirah, s veče 
strane saksonskih. 

Došavši Karlo do te bede, odredi raditi o miru, te 
posla generala 31ajerfelda s jednim tr»i])]jaČem k čaru Pe- 



472 

tru, da se je naj p os H je sklonuo mir primi ti s po- 
godbo m, više piita njemu postav Ijenom; na sto a ko 
m II nebi car p r i v o 1 i o , b a r e m da mu se dopusti 
slobodno izici iz ruske derzave i ukloniti se ii 
Poljsku. Začudivši se car, sto vidi toga vladara, još ma- 
lo prije toliko ponosna, a sada tako poklopljena, odgovori, 
da se je kralj švedski kasno nakanio mir primiti, 
te da mu se nemožepotverditi perva pogodba, 
jer da su sve stvari drugo lice uzele. Posla se, da 
odgovor nosi kralju Karlu, sam trubljač; jer car ustavi ge- 
nerala Majerfelda, ne toliko sto je smio k njemu doči bez 
pisma, koliko sto je bivši njegov sužanj u bitci kod Kališa, 
puštjen na slobodu s pogodbom, da i kralj švedski pusti 
drugoga generala moskovskoga, sto nebeše dosad izverše- 
no. Karlo,primivši odgovor po trubljaeu, spoznade, koliko 
je istinito, sto je napisao Salust, da je u našoj volji počeli 
rat, ali ne uvek zaveršiti ga. Neimajuči dakle nikakve na- 
de, predade preostalu vojsku Lo^venhauptu, i uzamši so- 
bom nekoliko oficirali, predje u Bender, grad od carstva 
turskoga u Tatarskoj , rekavši, da se voli dali u turške 
ruke, nego li da pade u moskovske. Karlo izgubi 
po lom porazu ime severnoga Aleksandra, kojim se običa- 
vaše imenovali. 



Josip Stepali Belkovic. 



Bijaše štopskiin župnikom u \iiiko\cili. Svoje delo ,,Kuč- 
iiik" povadi iz starih kučiiikali i izdade ga na svetlo g. 1796. 

Iz Kucnika. 
1. 

Odakle dolaze imena iiekojih iiieNecih. 

a) T v a v a n j. 

Travanj mesec imenom se izda. 

On bo Iravom i cvetjem se gizda ; 



473 



Nekoji ga prozivaju Lažkom, 

To znaš, šlo je u jeziku naškom. 
Lažak vreme svakojako laze, 

Sada kisu, sad' sunce ukaze. 
Zvezdoznanci na njega su Ijuli, 

On bo njima cesto račun smuti ; 
Drugda lasno pogode vremena, 

U Travnju jim neznadu imena: 
Kad upišu: Bit ce lepo, lada 

Kisa, kano da iz kabla pada. 

b) Kolovoz. 

Svu godinu vozaju se kola, 

Mnogi pregu mesto konja, vola; 
Jerbo ili konj fali kucniku, 

ir vol vuče na volarsku viku, 
Gde je terha, s kojini se nebezi,^ 

1 gde je dol pod berdinam nižji; 
Stermcem vol se pod bintove preže, 

I koleso za podosje veže! — 
Kolovozu pak odlud je ime, 

Jer se veli sad' za kola vreme, 
Ili zato, sto se svaka hrana 

S polja vozi do svojega stana, 
ir put utren što se sada praši, 

Putnik ide, nit se noči plaši. 

c) L i s t o p a d. 

Neiztražuj Listopadu ime, 

Jerbo njega več izdaje vreme: 
List opada, i goli se dervo, 

Svašto hiti sad u Niš to pervo, 
Sva se narav približaje kraju, 

I sve stvari svoj manjak poznaju! 
Ele uz to, — tkogod zdravje ima, 

Jelo, pitje a i snagu prima. 



474 



Nek još riike za iiedra netiče, 
Jer za njime mnogi posao vice. 



2. 
Sito ise radi meseca Traviija oko cvetja. 

Travnjom vece stvar svaka oživi, 

Prcmda kadkad on zimom se krivi 
I prevari; jer mu Lažak ime, 

Zna iznašat prominjljivo vreme! — 
Ele mnogi poštenje mu gleda, 

Cvetju biti u zatvoru neda. 
Sto ob zimu u sobi imade, 

Sve več Travnjem napolje izdade, 
Razsadjujuč u 25i'ipi'iivne grede, 

\erst s verstjom se da uredno glede. — 
Cvetje drugo, koje iz semena 

Ili zerna zemlja primi cerna, 
Kom' mladice još jednako stoje, 

I tvom' se u razsadniku goje. 
Dobro snaži, i kad valja, škropi, 

I pram mrazu obnoč ga poklopi; 
Kad ga vidiš, vec uzrastno daje, 

Tad ga vreme razsadjat nastaje. 
Koje dakle razsadjuješ kuda. 

Dva tri dana neuzteži truda. 
Da od sunca zastira se hladom, 

Jer vrueina hudi cvetju mladom, 
I svačemu, što iz zemlje vadiš, 

Da ga s mesta na mesto razsadiš. 
S toga bolje pred večer se sadi. 

Krepak obnoč jer sad stoji mladi, 
Osobito, kad se odmah zaljc. 

Ta žilice u širinu šalje ; 
Nego kada za simca se melje, 

.^ njeg' na snagu odmah se nekretje. 



475 



Dervje, koje med cvetje se broji, 
Jer š njim ziimis sakriveno stoji 

Iz tudjijeli koje je zemaljah, 

Nosit na dvor do Svibnja nevalja; 

Ali nad njim otvoraj prozore, 
Da ga siince ogrijali more. 



3. 
^to He radi iiiei^eca Cij^topada oRo voea. 

Jošl ovoga meseca se radi, 

Da se voče za presadu vadi. 
Sad' koje se presadi, proletjem 

Ono večma okiti se listjem; 
Jer se zemlja oko žile složi, 

I snaga se u korenu mloži. 
Tako: orab, šljive i divjake 

Sad presadjuj bas od versti svake. 
U proletje nad njima kalami. 

Nek' sunašce mladice izmami, 
Nek' pitomo uzmloža se voče, — 

Svaki ojiog' posle falit boče, 
Tkoga tako ugodno presadiš, 

1 pomljivo za posledak radiš! 
Prosti covek drugačije neče 

Steči ime seb' kod mladjih veče. 
Nit ostavit svoje uspomene. 

Kad mu trava več nad grobom vene, 
Veče, kada sto za njim se mladi; 

Svaki veli: ovi čovik radi! — 
Unuk fali dedove šljivike ; 

Putnik veli: Živ bio u veke!« 
Kad kraj puta pod jabuku leže, 

ir umorna k' njoj konja priveze, 
jiCestit bio, tu koji te verze, --" 

Ruku pruža /a jabukom berže. 



476 



I osliidi osiišena usta, 

Dok ga sena izpokoji gusta. — 
Vočne sada odkapajii zile, 

Kiid se one pod ledinom dele, 
Zrelo na nje djubre se navlači, 

Ozgor malo nogama potlači, 
Da ga kise u zemlju properu, 

S tog se soka bolje žile steru. 
Kad vee Ijuta upinja se zima, 

Zemlje neka nad djubretom ima, 
Da se žila njom od zime krije. 

Samo djubre njoj protivno nije. 
Koje klice prigustjuju grane, 

One i sto na vocki ti sanc, 
Odmah reži s manjkom Listopada, 

Od njih stablo da se ne savlada, 
I sto režeš, melemom zamaži, 

Ili friške k tom' balege traži; — 
Osim toga sto se dosad radi 

Gada, odmah njega s voča vadi, 
Jagmeč vreme, — manje imaš kvara 

S večim gad' se k proletju obara. 
Koje puzno uroditi voce. 

Sad se tergat, za postavu, hoče; 
Kad je mesec poslednjeg četverta, 

Trulež (vele) tad ono neverta. 
Način znadeš, jerbo rekoh prije. 

Kako s' voče u postavu dije. 
Da ti dugo obstoji ležeče, 

[ u šletu ič' kako ti neče. 
Drugo prodaj, il" kod kiiče suši, 

Bit če dobro, kad zima zabuši. 



Dositej Ohradovic. 

Oltradovic' se rodi n Cakovii godiiio 1730. U svojoj sl' mla- 
dosti zakaliifljeri ii inaiiaslini ()[iomi, imi težnja za iiaiikoiri 1 za 



477 

svetom urini, da jo svoj manasfir ()sta\i() i ii s\et posan. Proša\ 
Hervatskii i Daltnacijn, ode u Korf, Moren, Svetu g^oru i Stniriiu, 
a odavle se vrati preko Koriiitlia i Patrasa ii Kerf. Iz KtM-la ode 
u Mhaiiijii, a odatle opel u Ualiiiacijn, zalim u l^erst i n Bec. U 
Bern [troživi šest godiiiah. Posle od«; n Terst, Livonio i Cari- 
grad; a iz Carigrada [»obegiie pre«! kngom na otok Chios. Kada 
seje kuga utišala, vrati se opet u ('arigrad ; ali on onamo, a ku- 
ga onamo, te ti oii zato pobegne u (ilalac. Iz (Jalca ode u Lipsko. 
\a tom putn prodje, udariv prek») La\ova, Poljsku i Slezkn, i 
dodje preko Lipska u Hallu, gde se je na sveueilištu zapisao i 
Eberharda slušao. Iz Halle predje u Lipsko, gde se je ravnim na- 
(•inom kao urenik upisao. Tn nadj*; u Breitkopfa tiskarnu s ci- 
rilskimi pismeni, i to ga navede, daje n kratko na[tisao svoj ži- 
vot i priklj uren ij a i da gaje li.skati dao, 1783. Sledeče go- 
dine dade pod tisak S o ve te zdrav a g- o razuma. Iz Halle ode 
u Francuzku i Englezkn, a posle .šest mesecih \rati se opet u 
Lipsko. God. 1788 dade šlampati svoje Basne, kojim je priklju- 
rio u listovib opis svoga ži\ota, kako je iz Opova oti.šao pa do 
1788. Iste se godine uputi u Liilandiju. God. 1789 dade u Beču 
tiskati So brani je raznih mra voučitelnih ve.ščej. God. 
1802 ode u Mletke, gde su mu serbski tergovci 2000 for. na go- 
dinu nudili, da živi u miru i da za svoj narod pi.še. God. 1806 
predje u Sč'rbijn; a posle ode u Vla.šku, nu o[>et se \rati u 
Biograd. U Biogradu postane ^e('•nikom i odhrauileljem dece 
Karagjorgjeve. Tu umre godine 1811. Posle ujegove smerti iz- 
dade Solarič njegova Mezimca. — - Obradoviča ide ta neumerla 
slava, da je pervi medjn Serbi poreo pisati prostim narodnim 
jezikom: jerbo su njegovi predšaslnici na književnom polju pi- 
sali jezikom, koji su dodii.še sami nazivali sla\enskim, ili cerkve- 
no - slavenskim, ili slaveno-serbskim jezikom, nu koji nije ni- 
pošto čist cerkveno-slavenski jezik, več neka smesa iz cerkveno- 
slavenskoga, ruskoga i serbskoga. \i on uije još u svem sasvim 
prost od tiidjih prilepakah, nu učinio je ipak početak i njegov jt; 
neobični um pokazao stažu, kojom valja u narodnom pisanju 
udariti. 

Iz njegova životopisa 1788. 

p o C e t a k m o g a p u t o v a n j a. 



Slo je ciovek , kada ga prcuziuc kakova slrasl ! kada 
mu kakova nia.sla iižezc inozak, uzluini serdco , i uciiii, da 



478 

sva kerv u njem uzavreje. Biah lo vreme u ceternaestoj 
godini ; pešice hoditi nišam bio ni malo naviko: otiči iz 
grada u Fabriku i Mahi, pa se vraliti, to mi bijaše dosta. 
Taj dan kano da su mi noge krihite bih'. Kod stana moga 
deda, sprani Semartonu, pociniismo pošle podne. Oveari 
Semartonski, izmedjn kojili su me neki i poznavah, na- 
hraniše nas mlekom i skorupom; moj drug, koje od puta, 
koje od toga, sto nije prošle noči spavao, zaspi tverdo, a 
ja se popnem na neku unku i stanem gledati k Semarto- 
nu. Dadem se malo po malo u misli; jedna idea i misao 
počme razbudjivali i na pam(il dovodili druge. Koliko sam 
bio svladan svojom budalaslom svetinjom, nuovde preuzme 
narav sve svoje pravice i svu šilu , baci pod noge i u nista 
obrati sve moje ništctne mašle i praznoverje. Na pamet 
mi dodje moja mati i mila sestrica Julijaiika; suze prole- 
vajuč stanem govoriti: Ostaj mi s iiogom, o predrago selo ! 
rodno mesto roditcljice moje! Licem padem na zemlju, po- 
ljubim ju i nakvasim toplimi suzami. Nikada u svom živo- 
tu nišam tako plakao glcdajuč selo, u kom se je moja majka 
rodila, rodila i rasla, po kom se je u detinstvu svom igrala, s 
roditeljem mojim vencala, u koje je svake godine na Gjurgjcv 
dan s braljom mojom, s malom Julom i sa mnom dolazila, 
da svoje roditelje na njihovo kerslno ime , svetoga Gjurgja, 
poseti.Oslaj mi s bogoMi (vrišlue sam jedva izgovarao) zem- 
ljo, duši iiiojoj sveta, u kojoj sada leze kosti njeziiie, i moje 
Jule, sladke sestrice! Serdce mi lupaše u persima, cinjašc 
mi se, kano da ču izdahnuti, ležali kao u nesvesti. Kada 
sam k sebi došao, verlo se stanem kajati, šlo se od te mile 
zemlje udaljujem; sečam se iz detinslva, od kada sam se- 
be pamtim, da sam čutio neizkazanu radost, kada bi mi 
rekli, iči čemo u Semarton; veeom bi željom cekao Gjur- 
gjev dan nego uskers. Tu l)i sproveli po deset i po pel- 
naest danah; ja bih ierkao po polju, igrao liih se s jaganj- 
ci, penjao bih se na mike: islina sve delinjski poslovi, nu 
u onom uzraslu, koji je sama radosi i veselje, nahodio l)ih 
jcf u tom takovu sladosl, koja je nadilazila svako l)lažen- 
stvo; a kad bih s polja došao, kako bi me čekala i gerlila 



479 

mali, kako scslrica! Svc mi ovo tada u jodan pul na um 
pade. Nemogoh obstati. Sad prolazim, može J)iti poslednji 
put ! može biti za uvek pokraj blaženoga mesta; ostavljam 
ga za uvek! i ii njem kosti majke moje, rodileljice moje, 
i jedine sestrice! Tko ima eutljivo serdee, može pomisleti, 
kako mi je bilo! I sad pišuč posle dvadeset i pet godinali, 
smutjuje mi se utroba, suze mi teku i jako lužim; pol sa- 
ta, a morda i vise, i)ijase miuustili: Nano moja! nano slad- 
ka! Julo serdee! Julo dušo! (majku sam nanom zvao), i 
dulje bi tu bio ležao, da se nisu eobani oko mene skupili 
i počeli me tešili, premda se ni sami nisu mogli od suzali 
uzderžati. Iz ovoga zakljueujem, da mi je mali živa bila, 
ili barem .lula sestrica, da nebi bio nikada iz Banata oti- 
šao. Vec biah ulešen, kada mi se je drug proliudio, i pro- 
motrivši, da mi sav moj plan nišla nepomaže, i da nevalja 
vremena gubiti, dademo se na put, i dodjemo u samu ve- 
čer u Itebej, k niojoj tctki, Evri, rodjenoj sestri moje ma- 
tere. Ona me deržaše za dugo zagerljena i plakaše nada 
mnom. Sutra dan vidivši, da neeu nipošto više kasniti, 
metne mi u torbu neslo lanka platna na dve košulje, i 
spremi neslo jcla na put, te me izprati iz sela plačuč i 
ljul)ec me. Meni i Niki neJ)ijaše do oklevanja, jer smo se 
bojali, da za nami neide polera. Ovde nemogu jjropustili 
da nenaznaeim svomu rodu bez svake strasti, da medju 
svimi narodi, koje sam poznavao, neima milostivijega roda 
nad serbskim, a navlaslilo prama rodbini; od Hercegovi- 
ne do Banata, u Bosni, u Hervatskoj i Slavoniji, u Serbiji, 
narodi su jako miloslivi i preveliki ljubitelji rod])ine: i 
šlo se tiee za starili vremenab lako bvaljenc kreposti go- 
sloljublja, to su zaisla ovi narodi u lom pervi. 

Ovaj dan pred večer dodjemo u neko selo na Tisi; 
nadjemo nekoga svetj(;nika, gde neslo u svojem dvorišlu 
teše; zapilavši ga, kako bi mogli u Srem preči, kaže nam, 
da se mučno prelazi zbog velike vode u Tisi i DunavM; još 
nam izjavi svoju žalost,, šlo mu sinovab nije bilo doma, 
inače bi nas dao prebaciti na onu stranu ])ez platje ; rekne 
nam, da čekamo večera; kad ljudi dodju s polja, da če 



480 

nuni naci nekoga, tko cc nas za dva ili hI marijaša preve- 
sti. Nil odakle nam Iri marijaša:* Mi neimadosmo ni Irl 
krajtare. Nužda prnza savel: ja izvadim iz lorbe svoj ca- 
slovae, koji je bio jos na polak nov, inolec svcljenika, da 
iieini zadushinii, te da nas dade prevesti, a zato da uzme 
časlovac. To nebi bila nikakova zadiišbina, da ja to iici- 
nim, odgovori dobri sveijenik, nego ako vam nije od po- 
trebe časlovac, to cii vam dati zanj sedam marijasali i po- 
starat cii se za vaš prevoz; ostario sam, i nemogii dii2;o 
voziti, inaee bi vas i sam prevezo. U veče nam nadje mom- 
ka, koji nas je u Slankamen prevezo. 

Evo me u Sremu, u naslednoj zemlji poslednjih serb- 
skili despotali ! Siitra dan neki Karlovčanin vraljajiici se 
praznili kolah doma, doveze nas za nekoliko grošicah u 
Karlovce; tu prenočimo, a rano u jutro počmemo piitovati 
po poželjenoj Fruškoj gori. Prolazeci izpod Remcte iKru- 
šedola nesmedosmo se ni navratiti u ove manastire, da nas 
kako kalugjeri šilom nezaderže. Opovo nam bijaše u serd- 
cu, k njem se paštismo. Oko pcklne dodjemo u Irig, i iipu- 
timo se k manastiru. Kako nam je god rekao Todor klo- 
bučar, kako predjemo na manastirskii zemljii, iičini nam 
se, kano da smo došli u edemsku baštu. 

Ide se sve pokraj potočiča, pored koga sii nasadjeni 
veliki orasi i drugo dervetje, koje ga osenjava i čuva od 
sunea. Na levoj se strani vide berda i l)režuljci pokriveni 
vinogradi i voenjaci, a s leva se pruzila ugodna dolina, sva 
pokrivena i ukrašena livadami, punimi zlaka i poljskoga 
cvetja, pa se protegla do lilizu manastira; a s one straiie 
doline, rekao J)i, da sii carski vertovi; vinograd do vino- 
grada, svaki je okružen i nakiljen svakojakim plodono- 
snim dervetjem. Berdo nad berdom, brezuljak nad bre- 
zuljkom, kano da se je jedan na drugoga drugoljubno na- 
slonio, i kano da je jedan iznad drugoga svoju ponositu 
glavu pomolio, kako ce lašnje gledati i smatrati onu kra- 
sni! dolinu, sestru svoju, i potok njiMia Ijiiliovnika, koji ju 
zagerljenu derzi, i one, koji pokraj njega prolaze, i kako 
če u isto vreme svako svoju velelepu, svakoverstnimi pro- 



481 

lelninii , letnimi i bogaliini josoiiskimi darovi ukrašonu 
glavu svetu pokazivati, Breziiljak od brezuljka lepši i dic- 
niji, a svi zajedno neizkazane krasote: liliosladki i ljubki 
romoii potoka i njegova igra s dolinom, veselo pevanja 
različnih pticah, krotko i prohladno duvanje vetra i nje- 
govo premctanje s listjem, diraju uho kano neka preugod- 
na gudba, tako da eovek sam na se zahoravi; blagi miriš 
livadnoga cvetja i svakojakoga voca napunjuje kano balza- 
mom onaj i onako ugodni zrak. Neznaš, kako si tom bla- 
ženom dolinom prošao, kako li k manastiru došao; a kad 
smo došli k mom Ijubljenom Opovu, sta češ prije gledati? 
sta češ razmatrati? čemu li češ se više diviti i čuditi? Da 
sam se sav u oko pretvorio, pak da sam na sve strane u 
jedan mah gledati mogao, ni tako se nebi one krasote na- 
gledao. Tko bi hotio znati, što sam ja rad ovde opisati, a 
nemogu, neka samo ode, od prolčča do jeseni, kad mu dra- 
go, u Opovo; pak kada se doma vrati, videti če, hoče li 
moči sve izkazati, što je čuvstvovao; izuzamši one, koji 
predani nekim strastim, sve im je ostalo jednako, ta išli 
pokraj rita, ta pokraj livade, slušali žabe ili slavulje. Ja 
govorim za one, koji imadu serdce,koje čuvstvuje za svaku 
krasotu božjega slvorenja. O roditelji, učitelji i upravitelji 
bezzlobne mladeži! ovu večnu knjigu otvarajte svako vre- 
me vašoj deci i učenikom, privikavajte ih iz rana, da ose- 
čaju, da poznaju i da čuvstvuju premudrost, blagost i bo- 
gate darove svoga Stvoritelja u stvorovih. Ovu knjigu či- 
tajuč i nikakovu drugu, postade Melkisedek svetjenikom 
višnjega Boga; ovoje knjiga Abramova, Jakovljeva i sviuh 
patrijarhah, kada još nije bilo nikakove druge, nju čitajuč 
postigoše visoku mudrost, poznanje Boga; ovo jeziva i de- 
lujuča knjiga, iz koje svako do])a, svaki čas, svaki trenu- 
tak očima, nšima, svim čuvstvam, a navlastito našemu 
serdcu Bog govori. Nebo sa suncem, mesecom i zvezdami, 
zemlja sa svim, šlo se na njoj vidi, zrak, ol)laci, vetrovi, 
munje i germljavina, voda i sve, što se u njoj giblje, pro- 
letje, leto, jesen i zima, svako dihanje i svaki stvor do naj- 
manjega mravca i niušice, — sve je to knjiga, iz koje Bog 

Herv. čitanka. 31 



482 

govori svim ljudem: poznaj covece svoga Slvoritelja, Slvo- 
ritelja večnoga i jedinoga, pravcdnoga i niiloslivoga. Neka 
cuvstvuje tvoje serdce, za to je slvoreno; inace bo neniozeš 
hiti zalivalan, nego ako čuvstvujes, i cim vise l)iides eiivstvo- 
vao, tim ceš biti zahvalniji, ti m ees više zalivaljivali, više češ 
ljubili, više češ ciniti, da izpuniš njegovu svetu volju, i na 
o vaj jedini naein biti češ srelan i blažen u veke vekovali; 
jerbo si zalo stvoren, razumnim umom i bezsmerlnim du- 
hom nadaren! Budi pravedan, budi dobar, ljubi krepost! 
Nisi stvoren za kratko vrt me kano mrav; večnost le čeka; 
kratko vreme dobro Ivorivbiti češ za uvek srelan i blažen! 
Da pokaže sve veličanstvo ove božanstvene knjige, uči nas 
naš sladki Spasitelj Isus i savetuje nam , da negledamo na 
nju čelu, več samo na najmanju njezinu česticu, dapoznade- 
mo iz najmanje čestice ove bezl)rojne knjige velikoga Slvo- 
ritelja i njegovu preblagu i premilostivu promisao za sve; 
neveli: pogledajte na nebo i na sunce; neveli: čujte gromo- 
ve i germljavinu — to bi bilo odveč mnogo! Pogledajte, veli, 
na poljsko cvetje, tko ga tako krasi i odeva, da se kralj Šala- 
mun u svoj svojoj slavi nije mogao zaodeti i ukrasiti kano 
jedno izmedju loga cvetja? Olac nebeški! Pogledajte na 
ptičice u zraku, iko ih hrani i tko ili odeva? Blaga pro- 
vidnost olca nebeskoga! Ovu knjigu čitajuč premudri So- 
krat, večna slava A.thene i svega slavnoga gerčkoga naro- 
da, prije Isusova došastja poslade mučcnikom kreposti, 
oprosliv i blagosloviv onoga isloga, koji nui je olrov dao. 
Tko ovu knjigu zdravim Bogu oddanim razumom čita, i nju 
sledi, mora doči k islinilom poznanju Boga, i on je (kao 
sto to uči sveti mudroljub i mučenik Justin) delom ker- 
štjanin, ako se imenom i nenazivlje keršljanin, jerbo živi 
pravedno i Bogu ugodno. Tko ove knjige nevidi, večma je 
slep, nego onaj, koji je slep rodjen. Tko njczlna glasa ne- 
čuje, večma je gluh, nego sinji kanuMi, jcrl)o nebesa ka- 
zujii slavu božju i dela rukuh njegovih nave- 
štjuje zemlja. Tko loga nečuli, lonni je u persiuh gvoz- 
dcno serdce. Priučajle dakic mlada serdca, da čuvslvuju, 
da u najnianjem listku, travici i ( vetku svoga Slvoritelja 



483 

poztiaju; da u življonjii 1 gil)aiijn mravca i miišico občega 
stvorilelja r>oi»,a opazajn; učilo ili najprijc ovim nialitii 
stvarim,dok vremenom kadra poslanii, da k siuicu i zvez- 
dam um svoj iizvise. 

Evo, moj cilalelju, vidiš, na kakoveje misli samo ose- 
canje Opovske krasole moj um podiglo. O mesto dostojno 
si, da budes posvetjeno mudrosti i nauči, i da se nazoveš 
serbskim Parnassom. 



II._ 

Iz pisarnah. 

Dragi, ljubezni moj! 

Vetar imadosmo pospešan, nu vise krepak, nego sto 
treba za iziči iz velikoga Smirnajskoga pristaništa. Tarta- 
na Idriotska bijase srednje veličine, novoustrojena i zdra- 
va, nu odveč bijase obtcreljena, jerbo je tu bilo osim obi- 
čnoga tovara u stvarib, oko 50 pulnikab, a medju njimi 
polovina ženah i dece , koji su svi prelazih u Moreju. S 
mesta podjosmo prije podne; oko vcčernje dobe bismo vec 
na pučini morskoj; na jedan put se digne tako silna bura, 
da se nismo ni malo nadali, da cemo polopljenju izbeči, 
Onakove vriske ženah i dece nebih rad više nikada čuo. 
Moj drug Maxim i ja neniogosmo na se ni pomisleti, samo 
gledasmo, kako se roditelji za svoju dečicu boje i žaloste, 
i da nije brod sasvim jak bio, a mornari posve iskusni lju- 
di, to bismo se bili težko spasili. U zoru prestane i bura, 
i kapetan nam odozgor veselim glasom poviče: »Nebojte 
se, nije više opasnosti.« Tada svi, naslonivši se jedan na 
drugoga, zaspasmo kao polumertvi. Sutra dan se nadjemo 
u velikom nu pustom pristaništu ostrova Mililene. Svi izi- 
djemo na obalu, i slanemo si čestitali na sretnu izbavlje- 
nju, bas kao da smo jedna jedina obitelj. Tko da opiše onu 
nježnu radost materah nad njihovom decom ! Rekao bi, da 
su od mertvih uzkersnuli. Neguhite vremena, vikne kape- 

31 * 



484 

tan; lu se lepše ruoa nego u larlani, rucajle, pak čemo s 
Bogom dalje. Taj dan bijaše veliki ulorak. nu svaki nas 
imadiaše raznih niorskil) postnih jelali, poperženih sipah, 
ohtapodah, ostrijah i vina dovoljno; lu svi zajcdno ru- 
časmo, i napismo se kano da je uskers, a u tri sata po po- 
dne odplovismo tihim vetrom, i na veliki eetvertak stigo- 
smo u Naupleon, gde smo druztvo za Patru našli. I mi naj- 
mimo dve mule i dodjemo kopnom u Korinlh. Sidjemo k 
moru, nas oko 15. najmimo veliku barku, i ta nas doveze 
u Patru na sam uskers. Ovde opocinemo svu svetu sedmi- 
cu; namerimo se na korablju za Epirske obale, kamo je 
moj ljubezni drug želio poči , da onda preko Janine u 
Thessaliju dodje, a i meni se je odanle lahko bilo preve- 
sti u Kerf: nu odatle imadosmo celih dvadeset danah ne- 
prestano protivne vetrove; a sto je još gorje, razboli se 
moj Maxim, a na moru bolovati sacuvaj Bože! Celo vreme 
nemogaše nista u žeiudcu zaderžati. Dodjemo u (^eterdeset 
Svetih napram Kerfu, i cim smo na kopno izašli, umah 
mu bijaše lašnje, a za pet se danah pridiže; nu k sili 
doci, tomu se hoče vremena. Al])anezi neki prolazeči tuda 
iz Hormova, vidivši ga takova, sažale ga i obečaju, da če 
ga povesti do Argirokastra , a odatle mu je blizu Janina. 
Tu propitamo, i kažu nam, da se s Hormovitci može proči 
čelom Albanijom bez ikakova straha: ali gaja tako slaba 
nemogoh od sebe nipošto i nikako odpustiti ; zato nam 
nadju dve mazge, i ja s njimi; pervo, da dopratim Ijubez- 
noga druga do Argirokastra, drugo, da vidim cest Albani- 
je. Hormovitacah bijaše do 20 momakah, oni s oružem i 
pešice, a nas dva na mazgah. Od Argirokastra do Hormo- 
va neima više nego tri sata. Drugi dan hoda dodjemo u 
rečeni grad; bez ikakovih komplimentah zovnu nas pro- 
stoserdno, da idenio odatle u njihov varoš, veleč nam: Mo- 
re ludi ste, ako neiDodjele! more takova mesta niti ste vi- 
deli na svetu, niti čete videti! Mi imamo ravno kraj varo- 
ša manaslir svetoga Nikole; u njem bi moglo deset kalu- 
gjcrah lepo živleti, a n(>imanio nogo jcdnoga, jer mi Alba- 
nezi nečemo da so kaliigjcrim<» ; lu čemo vas deržati, ako 



485 

vam je volja, i Iri meseca ili tri ii;ocline, da ni pare iiepo- 
trošile. Ako li vam se tlopade, ostanite s nami do smerli, 
nam ee biti tako milo, koliko da vas je Bog s neba k nam 
poslao. Vidite li kakovi smo mi momei (sve nam ovo pervi 
medju njimi gereki veli), ovakovih nas ima ii Hormovn do 
dve biljade, osim starih; tu eete videti staracali od osam- 
deset godinah, kako se uz goni penju pod oružem sve pe- 
vajuc. Svi se razidju po gradu, svaki ii svom poslu. Naš je 
stan blizu učione: odemo posetit učitelja, imenom Elefte- 
rija, čestita svetovnjaka sa ženom i detcom. Kažemo mu, s 
kim smo došli, i kako nas k sebi pozivaju; nu da se mi 
bojimo daleko se u svet puštati k nepoznanim ljudem; i 
on nas uveri o onom, šlo smo prije o njih culi. Hajde da- 
kle u ime bože, harem da sasvim zdrava svoga Ijubeznoga 
vidim i da se zdravi razstanemo. 

Sutra dan se popnemo na visoke Hormovitske plani- 
ne; nadjemo prekrasnu veliku varoš sa sedam sto kueah, 
sve kamenitih stanjah poput kastelah ; samo u gradu ima 
do 50 izvorah, koji na kraj grada čine malu reku ; a ta se 
spusta bas kod manastira u strašno duboku propast tako- 
vom hukom, da sam mislio, da tu čovek nikada nemože 
zaspati; nu kašnje se uverih, da se nigde na svetu lepše 
nespava: kada spavaš, čini ti se, da si na nebu, i da slu- 
šaš nekakovu najprijatniju muziku. Ti ljudi kan da su nas 
lija iz Smirne dozvali, da nas časte! Perve starešine sve 
po redu. A lahko im je častiti. Ako se mersi, a on zakolje 
ovna iz svoga stada, polak izpeče, a od druge polovice na- 
čini dva tri jela sa skorupom; vina svaki ima u podrumu, 
jer ga neima komu prodati. Ako se pako posti, od ribe 
neima tu posta. Pošalje dva momka sat hoda u dolinu, gde 
medju planinami velika reka teče, koja je puna pasternah 
i drugih različnih veoma tečnih ribah. Za varenje neee da 
znadu, niti mare za juhu: izvanrednoga ulja imaju do izo- 
bilja, zato i ribu jedu ili perženu, ili s pitami, koje u post 
ovako prave: obare zelje, izcede iz njega vodu, razloze ga 
s pilom u lepsiji, uspu ulja bez štednje, pak onda razrede 
ribu odozgor, i tako se izpeče s pitom zajedno u ulju pre- 



486 

diviia inirisa; pred lakovom piloiii neka se sloliodiio sakri- 
jii talijanske paštete i eiiglezki pudingi. Tko hi rad znali, 
kako se to kuša, kako li se ii uslih lopi, i kakovu prijal- 
nost iizrokuje ii gerkljanu krozanj prolazeč, to neče iz 
ovoga opisa ni od sloline samo jednu cest poznali. Tko 
ovo primi za preleranost, jako se vara; jerbo prijalnosl, 
koju toliko hvalim, nestoji u prigotovljenju, nego ii pri- 
rodnoj slasti rihe, zelja i ulja. Desel danah po našem do- 
šastju odrede starešine mesta poslali nekoga popa Gjiku u 
Primet i u drugih nekoliko mestah k nekim albanezkim 
agam, i to rad svojih občih poslovali ; jerbo Hormovitci 
imadu dogovore i saveze s više poglavarah i pašah u Epi- 
ru i u Albaniji. Zaprosim ih, da mi dozvole, da podjem s 
popom Gjikom, da tako vidim mesta, kojimi je on morao 
prolazili. More, kalugjeru, da podješ, tako mi Boga, imao 
bi šlo gledali! odgovori mi Dima Duka, jedan izmedju per- 
vih starešinah. Reeeni svetjenik mogaše sveršili posao za 
četiri ili pet danah, i tako se vratiti; nu meni za Ijubav 
hodaše ovaj eovek sa mnom ravno petnaest danah po ta- 
kovih mestih, gde su Hormovitski savezni( i i prijatelji. 
Svuda biasmo i od Turakah i od kerštjanskih Albanezah 
jednako primani i častjeni, i od mesta do mesta pratjeni. 
Pop Gjika i s njim dva Hormovitca hiše naoruzani kako 
valja; nu zato se ipak pobojasmo na nekoliko mestah, da 
se nenamerimo na veči broj Ijudih, koji bi bili nej)rijate- 
Iji i Hormoviljanom i njlho\ini saveznikom; zato bi nam u 
takovih mestih davali po nekoliko naoružanih momakah 
za pralnju. Petnaesti dan dodjenio doma, i ja nadjem svo- 
ga druga vesela, zdrava i rumena; nu on se meni poemc 
rugali, da sam od sunca poc ernio. Neka sam, odgovorim 
nui, kada sam vidio, šlo nišam mislio u svom životu vide- 
ti! I zaista dosta sam hodao, ali tako velelepih i bože kra- 
sote mestah nišam vidio. Neko blažonslvo eutiš, eim samo 
pomisliš na ovakova divna mesta; kako bi dakle bilo tu ži- 
veti, da su oni ljudi naravi j)il()ine, i da medju njimi vla- 
»iajti zakoni, pravda i prosveljen razum:' Strašno je samo 
pomisb''li! Dokle ee onakovi prekrasni, liiiri i hrabri na- 



487 



rodi, i .1 onakovlli nieslil., samo za noz.ianslv« . slepolu 
uma, u l.arl,arslvi. i divljaci ol.icajah /ivel., cloklc ce je- 
dan drugoga kao za šalu kam. zcca puškom u celo ili u 
sordce pogadjali? Meiil nebi hilo protivno, rekne mi moj 
druc da ovde godinu daiiali ostanem. I ja cu s tobom, od- 
govorim ja, osohito zalo, da uza te veču saveršenost u 
gerčkom jeziku posligncm. Daj ruku! Na! A kada smo 
10 obznanili našim llormovitjanom, serdaeno se uzradova- 
še- a kada smo im još rekli, da im zahvaljujemo na njiho- 
voi liubavi i dobroti, i da mislimo, da nije pravo, da zah- 
man hleb jedemo, več da nam dadu desetero dece, da se 
od nas nešto nauee, buduč da mi za drugi posao nismo: 
dobro, odgovori Dima Duka, kad ste vi laki, i mi cemo 
znali kako vas treba odpremiti, kada od nas podjete. lo 
isto vreme pukne glas po svoj Albaniji, da je Stepan mah s 
Cčrno^orei razbio Turke, šlo su na njih bili pošli; mnogo 
se o njem govoraše i kazivašc.To leto prodje, a o Slepanu 
malom poemu se glasovi sve to više raznositi. Ja sam vec 
mo-ao dosta dobro albanezki govoriti. Albanezki je jezik 
prost i zato se može lahko naučati, a našimi se slovi pise, 
kanoda su upravo zanj naeinjena. I tako bi «vaki dan na- 
pisao po koji razgovor i naueio bi ga na izusl. Albanezi se 
lomu čudjahu i r.adovahu, videč, česa nikada prijenisu vi- 
deli, da se naime i njihov jezik tako lepo ^ade pisati. 
Posle toga, od prilike za dve godine, poznadoh u Mletcih 
nekoca popa Theodora, učitelja Moskopoljskoga, koji je i 
liskom izdao nešto albanezkoga, i to gerčkimi pismeni; nu 
limi se nemoze ni za treljinu tako pisati kao slavenskimi, 
ierbo u Gerkah neima slova za, za, ca, ša i ca, a lo je sve 
neobhodno potrebito kako slavenskomu tako , albanezko- 
mu jeziku. Ovo prilažem ovde zato: ako se slučajno tko 
nad je, le proreče, da če negda i albanezki narod imali 
knjigah u svom jeziku sa slavenskimi pismeni, kao sto ih 
imijuVlasi da 'se lakov čovečanskomu rodu dobrozeleci 
proricatelj ni malo neboji, več neka slobodno lo zeljno 
obče dobro prorice! To je takova stvar, koja se može pri- 
rodno i lahko izposlovali,a i izposlovali če se, kada se Uog 



488 



smiliije onoinu liiabroimi narodu i onim prekrasnim zem- 
Ijan.. Kako je meni hilo, kada sam cuo od istih Albane- 
zah: iko Serhijom zavlada, toga cemo i mi priznati zasvo- 
ga vladaoca, jerbo su serbski kraljevi i naši biJi. Nedaleko 
od Hormova nalaze se polja, koja Albanezi drugacije ne- 
zovu nego Lepažita. Ju \h npitam, sto to znaei ? Neznanio 
odgovore mi, to je ime polja; a kada sam im ja to razja- 
sni©, rekav im, da je to serbska rec; more kalugjeru! od- 
govore mi, necudi se tomu: mi biasmo u staro doba saSer- 
bi jedan rod i pleme! Poeetkom meseca rnjna zaprose me 
starešine Hormovitjanske, da im opravim neki posao neda- 
leko od Kerfa, kojim sam se morao baviti najmanje četiri 
meseca. Ja otidem dragovoljno; dvojica me doprate do 
Svetih Ceterdeset ; oni se vrate doma, a ja otidem na svoj 
posao, ngovoriv s njimi, da dodju po me, ka(?a im hudem 
pisao iz Kerfa. 

Ljubezni moj! ja mislim da je za jedan lisi več dosta 
napisano ; ako se pako Vam ucini više nego dosta, onda 
želim, da iz toga nista drugoga nezaključujete, nego da ste 
Vi mojemu serdcu verlo dragi, kad Vam toliko pišem. 
U Rigi 3. kolovoza 1788. 

Dositej ObradoTic. 

III. 
Iz Sobranija raznih nravoucitelnih vešcej. 

1. 

o ljuba vi domovine. 



k 



Ljubav domovine nesastoji se samo u tom. da je sva- 
komu mesto, gde se je rodio i odbranio, milije, nego sva 
druga na svetu. Ovo je prirodjeno i nemoj životinji, jerbo 
se I ona nerado odhidj.ije od mesta, gd.« je iz poce'lka obi- 
kla. I za rudo je, kako se eeslo konj, vol i svinja, kada se 
kamo daleko premeste, izmaknu i pobegnu natrag na svoje 



489 

pervo selište. To dolazi iz prirodjenoga svakoj živolinji 
svojeljuhlja, da onaino lezi, gde mu se bolje čini. U raz- 
uninoni coveku mnogo je visi i plemeniji ovaj isti priro- 
djeni nagon: jerbo on iz zahvalnosti, kojii u serdcu svom 
prama milim i sladkim svojom roditeljem i odbranileljem 
goji, ljubi i gerli cele i mnogobrojne narode, koji su isto- 
ga roda i jezika, i cesto žertvuje svoju korist, i dragovolj- 
no isti svoj život za korist i srecu svojib saplemenikah 
prezire i predaje. . . Doklegod u kom narodu nebude do- 
voljan broj takovib plemenitih domoljubab, svagda če on 
ili na jednu ili na drugu stranu hramati; nu buduč da se 
od tako uzvišenih domoljubab traži junačka krepost, zato 
se nemože nači dovoljan broj ovakovih, dok se u sav na- 
rod odhranjenjem i poducavanjem i upravljanjem neuvede 
razumna Ijubav časti i lepa imena. Jerbo, dokgod u kojem 
narodu nije mnogo veci broj dobrih i pravdoljubivih, nego 
zlih i nepravednih, nemože se nači dovoljan broj najbo- 
Ijih. Ovde nije namera tužiti se i jaditi, sto nije taj i taj 
takov, a onaj i onaj drugojačiji, jerbo to nepomaže ni za 
dlaku; nu moguče je poznali, u čem stoji pogreška, i po- 
četi se izpravljali i po mogučnosti poboljšavali, i to sva- 
komu napose i svim u obče. Da se dade ovoj preblaže- 
noj nakani povod i rukovodstvo, šlo može biti bolje i spa- 
sonosnije, nego častoljubnoj mladeži pred oči metati iz 
stare i nove historije takove krepostne Ijude, koji su Iju- 
bavlju domovine i svoga roda za sobom bezsmertno ime 
ostavili? I to če biti predmet ove glave. . . Archileonida, 
prosta žena u Lacedemoniji imaše sina odlične hrabrosti, 
koji za domovinu vojujuč poginu. Neki stranci, koji su u 
istoj bitci bili, donesu joj taj glas, hvaleči joj sina, i govo- 
reči, da če se težko u Lacedemoniji njemu podoban nači. 
O! vi se varate! odgovori velikodušna žena: istina da je 
moj sin hrabar bio; ali, hvala Bogu, ima domovina naša 
mnogo boljih od njega. 51 Evo prekorislna mudrovanja za 
domovinu, da nitko sebe i svoje nederži za najbolje.« Ari- 
ston sin i naslednik Agasiklev u vladi lacedemonskoj, čita- 
juč neki izvanredni nadgrobni govor u slavu Athenjanah, 



490 

koji su s Lacedemonci vojiijuč poginuli, reče: šla nebi 
ovaj čovek mogao reci, kad bi bvalio one, koji su ove 
slavne Ijude pobedili.' . . . Lacedemonjani ubiju poslani- 
ka perzijskoga. Orakul Apollinov proreče im veliku ne- 
srecu, ako se sami tomu zločinu neosvete. Onda Buriš i 
Spartis, dva znamenita Lacedemonca, otidu svojevoljno i 
predadu se Xerxu perzijskomu kralju, da na njih osveti 
smert svoga poslanika, kako mu drago. Začudiv se kralj 
tolikoj Ijubavi domovine, zadovolji se tim, te mesto da ih 
dade mučiti i ubiti, zaprosi ih, da ostanu u njegovu dvo- 
ru. Kako bi mogli mi sebe lišiti domovine, mi, koji smo 
svojevoljno došli, da za nju umremo? . . . Marko Furij 
Kamil, koji je živio 365 godinah prije Isukersta, bijaše pet 
putah rimskim diktatorom i triumfiraše četiri puta. K ovom 
slavnom mužu dodje za obsedanja grada Falera gradski 
magister s detcom poglavitih gradjanah, i kaže mu, da je 
prevario detcu, kao da če se s njimi prohodati i da ih sa- 
da njemu predaje, a to da je toliko, kan da mu je grad 
predao, te da od njega očekuje primerenu svojoj zasluzi 
nagradu. Pravo je, odgovori slavni Rimljanin, da takov 
prijatelj svoje domovine dobije pristojnu nagradu. Zapo- 
vedi da ga do kože svuku i ruke mu naopak svežu, pa on- 
da dade deci leskovo prutje, da ga šibajuč u grad dolera- 
ju. Kako je ovomu u gradu bilo, to se može lahko pogodi- 
ti. Dosta, da su gradjani videči u neprijatelju toliku kre- 
post, izašli, ključe mu od grad!i donesli i predali se. Ovo- 
ga istoga gradjanina izteraju Pvimljani posle tolike njegove 
slave u večno prognanstvo, Nu on, u svojoj kreposti nc- 
promenljiv i nepomičan, izlazeči iz grada izreče ove zna- 
menite reči: Bože daj, da me Rimljani nikada neuzpotre- 
buju! Otide u neki mali gradič Ardeu, i tu življaše mirno. 
Tu mu dodju posle nešto vremena glasovi, da su Galli na 
Rim udarili i zavojcvali ga. Sada on, zaboravivši nezahval- 
nosl svojih sugradjanah i učinjenu si krivicu, nemišljaše o 
ničem drugom, nego kako če pomoči svojoj domovini. Po- 
zvan od onih Rimljanah, sto su se na Kapitol utekli, i od 
njih opct za diklalora primljen. podje, udari na Galle, te ih 



491 

sasvim i pobedi, i lako oslobodi grad, i dočeka radost, sa- 
mo velikim dušam prirodjcnu, da je moi»ao svojim neza- 
hvaliiikom dobro učinili, i da je mogao zidove onoga gra- 
da, iz koga je sramotno bio izteran i izagnan, opet iiz- 
diči i oJ)iioviti. Kodro kralj Atbenjauah na 1071 godinu 
prije Isukersta. Heraklidc osvojivši cio Peloponez, dodju i 
obsednu grad Athemi. Atbenjanom je orakiil bio prore- 
kao, da če svoje neprijatelje pobediti, ako im kralj od ne- 
prijateljah pogine. Heraklide to znajiiči zapovede celoj 
svojoj vojsci, da u bitci nitko nedirne kralja. Saznavši to 
Kodro preobuče se kao dervocepac, ode nedaleko od gra- 
da derva seč, i tu nadje način, kako če kavgu zametnuti s 
neprijateljskimi vojnici, te lupi jednoga sekirom, a oni ti 
ga onde svega izkomadaju. To bijaše pred večer, a siilra 
dan pošlju Athenjani neprijateljem iskat telo ubijenoga 
kralja. Saznavši to neprijatelji , obuzme ih užas, te po- 
begnil berže bolje. . » Atbenjani biše obseli grad Thas ; 
gradjani umirabii s velikog nedostalka hrane od glada, nu 
nitko se neusudi spomeniiti, da se predadu, jerbo je bilo 
uzakonjeno, da bude pogubljen, tko bi o tom spomenuo. 
Onda nekiHegetorid, jedan izmedju pervih gradjanah, me- 
tne si liže na vrat, i dodje u skupšlinu i rekne: ja znam, 
kakav smo mi zakon učinili; nu pri svem tom predajem 
se smerti, ubite mene, a spasite sebe i svoje obitelji, pa 
se predajte neprijatelju. Svi sabrani pohvale njegovu ve- 
likodušnost, neubiju ga, več iinište učinjeni zakon, i pre- 
dadu se. . . Neka Lacedemonjanka pošalje svoga roba, da 
razpita, sto se čini s vojskom, u kojoj je ona imala do pet 
sinovah. Kada se je rob vratio, kaže joj, da sii joj sva pet 
sina poginula. Ja te nišam poslala, odgovori ona, da vidiš, 
što čine moji sinovi, nego sto čini naša vojska; da li smo 
mi pobedili? .Icsmo, odgovori onaj. Hvala Bogu, rekne 
ona, i otide u hram, da pripne žertvu, . . Leonidi vodji 
laredemonskomu poruči kralj Xer\e: hodi k meni, složi 
se sa mnom, pa ču te učinili kraljem cele Gerčke. Ti ne- 
znaš, što je poštenje, odgovori mu ovaj; ja želim za slobodu 
Gerčke vojujuč poginuti, a neču se s njezinimi neprijatelji 



492 

na njezino iignjelenje slagati. Leonida polazec s trisla svo- 
jih vitezovah ii TliermopyIe, gde je znao da ce pogmuti, 
ovako se sa svojom ženoiii oprosti: traži si dostojna miiža 
mesto mene, rodi i odbrani domovini krepostnih gradja- 
nah. . . Likurg lacedemonski zakonotvorac, upravljaše 
svojom domovinom 870 godinah prije Isukersta. Podelivši 
svojim sugradjanom koristne zakone, kaže im, da če poči 
posavetovat se s delfickim orakulom, da li bi se moglo ne- 
što još boljega uzakoniti, nu pri lom ili sklone, da se za- 
kunu, da če čuvati njegove zakone, dok se god nepovrati. 
Oni se zakunu, a on otide, pak se nikad više nevrati. . . 
Fedaret, jedan izmedju poglavitih Lacedcmonjanah, nebi- 
jaše primljen medju tri sto večnikah, koji su u stanovito 
vreme izabirani ; pa se ipak radostan vrati iz skupšline, 
zahvaljujuč Bogu, da mu domovina ima tri sto boljib od 
njega; to se zove Ijubav domovine, a ne, kada ja nišam, 
neka nije ni on, . . Kada je Pelopida, thebanski vodja, na 
vojsku polazio, preporuči mu žena, da umeri svoju hra- 
brost i da si život čuva. Bog neka upravlja mojim ži- 
votom, odgovori on; moja je dužnost, sada domovinu čuva- 
ti, a ne moj život. Neki klevetnik tuži Pelopidi nekoga 
hrabra vojnika, da o njem vazda zlo govori. Neka on samo 
domovini služi kako valja, a o meni neka govori sto mu 
drago! odgovori on. . . Foeiona odsude njegovi nepravedni 
sugradjani, da otrov pije, i zapitaju ga, ima li sto sinu si 
naložiti. Imam, reče: da služi svojoj domovini verno i pra- 
vedno, kao sto sam joj i ja služio, i da nemari, sto sam ja 
za svoju službu ovakovu nagradu dobio. . . Pomponij rim- 
ski vojnik učini čudesa bralirosti bijuč se s Mithridatom, 
nu najposle sav ranami pokrivenpade neprijalelju u ruke. 
Mithridal, očevidae njegove muževnosti, primi ga milostivo 
i dade izlečiti, a zatim ga zapita, može lise sada pouzdatiu 
njegovo prijaloljslvo. Ne, odgovori Pomponij, doksi god ne- 
prijatelj moje domovine. . . Regul, konzul i vojvoda rim- 
ski, bude nakon mnogo u boju s Karthažani oderžanih po- 
bedah, i sam pobedjen i od Karlhažanah uhvatjen. Oni ga 
pošlji! u Rim, da sklone veče, da roblje zameni; nu on im 



493 

moradc dali pošlenii rec, da te se nazad vraliti, ako nista 
nesverŠi. On olido; nu nepazcc na nišla, nego na korist 
domovine, sani slane Pviinljanom savetovali, da toga nipo- 
što neucine, i tako se vrati po svom ol)ecanju nalrag, gde 
su ga uzasnimi mukami umorili. , . Ilutilij nepravedno 
izagnan iz Rima, neki poznanik reče mu, da se hoče u 
Rimu zamelnuti kakva gradjanska borhii, te bi se onda 
mogac povralili. Oslo])odi Bože toga! odgovori on, to bi 
mi bilo žalostnije nego moje izagnanje. Od njega zaprosi 
neki prijatelj nešto nepravična; nu on mu to uzkrati. A 
da koja mi je korist od tvoga prijateljstva, kada nista ne- 
mogu od tebe dobili? A kakva bi bila meni od tvojega, ka- 
da bi ja morao lim nepošten i nepravedan postali? . . . 
Themistokle, jedan iz medju najslavnijili gerekih vojvo- 
dah , dodje nakon više pobedah oderžanih na moru i na 
kopnu nad Perzijanci na olympijsko igralište. Sve množ- 
tvo narodu prestane gledati različne igre, svi obrate oči s 
udivljenjem na njega. Iz nebrojenih ustah zahuji jedan 
glas: eno Thcmistokla! ano ga! Onda on rekne onim, koji 
su oko njega bili: ovo mi je dovoljna nagrada za sve slu- 
žbe, koje sam Gerčkoj učinio. Spremajuč se noči na ne- 
prijatelja, dade u gledalištu predstaviti boj izmedju dva 
petla, koji se ružno izderu i okervave, pak onda rekne k 
narodu: vidite li bratjo sugradjani! ovi se petlovi onde ne- 
biju ni za svoje žene, ni za svoja ognjišta, ni za domovinu, 
več jedino za junačtvo i za slavu: kakvom hrabrosti ne- 
moramo dakle mi na naše neprijatelje udarati, mi, koji za 
sve to vojujemo ? Prepiruč se s Euribijadom lacedemon- 
skim vodjom, nemogavši mu ovaj rečmi na kraj iziči, po- 
digne štap, da ga udari. Udri me, stariji si, reče mu The- 
mistokle; samo poslušaj ono, šlo je celoj Gerčkoj na ko- 
rist. Neki gradjanin veoma srel)roljubiv iskaše neku služ- 
bu, u kojoj je mogao sa štetom občinstva nniogo dobiti. 
Themistokle znajuč, da je on inače vredan, i da bi mogao 
po svojih rodjacih i prijateljih tu službu do])ili, dade mu 
dovoljnu svotu novca pod lim uvetom, da loga više netra- 
ži. Ovaj slavni vitez izagnan iz Athene, pribegne k glav- 



494 



nom svoni nopnjatelju, perzijskem kralju; a ovaj u nieslo 
slo bi ga ozlohio, poculi neizkazanu radost, da ima iisvom 
kraljestvu lakova coveka. Ucjni veliku easl i veliko vese- 
lje, 1 nastupnšu noc spavajuc Iri puta zavikneusnu: The- 
mistokla Alhenjanina ja in.am! Za življenje mu dade tri 
grada u Maloj Aziji. Posle nesto vremena odredi kralj vo- 
jevati na Gercku, i Tliemistokla ueiniti vodjom vojske svo- 
je; nu ovaj, 1 u prognanstvu svoje domovine vatreni ljubi- 
telj, samo da nebude prisiljen na nju vojevali, uc-ini bogo- 
vom zertvu pa se otruje u C5. godini života. . . Thrasibul 
Atbenjanin izbavi svoju domovinu od Iridaset tiranah po- 
vrati u grad sve izagnane i razterkane gradjane, utverdi 
prijasnje zakone, pomiri sve zavadjene sugradjane, sklo- 
nuvsi ih da se svi zakunu na obcn amnesliju. Onda mu 
rekne neki sugradjanin: koliko je tebi dužna domovina za 
tolike tvoje zasluge! O blažena mene, odgovori Thrasibul 
ako sam joj platio, sto sam joj dužan za rodjenje i odbra- 
njenje! . . . Bajard nazvan neprestrašeni, jedan izmedju 
pervih castnikabFranje pervoga kralja francuzko^a, l)ijuei 
se sa Spanjolci bude smertno ranjen, i da se pofožiti pod 
neko dervo, da tu izdabne. Konetabel Bourbonski, koji se 
je bio odmetnuo od Franeuzke, svoje domovine, i u lom 
boju vodio vojsku spanjolsku, spazi IJajarda u takovu sta- 
nj«, 1 secajuc se prijasnjega z njim drugovanja dodje, da 
ga sazali. Gospodine vi zaslužujete vece sažaljenje, odgo- 
vori Bajard: ja umirem kao pošten vojnik za moju domo- ^' 
vmu 1 za kralja; a vi s njihovimi neprijatelji na njih vo- ' 
jujete 1 proievate kerv bratje svoje. 



2. 
Par papucati. 



U Bagdadu življaše nrki star bogat lei-ovar, po ime- 
nu Abu-Kazein-Tamburi, koji je kano skiipae i tverdiea 



495 

iia dal(;ko razglašen l)i(). Lza svo svoje hogalslvo nosase 
011 iiekakovu stani lialjiiui i cliinlije, na kojih se nisla nije 
vitlelo nego kerpa na kerpi. Kalpak mu hijaše tako nia- 
slan i zaperljan. da se nikako nije moglo poznati, kakove 
je l)oje njegovo sukno negda hilo. Nu u celoj njegovoj 
opravi hiše nui ipak papuee najznamcnitije; one si zaslu- 
ziše ol)ču pozornost ; svalko, gradjanin i slranae, haeaše 
na nje svoje oko. Podplate lih na glasu papuc ali biše svu- 
da naokolo velikimi eavli podkovane, a gornja im strana 
razlienimi debelimi kerpaini zakerpena: jerbo deset godi- 
nali natrag računajuc malo se koji kerpač u Bagdadu na- 
dje, koji se nebi bio mogao pohvalili, da nije na njih svoju 
hitrost i vestinu pokazao. Dakle je sasvim naravno, da su 
morale verlo težke bili; ljudi, buduci neobieno skloni na 
posmevanje, kada bi hoteli kazali, da neslo za čudo ležko, 
samo bi to Abukazein-Tamburovim papučam prispodobili. 
Abukazeni hodee jednom po velikoj Bagdadskoj pjaei, 
opazi nekoliko osobilo lepih i velikih kristalnih posudah 
na prodaji! ; kano eovek u toni poslu vest, spoznade, da bi 
se na lom moglo dobili, zalo kupi one posude i dade ih 
doma odneli. Isto vreme čuje, kako su na nekoga proda- 
vavca mirodijah verovniei tako nalegli, da je prisiljen do 
pcdesel okah izvanredne ružiene vode pošlo po to prodati, 
samo da hude golov novac; pohiti k njem, i kupi tu vodu 
za pol cene, zalim ju dade doma odneti i u novokupljene 
kristalne posude sasuli. . . Pun radosii nad tim verlo kori- 
stnim kupom, naumi, da ee neslo na svoje jadno telo žert- 
vovali, i tako se olide okupat u kupelj za pel parah; to je 
vec davno i davno želio, samo je eekao sgodna vremena, 
da to nekako zasluži. Tu se svlačeč, reee mu neki pozna- 
nik u šali, da bi vec vreme bilo, da i onim jadnim papu- 
eam oprosti i mir daae, te da se tako oslobodi od občega 
posmevanja i ruganja. Ja sam o toin, odgovori Abukazem- 
Tamburi, više piilah mislio; ali opet kad ih dobro pogle- 
dam, eini mi se, da još nisu za oslavku, a s druge slrane vi- 
dim i sam, kakova su nam vremena; neima ti ni vojske ni 
kuge, da pomori barcm polovicu ljudstva, te bi oni, koji 



496 

])i ostali, po koji novcič vise iniali. Ljudi se plode za čudo, 
kao da iz zemlje niču, a novacah od dana do dana sve lo 
manje na svetu. To govorec svuče se i ode u toplicu, mi- 
slec u sebi: dati cu ja svojih pet parah, ali cu se dotle terti 
i prati, dok svu staru kožu sa sel)e nesperem. Dok se je 
on tako trao iprao,dodje i gradski kadija, svuče se u istoj 
sobi i stupi u kupelj. Naš stari tergovac prije gotov, izidje 
i obuče se u svoje lepe haljine, ali mu neima papučah,vec 
na njihovu mestu nadje nekakove druge, nove i lepe. Pomi- 
sli, da mu je tu šalu učinio onaj prijatelj, sto seje s njim o 
papučah razgovarao. Bas ču mu zahvaliti, kad ga opazim, 
reče; navuče papuče i podje veseo doma. A kad ti nam ka- 
dija izidje, čisto se upropasti videč na mesto svojih papu- 
čah svemu svetu poznate Abukazem-Tamburove papuče. 
Sluge polete po tragu, dovedu tergovca pred sudiju u su- 
dijinih papučah; da nedo])ije koju stotinu po tabanih kano 
kakov javni bczsramni lupež, morade na lom mestu za ka- 
zan toliko platiti, za koliko bi ])io mogao hiljadu novih 
papučah kupiti. Kako je doma došao pravednim gnevom 
na svoje papuče razpaljen učini im strašnu prediku, dade 
im trista anatemah i baci ih u reku Tigar, koja je izpred 
njegova prozora tekla. . . Iz dubljine serdca uzdišuč kupi 
si sada nove jake papuče, i stane dan i noč misliti, kako 
če svoju štetu nadoknaditi. Drugi dan posle toga izadje, 
da se obazre po gradu, ne bi li sto jesti nakupio, sto bi 
se moglo skuplje preprodati. Taj isti dan ribari loveč ri- 
bu osete nešto potcžka u mreži; kada su mrežu izvukli, 
popade ih groznica, jerbo su videli ono, čemu se nikada 
nisu nadali, Abukazem-Tamburove papuče naime, koje su 
se svojimi čavli za mrežu zahvatile. Ljuto razdraženi i raz- 
jareni stanu strahovito psovati i proklinjati. Spoj)adnu pa- 
puče, pak s njimi u gosine prozorc, koje su tako i razbili; 
nu ni to neliijaše još sva nesreča, nego papuče uletivši u 
sobu udare o največe kristalna stakla, nemilostivo ih raz- 
drobe i tako propade sva ružična voda do kaplje. Kako je 
starcu bilo, kada je pred noč u svoju sobu ulezao i opazio, 
kako su mu prozori polupani, stakla porazbijana, ružična 



497 

voda prosuta, a njegove stare papucc tu. Baci kalpak s 
glave na zemljii, stane se lupati u grude i čupati si bradu, 
i tako jako jaukati, da su svi susedi potekli na tu viku. U 
takovih se okolnostih moraju ljudi obično čuditi i smijati; 
a kada su se siti nasmijali, razmišljavajuč bez šale o lom 
slučaju, svi jednodušno pronadjoše, da s tirni papučami 
nije čist posao, i da s njimi mora nečisti duh (sile ga sa- 
pele) raditi i upravljati. Ha, reče onda neki stari liodža, to 
ti je ravno ono, sto ja davno negda u nekom braminskom 
čitapu čitao, da i haljine kada se odveč dugo noše, uleze u 
nje nekakva duša zla čoveka, i da se tako upravo povam- 
pire! To je istina! reknu svi jednoglasno, a da šta bi dru- 
go bilo? več ih valja dobro osušiti, pak onda sasvim saže- 
či, a pepeo im u vetar na iztočnu stranu razvijati. Ondaih 
uzme bedni starac, i motreč ih plačljivim okom i mašuč 
glavom metne ih na strehu pram suncu, da se tu dobro 
osuše i pripeku. Sutra dan se skupe susedska deca i po- 
čmu se igrati izpod strehe na kojoj supapučebile; isto do- 
ba dodju dve mačke, poteraju se i pokolju po strehi, i obo- 
re papuče, a te udare dvoje od one dece u glavu, te im ju 
razbiju. Stane dreka dece, njihovi otci priteku, uzmu pa- 
puče i decu s kervavimi glavami, i odu kadiji na tužbu. 
Kadija dade k sebi dozvati onoga, čije su papuče, i gromo- 
vitim ga glasom zapita, da li on tu obuču poznaje. Pozna- 
jem u zao čas po svoju glavu! odgovori; a da sto sada opet 
ovde traže? Da u kratko kažemo: i ovde se izbavi od šta- 
povah velikim novcem, a papuče mu se predadu natrag. 
Onda on, da izbegne več jedan put tolike bede i napasti, 
zamota ih u nekakove kerpetine, oveže jako užetom, i ka- 
ko se je smerklo, otidje u svoju vert i zakopa ih duboko 
u zemlju. Netko iz susedstva privreba ga u tom poslu, i 
mislivši, da on tu nešto drugoga sakriva, uleze noču preko 
plota, izkopa onaj zavežaj, zaterpa jamu i poravna zemlju, 
pak izidje na polje. A kada je velikommukom zavežaj odre- 
šio, pozna, da se je u svojoj nadi prevario: zaveže opet 
berže bolje one gadne papuče, te ih baci u oluk, kojim su 
gradske pomije proticale. Posle nekoliko danah udari jaka 

Herv. čitanka. O 2 



498 

kisa, i više rečeni zavežaj stane negde u cevi oluka, a oko 
njega nakupi se blata, tako da je voda nemogav proticati 
natrag udarila. Voda prodre i u neke podrume i dučane 
i tako se mnogim učini velika škoda. Majstori podju, da 
pregledaju i očiste vodne cevi, i nadju onaj zavežaj te ga 
odnesu kadiji. Berže po Abukazem-Tamburu. Ovoga obli- 
je smertni znoj, kada je ušao i svoje papuče opazio. Pre- 
kleti čoveče, reoe mu kadija, sta si najposle s ovimi papu- 
čami naumio? zar si nainislio, da sav grad njimi upropa- 
stiš? Sad moraš toliku štetuplatiti! . . . Cestiti kadija! od- 
govori onaj, sada več vidim, kakav je posao s timi papuča- 
mi, kada su i odanle izašle, gde sam ih zakopao. Sve ču 
platiti i sve ču preterpiti, štogod pravedni sud izrekne i 
dosudi, samo te molim i prosim, izbavi me bede i napasti! 
Oslobodi me od tih mojih glavnih neprijateljah, i nedaj mi 
ih više natrag! I kadija se nemogaše od smeha zaderžati, 
i pošto je Abukazem učinjenu štetu naplatio, dade one 
čudnovate papuče nekamo odneli, a njega odpusti sa sa- 
vetom, da odsele nenosi za dugo starih papučah. 



3. 
O prijateljem i prijateljstvu. 

Predstavljajuči različne naravoučitelne materije, ves- 
ma je polezno i skupa iiveselitelno, te iste vešči, u samom 
njihovom dejstviju i ispolnjeniju pokazivati: a to biva črez 
istoriju. Polezno je, zašto je vrlo lasno upamtiti ono, sto se 
u primeru i u samoveščnom ispolnjeniju toga i toga vidi. 
Iiveselitelno je pak; jer nas čini poznavati znamenita i 
slavna lica, koja su davno pre nas na svetu živila. Dovodi 
nas u poznanstvo i sodružestvo s njima, i vozbudjava u na- 
mi zelju, da se i mi njima, po našem mogučslvu, u po- 
hvalnim ispravljenijam podobni pokažemo. Prijateljstvo je 
prvo osnovanije čelovečeskoga vremenoga života i blago- 
dejstvija. Kad bi svi ljudi na svetu dobri bili, svi bi jedan 
dragom prijatelji bili, i svi bi mogli blagopolučni bili. Ko- 



499 

liko je tešnje i bliže mcdju Ijudnia srodstvo, ako niedju 
njima neima soglasija, vzajmnog hlagovoljenija, dobrože- 
lanija, i vernog sladkog prijateljstva, toliko su oni črez to 
isto sojedinjenie i srodstvo nesrečni! i bednii. Muz i žena, 
brat i sestra i najbliže komšijc, jednoga inesta žilcli , jcdi- 
noplemenni, i jedinoverni, bez niilog prijateljstva, sta su 
drugo, nego tuga i nevolja? Nista nije obštije medju Ijud- 
ma, nego ime prijatelji; zašto priroda i sama uči, da to 
mora nešto lepo biti; ali po nesreči, i na veliku sramotu 
čelovečeskoga roda, nista se toliko nebezčesti i zloupo- 
trebljava, koliko ovo prečestno ime. Ni s čim se toliko ne- 
laže i nelicemerstvuje, koliko s ovim svetime imenom. Pred 
očima ljubezni, predragi prijatelj, a malo po dalje, na dru- 
gom mestu, medju drugi prijatelji posmejatelj, oporočitelj, 
i Ijuti liulitelj i gonitelj. Pravedni Bože! Jesu li zato slo- 
vesnostiju i razumom ljudi odareni, da se črez taj isti dar 
hitrije varaju, i nerazumnije medju sobom da živu, i sami 
sebe nesrečnima da čine! Da staje tomu pričina? nije to- 
liko ni isto nerazumno samoljubije niti nepravedno kori- 
stoljubije, koliko hudo vospitanij • i nevaljali sgadljivi obi- 
čai. Za vospetiti dakle, koliko je vozmožno, prijateljstva 
zloupotrebljenie, i za dati poznati Ijudma, sta je prijatelj, 
sta li prijateljstvo, da če nam ovde istorija najpre stara, to 
jest pre Hrista, a po tom i nova nekoliko lepi priklada. . . 



Alcibijad nahodeč se u velikoj slavi i sreči u Atheni, 
mnogi mu se pokazivabu prijatelji, i zaklinjabu se, da su 
mu telom i dušom oddani. On ih sazove jednu noč i kaže 
im, da je učinio ubojstvo, i da je sasvim propao, nego da 
mu pomognu, kako bi se spasio. Onda ga svi ostave pod 
raznom izlikom; sam Kalija ostane kod njega davši mu 
reč, da če s njim, ako bude od potrebe, i umreti. Onda 
otera sve druge od sebe, a ovoga zaderži za uvek. . . Zo- 
pir verni drug perzijskoga kralja Darija, da pomogne 
kralju obladati grad Babilon , dade si odrezali nos i 
uši. Pribegne u obsedjeni grad, veleč, da mu je kralj 

32* 



500 

to učinio. Gradjani poznavajiic njegovo izkustvo, ucine 
ga svojim vojvodom. A on preda grad Bariju, koji, kada 
gaje vidio tako osakatjena, reče mu: Ah preko mere ver- 
ni druže, sto si učinio! Neznas, da bi ja dao sto ovako- 
vih gradovah za tebe cela! . . . Demetrij Falerski , pe- 
ripatetički filosof, Theofrastov učenik, uprav Ijaše deset 
godinab athenskom republikom, zatim bude izagnan i pre- 
dje u Tbel)u, i ovde živec kano prosti gradjanin sklopi 
prijateljstvo s filosofom Ivratom, u kojega je družtvu zado- 
voljnije živio, nego kada je u velikom gospodstvu bio. . . 
Filip macedonski kralj hodeč ulicom, gde su se njegovi 
robovi prodavali, jedan izmedju ovih, vidivši, da kralj na 
sebi ružno svoju haljinu nosi, reče mu: Poslušaj me, Fili- 
pe, da ti kažem jednu tajnu, po kojoj ceš poznati, da smo 
prijatelji. Kralj pristupi, a on mu tiho reče: Naredi si 
opravu, sramotno je vladaocu tako hodati. Istina, odgovori 
Filip, ti si moj prijatelj. Dade mu slobodu i nadari ga. . . 
Psamenit, egipatski kralj, koji je živio 525 godinah prije 
Isukersta, bude pobedjen i sa svojim obitelji zarobljen od 
perzijskoga kralja Kambysa. Jednom smotri, kako mu kči 
kao robinja vodu nosi, a sina si opazi u gvoždju, nu sve 
to podnašaše velikom uzterpljivosti; nu kada je opazio ne- 
koga staroga prijatelja, gde u skrajnjem ubožtvu, starosti 
i slabosti hleba prosi, gorko je zaplakao. Kambys ga zapi- 
ta, kako je to? Sto svoju i svoje dece ncsreču podnašam, u 
tom me pomaže krepka duša; nu kada verna druga u to- 
likoj nevolji vidim, a pomoči mu nemogu, to me preko- 
merno boli. . . 

Alexander veliki zasluži to ime ne toliko pobedje- 
njem celoga iztoka, koliko nekimi deli, koja pokazuju pra- 
vo veličanstvo duše. Kada ga je Ijuta groznica spopala, 
pripravljaše mu njegov Ijubimac i lečnik imenom Filip 
lek, i to bijaše dan prije sraženja s čelom Darijevom ši- 
lom, od kojega je sraženja sva Alexandrova slava zavisila. 
U isti čas, kada je lek morao piti, primi pismo, u kom su 
ga opominjali, da se čuva Filipa, jerbo je podmitjen, da 
ga olrnjc. Filip unidjc s lekom ; Ale\andermu dade pismo. 



501 

dii ga procila, a on uznie lek pak ga iiniah popije, liin po- 
kaziijuč, da mu nije mogiiče o poznal ii prljaloljii posu- 
mnjati. Sto jemislio Alevandcr to činec? Filip je pošten co 
vek! Filip je moj prijatelj! on je od mene svagda imao 
štogod je holio, i može imali, šlogod hote! Kako hi on 
mogao mene olrovati? To nije moguee! Ali hudi šlo mu 
drago, ja volim umreti, nego o njem zlo pomisleli. . . Dio- 
nysij,pervi ovoga imena Syrakusanski vladalelj, odsudi na 
smert nekoga znamenitoga Syrakiisanra, imenom Damona. 
Ovaj zaprosi samu tu milost, da mu dopusti, da za neko- 
liko danah otidje videt prije smeri i svoju ženu i decu, i 
uredit svoje stvari, ohecav, da če se na ureeeni dan po- 
vratiti. Ako nadješ, tko če mesto tehe umreti, ako le ne- 
hude natrag, pustiti ču te, reče mu kralj. To jedva dočeka 
njegov prijatelj Pitija, i dade se zalvoriti u tamnicu mesto 
svoga prijatelja. Damon otide. Urečeni dan osvane, a Da- 
mona još neima. Sva ohitelj Pilijeva plaee i tuži. Svi ga 
gradjani nazivlju nerazumnim i ludim. On pak o, da uteši 
svoje, govoraše im: Neplačite, malodušni! sva je moja ža- 
lost, sto znam, da če moj Pitija doči. Elo i podneva, ure- 
cenoga easa za poguhljenje; Pitiju povedu na slratište, i 
dovedu ga onamo. Kad u jedan mah sav narod na pozori- 
štu poeme glasom začudjenja i užasa jednoglasno vikati: 
Eno! eno Damona, gde leti na konju. Ovaj doterči sav o- 
znojen i s veselim licem pade na vrat svoga druga govoreč: 
Mili Pitija! Ijuhezni Pitija! nečeš ti imireti, ja ču umreti! 
Sve množtvo naroda prolevaše potoke suzah, i samu Dio- 
nysiju, inaee žestoku i divljemu čoveku, umchea se pri 
tom neohičnom prizoru serdee; on priteče i sa suzanii 
počme onu dvojicu gerlili i Ijuhiti.Neče vas nijedan umre- 
ti! Vi ste dostojni, da uvek živite; smilujte se, primite i 
mene tretjega u takovo družtvo. . . Antipater, maeedon- 
ski kralj, i Focijon, athenjanski gradjanin, hiše prijatelji. 
Kralj zaprosi od Focijona nešto, sto nije hilo pra vedno. 
Kako možeš to zahtevati od prijatelja? reee mu ovaj; da 
ja to ueinim, hio hi tvoj hud laskalelj a ne prijatelj. . . 
Pisistrata, athenjanskoga gradjanina, a posle vladaoca svo- 



502 



je domovine, ostave neki prijatelji, i otidu nekamo na sa- 
mo zjvet. Onda on natovari nešto potrebitih stvarih i oti- 
de za njimi. Oni ga zapitaju, sto je došao? Dosao sam, od- 
govori im, ili da vas povratim k sebi, ili da ostanem ovde 
s vami; jer bez vas nemogu živeti. . . Themistokle i Ari- 
stid nazvan pravedni, najpoglavitiji atbenski gradjani, bia- 
hu SI protivnici i neprijatelji. Jednom ib izaberu gradjani 
za neko poslanictvo od velike važnosti za čelu domovinii 
Izlazeč kroz gradska vrata: Ovde brate, reče Themistokle 
Aristidu, ostavimo naše neprijateljstvo, i budimo prijatelji 
dok sretno obavimo delo ljubljene domovine; a kada se 
vratimo, možemo ga opet, ako hočeš, nastaviti. . . Sada 
čemo kazati nekoliko primerah iz nove povestnice Neka 
siromašna žena dodje ka kardinalu Farnezu, i zaprosi od 
njega pet cekinah, da plati najmovinu od svoga stana; jer- 
bo ce ju inace van izterati. Kardinal se spomene, da je u 
mladosti u prijateljstvu živio s mužem te žene. Dade joj ce- 
duljicu, da otide k nadstojniku njegova dvora. Ovaj pako 
izbroji zeni po zapovedi svoga gospodina pedeset ceki- 
nah; a ona to vidivši kaže nadstojniku, da ju kardinal nije 
dobro razumio, da ona nepotrebuje više nego pet cekinah 
Ovaj otide i javi to kardinalu. Ima pravo dobra žena; mo- 
ja je pogreška; podaj joj pet stotinah cekinah i reci joi 
da kadgod bude imala potrebu, neka se prijavi. . Gospo- 
dja Gabrieli d'Estrees, koja je Henriku cetvertomu fran- 
cuzkomu kralju u milosti bila, svadi se s kraljevim mini- 
strom Sulliom, i odluči, da ce ga kraljeve milosti lišiti. 
Kralj, koji je svoga ministra verlo Ijubio, pošalje ga k Ga- 
brieli, da joj kaže od njegove strane, da on želi i hoče, da 
se pomire. Ona primi ministra ružno i žestokimi rečmi 
Onda kralj sedne sa Sullijom u kola, i podje sam k njoj. 
Ona upotrebi onda svu svoju hitrost k svojoj nameri, nu 
vidivsi, da je sve bez ploda, pocme gorko plakati, tužec 
se ca on man više za slugu nego za nju. Vidivši kralj, da 
koliko JU je on više savetovao i molio, toliko se ona više 
ogorčavala i razdraživala i Sullija slugom nazivala, odgo- 
vori joj sasvim serdito: Sta sluga/ znaj gospodjo, da ja 



503 

lašnje mogu nači deset damah, kao šlo sle vi, nego jedno- 
ga shigii i verna prijatelja, kao sto je Sulli). 1 lo rekav 
okrene se i podje. Onda ona polerei,pade predaiij na ko- 
lena, zaprosi oproštenje obecajuc. da ce se istinski sa Siil- 
lijom pomiriti. . . Voitieur, izabrani francuzki spisatelj za 
Ljudevita trinaestoga, izgubi u igri sve svoje novce, i osta- 
ne dužan dve stotine dukatah. On napise pismo svojemu 
prijatelju Kostaru ištuc od njega ovu svotu novca. Ovo 
znamenito pismo opisuje nam živo znakove saveršena uve- 
renja i slobode pravoga i saveršena prijateljstva. Evo ga: 
J a izgubih jučer sve svoje novce, i suviše dve sto duka- 
tah, sto sam ostao dužan, i obecah, da cu danas platiti. 
Ako ih imaš, pošalji mi ih umah, ako li ih neimaš, a ti ih 
uzajmi od koga ti drago. Bilo kako bilo, valja da mi ih 
uzajmiš, i čuvaj se dobro, da ti tko drugi neugrabi iz- 
pred mustaca ovu lepu sgodu, da mi Ijubav možeš učiniti ; 
meni bi bilo žao rad tebe; koliko te ja poznajem, ti bi se 
mučno zbog toga umirio. Da tu nesreču izbegneš, bolje 
ce biti, da razprodaš sve štogod imaš! Ti vidiš iz toga, ka- 
ko Ijubav umije zapovedati; ja osečam u sebi veliko veselje 
ovako s tobom postupajuč, i znam dobro, da bi čutio još 
veče, kad bi ti tako sa mnom radio, ali sto ču ti ja, kad si 
lenčina; sada sudi, nišam li ja o tebi pravo uveren. Ja cu 
dati obveznicu onomu, tko mi donese tvoje novce. I dobar 
ti dan. . . Na ovakovo pismo treba podobna odgovora. Ja 
čutim neizkazanu radost, da ti mogu izkazati malenu služ- 
bu, koju od mene potrebuješ; nikada nišam pomislio, da 
bi se mogla kupiti takova radost za dve stotine dukatah. 
Pošto sam to sada spoznao, dajem ti svoju reč, da ču ima- 
ti, dok hudem živ, mali kapital pripravljen na tvoje razpo- 
loženje. Zapovedaj mi slobodno sve sto ti hude ugodno ; 
ti nečeš imati tolike radosti meni zapovedajuč, kolika če 
moja biti tebi služeč; ali koliko sam ti god pokoran, ipak 
ču ti se protiviti , ako me budeš silio , da uzmem od tebe 
obveznicu. 



504 



IV. 

Iz Basnah. 
1. 

Orao i lisica. 

Orno i lisica učine medju soboin družslvo, i sto bi to 
bilo svagdašnjc i postojano, dogovore se i soglase, da žive 
11 komšiluku; da bi u potrebi jedan driigom mogli pomoč 
dati. Zato izberu jedan veliki rast, na kojeg granama orao 
načini sebi gnjizdo, gdi snese jaja i izleže piliče. Lisica, 
pri korenu, u šupljini istoga dreva načini sebi od lisca po- 
steljn, i trudna buduči, tu okoti lisičiče svoje. Ova jednom, 
po običaju izidje u lov, a orao, neimajuči taj dan sta jesti, 
ni s čim svoju familiju naraniti, i videči lisičiče podebele, 
sleti dole, uzme i odnese u gnjizdo. Malo po tom vrati se 
lisica i upazi žalostno pozorišče, krv, koja jošte vruča iz 
gnjizda teče, bedni lisičiči plačevne glase daju, a orao im 
nogtima utrobu dere, i kljunom im oči vadi. Kako je lisi- 
ci bilo na to ozdo gledajuči, svak sebi lasno predstaviti 
može: da od koga drugoga to strada, nebi joj ni po žalo- 
sti bilo, no od prijatelja i komšije svoga. Ne moguči nista 
drugo ; činila je to sto svi slabi tvore, kad im od silnii obi- 
da biva, proklinje i pravosudno nebo na osvetu prizivlje. 
Po malo dana pastiri tu pekli na kolju meso, ot kojega 
orao ugrabi parče s prilepljenim na njemu ugljenom ; po 
slučaju tada vetar duvaše; upali se orlovo gnjizdo, spadnu 
dole orlici polak poprženi: kako li ti nam je lisica rado 
dočekala ! kako je s njima pred orlovim očima o rast uda- 
rala, srce iz nji jošte živi čupala i proždirala! svak to 
lasno pogoditi može. 



Nauk. ^Nedruži so, s kim se nisi kadar počupati," 
veli stara poslovica. Na koga se ljudi najviše tuže, nego 
na susede i prijatelje? Danas se ljube i druže, a sutra se 



505 

psuju i niže. Neki terpe za svoju zlobii i nepravdu, a neki 
za neznanje i budalaštinu. Nedruži se, s kim se nepozna- 
ješ, i neprijatelji se sa silnijim od sebe, a navlastito nepri- 
maj nikoga sebi za prijatelja prije nego saznaš, kako je ži- 
vio s prijašnjimi prijatelji. Pravda iziskiije, da nikomn ne- 
činimo ni najmanje uvrede. Krepost hoče, da drugim po- 
mažemo i dobro činimo. A zdravi nam razum krepko pre- 
poruca, da se zdravo čuvamo, da nam nitko zla neučini, i 
bas ako bi i hotio, da nipošto nemože. To je najsigurnije i 
najbezbrižnije. Dokle nam god nelko može zlo učiniti, ako 
hoče, dotle nismo u najboljoj koži. Mi čemo videli u mno- 
go basnah, da se je lisica u različitih okolnostih pametno 
i hitro vladala; nu ovde se je sasvim osramotila. Ona je 
dobro znala, da orao zeceve i lisičiče rado jede. Tko joj 
je rekao, da se s njim druži i u susedslvu hude? Nu ohola 
pohlepa slave koliko je pametnih obezpametila i oštrovid- 
nih oslepila? Orla za prijatelja imati, nije šala; to lepo 
zvoni ! Nu najlepše, čemu nas ova basna uči, jest, da se 
silni neuzda odviše u svoju šilu. jJma sudbinti oko, koje 
sve vidi,« vele Gerci. Kažu, da se čude Turci, sto od njih 
mnogo ištu; nu ako stanu sve iskati, sto su oni drugim 
oteli, malo če im sto i ostati. 



Gergiir Cevapovic. 



Bijaše redovnikom reda sv. Fraiije. Proslavi se kao latinski 
spisatelj. Naški napisa pesniotvor: Josip, sin Jakoba pa- 
triarke; ii narodno] igri (Budim 1820), i to je jedino delce, 
sto je učeni ovaj pisac izmedju ostalih svojih povečih delali naški 
napisao. Na to, čini se, da ga je potaknula želja zabave, koju je 
hotio pribaviti svojoj bratji u samostanu vukovarskom^, pa da to 
hude bez spačke, iz cerkvene je povestnice uzeo stvar, koju je 
razvio lepo i na staro-klasioku, ali bez osobita uzlela pesničko<>a. 
Igra je u jednoni činu, a u deset prizorah (ulazah). Pred svakim 
prizorom, a gdešto i u posred prizora, osobito u jaČem čutjenju, 
ima nekoliko kiticah, koje se pevaju po notah, sto je sam pesnik 



506 

sastavio i na rečenih mestih tiskati dao. To dakle iie ce ima ne- 
što od tako zvaiiih operah. Jezik je pravilaii i iiarodan. 

Dlaz cetverti. 

Jakob spavajiici sluša pesmu i motri Josipa u snu. 
Riiben donese haljinu Josipovu kervavu, nad kojom Ja- 
kob nariče. 

Glas o tajni. 

1. 
Rani kopje mladoga junaka, 
Koga majka ostavi nejaka, 
Ranila ga u gori zelenoj 

Nesloga bratje. 

2. 

Ranjen junak gorice preleti, 
S tudjim' krili daleko odleti. 
Al če za njim golemo serdašce 
Jodati Ijuto. 

3. 

Serce, serce, koje si zaspalo, 
Blago tvoje sad je vec nestalo! 
Sverhu kervi kerv je udarila: 

Zemlja se čudi. 

Jakob. 

Jaki Bože ! na svemu ti hvala ! 
Kakva u snu bese ovo šala? 
Kako u snu vidih svog Josipa, 
Kadno slavič peva ptica lepa. 
On glas kadšto uzvisi i žveči, 
Opet spusti, i kano zaječi: 
Fi! fi! fiče kano ptica Ijuta; 
Cok! čok! čokče po trideset puta'. 



507 



Ruben! Ruben! pervorodni sinu, 
Zar ti stado janjacah poginu? 
Da ti k otcu nesmiješ pristupit, 
Izraela dragog sad poljubit? 
Nisi se ti, sine, dosad krio. 
Nit zatajo gde si kadgod bio? 
Al govori, kad od bratje ideš: 
Jer brez Jose doma doči smedeš. 

Ruben. 

Priklanjam se tebi, otče stari! 
Al mi žalost serce verlo kvari ; 
Cija je to, vidi, haljinica? 
Jel' da j' imo takvu tvoj Josica? 

Jakob. 

Haljina je, veliš, Josipova? 
To bi meni bila smert gotova 
Zar je Josip mali poginio? 
II haljinu drugu promenio? 

Ruben. 

Nij' haljinu Joso promenio; 
Čini mi se da je poginio. 
Vidi, kakva mu je dolamica. 
Sva rumena kanoti ružica. 
Da je dete do nas bilo došlo. 
Veselo bi, veruj, njemu prošlo, 
Ja bi njega do kuče doveo, 
Proz pustoši sikimske proveo. 

Jak ob. 

Haljina je zbilja sina moga. 
Bas tako mi velikoga Boga! 
Lovinu je Ijuta zver lovila, 
Pak mi sinka dragog ulovila. 



508 



Hej! Josipe, sladka radost moja; 
Gde je, dušo, lepa mladost tvoja? 
Ah, Josipe, sveserdno veselje. 
Več te vidit nečii ni od želje. 
Ah Josipe, kruno majke svoje! 
Desno oko sede glave moje! 
Jer ostavi starca babu svoga? 
Ozovi se, za miloga Boga! 
Glas po tajni. 
Bože ! sto se s Izraelom sgodi, 
Bas u staroj sad njegovoj dobi ! 
Lepo dete, u pustoj planini 
Život smertjom nemilom promeni! 

Jakob 

Večni Bože mog otca Izaka! 
Ti bas uze Josipa nejaka? 
On štap bese u starosti mojoj, 
Necu skratit svetoj volji tvojoj. 
Al prokleta bila zver nemila, 
Koja moga Josu jest odnela; 
Nedojila više svoje mlade, 
Sve gorice postale joj jadne ; 
Lov lovila uvek brez dobitka, 
Neimala nigda u njem žitka. 
Zaklinjam vas, sikimske planine! 
Proklinjam vas, seirske doline ! 
Nepadala na vas vec kišica. 
Nit jutarnja topila rosica, 
Snizili se vaši cedri holi 
I Libani ostali vam goli. 
Mesto maslnog stada i pastira' 
Nedali vam Ijuti viici mira, 
Široko vam listje posanulo. 
Veselje vam nigda nesvanulo. 
Ah, ncsretni zdenče kod Kadesa, 
Nek me sada čuju sva nebesa. 



509 



Kako cii te opako zakleti, 
U žalosti mojoj bas prokleti: 
Onde Agar Baba Boga vidi 
Al rad tebe sina ja nevidi; 
Vrelo tvoje odsad prisaniilo, 
Nit se kadgod na tečaj ganulo: 
Otrovna ti voda vazda bila, 
Kojagod bi usta tebe pila : 
Jer se tebe sinak moj napio 
Pak je smertnu času tu popio 
Zato snit ču za njim u grobove 
Gde je tmina zaterla robove, 
Odkupljenje sveta čekajuče, 
U mesiju pravog ufajuce. 
Sad, nebesa! ukažite milost, 
Uzterpljenja dajte meni krepost. 



Giri Feric, 

i n a č e G v o z d e n i c a. 



Rodi se u Dubrovniku 1744. a umre 1824. Bijaše kanoni- 
koin. Pisan je latinske pesne, kao .sto vele, izredne, a naškim 
je jezikom pisan P rite, kojih je neknliko u dalmatinsknm ma- 
gazinu za gnd. 1851. obnarndnvano. 

Iz pričah. 
1. 

Prag od kuee najveee berdo. 

Na Bosnu poklisar 

Jedan poslan ki je, 
Buduči svaku stvar 

Spravio mal' prije, 



510 



Za puta, ka toga 

Trebnje, gerljašc 
Prijatelja svakoga, 

I deci deljaše 
Medene celove, 

I dobroj ljubi svoj. 
Jur sluge njegove, 

Kijeh je ne mal' broj, 
I pratež sva pred njim 

Ide, pak uputi 
I on se isti zatim. 

Poslednji: al' nuti ! 
Pristupi kad na prag, 

Taj cas se ustavi, 
Odstupi ter natrag, 
I ljubit' se stavi 
Zenu i decu iznova. 

Službi i naredjival' 
Sad ona, sad ova. 

Tu ga al' veče nij' stat' 
Opeta se uputi 

Za izit', nu iznova 
Na pragu on čuti 

Noge ko' od olova, 
I Ijenost u svemu 

Telu. To videč svoj 
Drag jedan, reče mu: 

Prijatelj', brate moj! 
Kao berda visoka 

Ti češ proč', na vrati 
Kad kuče prije roka 
Ljenost te uhvati ? 
Kom on: Nestraše me 
Berda ina, samo da 
Prodjem ja kuče mč 
Prag višji svih berdah. 



511 



Stvari na svetu, ke 
Mi vecma ljubimo, 

S muke se velike 
Od njih odcepimo. 



2. 

Mejaka je reka sraka, 
Ka se u doista deli traka. 

Selo moli reku. 

Bes voda da bude 
Uzpregnut' veliku, 

Njivami ko hude. 
Na molbe ona te se 

Neprignu, ke tlači, 
Porazni i unese 

Skup voda još jačjl. 
Selo opet moliti 

Stk, i ako neče se 
Ganut', njoj zapreti, 

Osvetit da ce se. 
Molbe ona iznova 

Tlači, i mal' za tim, 
Ko prije, polja sva 

Potopi vodam' svem. 
Tad selo, pokle je 

Cenilo, da vece 
Njemu ckniti nije, 

Te se i na nesreče 
Da ima odzvat' i zla, 

Za svoju sahranu, 
Na kii god je tekla 

Stetno ona stranu, 
Da se dubu, odredi, 

Potoci kopjačam. 



512 



Veselo to sledi 

Sva mladost, i na sram 
Reke bi velike, 

Jer ju u traka dosta 
Razdeli, tolike 

Da joj sile neosta. 
I ka prije bijaše 
Oliola odviše, 
Kaono dostojaše, 
Ružno ju snižiše. 
Dedina kad se ima 

I velja deliti 
Glavam' meu mnozima, 
Slabo svak zabiti. 



Matija Petar Eataiičic. 

Rodi se u Valpovu u Slavonii g. 1750. a umre g-. 18*25. Bi- 
jaše redovnikom reda sv. Franje. Mnogoletnim učenjem pribavi si 
velike znanosti. Neko vreme bijaše profesorom na Pešlanskom 
sveiičilištu. On napisa što latinski, što naški do 30 delali. Medjii 
ostalim prevede sv. pismo u jezik slaveno- ilirski izgovora bo- 
sanskog, u 6 velikih svezakali. IVjegovi pastirski razgovori tiska- 
ni su u knjižici: Fructus Autiimnales in jugis parnassi pannonii 
maximam partem lecti, tiskanoj u Zagrebu god. 1844. 

Iz dela: Fructus autumnales. 
1. 

Slavog^ost i Eijubodrug^, kozari. 

Slavogo st. 

Od kada sam poeeo pevati nuz diple popevke 
Po zelenili goricab, kud zdene reke teku, 

Nigda necub take pesme, veruj, Ljubodruže, volarske, 
JNeg' sto neki iVIiloglas dan kod Oseka peva. 



513 

Pana peva sviralom, heliiii koja lepo zavita 

BI s olovom, Ijubno pesmice Pana peva, 
Da gora i dubovi, da lug veselja se polajni, 

Da tihi viici biliii, prestade reka teči. 
Gde, kada sustade Pan trudeč po lugu, počiva; 

Gde po lovu zečnom gizda Dijana leže; 
Gde tancnoglasnih sladko b\ penje ptičicah, 

Gde Satiri s Nimfam' keteuš igru vode. 
O! tko bi takve pevat' počeo nami pesme, kozaru, 

O! tko bi to pevao kod Sokolovca našeg'? 

L j u b o d r u g. 

Ja bi mu j^oklonio šarenovu tikvicu odmah, 
Od nje ja neimam skupljega dobra, veruj. 

Ti si, veliš, slušao pesmu, Slavogoste, volarsku; 
Daj, nebi li sgodio pesmice Pana, gledaj. 

Metni novi pisak, pomaži pak šupljine voskom, 
Svirati, daj, počmi, tikvica bit' če tvoja. 

Slavogost. 

Neznam ja, hoču li pogodit' te pesme, kozaru, 
Pana pevat' neume terstena sverka moja. 

Al' ču kušat' (rečenog pamtim još penje volara.) 
Pesmu; ako vredi tikvica penja mojeg. 

Ljubodrug* 

Poloku tikva kupi, jest od kore jagnjeda ozgor 

Cep, kog lična viseč' zamčica tanka nosi. 
Cista unutri, vodicom šest puta' zalita tekučom, 

Još miriši novinom; nista bo pila nije. 
S dvora vidiš viljenog nožičem slikovana čilapa, 

Glavu nosi visoko, prednje propinja noge. 
Gled', konjanik na njemu kako dizdume svetle, poteze, 

Gled', kako Vila leti, gled' kako čorda brije! 
Sevaju munje 'z oči, 'z ušiju gromovi se razsiplju, 

A na saniur svetlo trepti čelenka kapi. 

Herv. čitanka. ' 33 



514 

Gled', kako rani Turak katanu po desnici krni o, 
Al' kako glavu, gledaj, Turčina sece vitez, 

SI a vo g ost. 

O da nije vitez slavni, Ljubodruže, Ilirac; 
Tog" kako ja razumem, majka Ilirka rodi. 

L j II b o d r u g. 

Bas na polju kod Bajne vitez tako Luko posece 

Djombega, ter veseo sred polja ravna peva. 
Taj moja s dvora, vidiš, dogadjaj nova tikvica kaže, 

Nju Milorod prijatelj 'z Kuzmice posla meni. 
U njoj piva nebi, moja nit' jošt usta dotaknu. 

Dam tebi, ako popevaš, nju, Slavogoste, danas. 
Ded' počmi. 
Ded', pocmi staru, znaš? Od Gjurgjica popevku. 

Ljubeč*, kaži, obraz svoj kako smaknu sebe. 
U gorici zelenoj baš kod Sokolovca bijaše 

To, gdeno gjm-gjici još milo beli rode. 

S lavogost. 

Počmite pastirsku pevati, mile Vile, popevku, 

Kod Sokolovca našeg, počmite. Vile pevat'! 
Ov' Slavogosta, slušaj dolino! 'zpod Kuzmice glas jest: 

•Ja ;^lavogost, počimam kod Sokolovca pevat*. 
Počmite pastirsku pevafi, mile Vile, popevku. 

Kod Sokolovca našeg, počmite, Vile pevat'. 
O! gde si bila, Venus, kaži, gde si bila, Dijana, 

Kad s očiju Gjurgjic seb' prenemaga svojih? 
IV visoki Nevoljaš, zeleni Bogac il* Slavoljubuik, 

Vam stajališ bija; jer Orlava bila nije. 
Nit hladni VuČjak vidi vas, nit' Knesnica reka, 

Kuzmice nit' vertli, nit' Sokolovca gora. 
Počmite pastirsku pevati, mile Vile, popevku. 

Kod Sokolovca našeg, počmite. Vile, pevat;. 
Tu koze, tu zecevi, vuci Gjurgjica plakaše. 

Tu jel(M)i hčrzi, kozliči, janjci, ptice. 



515 

Pocmitc pastirsku pevali, mile Vile, popevku, 

Kod Sokolovca našog, počmile, Vile, pevat'. 
Ovde bijašc zdonac iieglotni, kog voda bistra 

Prosvetljiva; nikad takniila marha njega, 
Nil' vodu muti zverad, bliznjeg' nit" grancica stabla; 

Stabla dahii hladnost, trava preželjnii sladost. 
Počmite pastirsku pevati, mile Vile, popevku, 

Kod Sokolovca našeg', počmite. Vile, pevat*. 
Ovde dete došav umorno terajuci zveradi. 

Spusti se na travicu blizu od zdenca mehku. 
I kad hote žedju proterat', nova žedja priraste, 

Prignuvš' usta k vodi, priliku lepu vidi. 
I sto telo neb\, ljubeč' on telo činjaše; 

Sam se čudi sa sobom, pak stade motrit' oči, 
Obraz beli, čelo svetlo, vrat čisti, oberve 

Cerne, vidi rumenom gizdava usta bojom. 
Počmite pastirsku pevati, mile Vile, popevku. 

Kod Sokolovca našeg, počmite. Vile, pevat'. 
Misleč' on, da je tudji obraz, da je Nimfa prelepa, 

Nju dohvatit' rukami naglo željaše lahkim'. 
Ar nedokuči nikog, veče gizdave pokvasi ruke, 

Da ncmogaše, žali, nista dokučit' imo. 
Pita, tko si, kaži! Jeda li mila Nimfa? poviknu; 

Jeka njem' u gorici, ja mila Nimfa, reče. 
Počmite pastirsku pevati, mile Vile, popevku. 

Kod Sokolovca našeg', počmite, Vile, pevat'. 
Traži dugo Nimfu, dugo, pak on nista nenajde; 

Ja te poviknu, želim! Nimfa povlasti, želim. 
Odgovor on razume, nitkog nesmotri žalostan. 

Lica svojeg samo priliku jurve slabu. 
Počmite pastirsku pevati, mile \ ile, popevku. 

Kod Sokolovca našeg, počmite. Vile, pevat'! ^ 

Tad reče: kad me varaš, kad ti mene. Nimfo nemariš, 

Sveg' me budeš primit', kad moje lice kudiš. 
To vapijuč' k ledenom nevoljan sebe zdencu pridruži, 

I rad" vlastitog seb' smače li<a ndadič. 

33* 



516 

Prestani sad pevati, Gjurgjic gine, Vilo, popevke, 

Kod Sokolovca našeg, prestani. Vilo, pevat'. 
Sestrice tu plakahu, plakahu tu Nimfe žalostne; 

Gjurgjicu mili, jao! jao ! mili, eko reče. 
Prestani sad pevati, Gjurgjic gine, Vilo, popevke. 

Kod Sokolovca našeg, prestani, Vilo, pevat'. 
Telo dižu mertvo, za sahraniti pošteno dragog, 

Na zelenu travicu metnuše vrutka pored. 
Prestani sad pevati, Gjurgjic gine. Vilo, popevke, 

Kod Sokolovca našeg, prestani Vilo pevatM 
Kad li vreme tomu dospe, da se telo sahrani. 

Beli cvetak gjurgjic, gde bija telo, rodi. 
Prestani sad pevati, Gjurgjic gine. Vilo, popevke, 

Kod Sokolovca našeg, prestani. Vilo, pevat'. 
Od tada lepi cvetak kod nas gjurgjic se naziva. 

Kod Sokolovca rodi, Kuzmica njim se kiti. 

L jubodrug. 

Baš kiticu lepu sakupih gjurgjica jučeri ; 
Na kiticu s tikvom, vredno je penje tvoje. 

S lavo g ost. 

Tikva meni, venac belog gjurgjica sabranim 
Otcim' na mesto Kuzmica zvano budi. 

Skupa« 

Skupština nek' veseli, domačin mnogo živi godinah. 
Nek' se sabor sviralom vazda spominja našom. 



2. 

Slavodrug, Joso, Antnn, kozari ; 
.^lilog[lai§, Tomo, Ivo, volan. 

Miloglas. 

Sto si se na vijaču, lužan Slavodruže, podupro, 
San jeda li IcIk', jt^da 11 tebe Ljubice trude? 



517 



H' su ti ušteteni piski, tvoje diple razsute? 
ir su te oslavili druži, jeda Viie nevoljnog? 

Sla vo drug. 

Ah, Miloglase, plačem, tužim, niti, zašto? nepitaj: 
Nisu meni sanki lažni, niti Ljube dosadne ; 
Nit' su moji piski, niti su meni diple na hiunu : 
Para drugi nož serce nami, druga luga žalostnim. 

Miloglas. 

Aj meni! Ti si moju sviralu, Slavodruže, ponavljao; 
Na gorici zelenoj sa mnom ti Pana popevke 
Pervi pevaše : novu sada pak ja kazati pesmu 
Zudih; ti tuguješ: da sto ti je, druže poljubni? 

S 1 a v o d r u g, 

Ah, Miloglase, selim; selimo, Miloglase, kozari. 

Miloglas. 

Bog mili! Sto je selim, selimo pak jošte kozari, 
Nerazvmiem reči, niti čuh tu nigda potajnost .' 

Joso. 

Jest tako. Igre neki dan mi kod Zvercnja kozarske 
Deržec' pod Lučicom, veselo gde bratja biahu 
Skupna, vodeč' s Vilam veselim kolo, peči popevke: 
Ar to bliža k nami smerknutog lica oružnik. 
Na glavi mu klobuk s pečati, na telu odelo 
Cerljeno, a ploče na persi, na lača, duga puška 
Na rameni, dve male napred, za pismo klobukom. 

Antun. 

Nigda kolo strahotu takvu pastirsko nečuti, 
Neg' kad oružnik ovaj mirnim pristupi kozarom. 

Joso. 

Stan' le, veli. Vaše igre na stran; zapovedi šumara 
Cujte: sto god koza okol' Saga, Lipovca, 



518 



Sentina, Marjanac, po Zvernjaku, Narlu, Selišcu, 
Kraljeve, Liicici, Mircinci, Rim, Karašu , 
Gustom, V.žkovcu, Gorici, po Zverenju okruglom, 
I kud reka teče, ribicom preplodna Karasca, 
Kud bregovi Vucicu, bistru kud slede Vucinku 
U tri dni da neslane svih, da neima nijedne. ' 

Tomo. 
O mili pastiri, koze; o zapovedi preostre' 
^to takovog, Bože moj! neuvredno jato sagreši? 

Joso. 
Grize, veli, granu hrasta, sumu mladu, šibarie 
Kvari; ter domu više zlobi, nego dade koristi. 

S 1 a v o d r u g. 
Ta, Miloglase, žalost, taj plač nas sledi kozare 
Jur selimo tuzni, jur dubrave sladke gubimo ' 
I dome tudje slabim zagnani tražimo jatom. ' 
Joste nejaki, evo, jarici, jao ! koje jučeri 
Plodna mati dade, put s kozami podmoraju trudit'! 

Mil ogla s. 
Ah! Slavodruže žalim. Tko če jur nami pesme kozarske 
Tko pevati s N.mfam' poskocnice? Tužno seliJte 
ruzm gaj,, doli, gore, germi, luži potajni. 
Ah sto ee šumske einit Drijades, Uo če Vile potočne 
Kad m,le pesme stanu, kada Ijubnih diple kozarah? ' 

Ivo. 
To sam ja vidio, kadno nami Deva premini, 
Majka, pnred pasue' vole Sentina, gde koze gustoj 
U sum.c, b.ahu, svferh v,-a„a tužno poviknu, ^ 

m stade večeri vracaf, moje ,nisli taruči. 

Tomo. 
Ja po Mircinci s volovi na travi buduči, 
Hrla Vidih s rodom silni po zraku bijuci 



519 



Boj, da perja lete, s visokih da padnii na zemlja 
Strana, da pcrulini" jedan ostro pljuska drugoga. 
Jacji orao pandžam' rodu razderpa na koncu. 

Slavo drug. 

I meni jarce poklk vuk istu noč, kada Majka 
Ostav\ nas, koza još bratji mnoztvo porazi. 
Tad sam ja rekao, nesrečno sledi kozarom 
Vreme; evo sad čutimo! S Bogom oslani Ijubna 
Družino, slavni domu; s Bogom, o naša bratja volari. 
Mi selimo sirom, vi srečni nas se spomen'te. 

Mi logi as. 

O! mila bratjo, putuj! Kada nesreča takve nevoljne 
Progoni; pesmicami budemo vas sledeli tužnim, 
Terpiti! o! Jeda li sverhu vas nebo misli promene, 
1 paše stare vami, nami staro veselje povrati! 



Tito Brezovački. 



Bijaše prevendaroin kod sv. Marka u Zagrebu (t 1805). Sa- 
slavi više pesiiiolvorah u latinskoin i sloveriskoin jeziku: inedju 
poslednjimi je najverlije delo : Mathiaš Grabanciaš diak, iz- 
dano g- 1821 nastojanjem Tome Mikloušiča. 

Iz dela: ;,Mathiaš Grabanciaš diak.'' 

Izhod II. Mathiaš, Smolko i Kuzman. 

Mat. Dober dan! poštuvani meštri. 

Smol. Bog daj dober! moj gozpone! prež zamere! gdo- 

ste vi? 
Mat. Jasem diak, koisem škole zveršil, vezda idem po 

svetu, dase negde navčim, kaj još neznani; ucgde pak, 

kaj znam, da pokažem. 



520 



Kuz. (proti Smolku). Dobro nam je došel; napravimosi z 
njim kratek cas; ar, dabi kaj znal, bi bolje opravljen 
hodil. (Proti Mat.)Drago nam je, da se na takvoga name- 
rili jesmo, od koga se kaj naprednoga navčiti moremo. 

* 

M a t. Tako, tako, sve pomalo, koliko je mogiice ! 

Smol. Tim bolje! ako nam vi znamenje svoga znanja tako 
očevidno pokažete, da opazimo, da niste po skolah 
hlače uzalud derali, ja ču vam dati nove cižme; jer 
takovim želim uvek pomoči, kojl se terse naukom na- 
domestiti, sto im je priprosti rod i zloba sreče uz- 
kratila. 

Kiizm. I ja cu vam podstaviti dolamu, i pokloniti kučmu 
kapu. 

Mat. Lepa hvala! ali — može se dogodili, da komu sto 
nepovoljna kažem ili učinim; jer korist moga nauka 
nestoji samo u tom, da samo sebi pomožem, nego da 
1 drugomu hudem od koristi . . . jer nas nauk mora 
uvek onamo smerati, da se ne samo za svoje dobro 
skerbimo, nego i da bližnjega ili od zla odvernemo, 
ih na dobro uputimo . . . onda tekar čuti domovina 
korist od naukah, koje s tolikom marljivostju nastoji 
da deci svojoj po naučiteljih ucepi. I zato, ako bi ko- 
mu sto protivna učinio ili kazao, nezamerite; jer isti- 
nu reči i na dobro bližnjega uputiti, to sam dužan. 
Kuzm. Nista zato! pravo imate! jer istina je velika krepost. 
Mat. Tim veča, čim se odpertije i sigurnije kazuje. 
Smol. Gospodine! sa svojom istinom nečete dan danas da- 
leko; jer vam je svet sada takov, da do istine nista 
nederži; dapače onoga , koji istinu govori, beži i mer- 
zi . . .Pri manjih jošjos ima gde obed, gde večeru; — 
ah pri večih niti je pod krovnepuste . . i ako se kako 
k njim zavuče, verujte mi, tako ju zlostavc, da izme- 
dju njih nijedne korpe cele neodnese; sto se nas ne- 
kojih starih Hervatah tiče, mi ju još cenimo; ali sko- 
ro če neslati i nas i istine! 



521 

Mat. To je žalostno! komu dakle da se veruje, ako ne 
istini? 

Smol. O, gospodine ! Sada,tko vam sladko govori, mastno 
pripoveda, sve hvali, sto se komu dopada, kudi, sto 
nije po volji; tko se zna po vetru kretati, tko s vuci 
tuli, s medvedi pleše, on vam je čovek ovoga sveta, 
pravičan, istinski i svigde dobro prijet. 

Mat. Joj meni! dotle H je vec došla istina! 

Smol. Duše mi, dotle, dapače i dalje, nego bi mislili . . . 
jer odkad je Matiaš kralj umro, i istina je u Ugarskoj 
zakopana; zatim poslije deset godinah dobi i u Her- 
vatskoj suhu bolest, te je tako dugo ginula i pogibala, 
dok nekako za petnaest godinah sasvim prcminu. 
Neki sude, da nije posve preminula, nego da je samo 
zaspala ... ali drugi govore, da su se pravoslovci 
na nju negde namerili, pak da su joj oči izkopali, da 
nebi vidila, što je pravo, što li krivo; pošlo su pako 
ovu oslepili, pograbiše njezinu sestru pravicu, ter su 
joj oči zavezali, da i ona istine nebi vidila, i zato vam 
ide sada sve naopak, da nije znati , što je pravo, što 
li krivo. 

Kuzm. Gospodine djače! možebiti da ste i vi izmed onih 
mudracah, koji znaju oči izkapati. i 

Mat. Moj prijatelju! ako ima jedan, dva, ili nekoliko opa- 
kih Ijudih, nesledi, da su svi opak ; kauo : ako je 
Smolkova žena prije tri dana poludila, te se na ver- 
tu o hrušku obesila, nemožemo reči, da če se i vaša 
žena o hrušku obesiti. 

Kuzm. (za se). Zašto sam nakanio od te hruške zaeepiti 
u svojem ve rtu? 

Smol. (Začudi se, i reče Kuzmanu). Susede, u ovom 
mora da je vrag, jer izvan moje družine još nigde 
nitko nežna za smert moje žene. (Matiašu) Odakle vi 
to znate? moj gospodine djače! 

Mat. Ja iz zvezdah i iz računah mogu sve saznati. 

Kuzm. Dali samo prošlo, ili možebiti i buduče? 

Mat. Obodvoje sve po malo. 



522 

Kuz. (Smolkii). Hočemo da ga pitamo o prošlom, ako to i 
pogodi, moči čemo verovati, da zna i iniduče 
(M a ti asu) Moj gospodine djače! bi li mi znali što 
kazati o mojoj prošlosli? 
Mat. (pogleda na nebo, broji na perste, i reče): 
Vi ste sin opančara, u mladosti ste imali diige perste, 
te ste bili više piitahšibani;po toni ste postali kerzna- 
rom, te ste na svakojaki način sgerniili lep imetak i 
šilu novacah, ali skoro svaki tretji krajcar krivično! 
sada vas ljudi štuju, jer ste bogati, te znate ljudem 
jezike zavezati, da vam kroz perste gladaju, vi se pa- 
ko neuztežete bližnjega oguliti, samo da možete svaki 
dan koju škudu ili žutak u zeljnoj komori pod pod- 
sek zakopati. 
Kuzm. (Za se). Je li mu sam paklenski dub to sve kazao! 
Mat. Je li istina? 
Kuzm. Tak, tak, ne posve. 
Smol. Susede! neima do Varaždina slikara, koji bi vas 

lepše pogodio. 
Kuzm. Mnogo laže, mnogo. 

Smol. Nista, ili sasma malo . (za se). Ja ga neču uprav 

nista o sebi pitati, jer da me načme, kose bi mi u vis 

steršile. (Matiašu) Buduč da znate, da mi se je žena 

obesila, bi li znati što o njoj kazati? 

Mat. O mertvihili dobro, ili nista! nu tim bolje o živih . . 

kano postavimo, da ste vi u mladosti. . , 
Smol. Dobar i valjan bio. 
Mat. U župnoj cerkvi . . 

Smol. Verno Boga molio, i prodike poslušao. 
Mat. Punu škrinjicu novacah. . . 
Smol. Župniku odnio. 

Mat. Uzeli i odnesli (dok Matiaš ovo govori, Smol- 
ko jako kašlje, da bi ga zaglušio). Da ste na 
Klanjcu na sajmu nekomu kožaru banku od sto fo- 
rintih. . . 
Smol. (preteže se). Na drobne novce razbio. 
Mat. Drugomu pako torbicu s novci. . . 



523 

Smol. K sebi na spravu uzeo. . . . 

Mat. Odrezali i odnesli. 

Smol. Tati su to učinili, ja sam onda onde hio; sada je 
pako dosta vašega znanja; vec smo dobro o vas upu- 
tjeni. 

Kil z m. Doista dosta, jer se sada tako dobro poznamo, ja 
i Smolko sused, kano da smo prava bratja(sam zase). 

Smol. Nebi li mi sada malo zagriznuli, jer je jur staro ju- 
tro, i doba jesti. 

Mat. Nebih mario, jer sam od sinoč na taštje. 

Smol. Taki čii služiti . . . malo razpuznjenca sira, i k nje- 
mu češnjaka ; k tomu dobra stara vina, k ovomii sve- 
mii par prijateljskih rečih, to čini uprav dobar ru- 
čak .... medjuto dok dodjem, sednite. 



Matija Jandrič. 



Bijaše župnikom ii Cerkvenoj, u Zagr. biskiipiji. Napisa 
dva dela: a) L j nhomirovič , ili pravi priatelj (iz<la() IMikloiišič 
g". 1821); b) Diog-en, ili shig-a dveh zaljubljeiieh hralov. Umre 
g-. 1828. 

Iz Ljubomirovica. 

Zpeljivanje tretje. 

Izhod pervi. 

Hiža staroga Fabiana, nutre jedna postelja 
pokrita: jedna ladica z- p ene z mi, v u z t en i k akt i 
zazidana, druga pako v kutu na podu. Fabian 
hodi po perztih, nalukava se sim tam, podpira 
vrata z- k luč em, i govori. 



Ovde mi neče nitko glave razbijati ; u ovii sobicu, gde 
spavam, nesmije mi se nitko ni pokazati . . neču da bi 



524 

sluge \idlile, sto radim. . . Ovi magarci dodju samo s izgo- 
vorom, da bi me podvorili, a oči jim semo tamo igraju, 
kako bi mogli spaziti onu sazidanu škrinjicu, ii kojoj šku- 
de deržim . . da bi ju samo mogao s mesta ganuti i pod 
ovo pokrivalo metnuti. Ali, nista zato, ova je druga dra- 
gocenija, u njoj su dukati(digne škrinjicu s dukati 
težko, i postaviju pod pokrivalo). Ovde budi, ser- 
dašce moje, dušo moja, ti sve moje! O lepa moja! (nagne 
se na škrinjicu), ti raju moj! daj, daj, pusti da te vi- 
dim, da se s tebe uzradujem, nabranim i okrepim! ti si mo- 
ja najbolja jcstvina! ti radost i veselje moje. Neka idu dru- 
gi na plese, u kazalište, kavane, na zabave, u družtva; ja 
plešem, kada tebe vidim ; ja se nasladjujem i veselim, ka- 
da drage svoje žutake gledam. , . O zlato! ti kreposti sva- 
koga, ti radosti siromabab, ti urese kraljevah, i največa 
muko serca . . ah ! kada na te pomislim, od straha sav 
zaderhtjem, da mi te nebi tko ukrao; ili pijem, ili jedem, 
ti si mi pred očima; ako spavam, o tebi sanjam; moje su 
sve skerbi samo u tebi zakopane. . . O! da bi mogao hi- 
Ijadu godinah živiti, i svake godine jednu ovakovu škri- 
njicu napuniti^ i to ovakovim dragim serca moga blagom ! 
(poljubi dukat), pa da mogu najposlije medju ovakovi- 
mi perinami umreti! — umreti? umreti? ah! vas, sirote 
moje, ostaviti? — ah! smučuje mi se! hoču da se malo 
okrepim Tpremetjo semo tamo dukate, i sve ih po 
redu ljubi). Ovo su oni Vcnecianci, koje sam dobio u 
ono zlato vreme, kada su vojske natrag bežale, te je sku- 
poča bila velika. . . Ovo su pako kremničari i duploni, 
koje sam dobio od onoga dečka, koga su roditelji u onih 
gladnih godinah od mene posudili dve stotine škudah, ali 
tako, da mi za dve godine naraste toliko duplonah; ah! to 
je bila lepa sreča! Kamate četiri puta večc od glavnice! 
onaj dečak neinia najposlijc ni komadiča kruha ... to je 
sve pravo! oh! lepi moj Korp uš-juriuš! (uvčk kod 
skrinjice stoji i premetje). 



525 



PriKor drug^i. 

Gj uri 11 a i prijašnji. 

Gjur. (zaviruje pukotinom u ložnicu stare evu, 
posluša i veli). Proklali stari klipan ! gle, glc ! sto 
zlata ima! 

Fab. (nista se neogleda, nego dalje govori). Ovo su oni 
španjolski duploni; istina, da su malo manji, ali je 
zato zlato verlo dobre versti! 

Gjur. (sobom) Dobro, dobro! razrediti tu ih ja kako valja. 

Tab. O ve sam cuvao kod sebe! ali livala Bogu, onaj se 
utopi, koji mi ih je bio dao; ostalo je šestero dece, ah 
ona za nje neznaju ; zato: bona fide j uri s pro- 
prii; ah! šlo čemo, covek dok živi, mora za se sker- 
biti. . (Gjurina baci sada kamenčic na skri- 
nji cu, te se s a krije). 

Fab. (prepane se). Joj, joj! što je to? joj! krov se ruši; 
srušiti ce se kuca! o draga moja skrinjice! samo ne- 
daj Bože, da se ti u ove podertine zakopaš! 

Gjur. (obučen kano vrag, pomoli glavu luknjom, 
i reče). Dušo prokleta! hočeš li to jedanput osta- 

viti? 

Fab. (uplašen}.Tko jeto?tkobirado nutar? . . .joj meni, 
mora da su tati! (posluša) a! ne, nista, vrata su do- 
bro zatvorena: to mi se je tako samo pričinilo ... o 
dragi dukatici! o! . . . 

Gjur. (ostro). Ostavi to! (još jače) ostavi to! 

Fab. Tko to govori? tko je to božji? odakle si? 

Gjur. Ja sam vrag! (odide). 

Prizor tretji. 

Fabian (sam). 

Joj meni! Što tražiš ovde? paklenska hudobo! što ho- 
češ? ako si došao, da odneseš, uzmi radje mene, samo mi 
moje zlato ostavi! bferzo, berzo! moram sve popraviti i 
zatvoriti. . . Več sav d^rhljem! samo da bih vodo imao! 



526 



ah neka hude! hoču prije da s'kr,„jicu spravi,,.; joj.ncni. 
vsenemogu „, d.hati. . . Gjurina! (slabo ga z„!e " i 
no, necu da v,d, ovc skrinjice; pod postelj č„"ju metnu 
al, nemogu; preslab sa,„; o lepi moj^vraže! nemoj ti mci^i 
■noga dobra! ostavi me „ mir., da' se ga joJ ma o „a4 

K"^r.''',' PO^'"^' škrinjieu pod po!te i) 
ovde neka bude za koji žas! idem se mdo vodice Tp t jer 

<1 se nU^di^ «g eda Jesam li samo dobro sakrio, 

;'n a to I ' d ■P"'' ''"'j"' "^^ "^^k ovde osta: 

lun . . al, sto! zedjan sam, moram pili; idem pa ču se 

l":r:Vt:'ri'kL:r'-"''' - sPo.te„ovi.im,te sav 

Juraj Hidja. 

Rodi se II Di,brov,iiki, 7 Veliafe o- irv> «., , 

-aX posli I, Fior"' '"''" "'"'t'""- '^^ g» ■•«P"l'li''a a„br„. 

Za, m preveri ^"'t'- "' '" '"•^™'"' ""''"^ P-- "orac^e' 
i^isiopada o. 1833 u Zatonu, na svom tlobrii. 

Iz tretje knjige. 

Pesan I. 

Covek je blažen, kad živi mirno, zadovoljan svojim 
blagom, ako i ne prem oJDilnim. ^ ' 

Odi profanum vulgus et arceo etc. 
Dalek pogan puk od mene: 
Posvetnika Pinda deva' 
Cujte pesni necuvene 
Mladci i dekle, ke vam peva. 



527 



Kralji krotc ljudska stada, 
A Jova se kralji boje, 
Ki trene okom i svet vlada, 
Ki gjiganle sversio je. 

Jest tko sgradam" i imanjem 
Bogatijem se ponosi, 
A nekoga s milovanjem 
Na poljani puk iznosi. 

Izversnjega zatočnika 

Taj nadseva hitra u slavi ; 
S večem skupom branjenika* 
A oni se diči i slavi. 

Nu takmenu vlast prostira 
Smert nemila na svakoga, 
Kosi, pleni bez obzira 
I veljega i maloga. 

Komu vlasu o konjskomu 
Više glave mač višaše, 
On u brašnii sičilskomu 
Slasti i smoka nekušaše. 

Nit ugodni žuber pticah 
Niti sladko romoniti 
Mogaše mu zvek od žicah 
Tih na oči san doniti; 

San, ki cesto Ijude od sela 
Po pojatah snadje, ili 
Dubja u sen(i), pokraj vrela 
Gde peršaju vetri mili. 

Tko požude krotke ima, 
Nit ga terga sinje more 
Uzmamjeno pod vetrima, 
Nit ga hude zvezde more; 

Njega gradom natučeni 
Vinogradi neskončaju, 
Nit baštine plod žudjeni 
Koj prikazu, pak nedajii. 



528 



Nenametje čas krivinu 
Na pogane vode preke, 
Cas na suše i vručinu 
Cas na zime prevelike. 

Ogradje se tak prostrane 
Na pučini učiniše. 
Da skratjene žitke stane 
Ribe u plovu očutiše. 

Les se nosi klak i stene, 
I s težaci majstor radi, 
Jeda gospar tuj počine, 
Kom' zemaljski stan dosadi. 

Nu kam beži, kam no hodi. 
Strah i cerna miso s njim su; 
U plav skaču, čim on brodi, 
Cim on jezdi, na sapim su. 

Pok' netaže boli u nami 
Pomast, biser, zlato suho, 
Vino izbrano, dragi kami. 
Ni grimizno svetlo ruho ; 

Kueu čemu zavidnu ču 
Novim skladom sagraditi? 
Čemu prodol sabinsku ču 
S brižnjim blagom promeniti? 



Toma Mikloiišie. 



Rodom bijaše iz Jastrebarske, grle je kao podjašprlšt g 
1833 i umro. On napisa vise toga i latinski i naški. Ovo su mu 
poglavitija dela: a) Stoletni kal en dar; b) Izbor dugovanj 
vsakoverstneh: c) Pod uča vanje vu najpoglavitešeh vere isti- 
nah. Osijn toga složi nmogo pesamah naških a navlastito la- 
tinskib. 



529 



Iz dela: Izbor dugovanych vszako verztneh. 

Da Panonci jošce pod Rimljani, szveta ladavci, ne^ 
samo od vojničkoga vitežtva, nego i od znanja diačkoga ^ 
jezika, i drugeh navukov na velikom glasu jesu bili, piše 
Paterkuluš. Po zatergnjenem vu Panonie Rimskem lada- 
nju, i vsakojackeh narodov navalenju, kada bi se Slavinci 
vu Panonie Savski otverdili, ztare Panonce nasledujuči, ne 
samo oružja diku sebi zpravili, nego i zbog znanja diač- 
koga jezika, i drugeh navukov slavu vekivečnu prezker- 
bili jesu. I zaisto diku vitežtva vojničkoga narodu ovomu 
gdo zkratiti more? On negda tulike vojzke srečno je izpe- 
ljal, tulike boje baliatno i hrabreno dokončal, tulike kota- 
re zavjel, šilu Maliometansku toliko puti zderžal, premo- 
gel, pretiral i zaterl; tak da zadnjič od kraljev Vuger- 
zkeh za jake zide i krajev kerščanzkeh ztalne čuvare po- 
ztavljen biti je moral. Kulika pako diačkoga jezika vešč- 
nost, i oztaleli vredneh navukov znanozt pri Slavinzkom 
narodu vsigdar je bila, svedočiju pisci i pisma vu diačkem 
jeziku od njih popisana. ^-^ )"■'■ "-'-^ 

Imali jesu zadnjič negda Slavinci svoje laztovito pi- 
sanje, i to dvojverztno: Cirilianzko, Cjurulica zvano , i 
glagolitičko S. Hieronyma, i bukvice zvano. Z onem i sa- 
da sebi vnogi Slavinzki narodi, navlaztito Rusi, služiju, 
ovo pako po Horvatzkoj, navlaztito okolo Primorja, bilo 
je navadno, kaj onoga pisma i sada jošče kažeju. . . 

Ako gdo Slavincev biztri razum, visoku pamet, vi- 
težku za navuke prikladnost, i vu vsakotereh poslih raz- 
brisanu prevejanozt premisli, dvojit zaizto nebude, da vu 
narodu ovem pisci nahadjali se jesu: nego žalozt! zarad 
pomenkanja slovarnie (typographia) ali su pisma pote- 
pena, ali gde med samočnemi zidmi v skrinjah perhneju. 
Meštria najmre ova, koja vseh navukov, napredkov, i ži- 
vlenja zderžitelica reči se more, ztoprav vu ztoletju XV. 
svoj početek je dobila. . 

Herv. čitanka. ' O 4 



530 

Ova se umetnost kašnje razširi po celoj Nemačkoj, 
Fraiicuzkoj i Talijanskoj. Oko godinc 1473 donese ju iz 
Talijanske dozvani Andrija Hes u glavni ugarski grad Bu- 
dim; te oko g. 1696 dodje uZagreb, gde seje posle nepre- 
stano zaderžala. Oko g. 1574 dodje po nekom Rudolfu 
Hofhalteru u Medjumurski gradič Nedelišče; a oko g. 1774 
po Tomi Tratneru u Varašdin; oko g. 1776 po Martinu 
Divallu u Osek; oko g. 1790 po Lovri Karleckom u Re- 
ku, a napokon dodje još za francuzkoga navaljenja u Kar- 
lovac. — U Zagrebu utemelji tiskarnicu g. 1696 Pavle 
Rilter ili Vitezovič, i one iste godine dati natiskati svoju 
Kroniku. Godine 1700 izdade knjigu: Croatia rediviva; 
1702 Stemmatograpbiae Illyr ^jiae, 1 703 Plorantis Croa- 
tiae saecula duo carmine descripta. 



Milovaii Vidakovic. 



Rodi se ii Serbiji u selii Nemenikuče god. 1779. Od g-od. 
1817 — 1825. bijaše prolesorom u Novosadskoj gininazii, a po- 
sle bijaše privatnim učiteljem. Umre g. 1841. u Pešli. Vidakovic 
je mnogo pisao. Od njeg^ovih romanah spomennfi čemo ove; 
Usamljeni junoša g'. 1810; Ljubomir n Elisijumn I. d. 
1814. II. d. 1817. III. d. 1823.: Kasija carica 1827.; Si- 
lo a n i Milena 1829; Ljubezna scena u veselo m dvoru 
Ive Zagorice, 1832. U stihovih pisao je: Istoriju o pre- 
krasnem Josifu, 1810; Mladog Toviju 1825;'Put u Je- 
rnsalim, 1838. Najglavnije njegovo delo jest Ljubomir u 
Elisijumu. 

Iz J. G. Ljubomira u Elisijumu. 

u Hercegovini imam ja jedno selo, kojc mi je car. 
kad sam vojenu sluzbu ostavio, poklonio. Pervi put kad u 
njega odem, idem i gledim domove, gledim narod, koji 
mi sudba moja i car moj vručava, milo mi je, i svako mi 
se cinjaše, da je od moje sobstvene familije. Kad al' na je- 
danput čujem neku viku i popevku; dojdem tamo, imam 



531 

sto i viditi ; pred jednlni doinom mnozestvo Ijudili obojoga 
rod.i, deru se i vicu pijani, bacaju čase i stakla puna vi- 
nom okolo sebe kako god liidi. »Za zdravije kuma, za 
zdravije slarog svata!« i sta znani, napije se, pak treskac 
staklom o zemlju! — Na jedanput stadose čase i odsgor 
padati; koji vrag! odkuda to opet; kad al' njih nekoliko 
popeli se onako pijani na dom, metnuli jedan stolčic na 
dimnik i pune bokale s vinom, seli unaokolo na neke poiz- 
prečane daske, pak se deru pusti, koliko igda večma mo- 
gu! — Vidim, da su svatovi; zapitam za domačina, pošlju 
me u sobu; kad tamo, jošt veče čudo zastanem. Na sred 
sobe izvukli stol, pak jednomu starcu svezali ruke naopa- 
ko, obesili mu puno šiše vina o vrat, nakitili ga kao dodo- 
lu raznim cvetjem, pak ga digli na stol, da tu mora, ne- 
znam koliko dugo kao osudjen stojati,a starac sed več kao 
ovca! — Gledim po sobi, sve je to polupano, sve izrazbi- 
jano, vino izrazsipano, ah! — kamo god čovek pogledi, 
sve štetu vidi. — Sta je to, ljudi božji, kakova je ovo gi- 
belj? Gde je domačin? — Pokažu mi rukom na istog star- 
ca na stolu: ovoje, vele mi, domačin! — Pak koga jada 
radite s njim? Sto je to, starino? Ta sto je to, povičem. 
Mahne glavom siromah, i nista mi neodgovori. Jeda li je 
nem? upitam. Nije nem, odgovore mi, no tako ga stari svat 
odsudio, da nesme nista govoriti, dokle god on nedojde! — 
A zašto? E! tako je kod nas prostih Ijudih običaj, da stari 
svat ima vlast ovde sada šalu provoditi, kako god hoče ! — 
Pak gde vam je stari svat? Sad če, veli, taki dojti. Kad al' 
eto ti nam jednog; pijan zakerlještio očima. »No bratjo! 
da vidite sad domačicu, kako sam s njom uredio.« Na to 
polete ovi svi napolje. Izidem i sam, al' na sred dvora jed- 
nakim načinom babu kukavnu vezali i nakitili, pak ju di- 
gli na stol. Ta sto je opet to, starice? Sto ovi ljudi čine s 
tobom? A ona u mesto da mi odgovori, počne vak! vak! 
vak! Ovi drugi da se izkidaju od smeha. Ja gledim na nje, 
i čudim se ludomu poslti. Gospodine, rekne mi jedan, njoj 
je zapovedio stari svat, da na svakoga, koji bi joj sto pro- 
govorio, lajati mora. No sve biva iz dobre volje, gospodi- 

34* 



632 

ne, to njoj nije nista protivno; ona je danas sina oženila. 
— Ja videči Ijiide napite, nišam jih hotio nista dirati; osta- 
vim jih, neka prevode svoje, a sutra cemo se, reknem u 
sebi, razgovoriti, kad svi pri čistoj pameti budu. Odem 
knezu, da prenočim. O vaj bij ase mlad čovek, no mi se vi- 
djaše, da je zrela razuma i poštenijega serca. Pri večeri 
pripovedim ja njemu, sto su ti svatovi radili. E moj go- 
spodine, rekne mi on, nista je to; da vidite, sta zimi, naj- 
pače o pokladah čine, i kad koji svetca svoga slavi. Da vas 
Bog sačuva, kako ti ljudi luduju, i iz prostote sta nerade! 
Sila putih potuku se, i s kervavimi glavami dojdu meni na 
tužbu. Zatvorim, bogme, veli, ja i gdekoga i izbijem, go- 
vorim jim i svetujem, no sve to nista nepomaže. Tako se, 
reknem ja, stari običaj kod prostote, kako god sveti zakon 
poštuje. No to valja po malo iztrebljivati. 

Drugi dan bude nedelja, kao da nas. Zamolim svetjeni- 
ka, da javi u cerkvi, da sam došao, koji selo primam, pa 
starešine sela i poglavari da se saberu posle poldne svi 
kod kneza, tu čedu me poznati, i neke naredbe i zapovedi 
primiti. Odem u cerkvu, i hudem na svetoj službi, vidim 
Ijudih u cerkvi sasma mulo, a selo je veliko. Otče! reknem 
svetjeniku izlazeči iz cerkve, zašto je tako malo Ijudih u 
cerkvi? Gospodine, veli, a sto jim ja znam, kad nečedu da 
dojdu. Za volju božju! odgovorim mu, zašto narod nepou- 
čavate? Zastojih u cerkvu nesklanjate :' Vi ste pastiri, vi 
ste otci i sluge božje, vaša je to dužnost. — Naša je duž- 
nost, veli, al' kad neslušaju! — U razgovoru ovako pojdem 
knezu, kad al' pred jednom kerčmom množtvo jih vidim, 
gde piju. Eno vidite, veli mi, zašto u cerkvu nečedu da 
dojdu; zavuku se u kerčmu od jutra kako svane, pak do 
poldne piju palinu, a po poldne do same noči vino. 

Knez nas Ijubezno dočeka. Pri njem obedujemo. Jošt 
pri stolu sedimo, al' eto ti nam seljanah; izidem pred 
nje. Kaže jim knez lepo: Bratjo moja, ja imam čast vam 
ovde danas predstaviti našega gospodina i 1. d. kako šlo 
jim i svetjenik u cerkvi javio. Radujemo se, odgovore oni, 
i sa svakim štovanjem se u milost i otčinsku vašu Ijubav 



533 

preporiičujemo; svaku pokornost i svaku podanicku po- 
slušnost od naše strane kao našemu gospodinu obečavamo 
i t. d. izgovore oni tu. 

Gledim nanje, ljudi dobri i uljudni; prostota bez po- 
litike, bez pretvornosti. Vi se meni, reknem jim, u milost 
i Ijubav otčinsku preporucujete; ja cu vam i biti pravi 
otac, ja cu vas ljubiti, kao svoju obitelj, svoje pleme. Vi 
meni zavecavate svaku poslušnost, i kao gospodinu svoje- 
mu pokornost : to ste i dužni činiti ; obace koliko ce bili 
izmedju vas, koji cedu ono za zlo primiti, što jim ja iz čo- 
vekoljublja i na njihovo dobro, za njihovu srecu predlo- 
žim, i da bude, zapovedim. — Dužnost moja iziskuje od 
mene, da ja o vašoj sreči, i o vašem kao podanikah mojih 
blagostanju, s kojim se i moje od danas skapča, brižljivo 
nastojim, promišljavam i trudim se; da vas ljubim, ču- 
vam, i zaštištavam, kao svoje sinove, za koje ču i odgova- 
rati kako Bogu i čaru, lako i savesti svojoj; a vaša dužnost 
od vas zahteva, da se meni sa sinovljom ljuba vlju pokora- 
vate, sinovljom krotkostju mene sretate, zakone neke i za- 
povedi moje, iz kojih čete više blagostanje izkusiti i po- 
znati, blagodušnp i bez roptanja primite. Vrata moja sva- 
komu od vas u poldne u polnoči biti čedu olvorena, pri- 
stup k meni budi za kakovu tužbu nikomu neče biti zabra- 
njen; svakoga ču s krotkostju, svakoga s Ijubavju k meni 
primiti, reči saslušati, i s koliko merilo pravde sobom do- 
nosi, svakomu učiniti, samo budite vi od vaše strane ljudi, 
i ostavite — one svoje lude, kad ženite, i kad udajete, obi- 
čaje, svoja ona preko mere, kad svetca slavite, pijanstva, 
svoje u kerčmu nedeljom i praznikom prije svete službe 
polazke, i sve ovim podobne razkoši da ostavite, i na sva 
takova, bratjo moja, kao da nigda kod vas nisu bila od da- 
nas zaboravite! — To ja hoču, tako je moja volja, a i za- 
povedam. Gostitelj, kerčmar i budi koji bio, koji bi gostil- 
nik i kerčmu svoju u praznik prije svete službe otvorio, 
osim putnikom i stranim, taj če ti novcem kaznjenbiti, — 
Ljudi božji i bratjo moja Ijubezna ! Razsudimo stvar, kao 
što treba, pristoji li se ono činiti, šlo vi prosti ljudi, kad 



534 

se malo popustite, pri tom činite? Kažem jim, sta sam pro- 
šloga dana gledao, kako li sam mnoge, kad sam iz cerkve 
izišao, pred kerčmom napite vec vidio! — Jeste li vi lju- 
di? povičem na nje, jeste li vi kerstjani' — Zašto sebe 
ubijate, zašto zdravlje svoje kvarite? Ni zašto na ovom 
svetu nestrada čovek, kao za bezumlje, a nista ga naprotiv 
srecnijim netvori, kao pokornost razumu. Bog svemilostivi 
nebi coveka tolikim strastim i slabostim ni podvergnuo, 
da mu nije toli veliki, toli uzvišeni razum darovao. Svaki 
od vas, nastavim jim, ako i nije visoko naučan, to prirod- 
nim razumom može (samo ako hoče stvar razsuditi) zlo od 
dobra razlikovati i razpoznati. 

Ja cu vam, reknem jim, za primer ovde u svojoj be- 
sedi dva coveka dovesti. Jednoga uredna, koji se po pra- 
vilih razuma vlada, a drugoga neuredna, koji se strastim 
svojim podlaže, recimo da su obo prosta poljodelca. Uredni 
muz pazi na svoje prihode, i spram njim iimerava svoje 
razhode ; mere, koju mu razum polaže, neprehodi, i zato 
častno i spokojno život svoj provodi. On u posleni dan 
ustane rano, sunce ga s plugom na njivi ozari, jevitima 
svojima rukama derži na plugu ručice, pritiskuje u cernu 
zemlju, a dete mu dugim bičem pored volovah lagano ho- 
di i zvižda. Cisti oni i u jutru sveži zrak nje umorene pro- 
hladjuje i krepi, ptičice jim ševe umilnim svojim glasom 
nad glavom poju. Verna njegova supruga s prosto sgo- 
tovljenim obedom na vreme dojde. U veče s umorenimi 
svojimi volčiči ide doma, nevina dečica ostave svoju na 
ulici igru, i vesela terču mu na susret; on jih s otčinskom 
Ijubavlju to jedno to drugo na umorne svoje ruke prima, 
mil nje jih, i daje jim poljsko cvečice. On sedne s njimi i 
svojom ženom za prosti svoj stol večerati, u lihom razgo- 
voru izloži svakom svoj posao, sto če koji sutra delati, pak 
se pomoli userdno Bogu, zahvali mu, što ga je blagost nje- 
gova onaj dan od svakoga zla sačuvala, preporuči mu se 
kao otcu s pokornim sercem i ide spavat. Umorna svoja 
uda nekoliko vremena na postelji odmara, i kako kroz 
prozor zoru ugleda, lahk opet i odmoran ustaje. ju- 



535 

trenju molitvu ocila, pak se opel voljan dela svojega pri- 
ina. I tako kao dobar kerstjanin cehi sedmicu častno, i 
baveči se delom bezporočno provede. U nedelju, kad izi- 
de s jutrene molitve iz cerkve neide u kerčmu, no upra- 
vo doma; i kao dobar otac i domačin svetuje se sa ženom 
svojom, sta cedu za obed, te ako ona sto kupiti potrebuje, 
dade joj. Je li potežko kao utrudjenu da 12. ure, dokle se 
iz cerkve neizide, čekati, da nista nejede, pošlje u gostil- 
nik, ako sam neima, i donese malopaline doma, popije ča- 
šicu, najviše dve, dade i ženi i drugim u kuči, koji su za- 
to, i koji težke poslove rade, pak malo sto pojede, i izide 
kamo u družtvo, s kojim u razgovoru provede vreme, do- 
kle tretji krat zvona nenaveste, da valja u cerkvu iti; ode 
i smireno u cerkvi božansku liturgiju s ostalom častnom 
bratjom posluša, i dojde doma; sedne pošteno sa svojom, 
koju mu je Bog dao, obitelji za stol, poobeduje, času vina, 
ako ima ili kupi iz kerčme, to podeli lepo s drugimi pri 
stolu, jer i drugi rade i trude, i tegotu snose. Po poldne 
ako i ode malo za probaviti vreme u goslilnik, sedne s 
družtvom, pije koju času vina, razgovara se s njimi, no 
pri pameti ostaje, i trezan doma dolazi; vino, velim jim, 
nije nam zato dano, da se opijamo, i neznamo, šta govo- 
rimo, no za podkrepljenje naše i za razveseljenje, ono je 
prekrasan dar božji, zato pametno i umereno treba da ga 
uživamo. Ono je pametnim lekonosna medicina, a budali 
ubitačan otrov. Blage naravi, pametan, i trudoljubiv muž 
nalazi svoje veselje u dobri deli, a Ijenština i za sebe i svo- 
ju familiju nemarljiv traži ga u pitju. 

Budala i neuredan čovek sto čini? On preko cele 
sedmice Ijeno o delu nastoji ; svi mu poslovi, kojih se 
hladnim sercem prima , traljavo idu; a kad dodje ne- 
delja, kako svane, ode u kerčmu, gde zastane sebi po- 
dobne, pak do samo poldne sve palinu pije; nemari, sto 
je nedelja, nesluša, sto zvona u cerkvu ili opominju, nit' 
se setja za svoju žalostnu familiju, Kukavna žena dosta 
krat neima za sto soli da kupi, da mu obed osoli, iz- 
gleda na njega i čeka ga, šalje dete i zove ga, koji naj- 



536 

posle onako pijan kad dodje, i žena mu reče reč jednu, 
trista verah, trista dušah, za kose, pak s njom o zemlju. 
— To je kerstjanski, tako se Bogu posvetjeni dan svet- 
kuje! — Najde sto onako durnovit, te se najede, pak 
opet u kerčmu, gde ga lepo družtvo čeka; pije vino do 
same noči, i do polnoči! Sutra dan pošto se malo izspava, 
kad ustane, glava mu težka! bole, derktje kao prut, pipa 
se po džepu, novce sve potrošio, kojimi bi štedeči i po ma- 
lo i pametno troseči mesec danah cehi familiju izderžati 
mogao, ženu sirotu iztukao i izprebijao, kukavnu dečicu 
u strah i trepet preveo i ojadio, svetu i božju službu pre- 
nebregao : svest ga muči i grize ; svi mu članovi u čelom 
telu strepe , raskajao se, išao bi na posao, no nemože; po 
dva tri dana tako dangubi. 

Dokle čovek u dom komu ujde, odmah vidi, kako do- 
mačin i domačica u njem živu. Ako su dobri i pametni, 
čisto jim je sve u domu i spremljeno, kamo poglediš; po- 
stelje jim nameštjene, sudovi ako su i zemljani i derveni, 
lepo oprani, ognjište obeljeno, svaka jim stvar u čelom 
domu na opredeljenem svojem mestu stoji, soba svako ju- 
tro mirisom okadjena, dvor takodjer spremljen i počištjen, 
kleti i podrumi, sve se to u prekrasnem derži poredku, i 
od svega ključeve dobra gazdarica pri sebi ima, i od nje, 
tko sto potrebuje, iste. Dečica jim, ako čedu i u prostom 
odelu bili, lepo i čisto oblečena, imiivena i očešljana, 
zdrava, rumena i vesela, jer mudra i decoljubna mati zna, 
da čistoča telesna i umerenost u jelu i pitju jest pravi te- 
melj zdravlju, a gde se telo u pravom svojem i od prirode 
danom zdravlju nahodi, tu i duši oni u nami razum zdrav 
biva i cveta, jer on je u odnošenju na telo, kao cvet iii 
plod na dervo, a telo je ono dervo ili koren, na kojem se 
on saderžava^ Piani bo pri korenu dervo, cvet načne venuti 
i sušiti se. Blažen oni svaki, dvaput blažen, komu je Bog 
dobru i pametnu ženu dao! — I od nje sila zavisi, da do- 
bar muž hude, blažen i srečan oni plod utrobo njihove, 
izčadija njihova, koja u začelju svojem srečni postaju. 

Na protiv toga, naslavim svoju besedu, gde Ijenštine 



537 

obitavaju, ondle je nepočistjeno, onde je nespremljeno, on- 
de je djiibre jedno, smrad i gad; svuda jim se po hudnoj 
sobi uhvatila paučina. Onde jim vidim kašljavu babu, gde 
se sirota skupila za peč, i sedi na kojekakvih neopranih 
k^rpetinah ; onde maki decu neumivenn, neocešljanii, gad- 
nu i žalostmi, golu, bosu! Ah poštena serca covek nežna, 
ili če sažaliti, ili se Ijutiti mora. Zašto to biva? Ništete ra- 
di? Ubožtva radi? Jest gdegde i zbog toga; no odkuda je 
to ubožtvo? — Ponajviše od Ijenosti ili iz izlišnih troško- 
vah rodilo se. Napose velim, ja sam gledao dobrih gazdah, 
koji tako siromašno živu, jer neumedu da živu. Kakovo li 
je vam, priložim u besedi, ono jučeranje veselje. Jeda li 
onako treba činiti? Nečudim se toliko mladim, od njih pa- 
meti nije toliko zahtevati, no samo pokornost starijim svo- 
jim, dokle u zrelost svoju nedojdu; nego čudim se sedim 
starcem! Za ime božje, kako jim sramota nije, kako jih 
one sede vlasi neopomenii. Ta šla je u jednom kašljavom, 
gerbavom i slabom starcu drugo i imati možemo, nego 
smirenost, mudrosl, dobar svet i primer pobožnosti! — 
Neka je najprostiji , ako je samo bodra duha i poštena 
serca, ova dobročinstva može imali, kad hoče, i za takova 
ga mi ljubimo i poštujemo. Mlad je čovek podoban prolet- 
nu cvetu, koji samo naše oči iiveseljava, a star je zrelomu 
u jesen plodu, kojim se gerkljan naš nasladjuje. Stara čo- 
veka kad več jedanput telesne sile i kreposti ostave, treba 
da mu duševne bolje delovati počinju. Takov je, gospodi- 
ne, kod nas prostih Ijudih običaj, rekne mi jedan. Kakov 
je to ludi običaj, lupati stakla, prelivati onako nemilostivo 
vino, porazbijati prozore, kukavna starca i staricu onako 
vezali, i pred nevinom decom sablasl kojekakovu činiti? 
Sram vas budi, povičem. Zapovedio, veli, stari svat; nije 
stari svat, no stari pas i svinja, kad onako radi. Sudove, 
iz kojih je jeo, i čase i stakla, iz kojih je pijo, razbijati i 
ljudem štetu činiti; ta zaslužuje, da se netuče, kuda se tu- 
če, no po terbuhu. Znate kojekakve budalaštine i škodlji- 
ve običaje svoje d^ržati, i nesmete od njih da odstupite, 
kao da ste Bogu tim pogrešili i zakon sveti narušili ; a kad 



538 

častni svetjenik i otac duhovni po dužnosti svojoj popenje 
se na katedru, da vam slovo božje prepovedi, da vas pou- 
či, sčepate kapu, pak napolje! — To imate pravo, gospo- 
dine, priloži svetjenik; imate pravo u tom. Ja sam sam 
svoje ovde u selu Ijude uzeo na um. Evo pred ovimi čast- 
nimi starci govorim, da svi oni, koji iz cerkve, kad hoču 
slovo da govorim, pobegnu, ili su oholi i premudri, pak 
misle u sebi, da više znadu, nego njihov svetjenik, ili stra- 
stim i porokom oddani , pak primaju slovo ono sveto za 
uvredu, i serde se, kao da bi ja upravljao besedu svoju na 
njega, hoteči, da ga izobličim. Ja govorim po svetom evan- 
geliju za izpravljenje svim nam u obče, a on duva na me- 
ne, zašto odkrivam ono svesti njegovoj, sto je on nadrimu- 
drostju svojom zatajio malo bio. Dogodi se kad i kad, da 
se komu sto hiti, te mu treba iziti, no! — takovomu se 
prašta, takovom se nezamerava, ali lahko jih je poznati. 
Izvolite, gospodine, nastaviti svoje slovo ; poprave li se 
vaši seljani? — Ja nje izkaram lepo, i zapovedim jim, da 
više nigda ono, sto su činili, nečine; kažem jim ovako: 
Ljudi božji! ženite ili udajete, uzmite svetjenika, i još jed- 
nog ili dva muza, pak otidite u devojčin dom, gde ste vec 
s roditelji njenimi ugovorili i zaprosili, i podajte, što zo- 
vemo jabuku: mali, veliki, kako je komu moguče, dar, kao 
znak ili zalog za sigurnost obe strane. Odložite delo na 
koji dan, da se i jedna i druga strana s nuždnima može 
pripraviti; no što skorije, to bolje, da zavist odkuda ne- 
posije razdor kakovi. — Došao je več dan, da se mladi 
uzmu, to nekoliko dobrih prijateljah zovnite, i bez svake 
huke buke i vike, smireno i častno u cerkvu idite, i decu 
svoju blagoslovite, i po zakonu venčajte, pak onda lepo 
ajde doma. Svetjenika i najviše još dvojicu možeš na obed 
ustaviti, a ostalim zahvali na prijateljstvu i odpusti jih. 
Kad projde nedelja dve li danah, dokle se novodovedena 
nevesta u domu tvojem privikne, običaje nauči , i sasvim 
se lepo pozna, dokle misli one za roditeljskim domom iz 
glave malo izbaci, i lepo se s tvojom familijom srodi i u- 
svoji, onda po mogučtvu i po volji svojoj spravi čast, zovni 



539 

opet svotjenika, on je naš ohči duhovni otac, pred njim 
ljudi, a osobito prosti, uštimavaju se i polažu stražu usti- 
ma svojima. Pri čestnom stolu tvojem da se nenajde, koji 
bi kleo ili sto hudo govorio. I zovni druge, koga ti je vo- 
lja, dobre prijatelje ; dovedi, ako hočeš, i muzikante, pak 
lepo i cestno proveseli se u svojem domu s svojimi dobri- 
mi prijatelji celi dan: ali u svem razumno i deržeči se 
pravilah pristojnosti. Jeda li mi nemožemo veseli biti, ako 
neludujemo, ako nelupanio stakla i čase, ako nerazbijamo 
prozore, i sude, iz kojih jemo? Jeda 1' mi nemožemo dru- 
gu nevinu i neporočnu šalu uvesti, da se nasmejemo, nego 
domačina kukavnog i domačicu, koji nas Ijubezno kao go- 
ste u svoj dom dočekuju, da vežemo, i onakova poruganja 
s njima pred decom da činimo! — To je šala? to je škan- 
dala i rugoba; to je ubijstvo i raztočenje! — O Bože! va- 
pim, neupiši jim to u greh, neznadu bo, što čine. Bud se 
skupite toliki, te kukavnom čoveku pojedete i popijete i 
cerno iza nokta, tud mu i drugu štetu pravite, i u dug ga 
bacate. — Podobnim načinom i kad slavite, mogli bi ste 
nekoliko poštenih Ijudih zovnuti, koji je gazda i dobro 
stoji, neka zove; od bogatih nije nuždno mnogo, no gdeko- 
ga osobitog prijatelja, imadu bo oni šta i domajesti, no si- 
romakah nek' zove, koliko više može mu podneti, delo je 
ovo bogougodno. U svetom evangelju stoji: gladna nahra- 
niti i žedna napojiti; svaki pravi kersljanin ove svete reči 
Hristove valja da opomene, no vi tako neradite. Ja sam, 
reknem jim, svojim očima juče gledao, što ste radili. Pro- 
sipate pusti ono vino, kao da vam nigda više netreba! Ko- 
liko se je dobra mnogim siromahom samo onim, što se je 
jučer razteplo, učiniti moglo. Zašto,bratjo sladka, tako ra- 
dite ? — Znate li vi, da je greh smertni, razum svoj, ovi 
božanski dar, kojim nas je milostivo nebo po neizrečenoj 
dobroti svojoj obdarilo, na zlo upotrebljavati? Primite ovi 
moj blagi i za vas proste Ijude prekoristni savet, koji vam 
sa otčinskom iskrenoštju, sa otčinskom Ijubavlju dajem, že- 
leči svim, da srelni budete, da Bogu na slavu poživite, da 
čaru vašem zemnom na radost budete, rodu i otačbini na 



540 

diku, a sebi na večnu korist. A to biti može, ako pametno 
i umereno živiti uziimete. Umerenost i trudoljubje, ljube- 
zni bratce i sestrice, koliko ste krasni, kako nevini, tko 
vas nebi radostnim okom pogledao, i tko od smertnih po 
lepoti vašoj nebi pogodio, da ste Ijubezna deca prekrasne 
one i nebesne kčeri, kojoj se na prestolu ognjozračnom ne 
samo ljudi, no i angeli, kao detetu božjemu klanjaju; no 
kako je krasno i ime njeno: krepost. Obljubite, bratjo,ovu 
sladku njenu decu, prigerlite jih svojim sercem. Primit če- 
te za nagradu od njih zdravlje, bogatstva, tišinu duhovnu, 
mir u domu, Ijubav, stovanje od svakoga, osobito od me- 
ne, na koga i kocka pada, da vam hudem otac, i da vas 
kao sinove svoje na svako dobro nastavim i uputim. 

I zaista nebude naprazno ovo moje slovo. Po malom 
vremenu kad sam se te sasvim preselio, ja sam s radostju 
giedao, kakov je plod u njih proizvelo, kako su se lepo 
popravili i poboljšali. Zato velim, kakogod jedna familija 
u jednom domu, ako ima dobra i mudra starešinu, koji 
njom razumno upravlja, biva srečna, i dom taj cveta; ako 
li ima herdju, Ijenštinu i vinopiju, lo cela familija strada: 
tako i jedna občina, ako ima pametne, dobre, čovekolju- 
bive i pravedne poglavare, biva srečna, žive u lepom po- 
redku ; ako li po nesreči kakove kukavice njom upravlja- 
ju, a ona propada i strada. Mudra poslovica serbska: 
wS glave riba smerdi.« 



Ignjat Eristianovic. 

Rodi se u Zagrebu ^. 1796: sada Je kanonikom pervostol- 
ne zagrebačke cerkve. 0\o sn mu poglavita dŠla: a) Danica 
zagrebečka od g-. 1834 — 1850: b) Slovnica borvalska: o) Bla- 
goreČja za vse celoga leta nedelje; d) Način vu vseh živlenja 
dooadjajeh zadoToljnomn biti: e) Pomočnik betegnjnceh i vn- 
niirajnčeh; t") Prevodi više koniadah svetoga pisma staroga i no- 
voga zakona. Osim toga irna još nekoliko ii rukopisu, medjn inim 
sv. pismo iiovoga zakona i propo\edi. 



541 



Iz Danice od g. 1841. 

Senja od ufanja. 

Jednoč vu mojoj mladozti je se dogodilo, da sem se 
duže vremena z veselem ufanjem zanašal na nekaj, kaj bi 
mi se bilo naj dogodilo, i od česa kak mi se je videlo, visi 
vsa moja sreča; ali ravno vezda moral sem naj duže če- 
kati. Višeputi mi se je to izto nanudilo, kak da bi se sad i 
sad hotelo izpuniti, ali i pak za kratek čas mi se je kazalo, 
kak da bi to zevsema nemoguce bilo. Vu ovoj dvojnozli 
nahodjajuči se nesem znal česa bi se bil deržal, ali prijel, 
medtem toga vendar sem se batrivel z ufanjem, i postal 
sem sad turoben sad vesel. I to je tak jedno celo leto zmir 
bivalo; jednoč pako, kada bi se bil čelu dragu noč jako za- 
mišljen, sim pak tam po poztelji prevračal, zadnjič sem 
prepal vu vugodni senj, i onda mi se je pričelo senjati, 
kak da bi čul vu snu ženski glas, koi mi je rekel: z Bo- 
gom! ja se sada od tebe odružujem! 

Meni se je činilo, kak da bi bil hitro suknul iz po- 
ztelje, mesec pako je lepo jasno vu hižu svetil, i zagledal 
sem lepu i tenko zraščenu ženzku kakti kakvu vilu, ode- 
venu z perhetajučum opravum iz lioličnobojne svile. Ova 
zpodoba videla se je odhadjati, i onda mi je vu snu došlo 
na pamet, jeli to ni morebiti Gozpa Ufanje, kojase je vre 
dugo pri meni zaderžavala. I nut osegurivši se, pričel sem 
ju zvati, i nju pitati. 

Kam češ, o razveselitelica mojega serdca? — O slad- 
ko Ufanje! oztani pri meni jošče na dalje! 

Ufanje. O, ja nesem tvojemu serdcu na batrivnozt, 
nego na muku, pokehdob da te zmir samo zanašam. Ja 
sem vkanitelica tvojega serdca, i prikratčujem tebi živle- 
nje po zkečenju i zdihavanju, po poželenjih i žuhkeh hle- 
penjih. Z mojemi oštremi zubmi glodjem tvoje serdce, 
tak, da celi mili dragi dan i noč nikaj drugo nedelaš, nego 
da zajedno samo misliš na ztvari, kojeh se nadejaš, i z nji- 
mi tvoju pamet i serdce zabavljaš i trapiš; — zbog česa 



542 

sem te nakanila oztaviti, da i pak poztaneš zadovoljen, 
kak si bil predi, nego se ja pri tebi jesem bila naztanila. 



J a. O nado, jedina slasti moga življenja, molim te, 
neostavi me. Tak diigo si me več tvojom pritomnosti ve- 
selila, ostani dakle i nadalje kod mene, te me razveseljuj 
kao i dosada. 

Nada. O mladiču! žalim te zbog tvoje prevelike sle- 
pote. Ugodnosti i slasti zoves ono, sto ti je bilo čemerom. 
Neuvidjaš li, da sam ja vas mir i pokoj iz tvoga serdca 
proterala? Jerbo tko se mnogo nada, navadno pliva u go- 
lemili brigali, osobito ako danas sutra spozna, da ga je 
nada prevarila. Gde sam ja, onde nije daleko zdvojenje, i 
tko se u me nada, navadno u pesak sije. 

Ja varam učena kao i priprosta, kao sto češ to i ti 
spoznati, kada se od tebe oddružim. Zato me nezaderža- 
vaj više kod sebe; dosta je, što si mi dopustio, da sam ce- 
lo leto na tvoju golemu muku kod tebe stanovala. 

J a. Nado, ne tako, ostani kod mene još duže, ja ču 
te svagda ceniti; jer premda tvoje odvlačenje mnogo muke 
mojemu serdcu zadaje, to ti ipak ove muke mnogoverstno 
nagradjuješ, i mojemu serdcu pribavljaš radost, rad koje 
lahko zaboravljam na sve moje pervašnje muke, i sve mo- 
je želje prestaju na jedan put. Zbog toga ču sve drage vo- 
lje podnašati, samo ako me ti, moja nado! neostaviš. 

Nada. Moram se zaisto čuditi nad tvojom ludosti, 
gde me želiš dulje kod sebe zaderžati, premda ti ja nemo- 
gu nista hasniti; ti bi se bio morao mene več davno zasi- 
titi, jerbo sam te neizbrojeno putah prevarila, i dosta sam 
te dugo za nos vodila. Da si pametan, ti bi me izterao iz 
svoj^kuče, u koju ja nikakove koristi nedonosim. 

J a. Kako bi ti mogla meni koristnijom biti, nego ka- 
da mi neprestano u najlepšoj slici pokazuješ sreču, koju 
ako jednom postignem, več ču na ovom svetu uživati ne- 
beške slasti, na koje kada pomislim, zaboravim na sve 
boli serdca, koje sam ikada podnašao. 



543 

Nada. Cuj mladiču! Ako ti onaj dar, za koji tako 
serdačno moliš, jcdnom i zbilja od mene i od sveče dobi- 
ješ, sta če biti, ako ti taj dar najvecu žalost donese, i ako 
ti po njem u škodu i nesreču propaneš? — Jerbo se ne- 
redko dogadja, da ti je ravno ona stvar, kojoj si se na- 
dao, kada ju postigneš, na najvecu nesrecu, i da ti ono 
velikom žcljom zadobljeno dobro više putah uzrokuje sti- 
ske i nemir, i to na toliko, da u svojem serdcu proklinješ 
onu uru i onaj dan, u kojem si se tomu nadao, u kojem si 
za to molio. O tom se možeš i sam uveriti. 

J a. Kako bi to bilo moguče, nado! da bi meni moglo 
biti na nesreču ono, sto ja od Boga prosim, i svom čedno- 
sti želim? . . 

Nada. Sve stvari, kojim se čovečje serdce na ovom 
svetu tako željno nada, . . jesu nestalna, i svako dobro do- 
prinosi sa sobom tienavist, nazlob, neprijateljstvo, stisku, 
zlovoljnost i skerbi, te je tako u svakom tom dobru sladki 
med sa gorkim čemerom pomešan. I premda čovek takovo 
dobro svojom rukom čversto derži, napokon ga ijDak mo- 
ra pustiti i od njega se razlučiti, i to onda, kada se bude 
duša od tela razstavljala. . 

Posle tih rečih nestade nade, i kada sam se vas osup- 
njen probudio, počeh promišljavati, kako je to i zbilja 
istinito, i kako je nestalna nada u sve vremenite stvari. 
Jerbo premda se težkom mukom dobavljaju, i premda 
nam se velike čine, tako ipak neimaju obstanka: zato va- 
lja, da ih se kanimo, i da naša serdca podignemo na ne- 
beška dobra, koja nisu podveržena nikakovim premenam. 



-^s^-OifO-^^^- 



s a d e r ž a j. 



-_ ,. ., . , Strana. 

T.., Kronika iii-rvatska^ 

II. Zakon vinodolski^ 

Il(. Razvrul istrijanski j. 

IV. Aleksander Veliki '. '. e 

V. LejsreiKla <> sv. Katarini devici ! , ^ 

VI. Šiško Minčetičy ig 

1. Iz razinCTli pesar"!ih 

2. Iz Elegijab, knj. III. _ 

\X- Hanibal Lucič [ „0 

1 )z Robinje 

2. Iz pisma Jeronitim Martinčičii •......, 39 

3. Pčsina Milici Jfiioniaia Koriolanoviča ..... 33 
^^ji-^'"'"" Kožičič oQ 

Mavro Vetranic , ^ ^o 

1. Iz Remete [,,, 

2. Iz Hekube ^g 

>3. Iz Posvetili-šta Abramova 53 
Život s v.^ Ivana, biskiipa trogirskogra 59 
Andrija Cubranoviti ga 

1. Iz Jegjupke 

2. Robinjice ^^ 

3. Prelice ^, 

\tf. Petai- Hektorevič -e 

1. Iz Ribanja 

\Hi. Miho BuničRabulinovič oo 

1. Iz Jokaste 

X*Vr Uinko Ranjina 0». 

-"" 1. OdtMjenje 

2. Svetnje Ijude^ da veoma nesmagnu za zlatom ... «5 

3. .lednonni, ki ništo neučini, a tudje sve hiili ...'.. gg 

4. Verh sreče 

.">. U hvalu pastirah gg 

6. Maroju Mažibradiču 9^ 

7. Zavidniku ne 

8. Prava vrednost 

9. Hod' k meni • 

10. Tiiga " " _ 

11. Kako duša pokoja ni u čem neima 9(5 

12. ]\a klizkii piilu iako se pada 

13 i l't. Prijateljstvo 97 

^. 15. Umerlim govorenje !_ 

JtV. Mariu Deržič gg 

^ 1. Iz Stanca ^ 

)f!\\. Nikola JValješkovič IQ2 

1. Razbliidna vila 

XVII. Sabo Robali Mišetir Iq3 

1. Pesma Maroju Mažibradiču • 

2. Bogu Baku IQg 



545 

Sirina 

XVIII. Frario Lukaric Burina 106 

1. Iz 4thamante 107 

XIX. Život sv. Katarine iz Sene, pog. XVI. 112 

XX. Dinko Zlatarič 113 

jK Iz pesnih razlikih H* 

2. Iz Ljubmira 118 

3. Iz Poslanice na Miha Matufiča • • .... 121 
^ 4. Iz Posvete Jurju grofu Zrinjskonm — 

><I. Ivan Gundulič 123 

1. Iz Osniana, pev. III,, iz V., VIII., XVIII. 125 

2. Iz Ariadne 1" 

3. Iz Dubravke 181 

%. Iz Suzah 186 

^. Pesnia Ferdinandu 11. 189 

XXII. Trogirska pripovest 195 

XXIII. Matija Divkovič • • 198 

1. Iz Besedah — 

XXIV. Ivan VuCič Bunič 199 

1. Iz Mandalene pokornice — 

XXV. Ivan Ivaniševič 201 

. 1. Iz Kite cvitja razlikoga — 

X>VL Junio Palmotič 205 

1. Iz Kristiade, pev.I. izXXlV. 206 

, XXVII. Petar Petretic .... 225 

XXVni. Petar grof Zrinjski 227 

1. Iz Obsede Sigetske — 

XXIX. VladisIavMinčetič 230 

1. Iz Trublje slovinske .... 231 

XXX. .lai^ov Palmotič 239 

^ 1. Iz Dubrovnika ponovljena 

"^TVm^ Petar Kanavelir 248 

1. Iz Ivana trogirskoga — ■ 

"1tX^ai^ -'"le Habdelič . 256 

I. Iz dela : Pervi otca našega greh. — 

"XXXIII. Pavle Vitezovie 260 

1. Iz Oddiljenja sigetskoga 261 

\XXIV. Mavro Orbin 264 

XXXV, Ati.irija Vitaljie 266 

1. Iz Ostana božje Ijnbavi — 

XXXVI. Iffnjat Gjorgjič 268 

-" 1. Iz Uzdahah, uzd. III. 269 

2. fz Saltiera slovinskoga, pes. VIII. IX. LXVII. • • • 281 

\\. Iz Života Davidova 288 

'\. Iz Života sv. Benedikta 290 

XXXVII. Ivan (iundulič Šiškov 295 

1. Iz Ottona — 

2. Iz Sunčanice 297 

XXXVIII. Anliin Gledjevič 301 

1. Iz Zorislave — 

\XXIX. Ardelij Della Bella 303 

XL. Bernardo Zuzzeri 305 

1. Iz Besedah — 

XLI. .A ndrija Kačič Miošit" 322 

1. Iz Razgovora uffodnoga naroda slovinskoga .... 324 

2. Iz Korabljice 34? 



546 



Stran« 

XLII. Pelar Kneževič 3:19 

1. Iz Muke gospodina našega Isukersta — 

\LIII. Petar Vuletic • • • 35'4 

XLIV. Gergur Varešanin 359 

1. Iz Govorenjah 360 

XLV. Matija Antun Relkovic • ' 366 

1. Iz Satira — 

2. Iz Ovčarnice 377 

XLVI. Antun Kanižlic 378 

"" 1. Iz sv. Rožalije 379 

2. Iz Kamena pravog smutnje velike 389 

XLVII. Baltazar Kociančic • . . . 399 

XLVI1I. Josip Antun Vlašič 400 

XL1X. Josip Kt^irmpotič 402 

1. Iz Puta u Krim 403 

2. Iz Radosti Slavonije - • 410 

L. Arkandjel Katic 414 

LI. Vid Došen . 423 

1. Iz Aždaje sedmoglave — 

LII. Jovan Raic 452 

1. Iz Istorije raznih slavenskih narodov ..••'•. — 

LIH. Baltazar Adam Kerčelič 456 

LIV. Aleksander Tomikovič 461 

LV. Josip Stepan Relkovic 472 

LVI. Dositoj Obradovič 476 

1. Iz njegova životopisa 477 

2. Iz Pisarnah • 483 

3. Iz Sobranija raznih nravoučiteljnih veščej 488 

4. Iz Basnah 504 

LVII. Gergur Čevapovic 505 

LVIII. Giri Ferič 509 

LIX. Matija Pelar Katančič 512 

1. Iz dela: Eructus autumnales — 

LX. Tito Rrezovački 519 

LXI. Matija Jandrič 523 

1. Iz Ljubomiroviča — 

LXII. Juraj Hidja ' . . 526 

1,XIII. Toma Mikloušič 528 

1. Iz Izbora dugovanj vsakoverztneh 529 

LXIV. Milovan Vidakovič 630 

1. Iz Ljubomira u Elisijumu — 

LXV. Ignjat Kristianovlč 540 

^~""' t.. Iz Danice od g. 1841 S4l 



-i9u7 4 



BiNDiNG s-CT. OCT 1 - jgTO 



PG Ilirska čitanka za gornje 

1613 gimnaziie 

155 

knj.l 



PLEASE DO NOT REMOVE 
CARDS OR SLIPS FROM THIS POCKET 

UNIVERSITV OF TORONTO LIBRARV 



%c 



J"' I 



*f' 






^k' 



en 



^^u 













vV"t> 






■uk 






l^'\ 



A 



mk 



>;'/ 



"i-i 



i ^ > 



r '^^ 



^ .-i« 



\ A 
\u^ 



s 1^7: